Da li verujete u bapske priče?

[maski]

..jeste...mozz' domachin da se uzjoguni pa da te rokne....

[SQUAW]

Arthur Dent kaže: Nego, nešto se pitam, kako to da niko nije spominjao razbijanje ogledala, i 7 godina nesreće

Pa, jeste Al' ovde:

Crna mačka i razbijeno ogledalo

[DrinChe]

Nego sta nego da verujem-pricala mi je i moja baka i to tako lepo i uverljivo, da nema sanse da ne pozelis da verujes u njih Zimske noci su kod nje(na selu)dugeee,duzze nego ove nase.A nisu imali net , pa da veruju u vanzemaljce iz nishkog kukuruzisHta k'o mi ovde(pogledati svetske zanimljivosti,by 'Leb).MasHta i iskustvo svasta nesto izmixuju.A od onog koji mixuje zavisi dal' su lepe bapske-one sto uce da se sacuvas i bezbolnije prodjes kroz neke delove zivota ili one skeri.

[Kitty]

Kao što reče Arthur Dent, neka od tih verovanja su imala osnova, i ako čovek malo razmisli, može ih lako objasniti.

Recimo to za neprolazak ispod merdevina. Jedno od objašnjenja je da ne treba prolaziti ispod njih jer vam mogu pasti na glavu. Pogotovo ako su one što se naslone na nešto. Mada, ako obratite pažnju i na one samostojeće merdevine, "šestar" merdevine, uglavnom sve imaju neku pregradu između nogara, kanapče, lanac, šipku i sl. tako da je prolazak ispod istih gotovo nemoguć a da ne zapnete glavom.


Mada, malo ko je imun na te priče. Ja kucam u drvo.

Jednu od tih stvari "protiv uroka" radila je moja baka meni čitavih godinu dana. Naime, oblačila mi je benkicu izvrnuto. I mami je objašnjavala da to radi zbog toga da me ne bi žuljali šavovi.

[itebejac]

Ne znam da li se neko raspitao o sledećem: određene grupe ljudi se manje bave bapskim pričama. Mislim na to da se bavljenje njima razlikuje po tome kakve su ljudi vere. Nije glupost, nije preterivanje. Ima onih opštih bapskih priča, koje su za vreme komunizma postale opšte kod svih ljudi: ogledala, dimničar, letve, crna mačka itd., pa ima onih koji su karakteristične samo za katolike i samo za pravoslavne. Lako se može zapaziti ova pojava kod reformata. Oni većinom žive na selu kao jedinstvene zajednice. Kod njih nalazite bapske priče samo kad se neko doseli među njih, a nije te vere. Mislim da je pojava različitih bapskih priča među različitim grupama ljudi zbog različitosti u veri.

[Danka]

...Kod mene su sad aktuelne ove tipa " neces se nikad udati"...

Kaze baka:
-"Kad sijes nesto na sebi obavezno drzi konac u ustima, ako je moguće crveni"...Pa kako da pricam ako drzim konac u ustima

-"Nemoj da grebes kasikom po dnu posude, pokisnuce ti svatovi "....


Tata je na "ne pevaj za stolom bice ti lud muz" dodao " taj u startu nije normalan ako ce nju da ozeni "

[Buba Erdeljan]

Kitty kaže: [font="Comic Sans MS"][size="2"]Kao što reče Arthur Dent, neka od tih verovanja su imala osnova, i ako čovek malo razmisli, može ih lako objasniti. Recimo to za neprolazak ispod merdevina. Jedno od objašnjenja je da ne treba prolaziti ispod njih jer vam mogu pasti na glavu

Isto tako se i 10 Božijih zapovesti može objasniti : ne čini preljube, poštuj oca svoga i mater svoju da ti na zemlji dobro bude itd.itd.


Te babske priče su mi najviše smetale u trudnoći. Nema ko nije pokušao da pogodi kog će pola beba biti na osnovu izgleda mog stomaka:
Biće dečak!
Ne. Biće devojčica!

Neee...biće vanzemaljac! Ko da pa može da bude nešto treće...

[Isahara]

itebejac kaže: Ne znam da li se neko raspitao o sledećem: određene grupe ljudi se manje bave bapskim pričama. Mislim na to da se bavljenje njima razlikuje po tome kakve su ljudi vere. Nije glupost, nije preterivanje. Ima onih opštih bapskih priča, koje su za vreme komunizma postale opšte kod svih ljudi: ogledala, dimničar, letve, crna mačka itd., pa ima onih koji su karakteristične samo za katolike i samo za pravoslavne. Lako se može zapaziti ova pojava kod reformata. Oni većinom žive na selu kao jedinstvene zajednice. Kod njih nalazite bapske priče samo kad se neko doseli među njih, a nije te vere. Mislim da je pojava različitih bapskih priča među različitim grupama ljudi zbog različitosti u veri.

Raspitivala se. A i radila nešto ozbilljnije na tome.
Kategorija usmenih predanja koja zovemo "bapske priče" su univerzalnan folklorni žanr. Folkloristika ih zove "memorate" ili "fabulate". Spadaju u kategoriju tradicionalnih žanrova, dakle datiraju iz prošlosti i iznednadjujće se transformišu te opstaju i danas. Ono što pouzdano možemo reći je su rasprostranjene unutar svih starosnih i obrazovnih struktura ,dakle svi ih pričaju ali se sadržaj menja u zavisnosti od kulturnog konteksta. Što znači da se ne vezuju striktno za seosku populaciju ili odredjenu versku pripadnost jer nijedna zajednica nije homogena,stanovništvo se kreće tako da se motivi prenose sa jedne teritorije na drugu ali centralni motiv ostaje isti.
Kod nas postoje neki motivi koji su karakteristični za teritoriju koju naseljavamo, ali ako odemo do mora naići ćemo na sadržaje gde se pojavljuje more, tabui kojima se stanovništvo štiti od nesreća na moru, nepogoda, legedi o morskim nimfama i sl. U Kanadi je devedestih godina XX veka jedna naučnica radila na verovanjima kanadskih ribara o morskim demonima koji plaše ribare, što znači da bez obzira koliko jedna kultura bila napredna, u čoveku postoji težnja za razumevanjem onostranog i večiti strah od istog.
Jung bi ovakvu vrstu pričao svrstao u kategoriju kolektivnog nesvesnog.
Nekome mogu zvučati kao besmislice, ali moje lično mišljenje je da ih treba saslušati a odluka da li ćemo ih prihvatiti kao istinite , ostaje na nama.

[Ca blues]

....aha...ja sam uvek verovao svojim bakama.....

[itebejac]

Ja nisam istraživao toliko kao Isahara, pa mislim da je ona dobro primetila sve te stvari...
Ali poznajem reformatsku veroispovest i ljude te vere, i mogu da kažem da su se "zahvaljujući" svojstvenošću te vere, ti ljudi ogradili od bapskih priča u velikoj meri. U neku ruku bi se moglo reći da su baš zbog reformatske vere ovi ljudi "nekako prosvećeni" u ovoj temi.
Znam. Znam da se izlazem opasnosti da me žestoko kritikujete zbog ovakvog mišljenja. Ali ja jednostavno poznajem i tu veru i te ljude. O međusobnom mešanju: još uvek postoje sela - zajednice - koje su u 85-95 % opredeljene za jednu veru. Onu pojavu o kojoj ja pričam tu možete primetiti i ispitati. Primer za vas je moje rodno selo Novi Itebej. Imao sam zadatak da skupljam bapske priče, i bogami namučio sam se. Na njih sam naišao samo kod onih meštana koji su se doselili u selo i bili "de origine" katoličke vere.
Ne bih da raspravljam o verama ni o razlikama među veroispovestima. Za to postoji drugo mesto. Samo sam hteo da podelim sa vama iskustvo o jednoj pojavi.
Isahara govori i o tome da okruženje bitno utiče kakve su bapske priče, i ima pravo, ali ja ipak mislim, da ima nekih faktora koji utiču i na to kojim "intenzitetom" neke zajednice prihvataju i "stvaraju" bapske priče. Jedan od tih faktora je vera, druga može biti urbana sredina itd.
Na primer jevrejima je Svetim Pismom zabranjeno da se time bave, pa oni imaju svoje rabinske priče...
S poštovanjem prema svima...