Šta mislite o JUGO NOSTALGIJI?

[makilli]

Mozda "zalim" za stvarima koji su nasi roditelji doziveli,koje su mogli da priuste i za divnim putovanjima bez vize,a sve ostalo...nek' ide niz vodu...

[Kunic]

mikivs kaže: Da li se osecate JUGO NOSTALGICNI?

Ne.

Kako da budem nostalgičan za zemljom koja mi ništa dobro nije donela.

Naravno, razumem sve nostalgičare (među njima i moje matorce), ali ja sam živeo u toj državi čitavih 9 godina. SRJ ne računam kao Jugoslaviju.

[nattydread]

sjetim se nekad nekih stvari kroz razgovor (tipa dinastije, bazooka žvaka, restrikcija struje, frke za titovu sahranu, primanja u pionire, jednog jedinog kanala na tv-u i takvih sitnica) i uglavnom se sve završava na tome. bilo, prošlo, vozi dalje. jedino što mi fali je jaka muzička scena i raznorazni mladi alter/rock/under bendovi na sve strane i skoro u svakom podrumu.

[Papak]

Iskompleksirane male nacije i njihove balkanske banana drzhavice, pih .
Ali ideja nikada ne umire:

Nas varkom lagali su silni,
Nek mir je nama, njima boj!
A vojska, saveznik obilni,
Bit će s nama uz svoga svoj.
Osvajački ko u rat poziva
Da narod drugom bude rob,
Nek znade: naša puška živa
I njemu sprema crni grob!

[Goga]

Ne milsim... imam samo gorak ukus u ustima kada pomislim kako je sve bilo prividno lepo... svi prividno idealni, savršeni je l' ?


Ipak... malo dobre muzike nedostaje...

[PropelerZviz]

Prica kaze sledece:
Nisam nostalgican! Imao sam 10 godina kad se sve raspalo.
I dan danas mislim da je to bilo glupo, ali posle svega ne zelim prvobitno stanje.
Jedino za cim zalim je mala kucica na moru (blizu Sibenika) u kojoj smo boravili ceo letnji rasust. Prijatni ljudi, sunce, cista voda, i mnostvo brodova u marini. Plaze na koje niko ne ide, pa ste kao sami na svetu u malom raju.... bezbroj prica, bezbroj pustolovina.





E sada su tamo neki Nemci, koji su profitirali na nasoj nesreci..... al' takav je zivot, nesto izgubite, a nesto i dobijete!

To jeste nostalgija. Ipak to je mali razlog da budem Jugo nostalgican. Pogotovo sto je hrpa ruznih slika pokrila i ono sto je valjalo

[_baba_]

Ponekad se samo zapitam kakva bi nam bila sadasnjica da nismo izgubili vise od 10 godina na ratovanja, rasparcavanje drzave i nekoliko 'novih pocetaka'.
Jes' da se moje dozivljavanje Jugoslavije svodi na nosenje crvene pionirske marame (nemojte da vas ovo _baba_ zavara )
pracenje brata na radne akcije i ljubomoru na njegove price o istim, gde su i pored toga sto je omladina isla da rinta, bila najlepsa druzenja...
zatim, putovanja sa mamom..."Deco, mama dobila platu, pakujte se idemo za vikend negde preko 'grane''... i tome slicno.
A onda opet, kad pomislim da se tada lepo zivelo na racun dugova koji su ostavljeni narednim generacijama na otplatu...?
Izem ti i crvenu maramu, i radne akcije, i vikende u Italiji, Ceskoj, Austriji i ostalim,
kad se skoro niceg ne bih ni secala da nema fotografija. I izem ti sve, kad ja ne mogu SADA da idem. Sada kada sam mlada (opet ponavljam nemojte da vas ovo baba zavara) i kad imam zelju da putujem.
Ne znam, svi kazu da je tada bilo bolje...nekad mi to deluje kao ruganje sto su tada ziveli lepo, a mi smo godinama na granici bede.
Sta me briga sto je tada bilo bolje kad ja od toga nemam nista!

Kad pogledam nase more
nase reke, nase gore
svu lepotu gde sam rodjena
i sve sto bi reci znala
u srcu sam zapisala
zivela Jugoslavija

Zemljo mira, zemljo Tita
zemljo hrabra, ponosita
sirom sveta o tebi se zna
volimo te nasa mati
necemo te nikom dati
zivela Jugoslavija

Tu je rodjen marsal Tito
nase ime ponosito
k'o heroja ceo svet ga zna
blago zemlji sto ga ima
pamtice se vekovima
zivela Jugoslavija

[lav71]

...nisam ni malo JUGO nostalgičan....čak šta više ...drago mi je što sam ga prodao i kupio drugi auto...

[euridika]

fiona kaže: Bili smo jedan divan svet,

Jesmo bili, divni šareni, razni jezici, kulture, velika zemlja, na odličnom (dobro ili loše?) geografskom položaju.

fiona kaže: Bez predrasuda tipa religije i politike...

Eeee, toga je baš bilo, i to je tinjalo i pakovalo se, godinama, skriveno iza čuvene "bratstvo i jedinstvo" zavese, bili smo mali i srećni i naivni da bismo videli kako se to lagano razvijalo u pakao koji će da usledi.

fiona kaže: Nije te niko pitao u koju crkvu ides...

Neke su pitali, a neke ne, neki nisu smeli da pomisle na boga, da ih komšije ne bi poslale na Goli Otok, neki su kršteni tajno, u zamračenim sobama, sa podeljenim roditeljima, otac komunista se pravio da ne zna da mu se na taj dan dete krsti, i morao da obavlja veoma važne partijske zadatke kako bi oprao savest....

Bila to jedna velika šarena laža, i moralo se raspasti, nažalost svedočili smo najkrvavijem i najgnusnijem mogućem raspadu, koji možda jesu dirigovali neki veliki , ali smo puške i noževe nosili mi mali, koji smo bili tako divni i tako se beskrajno voleli.
Žao mi krvi koja se prolila, žao mi svakog ljudskog života koji je ukraden zato što je velika divna Juga morala da se raspadne, žao mi iluzija koje su pokošene, mladosti koje su unakažene i generacija koje će morati da plaćaju cenu 50-ogodišnjeg blagostanja. Žao mi što smo izašli iz velike Juge najtužniji i najviše osakaćeni, što nam mladost čami zatrpana u kavezu jer nismo bili dovoljno bistri da izvučemo svoj deo kolača, svi drugi su izvukli, žao mi zbog oblaka koji su se nadvukli na jedan deo bivše Juge i nikako da se sklone. Nisam Jugonostalgična, ja sam samo nostalgična za normalnim životom.