Narkomanija-Igraj za život..

[HLEBmaster]

Sedim jutros u busu, chekam pochetak jednosatnog putovanja do posla, kasnim po obichaju... Bacim pogled kroz prozor, ljudi prolaze, vracaju se ili idu u prodavnicu ili vec biraju lubenice tu u piljarnici...
Poguren, jedan lik vuche nekakva kolica i na njima neke kese, torbe ..nabacane .. Nosi neki prljavi sako, a neoshishana kosa mu se slepila za lice jer je vec u 8 sati temperatura dobrano preshla 20 stepeni.. ochi mu izbuljene i izgubljene ..jedva ide.. da ga ne znam rekao bih da je neki od onih mentalno retardiranih kloshara koje pushtaju chetvrtkom pa je malo produzio "dopust" ... Ali nije.. I ja molim boga da on ne udje u bus i da me ne vidi...jer znam shta ce da me pita.

..to mi je (bivshi) drugar, moje godishte...zajedno smo i u obdanishte ishli, zajedno pishali u pesku, gadjali kola blatom iz zzbunja, igrali rata i zmurke i sve shto je znachilo detinjstvo tada. A onda pochetkom srednje shkole smo prestali da se druzzimo.. Ja sam nashao svoje, a njega je nashlo njegovo drushtvo..

Kazzu da je pravo sa vutre bio preshao na venu odavno..

Bili su dobrostojeca porodica i iako su mu matorci razvedeni uvek su bili u boljoj situaciji nego mi ostali.. Jako retko sam ga vidjao zadnjih desetak godina i tek tu i tamo bih chuo shta se sa njim dogadja..

Sinoc sam tek chuo da ga je rodjeni brat izbacio iz kuce.
Sve je bilo "u redu" dok je para bilo.. 15 puta su ga slali na lechenje i on je opet pochinjao. Nije vredelo ni shto su ga zakljuchavali u kucu.. sa terase na drugom spratu spustio bi kanap..a lokalni bilmez, diler bi mu doturao robu.. Ali barem nije pravio probleme.. dok para nije ponestalo..
Tada je pocheo da prodaje stvari iz kuce, zzicka pare po komshiluku na neke fore i priche.. chak je i upao preko terase zeni u stan nize, ne znajuci da je ova kod kuce ..i tako je najzad jutros zavrshio na ulici..

Mislim da je to chak i jedna od manje crnih pricha sa tom temom, kad znam dokle to moze da ide.. kad im je kriza spremni su i da rodjeno dete prodaju..pa i da ubiju nekog za gram..

Kako pomoci takvim ljudima? Shta da uradish kad provalish da ti je neko blizak otishao tom stranom, a znash da nikakvi razumni metodi ne funkcionishu? Koliko tu moze pomoci bilo kakvo razumevanje ili ne znam shta, ako on nije spreman sam sebi da pomogne?

[nattydread]

odgovore na ova pitanja, ne mogu dati. mogu samo da kazem sta mi je drugarica psiholog, koja radi sa ovisnicima rekla, a to je da ako osoba ne zeli sama sebi da pomogne, tj. da se skine, onda na zalost tu pomoci nema. moze joj se govoriti, pokusati da se pomogne, ali ako sama ne odluci da prekine sa tim, onda pomoci nema. ja sam se bas zaprepastila kad mi je to rekla, ali mi ona kaze da je to na zalost tako. znam da mi post uopste nije otpimistican, niti sta bih ti lijepo rekla, ali na zalost ispada da je tako, mada opet mislim da mozda i nije sve tako pesimisticno.

[HLEBmaster]

Ne morash da kazzesh nishta optimistichno. Optimistichnu varijantu on mora da izabere, a to nece uraditi dok se ne suochi sa time da mu je, u suprotnom, tu kraj i to pesimistichki da gore ne mozze. Ako ga je i za to briga u opshte...

[goldie]

Hm... ne postji dzabe izreka: Jednom narkoman uvek narkoman.
Da bi se izlecio mora da se on odluci na taj korak, ako je slabog karaktera onda nikad nece uspeti. Ali naravno i u tim odlukama je potrebno puno razgovarati sa tom osobom. Postoji procenat njih koji se izlece, pa se uvek treba nadati da mozda bas on pripada tom procentu....

[Mind_reset]

goldie kaže: Postoji procenat njih koji se izlece, pa se uvek treba nadati da mozda bas on pripada tom procentu....

Nazalost istina, procenat je veoma mali, dosuse metode koje se kod nas koriste nisu bas najsrecnije. Istina je da osoba mora sama doneti odluku, ali to je samo pocetak uzasno teskog i iscrpljujuceg procesa sa neverovatno mnogo patnje. Neophodno je tu jos mnogo stvari, podrska, terapija, savetovanje, integracija u realan zivot... ali realno je reci da nigde nepostoji lecenje koje ima narocito pozitivne rezultate.

Jedna interesantna stvar je da kod nas dobre rezultate daje lecenje u okviru crkve u vidu kampova, sto je doduse razumljivo jel daje alternativu narkoticima u vidu religije, pa se narkomani pronalaze u samoj religiji i to cini odredjenu supstituciju za prethodnu zavisnost. Ove metode doduse imaju veliki broj kritika u smislu da samo menjaju objekat zavisnosti, ali sa druge strane vera propoveda u osnovi pozitivne stvari i u krajnjoj liniji ih nece ubiti kao sto narkotici najverovatnije hoce....

[Bishop]

Stvarno ne znam kako im pomoci.........
I ja imam slicnu pricu..... Drugovi od malih nogu , jos roditelji su nam bili prijatelji i druzili se pa preneli na nas ,onda se desilo nekako pa ziveli vrata do vrata ,sobe nam je delio zajednicki zid koji je delio ta dva stana...... Ali njegovi su se razveli jos dok smo bas bili klinci. Iako su mu roditelji bili veoma obrazovani ljudi on jedva osnovnu zavrsi a o srednjoj i da ne govorimo. Uvek se kacio za neka pogresna,sumnjiva drustva, tu nista nije pomagalo , taman se kao otrgne i onda smo se veoma intenzivno druzili a onda odjednom evo ga opet i ma koliko se trudili polako odgurne sve od sebe,izbegava .... Malo po malo i navuko se na iglu ..... kako ko ce ga znati....... razni pokusaji lecenja kod nas , zatvaranje u sobu , slanje u vojsku..... nista nije pomagalo... Posle svakog lecenja kao ok je,narocito posle slanja u Rusiju na lecenje, nema vise ....svi bi da pomognu, druzimo se ponovo kao nekad,a onda odjednom opet samo pocne sve nas oko njega da odbacuje i krene ponovo.....kako li ga samo ti dileri i ostali pacijenti nadju i obrnu nije mi jasno,kao da mu na celu pise sta je radio, i to bez obzira koliko ga nije bilo 6,8 meseci,godinu i po ,promene adrese svaki put , jednostavno nebitno.....
Zadnje je bilo da mu je organizam otkazivao,bubrezi , jetra , pluca.... bolnicki aparati su ziveli za njega ......... vise ga nema......

Zasto ..... ne znam.... da li je to bio njegov bunt protiv....ma ko zna cega? Ne razumem to, ne razumem unistavanje svog zivota,ljudi oko sebe.... radi cega sve to ? sta da se pokaze ili dokaze? Nema odgovora kao i sto nema pomoci ako bas oni to sami zele,u sta bas nisam siguran jer jos nisam upoznao nekog ko se skinuo,izlecio....samo sam cuo neke price.

[valter]

-Slazem se da od lecenja nema nista dok zavisnik ne kaze: ja sam Petar Petrovic, i ja sam narkoman, i resi se na odvikavanje. Zavistnost je stvar psihe, ona fizicka prestaje vremenom. Cenim da su manastiri dobar model koji bi drzava mogla da primeni (ee drzava), (cini mi se da ih na Fruskoj Gori biju). Dakle, da potpise da ce, cirka 5-10 godina, provesti na nekoj planini gde ce sa mudracima diskutovati o smislu zivota....
-Zivot je reka
-E reka

[Meggy]

Sad sam se setila svog brata od tetke koga su sa 18 godina konacno poslali na odvikavanje i koji je u bolnici posle par dana umro od prevelike doze, jer su mu za tih par dana znatno smanjili dozu, a onda mi je dosao drug u posetu... i doneo mu drogu

Brat moje koleginice sa faksa ocigledno ima istih problema, jer pokazuje takve simptome... sticem utisak da porodica bezi od problema, jer bi, jelte, bilo sramota da se sazna da im je sin narkoman... kakav primitivizam

[SQUAW]

HLEBmaster kaže: Bili su dobrostojeca porodica i iako su mu matorci razvedeni uvek su bili u boljoj situaciji nego mi ostali..

Ima Dušan Radović jednu... "Tata mu puca od zdravlja, elegancije i uspeha.
Mama mu je takođe divna, progresivna i aktivna. Njemu nije bilo teško da postane narkoman."

Droga je opasan put, a heroin, specijalno. Dosta ljudi iz mog života je nestalo zbog istog. Neki ne hodaju više ovom zemljom, neki još uvek hodaju, ali sve sporije i sporije, a neki su se i izvukli. Među onima koji su uspeli najviše njih je otišlo u duhovne centre i ostalo tamo, u početku uz radne terapije, a sada već vrše i neke pravoslavne službe. Ali to je samo onaj procenat koji je HTEO sam sebi da pomogne. Nisu tu pomagale samo priče bližnjih, nikakvi psiholozi, jer ih onaj koji ne želi da čuje jednostavno NE ČUJE. U onoj poslednjoj fazi zavisnosti svaki će vam narkoman reći da želi da se izleči, jer ni njima više odavno nije lepo kad se puknu, niti osećaju nekakvo zadovoljstvo, samo je MORAJU uzimati, ili će ponavljati onu čuvenu "mogu da prestanem kad god hoću", pa se demantuju nakon petnaestak minuta... ili sutradan, zavisi kad su "prestajali" prošli put...

Promena sredine dosta znači, takođe. Ali ozbiljna promena sredine. Moje komšije su tako spasle svoje dete. Dali otkaze na poslu, prodali gajbu expresno brzo, kupili neki kućerak u nekoj zabiti, i niko nema pojma gde su sem jedne komšinice. Čujem da su dobro, bave se poljoprivredom, a bivši narkoman već 15 godina kopa krompiriće i sve peva

Između ostalih, ni najboljeg druga još uvek nisam izbrisala iz telefona, iako su nam se putevi odavno razišli. A jeli smo iz istog tanjira i spavali u istom krevetu, i svašta prošli, kao brat i sestra. Sve kao čekam da zazvoni. Zazvonio jednom, tražio pare. Dala sam mu i igrala na te prošle dane i drugarstvo. Mozak mu izgleda nije skroz ispran, pa je zvao i da te pare vrati, što mi je ulilo neku nadu, al' džaba... i izdahnuo mi jednom umalo na rukama, al' sam ga ubacila u korito od obližnje česme, uz pomoć jednog prolaznika, pa smo disali zajedno, sve brže i brže, samo da ne prestane... i govorila mu da je kukavica kad ne može da izdrži tih sedam dana koji nisu ništa gori nego običan grip, uz bolove koji su smešni naspram onih koje nanosiš onima koji te vole, da je srećan što još uvek nije zakačio ni hepatitis ni hiv, ali psihička zavisnost je mnogo intenzivnija, tako da su sve moje priče bile pišanje niz vetar... ili nisu... Poslednji put kad sam ga videla sakrio se iza drveta (nije mu teško, već je kao senka), grize ga nešto, pa i taj njegov gest nisam shvatila kao neznamkakav trenutni trip, već sam se opet ponadala... i bi mi drago u tom trenutku što ga nisam videla na zadnjim stranama politike, među onima što nikada više neće da gledaju televiziju, pa prođem pored drveta i u hodu kažem "Vidim te, bolidu, al' nemoj da izađeš"... i još čekam da zazvoni...

Kako pomoci takvim ljudima?

Teško, ali nikada im ne okretati leđa, iako ih se oko 50 % uvek vrati na taj put.