Blockout

[love hunter]

NAJDUZI JE POSLEDNJI SAT


Blediš, čekaš, slike su brze,
tvoj maleni ekran sve njih ne može da primi.
Najduži je poslednji sat.

Nervozno se trzaš, lomiš prste
i bilo bi ti lakše sve da znaš da neće biti.
Al' možda se i dogodi...

Tvoj poraz nije ogroman, a povratak je realan,
precrtavao ili ne sve svoje zakletve i slike.
Najduži je poslednji sat.

Putevi su predugi, seku se i srešcemo se,
nasmeši se, pokloni se i reci da se kaješ.
A možda se ne dogodi...

Ja nisam bitan lik u tvojoj ver(e)ničkoj priči
i ko je koga stvorio i ko na koga liči...
Najduži je poslednji sat.

Svi mi ovde nekog čekamo
da nam kaže koga čekamo.
Pa možda taj i pogodi...

I uzalud čekaš, tvoj prevoz neće doći.
On je odavno bio ovde, mi se rodili nismo.
Bio,
video,
pobegao.

I svima je jasno - put završava jamom,
duboko u nju tonemo, al' smrdimo do neba.
Ni on neće da nas izvadi...

Ja ne mogu da pobegnem od tebe.

[mrvacha]

SAN KOJI SREĆAN SANJAŠ SAM

sve kao da je živo
svi kao da su tu
sve k'o da nije tiho
nek' je to prvi put

sve kao da je staro
i sva ostrva su tu
i da nije što je bilo
kao ti imaš san
san koji srećan sanjaš sam

jutro je
teška noć olovne noge
nose poluživu stvar
kroz dvorske odaje

privatan posed mrtvog trgovca
u rukama tog zlikovca
bez osećanja

srebrni znoj na čelu gospodara
budi svog psa čuvara

jutro je
i spremljen mali oglas
prodajem il' menjam sebe
davi se i lice grebe

ljudi bez imunosistema
pale vatre
greju svoja gola mokra tela

hrabar si ubi sebe
proždro si sve tuđe grehe

sve kao da je živo
svi kao da su tu
sve kao da nije bilo
kao ti imaš san
san koji srećan sanjaš sam

[mrvacha]

U KRTLOGU

guše se ljudi zbijeni u krtlogu
i čekaju da sunce sine
da im snagu da da žive

al' nikog nema da im kapke otvori
da pokaže im oblak
što im sunce zakanja da kaže

da nije spas u njemu
sve im je brige nemi strah pokosio
navijaju da život prođe
da sam spadne teg od tuge

sam bog da dođe ne bi ih ubedio
da svaki put je bolji
od tog polumrtvog sna
da nije spas u njemu
da nije spas u njoj

samo se deca
smeju jer još ne znaju
da treba da porastu
i da drugi izbor nemaju

a mrak je prepun
potpune izvesnosti
i možda potrebna je laž
da poveruju kad već znaju

da nije spas u njemu
da nije spas u njoj

[mrvacha]

VERTIKALNO GLEDANO

Vertikalno gledano
Dole sve sve u redu je
Voda crna se ne menja
Voda crna se ne menja

Vertikalno gledano
Hodanje je stvar navike
Samo prostačka konvencija
Samo prostačka konvencija

Ja vidim sve što ne bi trebalo da vidim
Sve odavde

Vertikalno gledano
Malo traje malo prestaje
Prijateljsko ubeđivanje
Sad nosim kamen na plivanje

Vertikalno gledano
Sve je srušeno i sjebano
Vesele fizionomije
Veruju i jedu pomije

Ja vidim sve što ne bi trebalo da vidim
Sve odavde

Vertikalno gledano
Sve je totalno drugačije
Sinonimi gube smisao
Sinonimi gube smisao

Vertikalno gledano
Ja sam prokleti ateista
Bog mi je svedok to je istina
Bog mi je svedok to je istina

Ja vidim sve što ne bi trebalo da vidim
Sve odavde

("Hodanje je stvar navike, samo prostacka konvencija. - Svetislav Basara)

[mrvacha]

http://www.block-out.com/doc/index.htm

[love hunter]

...mala ispravka...pesma se zove U KRTOGU...inace,krtozi su mesta gde se ribe okupljaju u toku zime...

[broj310]

једно време сам баш често слушао блок аут... некако ме њихова депресивност чинила јаким...
ево, пустићу
лето на ади-------------

[mrvacha]

love hunter kaže: ...mala ispravka...pesma se zove U KRTOGU...inace,krtozi su mesta gde se ribe okupljaju u toku zime...

Ma znam, ali kad sam skidala s neta, zaboravih ispraviti....
U svakom slucaju, hvala na objasnjenju!

[mrvacha]

1228 (zečevi beli)



Vrebam ko smuk iznad grotla.
Nečujno provodim sate.
Crveni rez ispod oka,
sve glupe rane se pamte.

Miluje svetlost sa neba,
miholjsko cedi se leto.
Ukraden plen s dna dubine,
kida ga mršavo pseto.

Sećanja naviru sama,
Brzo, ko zečevi beli...

Stoji na kaljavom drumu,
bori se s jačim od sebe.
U mestu hoda mašina.
Smeje se klizava glina.

Mesec mu sija na muku,
Čeka na red, pa nek traje.
Sipam mu duvan u ruku,
produžen život klima,
odlazim dalje...

Sećanja naviru sama,
brzo, ko zečevi beli...

Stižemo. Teret se spušta.
Vesela kapija žuta.
... I sitan kamen pod gumama krza...
... I lišce kreće da šušti.

Zastajem, leđa me bole.
Izuvam bokal pun vode.
Svaki put isti ritual.
Igra završava ovde...

...gde sećanja naviru sama,
brzo, ko zečevi beli...

[mrvacha]

Finansijska konstrukcija



Nestajem i to je sve.
Sekundara se muči.
Gutam trokraku bez straha,
sasvim siguran u sebe.

Ne budi me dok umirem,
jer smeta mi kad placeš.
Tvoje suze osmeh traže,
ja ne mogu da ga nađem.

Poseti me, podseti me
na priče iz davnina,
dok sam verovao ljudima
i plašio se neba.

Finansijska konstrukcija
je pogrešna, sve pada.
Poraz preplaćenog stiha,
Dve-tri reči, jedan ton,
i zbogom...