Kako se nosite sa odlascima..!?

[swba]

Zimus sam prvi put, nakon tri godine, od kako sam otisao posjetio domovinu. Iskreno, sjecajuci se prvog dramaticnog odlaska, bilo je malo i strah kako ce sve ponovo da izgleda kad dodje jos jedan dan za pozdrave. Znao sam vec unaprijed da cu dma drugi dan da se prilagodim na sve i da ce sve biti kao da nikada nisam ni otisao.
Tako i bi. Tri nedjelje, koliko sam bio tamo,su mi prosle ko treptaj. Nisam stigao ni da se cestito raspakujem a vec je dosao dan da se koferi ponovo zatvore i da se krene nazad.
No ovaj put je bilo sasvim drugacije. Valjda smo svi navikli i shvatili da daljina i nije neki neprevazidjen problem. Ostali smo manje vise isti, koja kila gore-dole.
Spakovao sam se bez truna nervoze, ustvari bilo je nervoze ali ne one kao prvi put kad sam odlazio. Pozdravio sam se mirno sa svima, znajuci da cu opet uskoro doci.


e jos na sve to kad dodam magluscinu koja je totalno paralizovala aerodrom u Beogradu, i maratonsko cekanje... sine umalo da izljubim od dragosti svu posadu od reda kad nam je avion konacno stigao... nisamo ni zalet uhvatili a ja sam vec bio daleko u carstvu snova

[Kal_el]

Pa ja se rastajem u žurbi ... i uvek obećam da ću opet da dodjem
i onda

[Captain Jack]

Vise se i ne okrecem...navika je cudna stvar,istreniran do perfekcije,valjda su ti receptori u mozgu zakrzljali,
a i mnogo je rastanaka ostalo iza,ko zna koliko njih ispred,pogodio sam ovaj nik sto me prati po ovim forumima,gusar se ne moze vezati,
zato i ne gledam slike iz proslosti,znam da ce se javiti ponekad u snovima i da cu se pitati zasto bas to da usnim ovog jutra,
upravo brojim koliko njih,
sedmoro ih je zbrisalo u roku od deset dana,
oni na aerodromu mi vise i ne persiraju,postao sam stalni,samo su destinacije razlicite,ljudi su isti,lepi,ponosni,srecni,
i svako je poneo deo mene,razapet na svim meridijanima,od Kankuna do Skoplja,od Clevelanda do Rija,od NY do LE...
lepo je biti deo prica jer su oni deo ovih mojih,i kad se ponovo budemo sreli bice kao da se nikad nismo ni rastajali,oni nikada ne odlaze,odlaze avioni,automobili,godisnja doba,politicari,radnici u penziju...
ostaju sale,pijanke,pesme,zagrljaji...ma super sam sa odlascima...do nekih novih vidjenja...

[yige_gui]

yige_gui kaže: pred dve godine..

oduvek se znalo kako dobro stojim sa matematikom ovo je trebalo da bude tri godine

a sad, evo, pochetak maja.. peta godina kako sam preko bare.. e ide stazh..

razmishljam, dolaze sad ljudi cheshce ovamo, nego shto ja idem tamo.. i eto, ti rastanci su sad idi mi-dodji mi.. stalno neko dolazi i odlazi, da mi je to postalo tako normalno.. evo sam u zadnjih godinu dana bila 14 puta na aerodromu divota..

[borat]

Nikako.... Muka mi je, place mi se, deprimirana sam svaki put kad se vratim ovde i brojim dane do sledeceg odmora............

[ZOE]

Eh.... kako? Kako moramali sa optimizmom, vec gledam na sledeci susret sa svojim najmilijima, sa svojim gradom, i sa jos mnogim drugim stvarima zbog kojih ce ovo moje malo srce uvek biti tamo gde je dom!

[Snoopy Red B]

Nekad mi je to bio veliki problem,
a što više godina to manje suza,
i smejem se kad plakao bi....

[believer]

_baba_ kaže: Ne volim rastanke...definitivno.

naravno....ali,nastavljam da hodam.....