Nasi ljudi u dijaspori

[irnik]

Nasi ljudi u dijaspori Vasa iskustva i misljenja na ovu temu!

Cesto se mogu cuti razlicita misljenja o nasim ljudima, koji zive van Balkana!
Tipa: "Tipicni Balkanci", Bjezi od nasih ljudi, oni su najgori od svih", "Nasi ce ti prvi zabiti noz u ledja", "Nasi te zovu samo kad im trebas" ...ili: "Samo se sa nasima druzim", "Najprijatnije se osjecam sa nasima", "Sa nasim ljudima mi se poklapa mentalitet", "Nasi su najbolji za zezanje" ... Iskustva su razlicita.

Kakva su vasa iskustva? Da li prepoznajete/vidite razliku u nasim ljudima kad su kod kuce (na Balkanu) i u inostranstvu? Da li se druzite sa nasima ili sa strancima ili ne pravite razliku?

[socobe1]

Citajuci mnoge forume ne cini mi se da nasi nece da pomognu pogotovo ako su iz istoga grada. Ja sam na cekanju za iseljenje u Canadu i nadam se pomoci od nasih zemljaka, a ne da vicem upomoc s obzirom da tamo nemam nikoga.

[sussi]

Ne pravim razliku medju ljudima. Ne vezano dali su nasi ili u ovom slucaju Svedjani samo ako su ok. Mada moram priznati da imam vise kontakta sa Svedjanima ne zato sto smatram da su nasi ljudi losiji vec zato sto su prilike takve.
Ako cemo o losim ljudima njih ima medju svim nacijama i rasama.
Prema tome kako ima nasih koji su ljubomorni pa i zlobno ljubomorni/kako ste to vi rekli nabice vam noz u ledjima tako ima takvihi Svedjana.

Druzim se iskljucivo s ljudima koji mi pasu/s kojima mi je ugodno druziti se i s kojima se prijatno osecam.
Ne volim ljubomorno zlobne ljude ne vezano da li su balkanci ili svedjani. S njima je tesko druziti se a i nikada niste opusteni.
Kafu mogu popiti sa svima ali prijateljstvo je nesto drugo.

A to sto se vise druzim sa Svedjanima pa tako je pocelo od mog dolaska ovde. Na poslu nemam nikog od nasih a ni tu gde stanujem. Tako da se druzim samo s onim malim brojem nasih koji su iz mog rodnog grada jer normalno njih i poznajem. Nisam nikada tezila da se druzim iskljucivo sa nasim ljudima.
Ne mislim da je negativno druziti se vec da je tesko uklopiti se i nauciti jezik ako se covek drzi samo nasih. Ima i takvih pa evo i posle 40-45 godina boravka ovde ne znaju dovoljno svedski da bi mogli da zive i funkcionisu normalno vec im uvek neko treba za tumaca. Naucili su samo lak svedski kako se to kaze ono najosnovnije u prodavnici i td. ali kada je u pitanju doktor, skola, socijalno, porezno itd. to ne mogu bez pomoci. Za mene bi to bilo katastrofalno ziveti ovde a ne znati jezik. Ali svako cini onako kako mu to odgovara.
Ne osudjujem nikog samo ja zivim onako kako to meni odgovara.
Ja smatram da je jezik kljuc koji otvara sva vrata i nikada nisam imala problema koje mnogi ljudi ne samo balkanci vec stranci imaju bas zbog nedovoljnog poznavanja jezika.

Svi mi koji smo dosli ovde dosli smo sa razlicitim ciljevima.
Neko je dosao da zaradi, ustedi, napravi kucu ili vec tako nesto i vrati se. Vecina tih ljudi nije se ni trudila da se uklopi ovde.
Dok su neki dosli da ostanu. Uklopili se u ovaj sistem i oni i deca mozda su stvorili nesto dole a mozda i nisu ali oni normalno i drugacije zive ovde.

A to da li su nasi najgori ili najbolji verovatno zavisi od toga kakve ljude sretnete. Ko koliko ima srece. Divno je druziti se bilo da su Balkanci, Svedjani ili pak drugih nacija samo da su ok.
Pa i ljudi koji su na Balkanu ne smatraju da su svi nasi ljudi najbolji zar ne

[yige_gui]

u mom sluchaju iskustvo je raznoliko.. upoznala sam nashe ljude sa kojima je zbilja bolje ne imati posla.. znachi tezhi primitivizam.. od kako sam preplivala Veliku Baru nisam se ni druzhila sa nashima, upravo iz tog razloga shto nisam htela da se dovodim u situaciju da moram da pljujem po nashim ljudima.. do pred unatrag godinu i po dana maltene nisam znala nikog nasheg.. chim sam doshla sam upoznala super drushtvo, mahom iz Azijskih zemalja.. kinezi, koreanci, japanci.. i nisam nikad mogla ni da zamislim da ce mi dve najbolje drugarice biti iz koree i kine.. znachi ekstra ljudi .. tu i tamo sam upoznavala neke nashe, koji me se nisu dojmili kao ljudi, pa se sa takvim nisam ni druzhila..

onda sam na faxu upoznala jednu nashu devojku, koja mi je postala jedna od najboljih drugarica.. i maltene sam preko nje upoznala celo srpsko postrojenje na ostvcu znachi ima nas brate ko pljeve nekad ni sami ne mozhemo da verujemo.. taman pomislish kako smo napokon svih upoznali, kad iskrsne neko novi... i tako jovo nanovo.. igrom sluchaja sam naletila na fenomenalne ljude, s kojima se sad non stop druzhim.. nas 1o smo zbilja postali nerazdvojni i to su ljudi s kojima bi se druzhila da su bilo koje vere i nacije, jer su to ljudi koji mi odgovaraju kao lichnosti, a ne zato shto smo svi domaci.. svi smo se nekako nashli na istoj valnoj duzhini, tako da nam nishta ne fali.. upotpunjujemo se savrsheno

[NTR]

Iskustva sa ,,nasima" i zemljacima su razlicita, od lepih do ruznih, mada je ovih
drugih vise nego lepih. Razmisljao sam aktivno neko vreme lutajuci za odgovo-
rom sta je to sto nas toliko menja kada smo u pecalbi, nisam nasao odgovor. A kod drugih etno-grupacija mnogo vise pozitivnih primera nego kod nas. Nazalost. Nasi /vecina/ ako ti ne ,,smesti" nece ti ni pomoci.

[Ludnica]

ja se drzim sto dalje od "nasih" ovde u Svedskoj. vecina njih su u fazonu ko sam sta sam. Ja licno nevolim foliranje, i uvek govorim, budi ono sto jesi. A i vecina nasih ljudi ovde su u neku mafija fazonu, retko ko je ostao "normalan"
Otkud znam, mozda su to traume iz detinstva....

[MamAna]

Ludnica,

[euridika]

irnik kaže: Nasi ljudi u dijaspori Vasa iskustva i misljenja na ovu temu! Cesto se mogu cuti razlicita misljenja o nasim ljudima, koji zive van Balkana! Tipa: "Tipicni Balkanci", Bjezi od nasih ljudi, oni su najgori od svih", "Nasi ce ti prvi zabiti noz u ledja", "Nasi te zovu samo kad im trebas" ...ili: "Samo se sa nasima druzim", "Najprijatnije se osjecam sa nasima", "Sa nasim ljudima mi se poklapa mentalitet", "Nasi su najbolji za zezanje" ... Iskustva su razlicita.

Kako ćemo da definišemo šta je naše? Gde je granica, šta više nije naše?

Ja se družim sa mojim ljudima, od njih najviše mi je pomogla u Groningenu devojka iz Hrvatske, a moj najboji prijatelj je Slovenac, posle njega buljuk nekih Talijana, poneki Holandezi i tako redom. Nisam ih birala po nacionalnoj pripadnosti, već po duši, oni mene i ja njih.

irnik kaže: Kakva su vasa iskustva? Da li prepoznajete/vidite razliku u nasim ljudima kad su kod kuce (na Balkanu) i u inostranstvu? Da li se druzite sa nasima ili sa strancima ili ne pravite razliku?

Ne vidim razlike izemđu ljudi gdegod oni bili. Jedan čovek će se ponašati ovako ili onako bez obzira na teritoriju.

Mrzim generalizacije, svakog tipa, samo klišei i bez mnogo razmišljanja, tako je najlakše, staviti sve u jedan koš, sebe iznad svih i onda je sve rešeno i rečeno. E pa nije. Čovek je čovek, tek onda kada spozna da su i oni oko njega ljudi.

[sneza67]

ja sam u rimu gde gotovo da i nema nasih ljudi. postoji jedan par medjutim poslovi i verovatno razlicita interesovanja ne daju nam bas da se nesto intezivno druzimo.

preko posla sam vezana ze jednu okacenu slavonku a u skoli gde ide moja cerka upoznala sam jednu mamu iz splita...

ni ja ne gledam nacionalnost vec da li mozemo da se druzimo i da li pricamo "isti jezik"

[irnik]

euridika kaže: Kako ćemo da definišemo šta je naše? Gde je granica, šta više nije naše? Ja se družim sa mojim ljudima, od njih najviše mi je pomogla u Groningenu devojka iz Hrvatske, a moj najboji prijatelj je Slovenac, posle njega buljuk nekih Talijana, poneki Holandezi i tako redom. Nisam ih birala po nacionalnoj pripadnosti, već po duši, oni mene i ja njih.

Pod nasim ljudima podrazumijevam sve one sa kojima mogu da se sporazumijevam na istom jeziku, bez obzira da li se on zvao srpski, hrvatski, srpsko-hrvatski, hrvatsko-srpski, bosanski, bosansko-srpski, srpsko-bosanski, crnogorski, maternji... Kako god ocete. Neko ga zove ovako, neko onako .

Kad se ljudi sa prostora bivse Jugoslavije sretnu ovamo, onda se govori "naski" da se niko ne bi uvrijedio . Tako sam ja jednom prilikom bila u drustvu jednog mog prijatelja Amerikanca i jedne moje prijateljice iz Bosne. On je htio da joj se pohvali kako je naucio par fraza na srpskom jeziku, a ona ce njemu da ona ne govori srpski jezik.
On je onda onako zbunjen pita: "Pa na kojem ste jeziku vas dvije upravo razgovarale?".
Njen odgovor: "Na bosansko-srpskom ili srpsko-bosanskom".

Ovdje nije ovdje pitanju samo da li se druzite sa nasim ljudima, vec kakvi su nasi ljudi u inostranstvu. Da li smatrate da su se promijenili pod uticajem nove sredine i kulture ili su ostali isti?