Čime se bavite u dijaspori?

[irnik]

Radim isti posao kao sto je bio i kuci (radim i studiram - graduate assistant). Posao sam dobila prije nego sto sam otisla, tako da nisam imala nikavih problema ovamo.

[Savannah]

ne radim isti posao, bavim se sasvim necim drugim nego sto sam zavrsila. sjecam se mojih prvih godina vani, radila sam jedno vrijeme cetri posla da bih pristojno zivjela. no ipak s vremenom dok savladas jezik kako spada pruzi se i bolja prilika.

[Kal_el]

Moji imaju firmu ovde tako da sam doşao na gotovo i bolje nego u yu ...
da nije tako nikad ama baş nikad ne bih otişao napolje sa 36 god
kada sam veç u yu bio stekao neki visok polozaj u druştvu i neku reputaciju .
Lakşe je mladima to uçiniti .
Medjutim ...
puno puta sam i razmişljao kako sam to ustvari ziveo u yu ... da li mi je bilo stvarno dobro ili sam bio uljuljkan nekim glupim ideologijama o ravnopravnosti i sreçi ...
Ovde sam upoznao ljude koje su veç 3-4 generacija u porodici koja se şkoluje na Kembridzu ili nekom svetski poznatom univerzitetu a moj deda vijo Nemce po şumi da im onako gladan pokrade konzerve .
Jednostavno teşko mi je kad vidim da mi nemamo sreçe sa tim ratovima ... i
politiçarima ...

[Snow White]

Ne , mi se nebavimo istim poslom u novoj zemlji .Ne znamo jezik kada dodjemo pa onda sa 40 god. ides u skolu i tek onda pocinjes sa najnizim poslovima da bi mogao poslije da otvoris neku radnjicu ili caffe Drugacije ne mozes da pocnes,imaju visoko-kvalifikovane cistace neka tako nam i treba

[megi]

Mene je sreca pratila dasam otpocetka mogla da radim nesto sto nema veze sa onim sto sam zavrsila u nasoj zemlji,posao koji je dobro placen i koji radim sa voljom.A pritom su mi se pruzale mogucnosti da idem dalje i dalje...Ali kao sto svi kazu svaki pocetak je tezak.Neznam da li bih se vracala u nasu zemlju opet da zivim jer postovanje i kulturu koju sam ovde upoznala ne moze se porediti sa mojom rodnom zemljom.Jedino sto ponekad osetim da mi nedostaje to je ljubav i osecaji koje imamo samo mi ali ne i stranci...

[euridika]

Čitam postove, nekoliko iznad, čak i moj rođeni, neću namerno da ga menjam kako bih pokazala da sam ja pomalo neozbiljno shvatila ovu temu, čime ne govorim da je bilo ko drugi shvatio ozbiljno ili ne.

Ono što sam htela da kažem jeste da je ova teme veoma ozbiljna i veoma osetljiva za mnoge od nas, naročito relativno "novije" dijasporce... Nije sve bilo tako jednostavno, nije ništa bilo jednostavno, život se samo preko noći prelomio na jednu stranu, kako je izgledalo pre i kako izgleda posle preloma mi smo jedini svedoci tome....

Neki od vas su rekli da rade isti posao, neki da ne, neki su zadovoljni, neki ne. Možda bi bilo lepo da nam napišete nekoliko rečenica o tome šta radite i možda kako ste našli taj posao i kako je tekla i teče ta borba, da vidimo šta je tačno to što nas čini srećnim ili nesrećnim u ovim okolnistima u kojima se trenutno nalazimo.


Evo ja ću da počnem,

Ja sam neka vrsta asistenta na fakultetu, namerno neću da kažem ime tog posla na engleskom, jer zviči mnogo ozbiljnije nego što zapravo jeste. Posao jeste užasno težak, mentalno opasno iscrpljujući jer zahteva konstantni pažnju i vreme i posvećenost (što je, naravno, potrebno za svaki posao ako hoćemo pošteno da ga radimo).

U Srbiji sam, pre nego što sam došla ovamo, radila kao saradnik, pripravnik na jednom institutu gde su me primili tek kada su saznali da sam dobila stipendiju za Holandiju. To, u kakvoj vrsti pakla i anarhije sam živela od kada sam diplomirala do momenta kada sam dobila stipendiju za Holandiju (godinu ipo dana), probaću da izbrišem iz pamćenja nekako...
Ono što volim sada jeste finansijska sigurnost, jeste osećaj ravnopravnosti sa kolegama, bilo da su oni studenti ili najpoznatiji svetski profesori, jeste neka vrsta slobode da organizujem svoje vreme onako kao ja znam, što ume da bude problematično na momente jer se samo uhvatim kako sedim u onoj zgradi u 10 uveče bez ikakvog osećaja da sam tamo provela ne znam ni ja već koliko sati...jeste osećaj da napredujem, da učim, da mi se otvaraju vrata (umesto zatvaranja koja su mi se dešavala pre nego što sam došla ovamo).
Volim ovaj posao i ovaj život, cena je velika, ali ja jesam spremna da je platim, bar tako stvari sada stoje...

kako je to kod vas?

[DrinChe]

Nisam otisla iz zemlje i nemam nameru, ali citajuci Euridikinu pricu , razmisljam ponovo o najboljoj drugarici koja je imala petlju i koja nije previse vezana za sve ovo ovde( lepo,naravno.od loseg se sa lakocom rastala...).Jako slicna prica.
Rad na Institutu je bukvalno ubijao i prelomila je.Preko noci,rekli bi oni koji je ne znaju.A ovde je radila,kao vecina nas,Sizifov posao.Samo mi je dok smo gledale izloge po gradu rekla:"e,hajmo do ...... Znas,predala sam zahtev i izgleda da su mi odobrili da postdiplomski rad radim u .....".
Nije znala ni jednu rec njihovog jezika.Apsolutno nikoga u krugu od 500km nije znala.U pocetku smo pricale svake noci,cim se vrati sa Instituta ,novog.Mejlovi su leteli takvom brzinom da sam se pitala odakle joj toliko vremena.A mnogo vise je radila,ali je odusevljeno pricala kakvu opremu imaju, kako je sve organizovano pod konac...Ljudi joj se,generalno,u pocetku nisu svideli.Ceznula je za stvarima i ljudima koje ovde nije ni spominjala.Za nove sugradjene je govorila da su hladni.Dok joj nadredjeni nije postao OnBajkovita prica,potpuno. Samo 2 godine stariji od nas, a doktor nauka.Neshvatljivo i retko vidjeno ovde.Tako je njoj taj neki pocetni stadijum prosao relativno brzo,ali i zadrzao na daljem skolovanju.Doktorirala je.I odmah joj je ponudjen fe-no-me-na-lan posao,bez obzira sto je stomak bio vidno uvecan
Njeni su cesce tamo nego sto ona dolazi u Beograd. I zadovoljna je,vidim joj u osmehu i oku.Ali naidju noci kada mi kasno zazvoni telefon i kada bi,cini mi se, mogla da prica do jutra.Valjda je to sasvim normalno.Eto...nedostaje.Bas.

[Snow White]

zamislite konacno sam dobila dobar posaopriblizno isti kao u Srbiji samo hvale kolica sa terapijom

[baggio]

Maltene od samog dolaska u zemlju u kojoj zivim, radim u finansijskoj industriji. Iako sam zavrsila filoloski fakultet, nije mi se ostvario san da budem prevodilac stranih jezika ( sto je ustvari bio i razlog sto sam se operedelila za taj faks), ali se ne zalim. Vec 25 godina sam stock broaker i sasvim sam zadovoljna svojim poslom.

[avanturista]

Ja u Srbiji nikada nisam radila. Cim sam zavrsila studije dosla sam u Nemacku gde sam se prvih godinu i po dana namucila da naucim jezik (intenzivni kurs 6 sati dnevno) a zatim sam radila kao praktikant bez ikakve novcane nadoknade. Konacno sam uspela pre godinu dana da se zaposlim kao Team Assistant i ne mogu da se pozalim.
Ali uvek moze i bolje od toga.