Pokondirene tikve

[swba]

Ma.Za. kaže: Znate sta ljudi? Uzivajte tamo gde se nalazite, jer ovde je cini mi se svakim danom sve losija situacija i sve nam je gora perspektiva Nego htedoh reci da me je naslov asocirao na one POKONDIRENE TIKVE kao neki moji rodjaci, koji kad se vrate prosto zaborave neke reci, pa u prici sa mojom babom u neki kontekst odjednom ubace SCHÖNE ili MÄDCHEN a moja baba zastane i pomisli E na to su mene asocirale pokondirene tikve... Sorry sto sam malo skrenula sa teme...

a to je tek druga prica... spikamo mi sve u 16

[dean]

Mislim da je problem u nasim yu kompleksima i atavizmima proslosti.Mnogi od nas su se nasli u procepu izmedju proslosti i danasnjice tj buducnosti.Naravno da svako tezi dobroj kuci,lepom autu,ugodnom zivotu samo je pitanje cene.Ako se zbog toga zrtvuje citav zivot postavlja se pitanje kakav je to zivot i da li je to zivot uopste.Upecani sadasnjicom vise se brinemo za proslost i boze moj sta ce drugi reci nego da zivimo kako osecamo i zelimo.Radimo poslove koje mrzimo da mozemo podici kredite kojima zelimo impresionirati ljude koji nas mrze a i mi njih ne volimo.Ja sam se izborio sa svojim demonima proslosti i zivim u normalnoj trosobnoj kuci sa jednim kupatilom,zamislite,i na bloku od 400 kvadratnih metara.Vozim 6 godina star audi A4 i imam novu Yamahu 1100 cruser.Ne dugujem nikome nista i imam nesto ustedjevine na banci koju trosim na decu i uzivanje.Nedostaju mi drugovi i prijatelji da "bacimo"koju pametnu.Rad sam smanjio na svaki drugi dan jer zelim da provedem vise vremena sa decom.Ja sam ovde dosao da ostanem a ne da se ubijem radeci za nesto imaginarno 15.000 km daleko od mene.Svi se moji poznanici vec godinama vracaju u stari kraj i to je jedina tema koja opseda njihove jadne zivote.

[euridika]

Ja to, pored svega, pored realne nostalgije, koju svako od nas oseti i oseća i od koje se ne može pobeći, (bar ja ne mogu) povezujem sa nesugurnošću u sebe u ono što se radi i kako se radi, i onda je najjednostavnije izvaliti neku takvu priču kojom ćeš, gdegod se nalazio, smisliti da je bolje negde drugde. Sretala sam mnoge takve, ja se obično isključim iz konverzacije jer me umaraju te sulude priče. Kada ne mogu da se isključim, kada me previše čačnu dotični onda stoji jedan standardan kec u rukavu:"Što se lepo ne vratiš tamo, ništa te živo ne vezuje za ovu teritoriju, nemaš prijatelje, devojku, momka, decu, imaš svu slobodu ovog sveta, zašto si na svoju sopstvenu odgovornost nesrećan, ja to uopšte ne razumem???" Ma ne znam, uglavnom me jako nervira sve to.

[Papak]

swba kaže: No kako narod kaze najgore je kad para udari u glavu, sto mis e cini da je ovde presudni cinilac.

E moj sinko. Nije dobro kad ista udara u glavu , al' od bijede nema nista gore.

[swba]

Papak kaže: E moj sinko. Nije dobro kad ista udara u glavu , al' od bijede nema nista gore.

Naravno da nema, ali ono sta sam ja ovde htio da iznesem je licemjerstvo kojim se pojedinci, ovde, razbacuju na svakom koraku. Mi smo imali srece, bar za sada tako izgleda, da dodjemo tu gdje jesmo. I imamo mogucnost da priustimo sebi koliko toliko normalan zivot. Jednostavno ne razmisljas kad ce prvi. I koliko god to bilo ispod nasih ocekivanja, jer imam predosjecaj da je masa nasih koja se denula u svijet ocekivala med i mlijeko na svakom koraku, nemamo pravo da kukamo za zlom sudbom sto dodjosmo. A jos manje imamo pravo da udizemo u nebesa "blagostanje" ljudi koji ostase da zive u domovini. Mi i ako zivimo bijedno to je zato jer smo to izabrali. Ne moze me niko ubijediti da ako hoces da radis u SADu da ne mozes sebi priustiti normalan zivot. A sta sa ljudima koji ostase? Ekonomija nam je duboko u minusu i naci posao kojim mozes sebi da obezbejdis noramalan zivot je prava rijetkost.
No tako je kako je i iskreno vise sam se umorio ispravljajuci krive Drine. Pokusavam da izbjegnem takve ljude koliko je moguce vise. Ja sa takvom njihovom pricom u oci ne mog da ih gledam a da mi ne pozli. A oni

[irnik]

swba kaže: Intenzitet bjesa kad cujem neki hvalospjev o zivotu na brdovitom Balkanu u tom momentu dostize maximum. Nije mi samo jasno kako su svi odjednom zaboravili sve ono zbog cega su pobjegli od tamo. Ja se slazem da je nama svima ma kako bilo tesko tamo zivjeti ljepse, ali da je zivjeti lakse, nikako!

E ne znam ni sama koliko mi je njih reklo: "Jao kako sam ja zivio tamo. Imamo sam ovo ili ono..." ili na primjer:

On: "E samo da mi je da sjedem na moju terasu u .... i da onako sa uzivanjem popijem kafu, a da nigdje ne jurim."

Ja: "A je li, je l' ti nemas terasu i kafu ovdje?"

On: "Imam, ali ovdje ne mogu lijepo da uzivam i da sjedim."

Ja: Sto?

On: "Ovdje mora da se radi i nema se vremena za tracenje."

[swba]

nema se vremena za tracanje... u tom je problem... eeee

ma, vise sam oguglao na takve price... iskopao sam ljude koji kao ja vide i neku svijetlu stranu ovog zivota i drze je bljestavijom sve vise i vise
mada sve mi se cini da smo generalno postali bolesni od nekog sazaljevanja... ne da mi sazaljevamo druge nego da sazaljevaju nas... sam' nek se kukumace na svemirsku neman koja nam jede slobodno vreme... a zivot, ko ga jebe...

[biterlemon]

Onih koji se razmecu sa novcem, trose iznad svojih ocekivanja, ima svugde.
Neki se posle zale a nekima sramota da priznaju.
Nisam otisao nikad u inostranstvo jer mislim da cu u Vojvodini moci uvek bolje da zivim od nekog drugog mesta... Bar 10 puta sam ovo svoje rezonovanje pobio, ali na kraju opet, uvek dodjem do istog zakljucka.
Naravno ne zivim bolje materijalno, vec sveukupnom (ne)kvalitetom zivota... Odricanja su ogromna, a verovatno cu i ziveti najmanje 10 godina manje zbog losijeg standarda i nepostojanja adekvatne zdravstvene zastite.


Ipak:

Ovde mi je porodica, rodjaci, prijatelji, mogu racunati na njihovu eventualnu psihicku, materijalnu ili fizicku ispomoc...
Ovde poznajem mentalitet, ovde se snalazim najbolje...
Imam relativno visoko obrazovanje, sa kojim ponekad mogu ostvariti ekstraprofit.
Kada zapne, da gore ne moze biti, sunke i slanine ce uvek biti, kao i nesto jabuka i svezeg hleba, pa zemljoradnicki smo kraj.
Shvatio sam da smisao zivota nije u ambicijama vec u svakodnevnim sitnim radostima. Sazrevanje tresnje u basti, rasvetavanje bokora musmulice, ukus svezih dinja, osmeh dece iz komsiluka, blagi sum lisca i svezi povetarac na licu me ispunjava srecom... Toga imam i ovde, a mozda samo ovde...

Tamo bi bio doseljenik. Niza klasa, niko i nista. Morao bi se boriti za svaki sitni uspeh, kao mahovina koji bi se zeleo uvatiti na uglacanom granitu.
Ne bi poznavao mentalitet, smatrali bi me cudakom. Poverenje, prijatelje bi mozda stekla samo mpja deca.
Pored jezickih i terminoloskih problema ne bi znao neke osnovne zivotne probleme da resim sebi jer ne znam postupak.
Zauzvrat bi verovatno imao veci standard i mozda bolje zdravstveno zbrinjavanje.
Moj standard se nikada ne bi ni priblizio standardu ondasnjeg stanovnistva...




Nekako, mi Vojvodjani smo zalepljeni za tu grudvu tamo u ataru...

A Suboticani vec generacijama govore, da se osecaju dobro samo ako u daljini uvek vide toranj Gradske Kuce. Po mogucnosti ni njive ne kupuju izvan tog kruga...

[Kal_el]

U mom okruzenju nema Srba na 1000km sem leti kad ih sretnem po nekim odmaraliştima ... kako se preseravaju u svoj svojoj gluposti
Mozete ih prepoznati po zlatnim kajlama,plavim sisatim zenama i prstom zaçepljenim uhom dok telefoniraju neşto vazno şetajuçi celom plazom uzduz i popreko .
Sreo sam neku grupu iz francuske neki dan ... dr. mr. i sl. titula
Priçaju o blistavom Parizu i jadnom Bgd i Yu ...
i onda jedna g-dja dr. Krava na kraju reçe kako nije menjala nameştaj 20 godina i kako je mogla da kupi koznu garnituru da nije doşla na ovako skupo letovanje.

E pa nabijem je sa sve titulama i 20 god rada u Francuskoj kad to sebi sa svom tom pameçu nije mogla da kupi !
Ne shvatam zaşto je morala to da kaze kad je mogla da se folira do kraja kao da je stvarno moçna
A eto ne znaju da sam ja najbogatiji od svih njih !
Hvala bogu zdrav sam kao i moji bliznji a nismo ni gladni ni zedni ... i zadovoljni smo time şto imamo !