Masakr u Sremu

[HLEBmaster]

Kao da apsolutno ne postoji u psihijatriji kod nas nachin da se proceni da li je neko opasan za okolinu dok neshto ovako ne uradi. Kao, ok lechimo jedan tip pacijenata, ali ne znamo kako da detektujemo one chija bolest ide ka ovome... Zar se ne mozze zakljuchiti nekako, gledajuchi istoriju bolesti, zakljuchiti da ona progresivno napreduje i da neche ostati na trenutnom stanju? A ne samo propisati terapiju i ajd kuchi...

Evo tipichan primer. Komshija mog drugara iz ulice. Vrata do vrata. Chovek, inzzenjer, potpuno normalan pocheo je da "odlepljuje" pre nekoliko godina... Videlo se to kroz prichu naravno, kada pochne da ispada iz razgovora i pricha neke svoje priche totalno nevezane, u pochetku bezazleno... ljudi ga slushaju dok ne pochne da gushi, a onda zapale... A onda je polako pocheo sa sitnim glupostima, tipa - ode u kafanu jede i pije pa glumi srchani udar da ne bi platio i slichno... pa maltretiranje zzene ... urlanje nochu, lupanje vratima ...razbijanje stvari po kuchi nochu... razbijanje zzene po kuchi nochu ... ostavljanje upaljenih svecha i elektrichnih stvari po kuchi ... pokushao je chak i macolom da probije u stan pored...Pa onda glumatanje shlogova i srchanih udara.... Jedan dan odseko baja gelender na terasi i frkno ga sa devetog sprata... promashio neko dete za malo Onda sishao dole sa flajkom rakije da se izvini roditeljima... Sve to prati redovna jurnjava sa policijom i bolnicharima tako kad recimo razbije zzeni glavu i preti da che da je ubije... Jednom su ga u gachama jurili po zgradi bolnichari i panduri ... dok je on bezzao i urlao - upomoch POLICIJA!.. Onda ga odvezu u Lazu i ako im ne pobegne do onde onda pobegne za koji dan ili ga puste i luta tako po Srbiji ... pa se vrati i opet zzeni po glavi .... Kad je pod lekovima onda je ok...ali on neche da uzima lekove! KO che da ga primora?

Znachi njoj je svaki dan zzivot ugrozzen, kao i komshijama okolo i niko nishta ne mozze da uradi.. ona ne zzeli da ode (nema ni gde) i tako..
Cheka se verovatno da je ubije pa da ga zatvore shta li...

Ko zna koliko josh ima takvih sluchajeva koji chekaju ili kulminaciju ili neku pravu reakciju zdravstvenog sistema.

[pero_M]

Nas sistem je apsolutno neefikasan po pitanju ovakvih i slicnih slucajeva.
Licno znam jedan problem istovetan sa prethodno navedim. Licno sam se angazovao u centru za socijalni rad (preko veze - mog odlicnog prijatelja koji me je prethodno najavio).
Dobio sam bolesnu informaciju od njih. Oni mogu da intervenisu samo ako je ta osoba opasna po okolinu. Kad sam rekao da ta osoba jeste opasna oni su rekli da dok ne napravi neki incident ona po njihovim merilima nije opasna. U prevodu, dok nekoga ne ubije nije potencijalni ubica.
Znaci, nas normalne, obicne, gradjane niko ne stiti. Ne postoji sistem preventive, provere. Nazalost nas sistem je jedino efikasan za ciscenje leseva.

O sektama, vec sam pisao, oni ispunjavaju prazninu covekovog mozga. Ljudi imaju materijalne i duhovne potrebe. Otkako nas je nov nacin zivota otudjio od crkve, pojedinci duhovne potrebe ne popunjavaju lepim stvarima (npr. umetnost, ljubav) nego ruznim (destruktivnim). Pokusavaju da postanu neko i nesto, a to u stvarnom svetu nisu u mogucnosti. Te i takve osobe, sekte uzimaju pod svoje i uz malo ispiranja mozga, dobijaju bezgranicnog sledbenika. Sta su sve u stanju da urade "vrhovne vodje sekti" svedoci smo po ovakvim rublikama.
Iako ovaj psihijatriski slucaj, mozda i nije bio pripadnik sekte, literatura sekti, koja je nadjena kod njega, je uzrok ove tragedije.
Licno sam za zabranu i progon svih sekti, za koje je bilo gde u svetu dokazano da su destruktivne.

Neko je jednom napisao:
Preventiva, preventiva, preventiva.....

[Neuhvatljiva_]

HLEBmaster kaže: Ko zna koliko josh ima takvih sluchajeva koji chekaju ili kulminaciju ili neku pravu reakciju zdravstvenog sistema.

Verovatno više nego što mi možemo i da predpostavimo...
Ponekad imam osećaj kao da se svaki dan mimoilazim sa poremećenim i unezverenim pogledima...

[pero_M]

Neuhvatljiva_ kaže: Verovatno više nego što mi možemo i da predpostavimo... Ponekad imam osećaj kao da se svaki dan mimoilazim sa poremećenim i unezverenim pogledima...

Veceras sam cuo (negde na TV) da je kod nas svaki 5-ti (20%) takvih.

[Dejan B]

Kada sam čuo da su nestali, to sam doveo u vezu sa pređašnjim nestajanjima ljudi u tom kraju, i na neki način sam se nadao da će ih pronaći žive i zdrave. Ali kada sam čuo da su ih pronašli mrtve i izmasakrirane, pomislio sam da bi bilo bolje da ih nikad nisu našli (porodica bi se bar nadala da su negde živi, a ne da ih gleda ovako raskomadane). Jedina pozitivna stvar je to što je počinioc (monstrum) ovog (ne)dela uhvaćen. I šta sad? Sad su se svi raspričali kako će da se bore protiv ovakvih pojava i sekti, da će više da ulažu na zaštiti građana i tako dalje. Gospodo iz zakonodavnih i zaštitnih organa, probajte jednom da delujete pre nego što se dogodi neka nesreća, jer se nad prosutim mlekom ne plače.

Kruže priče šta činiti sa monstrumom. Mnogi su za mučenje i smrtnu kaznu, ali po čemu bi se taj čovek koji bi ga mučio razlikovao od njega. Rešenje je u doživotnoj izolaciji, da do kraja života ne vidi beli dan, da nema mogućnost da razgovara sa drugima, već da zna da će u toj sobi 3x3 provesti svaki dan još 30-40 godina (ukoliko ne reši da se ubije), pa nek tamo obožava sotonu.

Inače sam i ja za radikalniju borbu protiv destruktivnih i opasnih sekti, a što se tiče ovih, da kažem, mirnijih da se drže pod neprekidnim nadzorom. I za kraj da napomenem da ako bi ste se stavili u kožu nekog Rimljanina u vreme oko 30. godine nove ere, i vi bi ste u treptaju oka hrišćanstvo (danas jednu od najvećih religija) proglasili za sektu.

[SQUAW]

I ja sam šokirana. Možda ćete vi sad meni zameriti što ja ne mislim da ovog čoveka treba mučiti. Ja sam generalno protiv smrtne kazne, i ne menjam svoj stav prema onome šta je neko uradio. Da li je streljao 150 ljudi, ubio tetku ili detetu odsekao glavu. Svejedno je. Onaj psihopata koji je u stanju to da učini, da nekom razdvaja glavu od tela, njemu ta kazna ne znači ništa. Taj nema svesti takve. Ne može se bez emocija reagovati kad ovako nešto pročitaš, ali ja ne želim da mislim da se na jedno zlo treba odgovoriti drugim. Ne želim. Doživotna robija, bez pomilovanja, neka mu kosti stoje u zatvoru i 200 godina nakon smrti, u samici ako treba, ali nema puno dobrog ni u nama ako nekoga ubijemo ili mučimo. Ili ako se usuđujemo to procenjivati. Ja se ježim na to - treba mu ovo, treba mu ono raditi... izvin'te, ali tako je. Pa makar i moje dete bilo u pitanju.

[la femme]

Ima par dana kako sam procitala ovu vest i mislim da mi jos nije doslo do mozga da se to stvarno dogodilo, a da nije u pitanju neki uzasni scenario (popularnih) kriminalistickih serija! Stvarno sam bez reci!

Ovaj covek je definitivno bolestan (normalan covek na ovako nesto ne moze ni da pomisli a da se ne zgrozi)! Mislim da ga treba zatvoriti u neku psihijatrijsku ustanovu, zauvek... na zalost, nista nece vratiti u zivot to jadno ubijeno dete!

Jadne i porodice... kakav sok! Zaista nam stvarnost pocinje sve vise liciti na kosmar!