Nastavi pričicu

[HLEBmaster]

Ako ste raspolozeni hajdmo zaigrat josh jednu igricu, verovatno je svi dobro znate .. Ja cu zapocheti prichu, a na vama je da je nastavite kako znate i umete . Mislim da je najbolje da svako pishe u svom rodu

Dakle

Toga jutra kao i obichno ishao sam u shumu da vezzbam karate Shuma je blizu moje planinske vikendice i ima zgodan izolovani proplanak. Miris borovine prozziima alveole, a cvrkut ptica tek po neked poremeti neki zalutali sakupljach pechuraka. Tek shto sam pocheo obuzelo me osecanje da me neko posmatra.Sezona pechuraka odavno je proshla.Okrenuo sam se ...

[SQUAW]

... i ugledala veselu siluetu starog šumara Zaharija, kako mi se približava, skakućući sa noge na nogu. Odlučih da odradim još jedan mavaši geri na brzaka, pre nego se upustim u neizbežno čavrljanje sa mudrim Zaharijem...

[HLEBmaster]

Na brzi okret mavashija veselo se nadovezao korak, te ja gotovo doskakutah do starog shumara. Taj je bogme vido chuda i stvari i shumskih se pricha naslushao i naprichao vishe neg uchitelj Pera iz Donjeg Borovika. Pogledashe me starachki vodenaste, al josh uvek zivahne i dobronamerne, plave ochi. Znamo se dobro nas dvojca. Od njegovog sina sam kupio plac, a njegov brat, najmladji od dvanaestoro dece mi je gradio vikendicu..

-Opet mi bijesh shumu, reche veselo.. bolje da si uzeo ashov pa zasadio koje drvo...Vidish ona brda tamo, sve je to bila shuma tamo kad sam ja bio dete..

Zaharije ima puno veselih pricha iz detinjstva. Kada on pochne svoju prichu svi slushaju. Deca ostavljaju svoje igre .. Zene spushtaju preslice.. Mushkarci naspu josh jednu i zatvore flashu.

Odmah sam stekao osecaj da nije tu samo da bi mi prichao priche o svom detinjstvu. U ruci je nosio torbu u kojoj choobani obichno nose svoj ruchak i vode za dan.. A on nikad nije imao ovce. Mozda je neshto doneo bash meni, a mozzda je krenuo u susedno selo i poneo ruchak jer je selo na dan hoda...

[SQUAW]

... Ne očekuj da ti pričam neke dogodovštine iz detinjstva, mlada damo! - reče, čitajući mi misli... Ovaj stari momak našao je ljubav svog života, u susednom selu. Madam voli kajmak, pa joj nosim malo, onog našeg, starog, slanog!

Počela sam da se oblizujem, a on me potapša po ramenu... - Ajde, ajde, žurim sada, a ti ćeš kod deda Zaharija u sredu, znaš da nam je to dan za satiranje pihtija i takmičenje u podrigivanju! Biće i kajmaka, ne brini. A staru lejdi ću da uposlim kod šporeta, vruće lepinje da nam isporučuje... i da peva!

Volela sam te srede kod Zaharija. Skupljalo se tamo dosta naroda. Naravno, uvek je smišljao neke zadatke, koje bismo mi mlađi završavali, kako bismo "zaradili" za još neku đakoniju iz Zaharijeve kuhinje.

Ovaj put vas čeka kalemljenje voća - namignu on, i odskakuta dalje...

[HLEBmaster]

Chika Zaharije ima dve zanimacije u zivotu od kako se penzionisao posle 40 godina sluzzbovanja po shumama okruga, a to su sredovechne raspushtenice i njegov stari vocnjak.

Njegova kuca je uvek bila puna komshijske dechurlije. Uvek je neki komshija bash sad krenuo da obidje livadu pa svrnuo kod Zaharija na rakiju od bash njegovih krushaka iz bash njegovog vochnjaka. I uvek su dechurlija po neshto raduckala.

Stari Zaharije nam nikad nije davao neke vaznije poslove, obichno bi nas poslao da skupljamo shljive ili da hranimo zivinu.I uvek bi se to pretvorilo u mnogo vishe cike i vriske nego u posao... I uvek bi se kao nagrada nashla neka krushka ili jabuka, malo kajmaka u lepinji ili CHAK kocka shecera..

O kalemljenu nisam znao bash nishta ... Pitacu majku shta je to, pomislih ...

Sagnuo sam se, ubrao par borovnica, tek da se osladim, i krenuo ka izlazu iz shume, pored izvora. Izvor su seljaci ogradili starim izdubljenim bukovim deblom. Hladnoca njegove vode za sekund hladi ruke do kostiju..
Umio sam se. Kazu da se svi vilenjaci iz ovog kraja skupljaju pred jutro bash na ovom izvoru nakon celonochnih igranki po proplancima.. I stvarno chesto na livadi pronalazim tragove njihovih terevenki..Krenuh ka kuci.. Jedna vrana zagrakta sa obliznjeg bora..

[yige_gui]

taman se okrenuh na peti da cu krenem, kad nesto zashushti tamo iza stene kod onog zbuna.. u vazduhu sam osecao miris jorgovana, pershina i neceg treceg poznatog, ali nijesam mog'o da odgonetnem sta je.. zastanem.. i oslushnem.. mrtva tishina.. samo fijuk vetra i cvrkut ptica.. krenem korak dva.. kad opet nesto zashushti.. poviknem 'ohaj!'.. opet tishina.. stajao sam tako na mestu.. i razmisljao dal' da virnem sta je u zbunu.. mozda je zmija.. a mozda je divlja machka.. odlucih da se ipak okrenem i krenem polako prema selu.. pocnem da zvizdim neku melodiju.. i krenem.. kad zachuh 'ohaj!'..

[SQUAW]

Da li je moguće da ova vrana govori? - upitah naglas sam sebe... - Moguće je, naranvo da je mgouće, dva ptua te već pozrdavljam, a ti se praviš bleasv! - graktao je glas sa grane. Uštinuh se ipak za obraze više puta. - Ma, moežš da se štiapš do surta, ja i dalje pričma.

- A šta znači to: Ohaj? - upitah, još uvek sa nevericom gledajući u to crno stvorenje. Ma, iamm govonru maun, začarlaa me šumksa vešitca, htlea sam da te pozdarvim i da te zamolmi za pomćo... da presatnem vieš da premećme ova slvoa dok govormi - reče vrana koja govori ispremetanim govorom.

Na trenutak pomislih da pada kiša. Bila je to vrana... plakala je....

[yige_gui]

kroz glavu mi prodju rechi stare majke 'ponesi kishobran.. mozda ce kishi' no brzo mi misao ispari iz glave..

'dobro, kako mogu da ti pomognem?' - upitam
'pa reić žu ti kaok da mi pomongše.. trbea da nađše Siovg Darba i da skuap dozovtee šaki u zora..'
'a zasto te vestica uopste zacarala?'
'paaa to bša ne moug da ti kaežm, milsim da niej u reud po veštiičejm koud, ipka ja msa jšo uvke njneo vlasnišvto..'
'koliko je to.. to upustanje u te sve mutne poslove opasno za mene'
'ma niej uopšet opason..možše saom da završši kao reciom žaab.. ili možad da zaspše na nekhi stotinjka gdoina.. ili..'
nije uspeo da zavrsi recenicu, kad sam ga prekinuo glasnim povikom:
'staaa? pa zar ti mislis da je meni onda do upustanja u tako nesto?'

[HLEBmaster]

Nisam voleo da se petljam sa vradzbinama ..jok jok. Josh od onda kada nam je neko zacharao psa pa je umesto da laje i prolaznike i goste dochekivao pitalicama.. Zamislite da ulazite na vrata a docheka vas zagonetka tipa "puna shkola djaka niotkuda vrata".? Koliko puta smo zvali komshije na kafu, a oni zaglave kod Garova reshavajuci njegove glupave zagonetke. Naravno kafa se 5x ohladi.

I tako, petljanje sa vradzbinama dokonih veshtica mi nije delovalo kao pametna rabota. Ne bih da zavrshim u kakvoj bari kao zeleni kreketavi muhojed...Na kraju krajeva ja bih u sredu kod Zaharija na kajmak, ako ikako mozze..

Vrane su u nashem kraju poznate kao dosadna, brbljiva i nametljiva stvorenja.
Bile su sposobne po ceo dan da se prepucavaju na svom vranjskom jeziku sedeci na nekom drvetu.
Od kako je jedna od njih pronashla izvor pameti u vilinskim planinama, svaka je ubedjena da je popila bash svu pamet chak i ako je samo proletela onuda..
Veshtice ih inache hvataju uz pomoch sharenih staklica... Stavish tri komada u kutiju, vrana doleti i naravno odmah pochne da se pravi pametna misleci da je odraz neka druga vrana .. I dok ona tu blebece, cap.. eto je u veshtichjem kavezu..
Toliko o pameti vrana iz nashih krajeva.

Ipak, bilo je necheg zanimljivog u ovom primerku sa govornom manom..U krajnjem sluchaju do sada josh ni jedna nije prichala ljudskim jezikom.. Bar koliko ja znam.
Bilo je tu necheg sto mi nije dalo da nastavim svojim putem i ostavim krilatu crnu fleku na tom drvetu.

- Nceeshh zalazhiti lima katarisot! prenu me vrana iz razmishljanja.. Mzoda vtoj mavshai geri djedo do izzaraja!

Tu sam vec malo pogubio konce o tome shto pricha..Mora da joj jako teshko pada zivot u sopstvenom jatu.

- Ko ti je taj Sivi dabar uopshte?