Nastavi pričicu

[HLEBmaster]

Iza brda? Pa ovo brdo je samo veliko kao planina.. A selo je iza. Ochigledno me chekao dan hoda na koji nisam bio spreman. Shume su bile bogate borovnicama i slichnim shumskim vocem, ali to nije ni izblizu dosta za jednog rekreatvca kakav sam ja.... Otici cu do svoje planinske kuchice i uzeti jedan nozz, luk i pregrsht strela i hrane i vode za dan.. neshto magichnih trava da me zashtiti od nedobronamernh duhova koji lutaju shumom, a neshto malo manje magichne trave nabracu usput da me zashtite od obada koji su vrlo napadni u ovo doba godine...
Kuchicu sam ostavio dobro zamandaljenu. Ono malo pilicha sam zatvorio u kokoshinjac kako ne bi postale plen lasica. Majka je bila kod svojih u selu i kuchu nije imao ko da nadgleda. Skupio se tu tokom godina chitav jedan konglomerat svakojakog zverinja koji je samo chekao da ja okrenem ledja. Bilo je tu i lisica i lasica i shakala i jazavaca ..a da ne prichamo o jastrebima,kobcima i raznoraznim drugim gladnim ustima koja su vrebala sa neba, a koja bi htela da ih ja hranim... Vrane su davno prestale da budu napast, njima je bilo drazze da se nadzedze na krov kuce i prozivaju se medjusobno.
Blizilo se podne, a dan je bio onoliko sunchan koliko to nebo vec moze da obezbedi. Sunce se odsijavalo u kapima smole koje su se slivale iz borovih dasaka na brvnari. Povetarac koji je ovde duvao non stop donosio je miris chuda koje cu videti danas...
Sunce je bilo visoko u zenitu kada sam ponovo zakorachio u shumu. Shto se dublje ulazi u shumu visoke smreke polako zauzimaju okolish. Tamni dzinovi upiru svoje vrhove ka nebu, zaklanjajuci svaki vidik.. Miris smole dolazi iz miliona iglica. Nikad necu zazzaliti shto smo napustili koshnicu grada i doshli u ovaj svet vilenjaka, indijanaca i mudrih chobana..
Chuturica sa vodom bila je vec do pola prazna kad izbih na jedan proplanak dobro izolovan visokim smrekama.. Na sred proplanka u travi nalazi se izvor. Stopala tonu u nakvashenu zemlju..Ali je izvorska voda chista kao kristal..
Sagnuh se da dopunim chuturicu... kad mi pazznju privuche predmet ostavljen u dubokoj travi. Osvrnuh se .. Chini se da kilometrima unaokolo nem nikoga.. Razgrnuh travu i ugledah Zaharijevu torbu..
-Zaharijeeeeeeeee! .. povikah .. Zaharijeeeeeeee!!! NIshta.. Muk..
da mu se nije neshto dogodilo ? On je prilichno star..

- Ne vichi mali! Shuma nije mesto gde bi ljudsko zzgebe smelo da se pravi vazno, znash?

Ovaj piskutav glas odavao je nekoga jako malog rastom. Neprijatan ton odavao je namrgodjenog vilenjaka. Stajao je na oborenom deblu i posmatrao me poluzatvorenim ochima.

-Trazzim Zaharija starog shumara.Ovo je njegovo. Jesi li ga video?

-Nisam, necu i ne zanima me. Arogancija je odala nervoznog i inache namrgodjenog vilenjaka - Chuti i pusti me da spavam ..Skochio je sa panja i krenuo ka ivici proplanka- Prokleti ljudski isprdci samo larmaju svaki put kad sklopim ochi -nastavio je negodujuci sebi u bradu....
Ochigledno je sinoc terevenka bila zzestoka..
- A ni stariji nisu nishta bolji .. nashao matori da se nateze sa veshticom ..
- Stani, video si nekog starca?!..
Potrchah za njim ..

[SQUAW]

... - Starca? Hihihihahaheho - smejao se vilenjak - to je više ličilo na nešto roze i čipkasto sa stopalima koja su sasvim prestala da slušaju, nego na starca.

E sad sam već bio opako zabrinut.

- To mu je veštica uradila?
- Ma jok, Brus Li. Jel me pratiš? Pričam ti da se natezao sa šumskom vešticom, kakva su to glupa pitanja? Taj glupi dedica našao je ovuda da prođe baš kad je veštica pokušavala da uzleti sa svojom metlom. Bila je jako nervozna. Metla je palila samo na skakanje, a ona se baš pre toga najela džema. Pucala je štapićem, da je cela šuma grmela. Dakle na ovoj planeti se više ne može normalno spavati!!!! - bivao je sve glasniji.

Svetlost je već bledela na nebu. Dok je šuma sve dublje tonula u tamu, vilenjak je sve više svetleo i besneo. Inače, čitao sam u knjigama da vilenjaci svetle kad su besni, specijalno kad su nenaspavani. A ovaj je bio i jedno i drugo.

Zurio je, ali ne u mene. Nešto iza mene mu je okupiralo pažnju. Polako sam okrenuo glavu.

[yige_gui]

..u prvi mah nisam nista vid'o.. a onda sam se malo bolje zagled'o.. i ugled'o.. ma ne, nije moguce.. zazmirio sam.. i ponovo otvorio oci.. i dalje sam vidio istu stvar.. pa drvece ne moze hodati.. izgleda da mi je pogled bio toliko tupav od cudjenja da me 'svetleci' prenuo pitanjem:

- sta je? zar nisi nikad vidio drvece koje hoda? i pritom zakolutao ocima u stilu o-tako-mi-carobnog-stapica-zar-postoji-neko-ko-jos-nije-vidio-hodajuce-drvece.. ono, kao da je to nesto najnormalnije.. doduse u ovoj sumi to je bila svakodnevnica..
tupo sam odmahivao glavom u onom sto je izgledalo kao suprotno od potvrdnog..

prema nama se priblizavalo veliko, moglo bi se reci, vitko i za drvece cak zgodno i privlacno -- drvo!

nemo sam gledao u kroshnje drveta, trazeci nesto sto bi licilo na glavu.. no glas je dosao iz meni sasvim ne logicnog smera.. iz korenja

- slusaj ti, vilinska glavo, ljuto je zborilo drvo, da si mi podhitno dao onaj napitak protiv granjanja korenja.. opet sam se jutros zatek'o kako mi korenje otislo cak do unutrasnjosti zemlje, jedvase izchupah.. a u sirinu je cak izaslo iz sume.. a i oni jeleni su se jutros kolektivno spoticali kad su se vracali sa gozbe.. ne bi mozda, da nijesu tol'ko cugnuli..

gozbe? pomislih..
- da li si ti upravo rek'o da su se jeleni vracali sa gozbe? i da su cugnuli? tupavo upitah..

drvo se nije ni pomaklo.. ali osetio sam oci kako me ciljaju.. iako ih nisam mog'o lociram..

- koji li si ga ti pak sadE? i skrshi par grana tako da je izgledalo kao covek sa prekrizenim rukama na prsima..

- ja sam... no ne uspeh da zavrsim recenicu..

- slusaj ti, covjekoliko bice, ubico mog roda, rovachu, kopachu, pilachu, sekirachu, lomachu, spaljivachu, trgachu, ne zanimas me zapravo..

imao sam zelju da mu kazem kako se zabunio, kako ja zapravo mnogo volem drvece, ali stek'o sam dojam kako bi to bila uzaludna trka i ko-zna-do-kad borba da mu nesto dokazem.. odlucio sam da cutim..

drvo se ponovo okrenulo, ili se bar cinilo da je uradilo pokret koji se mozda iz nekog ugla ucinio kao okretaj, ka 'svetlecem'..

-slusaj starkeljo, veceras je pokret, znas da moramo do zore da budemo iza planine.. treba da podrezem korenje da mogu lakse idem.. sedam minuta pred ponoc te cekam kraj Vukovog Logora.. i lagano se, gotovo neprimetno, elegantno cak stovise, okrenu i krene u suprotnom smeru od kojeg je dos'o..

pogledao sam 'svetleceg' koji je sad vec bljestao i nisam bas mog'o direktno da gledam u njega... kont'o sam dal' da ga pitam gde se to polazi nocas..

[HLEBmaster]

U nekom delu mozga skakutalo je osecanje da je vranu trebalo izignorisati. Skakutalo je i golicalo svojim hladnim nozzicama. No neizvesnost je uvek deo avanture, zapravo najlepshi deo nje ... samo nek ono skakuce...

- A jel pleme Sijuksa negde u tom pravcu?

Vilenjak me obasja.Takve su u mom selu zvali nervshchicima..

- Da li je pleme sijuksa u tom pravcu!?

Da znam gde su drvetu ochi bio bih siguran da su se pogledali.. Ovako nisam bio siguran, ali je odprilike to je tako izzgledalo..

- Da, moram do Sivog Dabra... Mora mi pomoci oko nekih chini..

Slushaj mali sekachu, spaljivachu, zagadjivachu ..Poche drvo svoju tiradu..
-.. Izbeljivachu....... - ubacih, pa se napravih lood..

-Osushishe mi se shisharke od tvoje duhovtiosti mali. Ako mislish da krenesh sa nama bolje da pokazzesh malo poshtovanja.

- S obzirom da me uzzasno nervirash, mozda bi bash trebalo da te povedemo.. bolje cu osvetljavati put.. -dodade vilenjak.. - plashim se da tvoj sivi dabar trenutno ne moze da pomogne oko chini ni sam sebi..

-Kako to? Pa hitno mi je, obecao sam jednoj vrani..da cemo prizivati kishu pred zoru..

- Vrani?Onoj shto mi je mazznjavala zlatnike iz chupa i nosila veshtici? Onoj shto je veshtica kaznila da pricha u anagramima kada sam sakrio cup pa nije mogla vishe da krade?

Veshtica. Izgleda da je preuzimala sve vishe znachenja u ovoj prichi.

- U svakom sluchaju tvoj sivi dabar ce teshko da priziva bilo shta. Veshtica ga je pretvorila u pravu vodenu zverku i sad mozze samo da pravi brane na planinskim potocima..

Uz sve ostalo imala je i chudan smisao za humor ta veshtica.

Srecha je shto sam uchio karate na vreme. Imao sam osecaj da ce mi to znanje i te kako trebati.

Shteta je shto je mavashi bio sve shto sam nauchio od karatea..

[swba]

Pri samoj pomisli na mavashi geri osjetih jaku potrebu za hranom, da ne kazem da mi se creva totalno zalepila za kicmu. Hrana je bila jedina stvar koja mi u tom trenutku zaokupljala misli i ja odlucih da krenem do obliznjeg restorana. Ostavljajuci pricljivo drvece za sobom mozdane vijuge su mi bile spremne samo za misli o hrani.
Nisam dugo bio u ovom djelu sume, tacnije od zadnjeg rucka sa lovokradicom Miletom. Na njegov poziv sam tad i dosao u ovaj daleki kraj. Nikako nisam mogao da odbijem njegovo ubjedjivanje da dodjem i kusam nevjerovotanu hranu sto su spremali zec i njegova wife.
Glad je postajala sve jaca i zeludac poce da zavija ko gladni vukovi. U prvi mah me i uplasilo to njegovo zavijanje jer nisam znao od kuda dolazi, a pratilo me iz stope u stopu.
Konacno ugledah nesto poznato. Veliki natpis "Jedite kod nas" i ogoromna tresnja na kojoj je bio okacen mi ulise hrabrost jer sam znao da sam na pravom mjestu.
No nesto se desavalo cudno...

[SQUAW]

... unutar šumske kafane. Zavese koje sam video kroz zadimljene prozore, bile su spaljene. Jak miris svega što je gorelo mi je parao nozdrve. Jedva sam disao. Začuo sam slabašan glas koji je dopirao iznutra. Neko se očajnički borio za život. Upravo sam hteo da zakoračim u pomoć nekome kome sam bio potreban, kada je iza mene odjeknuo jedan preteći i zapovednički glas:

- Načiniš li samo korak ili pokret, ubiću te kao psa!

Iako se nisam uplašio ove iznenadne naredbe, koja me je mogla koštati života, lagano sam se okrenuo stežući pesnice, spreman da ih upotrebim. Na otprilike nekoliko koraka od mene stajao je čopor dlakavih monstruma. Sada su me već opkoljavali, a onaj od koga sam, pretpostavljam, dobio opomenu, je bio najdlakaviji i najkrupniji. Jezivo su izgledali. I, po mojoj proceni, nisu bili raspoloženi za razgovor... zato sam uključio sve vijuge koje sam mislio da imam, i pokušavao da se setim svega što sam, iz nepoznatog razloga, izbegavao da vežbam.

Dlakavi me posmatrao očima koje su čudno bleštale u ovoj dubokoj tami. Tama? Setih se da nisam spavao dobrih dan i po. No, odagnah tu misao iz glave. Sada je trebalo delovati neustrašivo i hrabro. Bio sam sam, a njih, koliko sam uspeo na brzinu da prebrojim, jedanaest. Mavaši mi neće biti dovoljan ako krenu na mene svi odjednom. Jedan od načina koji sam koristio kada sam želeo da izgledam neustrašivo bio je glasan smeh. Nasmejao sam se najglasnije što sam mogao.

- Smeješ se bedniče? - procedi on opet. Da, to je isti glas koji je pretio malopre. Dlakavi me sve više nervirao.

- Smejem se jer mi je čudno što se usuđuješ da mi pretiš smrću, očigledno i ne sanjaš s kim imaš posla.

Moj odgovor ga je razbesneo. Krenuli su prema meni. U trenutku sam se setio svih poteza. Ipak je bilo, oni ili ja. Prvog sam dohvatio rukama i zavitlao u šumu, za drugog je bio rezervisan mavaši, a dlakavi je odlučio da mi priđe s leđa pa sam upotrebio uširo geri u istoj sekundi u kojoj sam još jednog koji je brzim korakom došao do mene bacio na zemlju joko gerijem. Sada sam potpuno vladao situacijom, ostali su me se plašili i oklevali na tren. Sa tolikim nivoom adrenalina u sebi morao sam da ispustim krik:

- Šaaaoooooooolllllllliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii iinnnnnnnnnnnnnnnn!!!!!!!!!!!!!!!!!

U tom momentu, u jednom skoku, između mene i monstruma našao se niko drugi do poglavica Kameno lice. Okrenuo se ka preostaloj dlakavoj rulji, i tada sam znao da je na mojoj strani. Sve će sada biti lakše...

[Mater Vetru]

...i bilo je...mnogo,mnogo lakše nego što sam mogao i da pretpostavim.Mrtva tišina trajala je nekoliko sekundi,a onda je nastala opšta panika u redovima dlakavih.Kakav je to bio stampedo,ljudi moji! U oblaku prašine koji je neverovatnom brzinom povećavao razdaljinu između nas,na trenutak sam uspevao da naslutim pokoji šugavi rep,očerupanu grivu ili šapu koja je grebala drum prljavim noktima kao da joj je život zavisio od toga.I jeste,doduše,ali...svejedno.Prizor je bio neverovatan.
Toliko sam bio zanesen ovim obrtom situacije,da sam skoro poskočio kada me je njegova ruka potapšala po ramenu.Kameno lice.I pre nego što sam išta uspeo da izustim...

[HLEBmaster]

Ponovo zachuh onaj isti glas.
-Hvala vam! Sto puta vam hvala. Spasili ste zivot meni i mojoj zeni .. ona gamad bi me sigurno likvidirala da ste doshli samo koji minut kasnije.
Bio je to stari zekan, gazda restorana. On i njegova zena bili su sklupchani ispod stola.
-Matora veshtica shalje svoje zveri da me reketiraju svakoga dana. Ovog puta nisu imali vishe shta da uzmu. Sve su mi unishtili, i zalihe i kuhinju .. moracemo sve iz pochetka.. . Morate osloboditi shumu ove poshasti, samo vi to mozzete !..
Ponovo zaurla moj stomak kao ranjena zver. Nishta gore nego karate na prazan zzeludac.
- Ne mogu vam ponuditi nishta vishe osim ovo malo bajate proje koju nisu pojeli..
Poglavica me pogleda dobronamerno.

- Ili si pojeo medveda ili si samo jako dugo u shumi?

U momentu nisam bio siguran shta je istina od ta dva. Mozda oba. Zgrabio sam ono parche proje i gotovo ga progutao bez zzvakanja. Suvo pecivo mi zapara grlo..

- Onaj svetleci i hodajuce drvo mi rekoshe da trazish moga sina?

- Aha, to mi je bila namera jutros kada sam krenuo u shumu.. Chujem da je tvoj sin gadno nagrabusio od veshtice?

- Matora jashimetla... pochela je da terorishe ceo ovaj kraj, ovo su bile njene zveri.Unishtili su ovaj lep kafe restoran koji otvorishe Zec i njeegova zzena a jedva da je premashio 200 posetilaca. Sreca pa sam svratio na porciju indijanskog pasulja inache bi i ti sad negde grickao grane i pravio brane na potocima..

-Zzao mi je zbog tvog sina, trebalo je da mi pomogne da skinem vradzbine sa jedne vrane..- rekoh

-Ako je to ona vrana na koju mislim onda je i dobila shta je zasluzzila vechito nam je krala jaja iz vigvamkokoshinjca i nosila matoroj veshtici za charobnu kajganu.. Morash pronaci mesto gde zivi stara veshtichara i ukrasti joj charobnu kajganu! Samo tako mozemo pomoci mome sinu i spasiti shumu..

Kajgana? stomak zaurla kao jelen u sezoni parenja..

-Podji sa mnom u selo, spremicemo ti lepinje sa kajmakom i kojeshta.. Uz put cu ti objasniti kako da nadjesh staru veshticu. Krenuo bih sa tobom, ali sam previshe star .. i vid me pomalo izdaje. Da su oni monstrumi samo malo pametniji od panjeva primetili bi da sam poluslep. Naravno moj ushiro geri josh uvek ostavlja posledice kao zaspali skretnichar u Indiji..

-?

Krenusmo kroz shumu ka plemenu Kamenog Lica i Sivog dabra.
Od pomisli na lepinje sa kajmakom stomak se oglasi kao krdo slonova u fabrici kikirikija..

-Tvoj mavashi je mocan kao udarac pobesnelog bizona.. Ali ti je ushiro geri kao u paralisane devojchice..

-??
Stari zec uspravi prevrnuti sto. Njegova zena podize jedan polupani tanjir dok je slobodnom shapom brisala je suze.

[yige_gui]

pomogao sam im raspremim malo onog dzumbusa sto su zveri uradile.. kad u jednom trenutku zashkripe vrata.. vrata zakache jedan od prevrnutih stolova.. jedan od prevrnutih stolova srushi stolicu koju sam taman bio podignuo.. stolica padne i nekim slucajem ukrasni tanjir, na sasvim drugom kraju jazbine, pade na pod i razbi se, od cijeg zvuka su se svi u sobi stresli od muke.. pribojavajuci se da se zveri nijesu vrnule.. svi pogledi sa razbijenog tanjira upere se ka vratima.. nakrivio sam glavu ne bi li prepoznao osobu sa crvenom kapuljacom na glavi.. ali nista me nije naveelo da prepoznam osobu..

- udji cero.. udji.. imali smo opet mali udes.. prva je prozborila Zechica
- ima da ih utepam sve redom.. rece Zec, podizuci jos jedan stol..
- nemoj tako muzu, nijesu oni jadni krivi.. treba samo da.. ne uspe da zavrsi recenicu Zecica kad ju Zec prekinu:
-ma treba samo da ih se svije njiju rijeshimo odavle.. ne treba nam ta djubrad.. samo nam truju vazduh koji udishemo..
- ma treba da dignemo revoluciju, od kad ja to vec govorim.. javi se usporeni glas Stoljetne Kornjace, koja je vec zadnjih 1o minuta podizala jedno te istu stolicu..
- nije revolucija resenje.. odbrusi joj Krtica.. treba da ih sacekamo tamo kad budu isli na godisnji skup i da ih svih pretvorimo u poljske miseve..

zustru raspravu prekinu osoba na vratima..

- opet su sve potamanili? upita osoba sa crvenom kapuljacom
- ma jesu, nijesu mishevima ni mrvice ostavili -rece Krtica
- negoo, 'el nam stara prija Vreka ista poslala? pomalo se oblizujuci rece Kornjaca..
- paa ne bas mnogo.. - rece osoba sa kapuljcetom.. ima tu malo parche orehnjace.. nesto pekmeza od sipka.. poslala je i caja od kopriva.. domaceg 'leba.. tri frtalja kobasica.. kajmaka i pasulja.. ima i nesto ..
nije ni uspela da zavrsi, kad Kornjaca viknu:
-ma ceroo, sta stojis na tim vratima, promaja je, eve sam ti postavila odje stolicu.. deder dodji da prigricnemo..

a i meni je vec u zelucu vla