http://www.vojvodinacafe.com/forum/blog.php en Sat, 17 May 2008 16:19:51 GMT vBulletin 60 http://www.vojvodinacafe.com/forum/vc_urban_light/misc/rss.jpg http://www.vojvodinacafe.com/forum/blog.php http://www.vojvodinacafe.com/forum/blog.php?b=289 Wed, 14 May 2008 05:00:28 GMT Da li napisati uputstvo za upotrebu i razumevanje Ranojutarnjih razmišljanja ili Kasnovečernjih nastavljanja ...

Pre neki dan mi je jedna dama u svojoj bombarderski nabacanoj poruci nabacila na nos kako sam mislio nešto što ne bi trebalo da sam mislio, da sam rekao nešto što ne bi trebalo da sam rekao ili da se iz mojih pisanija može izvući nešto što ne bi trebalo da se može izvući ...

Nisam joj odgovorio iz nekoliko razloga, čemu ...
Nije mi se dopao tonalitet i kolorit poruke pa bih morao da se pravdam za nešto i da se objašnjavam, da se razlažem na proste činioce pred njom koja je već imala određene zaključke, ma ajde ...
Žao mi je samo što sam ne odgovarajući ispao nepažljiv ili je to ipak izvesna pažnja ka njoj, mnogo veća nego da sam odgovorio ...

Pre nego što moje lenjo biće napiše uputstvo za korišćenje mojih recimo trabunjanja možda ću ponegde ubacivati po koje objašnjenje, kao sada;

Ovo nisu šifre:
219 -7 2440 17.2
ovo je obim struka i kuka meni drage lepotice,
koja zavodljivo krivuda uvijajući rasno kukovima,
očekujući me što pre na svojim skutima.

Trebao bih da odem na hemijsko pročišćavanje misli, da ih malčice drugačije očešljam i da izbacim nepotrebno ...
zima je prošla a broj obrtaja drage reke je sve povoljniji za ovakvu akciju ...
treba izaći na obale, prostreti dušu da se malo izluftira, misli pročešljati a opuštene i trome mišiće razbacati po okolnom kamenju ...


ostao je još samo ovaj minuta za ranojutarnja,
samo što nije otkucalo 07:00,
nestajem na nekim dalekim talasima ... ]]> simke http://www.vojvodinacafe.com/forum/blog.php?b=289 http://www.vojvodinacafe.com/forum/blog.php?b=288 Mon, 12 May 2008 13:26:57 GMT softly, your eyes are closing... nicely, your hand is slipping... memory stays forever... softly,
your eyes are closing...

nicely,
your hand is slipping...

memory stays forever... ]]> supica http://www.vojvodinacafe.com/forum/blog.php?b=288 http://www.vojvodinacafe.com/forum/blog.php?b=287 Sun, 11 May 2008 00:25:28 GMT ''Svi smo mi nekakvi.''

Upravo to je imala običaj da kaže majka jednog mog prijatelja,
nisam imao priliku da vidim situacije u kojima je to ona koristila,
nego sam to čuo od njega a koristio ju je kada nije mogao da objasni nečije ponašanje i narav ...

Deluje mi kao da je to smislio Matija Bećković,
nekako je u njegovom stilu ali
koliko sa ja sećam to ipak nije on smislio ...
biće onda da je narod, zna narod najbolje da objasni
zašto smo četvrtasti ponekad i šta to škripi u našim naravima
zna narod, zna ...

• umoran sam da bih dalje kuckao,
jutro je bolje, mnogo bolje
da je sada ono ja bih skuvao kafu i lepo došao sebi
ovako odoh, odteturah stazama mraka dublje u noć ...

• proverio sam pre spavanja,
planeta se i dalje okreće u našem smeru ...
mrak je samo podloga
na kojoj ćemo prostrti naše snove ... ]]> simke http://www.vojvodinacafe.com/forum/blog.php?b=287 http://www.vojvodinacafe.com/forum/blog.php?b=286 Fri, 09 May 2008 20:49:59 GMT Ne volem da se nastavljam,
jednostavno nisam taj tip
ali ne bežim ni od reči, ni od ljudi ...
ne beže ni reči od mene,
a najmanje to čine nekontrolisano ...
daleko od toga da mi je svaka Njegoševa,
čak se ni ne trudim da je tako,
nego onako polako kako i priliči nama iz ravnice
reč po reč, misao po misao ...
pa sve to garnirano igrom, bojom, vibracijom ... i tako po nečim.


• Po mislima mi se motaju sistemi, instalacije, podešavanja, parametri, optimizacije i raznorazni drajveri, drajveri, drajveri ...
skroz nemam ideju šta da radim sa svim tim glupostima u svojoj glavi, oni su se lepo naselili i tu su,
ma koliko se ja trudio da neke stvari odradim ne razmišljajući - već naučeno povlačeći poteze poput robota.


• Kasnovečernja nastavljanja bi trebala da budu najprostiji nastavak nekih Ranojutarnjih razmišljanja ili možda njihov kraj ...
Valjda sam ovo iz nekih takvih razloga i započeo,
trebalo je, hteo sam i pokušao/pokušavam nastaviti ali ...
deluje mi da je ovo jako daleko od nastavljanja ...
mozak je kontanimiran celodnevnim dešavanjima i
samo dobar i zdrav san može sve ovo da spere ...

treba spavati, po mogućnosti već od nekih 20:00 časova pa nadalje,
deluje mi da je deo do ponoći onaj najmagičniji i najbolji deo koji iz raznih razloga obično preskačemo ...
spavanje može da bude i svojevrsno bežanje od jave i svega onoga što nam je neprihvatljivo a nemamo ni volje ni snage da se suočimo sa tim iako treba stati i boriti se ...
sad je moderno pobeći na forum, sakriti se iza nadimka i spavati sanjajući otvorenih očiju u ovom nestvarnom svetu koji nam često izgleda bajkovit, čaroban a tako je izazivajući i moćan ...
ovde smo grofovi, gazde, moćnici, dame su više dame a gospoda mogu da budu i prostaci i plemići ...


• moraću kasnije da ponešto zapisujem,
kasnije u dobu pred san,
tada sam bolji, mnogo bolji ...
misli su mi tada poput dobrog neba naslikanog fantastičnim realizmom ... ]]> simke http://www.vojvodinacafe.com/forum/blog.php?b=286 http://www.vojvodinacafe.com/forum/blog.php?b=285 Thu, 08 May 2008 05:01:23 GMT • Ulična svetiljka baca svetlost u noć ...

Vojvodina je sklona vetrovima i nailasku oblaka,
svetiljka je trenutno u senci, boje se ne vide dobro
pa deluje nešto hladnije ali i dalje gori, veruj mi ...
možda čak mnogo opasnijim plamenom za nepažljive prstiće nego pre ...
a ja sam još uvek onaj isti sa istim koloritom u mislima
i odoh da stavim još jednu jaku ranojutarnju kafu ...



• Nekad sam leteo,
leptir bio i ja ...

Krila su ostala cela, još uvek letim,
znam da je u pesmi drugačije,
ali ...
valjda nisam imao tu Božiju milost
da sagorim u nekom zanosnom trenutku
bio sam blizu, prilično,
ali ...
stvarno nemam opravdanja,
vatra mi je samo davala dodatnu snagu
postajao sam otporniji što je više pržilo



...
Sada hodam sve bliže senkama
i dopada mi se trenutno ta mirnoća ...




otkucava 07:00, vreme je za nestajanje .... ]]> simke http://www.vojvodinacafe.com/forum/blog.php?b=285 http://www.vojvodinacafe.com/forum/blog.php?b=283 Sun, 04 May 2008 11:47:06 GMT Šta bi bilo kad bi bila rijeka neka... kud bih vodom samu sebe nosila.... Šta bi bilo kad bih bila nebo.... ko bi se popeo do mojih visina... Šta... Šta bi bilo kad bi bila rijeka neka...
kud bih vodom samu sebe nosila....

Šta bi bilo kad bih bila nebo....
ko bi se popeo do mojih visina...

Šta bi bilo kad bih bila drvo..:ljulja:
da li bi me boljelo kad lišće s jeseni počne da opada...

Ko to zna....šta bi bilo kad bi bilo...
ipak je od svega najljepše biti ovo što sam...jer mogu da budem i rijeka i nebo i drvo...
ime mi je samo tvoja zauvijek...
:srce::srce: ]]> mirka7 http://www.vojvodinacafe.com/forum/blog.php?b=283 http://www.vojvodinacafe.com/forum/blog.php?b=282 Thu, 01 May 2008 07:54:13 GMT ♫ ♪ ♫ ♪ ♪ ♪ ♫ ♫ ♪ ♫
Po šumama i gorama
naše zemlje ponosne
piče mase izletnika
smeće svuda raznose
piče mase izletnika
smeće svuda raznose
piče mase izletnika
smeće svuda raznose
piče mase izletnika
smeće svuda raznose
♪ ♫ ♫ ♪ ♫ ♪ ♪ ♪ ♫ ♫



Ovaj uvod može da prođe,
može da bude boldovano,
ali se dvoumim koju boju
da upotrebim za slova
crveno ili crno ...

Prošle godine, par dana po prvomajskim praznicima zapisao sam neke utiske o istim,
pa pošto je to opet aktuelno a nije se ništa bitno promenilo usudiću se da to prepišem uz izvesne sitne prepravke ...



Invazija i iskrcavanje u prirodu
Invazija i iskrcavanje u prirodu
Invazija i iskrcavanje u prirodu
Invazija i iskrcavanje u prirodu
Invazija i iskrcavanje u prirodu


Već po ustaljenom običaju, prvomajski praznici su dani kada se ni krivi ni dužni nađemo u prirodi.


• Prethodnih dana je pripremana tehnika, prisećali smo se gde su nam roštilji, kotlići i tanjirače ...
po neke se moralo ići u komšiluk ili kod prijatelja i kumova, a neke smo mi zaboravili drugima da vratimo.

Neke smo pronalazili po najzabačenijim kutkovima šupa, podruma i garaža ... neverovatno je gde sve znaju da se sakriju i prikriju te naprave, prosto su talentovane za igru traženja.

Posle početne zaboravnosti, zbunjenosti i nesnalaženja nekako smo se iskompletirali.

Potom je nastala opšta potraga za namirnicama, predvideli smo sledovanja kao da se nećemo vraćati mesecima kući.

Kilo po čoveku, kada je meso u pitanje je prava mera.

Ponovila se opet stara i tužna priča, opet su neke živuljke morale otići Bogu na istinu da bi se mi mogli dobrano nakrkati i zadovoljno podrigivati.

Gajbe, gajbe, gajbe ili bolje reći tone pivčuge koju smo odvukli u prirodu su posebna priča i nikako mi nije jasno kako se niko od ovih proizvodjača te čarobne tekućine ne seti i ne instalira cisterne na poznatim izletničkim mestima.

Korist bi bila obostrana jer bi u gepecima ostalo više mesta za dečje stvari i igračke, za supruginu ležaljku kojoj već godinama ne možete da pronadjete dovoljno mesta u prtljažniku a pitanje je i koliko joj ta ležaljka treba jer dok vas i klince nahrani i napoji dan je uveliko prošao a kasnije kada sve posvršava pada ko mrtva ne gledajući da li je dole pesak, trava ili sitno kamenje ...

Zapalili smo hiljade vatri i nadimili se kao indijanci a od prvog susreta sa suncem mnogi od nas su počeli i da liče na braću crvenokošce.

Sklonost ka paljenju vatri nam je nekako sasvim normalna i kao da je ukorenjena negde u genima, jednostavno volimo ... srce nam zatreperi na samu pomisao, palili bi mi i bez roštilja, neka je neka gori ...


•• Ako nam se iko obradovao tih prvomajskih dana onda su to kolonije krpelja, najzad su imali na trpezi nešto što nisu ovce.

Razlikovali smo im se samo po nekoliko elemenata a najvažniji po njih je taj što nam je krv masnija i prilično hranljivija za male krpeljčiće koji su upravo u najbitnijoj fazi razvoja.

Odgovaralo im je i što nismo dlakavi a na naše blejanje su već bili navikli tako da im nismo smetali sa svojim visokoumnim livadskim pametarijama, malo su se isprva plašili naše grandiozne narodnjačke muzike ali su brzo provalili o čemu se radi, jedino su zaobilazili one što slušaju najnovije tehno i sl. kombinacije muzike bojeći se da su u pitanju neke nove sprave za zaprašivanje insekata.

Krpelji su stvarno uživali, neki toliko da su zaboravili da se vrate kući na vreme.

Toliko su zavoleli svoje najnovije poznanike da nikako nisu želeli da se od njih odvoje, tako da su ovi morali potražiti medicinsku pomoć.

Tako su se igrom prilika mnogi krpelji preselili u urbane sredine i završili u medicini, po raznim zdravstvenim ustanovama.

Neki od njih su tamo sreli neke slično uspešne stvorove koji već godinama sistematski piju krv ovoga naroda, upravo su ih oni najveštije odstranjivali sa tela njihovih domaćina, pošto jednostavno ne vole i ne podnose konkurenciju ... tako ne dozvoljavaju mešanje u posao, zna se gde ko pije krv.

Priroda je rezervisana za obične krpelje a u zdravstvenim ustanovama nemaju šta da traže.

Pošto smo uspešno doneli krpelje sa sobom pitanje je šta smo mi ostavili prirodi.

Pa, po našem starom običaju ostavili smo kompletnu amabalažu koju smo poneli. Znači sve flaše, tetrabrik, tetrapak i sl. pakovanja smo odbacili i ostavili, to smo začinili kesama kojih smo ostavili na hiljade da ih vetar raznosi na sve strane ... osim ovog pobrojanog ostavili smo još tone raznoraznog smeća ... ostavljali smo ga na razne načine: i krijući, i besno ga bacajući, i ignorišući ga, kao da ga mi nismo tu doneli.

O smeću i našem odnosu ka prirodi bi se mogao napisati veoma tužan roman sa još tužnijim i poraznijim krajem.


••• Ako bi smo prvomajske praznike doživeli kao budjenje prirode, ili možda kao neki ustanak protiv zime i hladnoće onda mi se nameće pomisao kao da smo mi poleteli i požurili da ga ugušimo krvlju, vatrom i pivčugom, naravno ostavljajući iza sebe lešine flaša, kesa i raznoraznih nepotrebnih stvari da prete i podsećaju prirodu na to šta smo sve sposobni da joj uradimo.

Naravno da se sve ovo što je napisano u prethodnom delu poruke o našem lošem odnosu ka prirodi ne odnosi na sveukupnu populaciju ali je zabrinjavajuće visok broj onih na koje se odnosi.

Ima nas koji smo odlazili u prirodu i pre ovih prvomajskih praznika, znali smo da sakupimo suvo granje koje je neka od reka izbacila na obalu i da na bezbednom mestu upalimo vatricu i zavrtimo neki kotlić. Takodje uvek za sobom pokupimo svo smeće i prošetamo ga do nekog kontejnera. Nervira me što često dok sakupljam sve od smeća koje sam sam posejao primetim čudjenje i čujem komentare:
Radiš li u gradskoj čistoći?
Ostavi to sada, šta se smaraš ...
Baci u reku, vidiš li koliko je smeća ...
Zašto sada to sakupljaš?
Ti si lud, vidiš da i drugi bacaju ...
Niko to ne sakuplja osim tebe i sl.

To me tera na razmišljanje kako nam je svest na vrlo niskom nivou i kako nisu presudne kazne ali brzo dolazim do zaključka kako bih za početak uveo i sprovodio vrlo rigorozne kazne pa bi se i svest ekspresno popravila.
Drugačije bi se posmatrali oni uredni, oni koji brinu i paze na svoju okolinu. Ne bi se na njih gledalo kako na neke zaludjenike i osobenjake, dobili bi na svojoj važnosti a verujem i da bi dobili žestoku konkurenciju u preobraćenicima.

Dodao bih samo par primedbi i pouka za zbunjene i neupućene:

∙ Ribe i ostale vodene živuljke:
∙∙ ne jedu plastičnu ambalažu, niti je koriste u bilo kakvom pravcu što se toga tiče ...
∙∙ ne koriste plastiku ni u kom obliku jer su na previše niskom stupnju razvoja i nemaju pojma šta bi sa njom ...
∙∙ ribe svoja prebivališta ne grade a gnezda za razmnožavanje grade isključivo od prirodnih materijala
∙∙ žabe više vole da se druže po lokvanjima nego da preskaču prazne plastične boce ...
∙∙ voda ne rastvara plastiku i ostalo smeće ...
∙∙ istina je da se plastična ambalaža koristi za pakovanje zdrave vode ali se to ne čini na taj način
∙∙ ni vodene biljke ne koriste plastiku u bilo kom procesu svoje ishrane i razvoja ...


∙ iako se reka čini kao odlična lokacija ipak probajte da svoje frižidere, šporete i veš mašine odnesete i bacite na gradsku deponiju ...
∙ reku je moguće prepoznati i locirati na prvi pogled iako u njoj nema raznoraznog smeća ...
∙ nema potrebe da i vi bacate smeće u reku, dovoljno ga drugi bacaju i bez vas...
∙ nemojte brinuti ako niste primetili smeće u reci sa pedeset metara pridjite bliže ima ga na svakom koraku i u reci i na obali ...





ps.

Često se setim jedne pitalice:

Zašto čovek ima bar jednu vijugu više nego kokoška?

Pa, da ne bi 5rao po dvorištu. :)

Upotrebimo tu vijugu, budimo pametni i ne zatrpavajmo se vlastitim ....... (neću napisati čime a i smeće je sasvim adekvatan izraz) ]]> simke http://www.vojvodinacafe.com/forum/blog.php?b=282 http://www.vojvodinacafe.com/forum/blog.php?b=280 Thu, 24 Apr 2008 09:06:35 GMT -Tad se dobro necim dobrim vraca, Hvala! -Tad se dobro necim dobrim vraca,
Hvala! ]]> valter http://www.vojvodinacafe.com/forum/blog.php?b=280 http://www.vojvodinacafe.com/forum/blog.php?b=279 Sun, 20 Apr 2008 06:20:03 GMT ovo naše parče balkana
oduvek se pokrivalo
nekim vetrovima,
umotavalo se u njih
onako dečje nevino
bez otpora ...

vetrovi stalno duvaju,
a ponekad pomislim
kako su oni poravnali
ovaj prostor
i nebo nad njim ...

malo zatim se zapitam
da li su nam misli ravne
da li su nam ravna osećanja
da li nam je duša izvetrena

razni vetrovi ovuda duvaju, razni ...

neki stižu sa dalekih ravnica
ispod kopita davnih ratnika
pomešani sa prašinom pirkaju
i rasipaju svoj bes i jad ...
nemušto razgrađuju i ruše,
zbog njih i reke teku brže,
a sunce protestno navuče
zavese od teških oblaka ...


neki topliji stižu od logorskih vatri
uz koje se okupljaju sanjari i cigani ...
na sve strane ih svojom kosom razgone
razigrane i raspevane plesačice
oni se upliću u granje rascvetalih voćaka
a njihov smeh donosi snagu
bremenitom drveću ...

postavio sam mnogo pitanja, zar ne ...

spomenuh samo par vetrova kao primer
a znam da ih poznajemo mnogo više ...

da li je lako dati sam sebi odgovore
na pitanja koja mogu da nagrnu
ako krenemo mislima u pravcu vetrova ...

ja sam se već navikao,
kontrola misli postoji
i nemam problema,
pa, šta god da se rodi
biće pretočeno
u priču,
u pesmu,
u crtež ...
a najpre u sve zajedno ...

]]> simke http://www.vojvodinacafe.com/forum/blog.php?b=279 http://www.vojvodinacafe.com/forum/blog.php?b=278 Sat, 19 Apr 2008 08:56:10 GMT Još uvek se ne snalazim najbolje,ali imam želju da se družim.Volim poeziju,folklor,pozorište.

Sve najbolje svim članovima. ]]> mirama http://www.vojvodinacafe.com/forum/blog.php?b=278 http://www.vojvodinacafe.com/forum/blog.php?b=277 Wed, 16 Apr 2008 19:57:37 GMT Noc vec uveliko zagrila grad...dan se otkotrljao sa kisom u nepovrat...:uredu: Razmišljam gdje li si,kako si...nismo se vidjeli pet godina.I pitam... Noc vec uveliko zagrila grad...dan se otkotrljao sa kisom u nepovrat...:uredu:

Razmišljam gdje li si,kako si...nismo se vidjeli pet godina.I pitam se kad bi te sada srela,šta bih ti zapravo rekla...da li bi srce zakucalo jače...ne znam...kao što ne znam zbog čega
baš danas toliko intenzivno razmišljam o prošlosti...i baš o tebi koji si otišao bez riječi,bez pozdrava,bez kajanja...
al valjda to svakome od nas naiđe...potopi nas prošlost kao voda...
jer pjesma kaže...samo se tuge oproste al samo ljubav nikada....:jokjok::jokjok: ]]> mirka7 http://www.vojvodinacafe.com/forum/blog.php?b=277 http://www.vojvodinacafe.com/forum/blog.php?b=276 Fri, 11 Apr 2008 22:14:47 GMT 8)
Pa, beli crv izlazi iz svog vekovnog skloništa. Proganja, jer je ogavan, crvljiv, a istovremeno nevino beo, čist i u srcu i duši.
Neverovatno, naši roditelji nas nisu učili kako da se ponašamo sa Belim Crvom. :(
Nego,.. vratimo se u realu, u današnjost.
Ako nam priča o Belom Crvu zvuči glupo, onda nam realnost i nije nešto normalna. Meni ove stvari oko nas zvuče neverovatnijima. A pored ovih naših predstavnika pri društvenim poslovima - političarima, i svim našim vođama sadašnjim čini mi se da nas može spasti samo neko neugledan i čije srce je čisto. Neko sa belim dosijeom. Imamo li mi takvog Belog Crva?
Dosta sa rasklapanjima...
Danas sam imao dobar dan, ali ništa se nije promenilo u mom životu i danas ničim nisam doprineo da neko bude sretniji - crv jedan! :cesces: ]]> itebejac http://www.vojvodinacafe.com/forum/blog.php?b=276 http://www.vojvodinacafe.com/forum/blog.php?b=275 Wed, 09 Apr 2008 17:54:26 GMT Sećate li se one pesme: "neko nas posmatra..."? E pa, ja posmatram. I znate šta, svet mi je sve manje smešan. Više mi je ozbiljan, ali ponekad mnogo prijatan. Mnogo smeća ima oko nas, ali se ne damo.
Gledam plivanje u Mančesteru danas - Evropsko Prvenstvo. Neki u kvalifikacijama zaostaju i po tridesetak sekundi za prvoplasiranima, ali ipak istraju. Ceo svet im se smeje, ali ja sedim u mom kutku i divim im se.
Danas sam melanholičan - ja sve posmatram, ali mene jedva neko. Eto i sad pišem za sebe. Majster za sebe.. 8)
Gde si moja draga, što te nema,
Javljaš mi se iz daleka, a slika tvoja sve bleđa..
šmrc, ili ipak ne šmrc - skuvam si jaku kafu, besnim sebe pritom kiselinom u želudcu, ali i to je život. Jeste nenormalan, ali ni ja nisam baš čitav.. :blink:
Uh, i mene iznenadih.. hokahej i haug - i ja sam od tih - zaštićena retka vrsta pred izumiranjem. ]]> itebejac http://www.vojvodinacafe.com/forum/blog.php?b=275 http://www.vojvodinacafe.com/forum/blog.php?b=274 Sun, 06 Apr 2008 22:35:19 GMT Priznajem, prizeljkujem tvoj zagrljaj, tvoje celicne ruke koje me obaviju snazno. Sanjala sam, i u snovima se uvlacila kao misic u tvoje krilo. I jos... Priznajem, prizeljkujem tvoj zagrljaj, tvoje celicne ruke koje me obaviju snazno. Sanjala sam, i u snovima se uvlacila kao misic u tvoje krilo.
I jos uvijek sanjam...
Pokusavam snove oterati, kao crne oblake u letnjem danu, ali oni se jos vise gomilaju i prete da me progutaju i odnesu u svoje nistavno crnilo, kovitlajuci i bacajuci me u vrtlogu vjetra, dok im ova igra ne postane monotona, pa me puste da padnem na zemlju i krvlju svojom natopim zednu dusu... Dusu zednu tebe.
Zelim svoje osecaje zalediti. Ovo pogodno tle zatrovati i ograditi bodljikavom zicom svoje srce, neka mi svaka bodlja do srzi zarije svoj trn i neka pusta krv polako, kap po kap, pa jos sporije, u mukama da ispustim dusu s ponosom i hladnocom. Ali ne mogu...
Zelim! Oh kako to silno zelim, ali ne ide, jaci si od mene.
Od moje bodljikave zice i trnja koje probada ne ostade nista. Pretvorio si ih u nezne latice narcisa. Da. Bas narcisa, kojima osecam miris kud god se okrenem i njihova zlatna prasina mi pozlacuje dusu.
I u ustrptalom iscekivanju, krv mi se vraca u srce, u obraze i ...
Iako ne zelim da priznam, priznajam - Volim te! ]]> kristina-cica http://www.vojvodinacafe.com/forum/blog.php?b=274 http://www.vojvodinacafe.com/forum/blog.php?b=273 Sun, 06 Apr 2008 11:37:39 GMT Nedjelja i sunce.
Trava ozelenila.
U vazduhu novi zivot
osjetim...
i nestane sva tuga
razmišljam drugačije...
misao dobija svoju kristalno jasnu čistoću...
dok gledam trešnju rascvjetalu...
Koraci postaju nepodnošljivo laki
dok se krećem u susret nečem novom
neznanom...a znanom zapravo samo nemiru u meni...
koji me tjera da ne stajem...da idem...a znam
da je to sve ona pjesma...
nekako s proljeća uvijek meni doluta...
:uredu: i sve je u pjesmi kazano... ]]> mirka7 http://www.vojvodinacafe.com/forum/blog.php?b=273