malo pre je prošlo pola pet,
dok sam zakuvavao kafu ...
pola pet, 04:30 ...
pa još nije ni jutro, strašno ...
osećam se kao neka velika lenja mačka,
sa teškim usporenim pokretima ...
ovo je neko predjutarnje doba
doba u kojem sam se zatekao
negde u prostoru,
na po puta ...
ni napred ni nazad,
ni levo ni desno,
ni dole ni gore,
ni tamo ni ovamo,.
ni onde ni ovde ...

a...

Jutros sam se probudio
po nekom tajmingu koji mi se uklapa ...

Onako, taman.

Probudio sam se i ustao oko 05:30, ovoga jutra

Sat/dva vremena ranijeg ili kasnijeg budjenja znaju da naprave priličnu zbrku
ali kada bi se desilo dan/dva ili mesec ili godinu dana tamo/ovamo ... eee, to bi bilo.
Ko zna, možda bi to bila prava stvar?!
Možda bi se tako mogli rešiti mnogi problemi ...

No, bez...

Jutra su sve hladnija, tamnija i tiša ...

• iskobeljao sam se nekako iz toplog zagrljaja kreveta,
sada se osećam kao da sam ga izdao i izneverio ...
kao da sam pobegao iz zagrljaja pohotne i vrele žene
pravo u hladnoću jutra ...
pa kako za sebe da mislim da sam normalan i kako su razlozi za ustajanje ispravni ...
bolje da ne razmišljam u ovom pravcu
inače ću vrlo brzo doći do zdrave matematike
koja kaže...

Stari putnik je sve umorniji, iz dana u dan ...
sve manje teče, sve manje opada ...
neko u Crnim šumama zabušava,
ili ga ova naša ravnica uspava ...

...

Opet se nešto premišlja, ova velika reka ...
kao da ne zna šta bi, gde bi i kako bi ...
kao da pravi inspekciju svoga korita ...
kao da pretresa svaki vir, uvalicu, talaščić ...
kao da ga nešto žulja ...
kao da sinoć nije bilo šetača na obalama ...
kao da nije imao sa kim da se ispriča ...
kao da bi hteo još nešto da nam kaže ...
kao da,
kao da ...

Sad kao svi zaboravni zastaje da se priseti,...

Dunav nas spaja sa nebom,
svakim časom mu je sve bliži ...
požurio je do Crnog mora
odakle će se ceo vinuti u visine
jutros imam neku želju
da ga pošaljem nad Mostar
pa da opet padaju neke modre kiše
da devojčice sa njim nacrtaju bajke
zbog kojih će ih čitavog života
pamtiti hrabri i dobri mladići
pamtiti i uzdisati,
iako to muškarcima svojstveno nije ...

Mostarske kiše
...

Dunav se malo predomišljao, malo penjao, pa opet nešto premišlja i duma ...
vratiće se on u korito ako je verovati prognozama ...

ako bi želeli da pošaljete poruku dunavskom poštom
potrebna vam je jedna obična flaša
sa pouzdanim čepom koji ne propušta vodu ...
potom poruku uredno zapakujete i bućnete je u Dunav ...

nekada su se u jugi na poštanskim pošiljkama
najveće zabiti označavale kao zp (zadnja pošta)...

Dunav juče 200 smesta ...
padao je i pao 8 cm, ma šta je to ... skoro ništa
sa to malo vodice bi mogao vrlo lako, bez ikakvih teškoća,
napuniti kompletna prazna korita nekih reka na kojima se meri vodostaj ...

Za zalivanje cveća bi svakako bilo prekoviše,
jeste da cvetamo samo tako ali ipak ...

Proticaj vode jutros na ulazu Dunava u Srbiju kod Bezdana je 2330 m3/s, pumpaju vredni Nemci, pumpaju ...

...

vodostaj meni drage reke
liči na pomeranja i vrenja
u raspoloženju pubertetlija
gore dole, dole gore ..
i večno tako od pamtiveka
pulsira to veliko bilo ...

onaj veliki kamen pod vrbom na obali,
na kome ste skoro podelili nežnost,
sa vama dragim bićem ...
dodirnuli se vrhovima prstiju,
i šaputali najvažnije reči,
sada je duboko u vodi ...
nastanjuju ga gomile gamarusa
koje tu...

jutros je Vojvodina,
kao lenja pita,
posuta šećerom u prahu ...

gledam je iz tople sobe,
posmatram i razmišljam,
kako me podseća
na rashladnu vitrinu
starog poslastičara ...

da sam mačka,
eee, da sam mačka ...
sada bih lutao
oko nekih salaša,
đermova i pojata
obilazio bih
kukuruzišta,
strnjike,
tršćake
neke iz detinjstva...