Zoran Đinđić

[silvia]

Zoran Đinđić

Rođen je 1. avgusta 1952. u Bosanskom Šamcu. Gimnaziju je završio u Beogradu 1970. Studirao je filozofiju i 1974. diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a 1979. doktorirao na Univerzitetu u Konstancu.

Govorio je da je studirao filozofiju dvadeset sati dnevno i da je istovremeno pohađao studije istorije umetnosti, sociologije i ekonomije. Na prvom času na Filozofskom fakultetu sukobio se s komunistima jer je tvrdio da veliki Marks ne da nije najveći, već uopšte nije filozof. Drugi veliki i značajniji sukob imao je s policijom zbog organizovanja "ilegalnih aktivnosti u studentskoj organizaciji protiv komunista, zbog čega je sam putovao po celoj Jugoslaviji". Zbog tih aktivnosti bio je i osuđen, čak se i Vili Brant, nemački kancelar, zauzimao za njega pa se, umesto u zatvoru, našao u Nemačkoj. Doktorirao je na tezi "Problemi utemeljenja kritičke teorije društva" kod Jirgena Habermasa.

Bio je viši naučni saradnik u Centru za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu, poslanik u sva tri višestranačka saziva Narodne skupštine Republike Srbije i Veću republika Skupštine SRJ. Bio je profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Napisao je sledeća dela: "Subjektivnost i nasilje", "Jesen dijalektike", "Jugoslavija kao nedovršena država" i "Srbija ni na Istoku ni na Zapadu". Preveo je mnoga filozofska dela i autor je velikog broja novinskih prikaza.

Nikada nije bio član Saveza komunista. Ipak, politikom se bavio sve vreme, aktivno od 1989. kada je sa još 12 intelektualaca inicirao obnavljanje Demokratske stranke, a na Skupštini Stranke 1990. bio je jedan od osnivača. Septembra 1990. je izabran za predsednika Izvršnog odbora, a onda, januara 1994. postaje predsednik Demokratske stranke.

Za Demokratsku stranku je govorio da je kao preduzeće, nikako mesto za druženje, pojašnjavajući da svako u stranci mora da ima proizvod, "a to mogu biti plakat, poruka, kritika, nastup... i mora se znati ko taj proizvod koristi, da li je njime zadovoljan". Objašnjavao je ko može da bude političar: "Čovek, da bi se bavio politikom, mora da ima jak i čvrst karakter, autoritet, da ume da preseče, da se zameri, kaže 'ne' i da ga mrze, jer je to priroda politike. Neko ko isuviše ide na širenje simpatija, udvaranja i izbegavanja sukoba mora još mnogo da nauči da bi vodio jednu ozbiljnu stranku".

Za gradonačelnika Beograda izabran je 21. februara 1997. godine, ispred koalicije "Zajedno" koja je na lokalnim izborima 1996. odnela pobedu u više gradova u Srbiji.

U sudskom sporu sa predsednikom Vlade Republike Srbije Mirkom Marjanovićem, 20. septembra 1996. osuđen je na 4 meseca zatvora, uslovno na dve godine. Vrhovni sud Srbije 9. jula 1998. preinačio je presudu i izrekao novu u kojoj je osuđen na 7 meseci zatvora, uslovno na 3 godine.

Američki nedeljnik "Tajm" u septembru 1999. uvrstio ga je među 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma.

U junu 2000. Đinđić je preuzeo funkciju koordinatora u Savezu za promene, a potom postao i šef centralnog izbornog štaba i koordinator promotivne kampanje DOS-a za izbore koji su održani 24. septembra 2000. Na tim izborima Đinđić je izabran za poslanika u Veću republika Skupštine SRJ.

Dobitnik je ugledne nemačke nagrade "Bambi" za 2000. u oblasti politike.

Za premijera Srbije izabran je 25. januara 2001. nakon pobede DOS-a na republičkim parlamentarnim izborima u decembru 2000.

Đinđić je avgustu 2002. u Pragu primio nagradu Fondacije "Polak" za doprinos razvoju demokratije u Srbiji. Nagrada se dodeljuje svake godine za doprinos sprovođenju demokratskih i ekonomskih reformi u Centralnoj i Istočnoj Evropi.

Voleo je takmičenja i provere. Bio je veoma strpljiv, obrazovan i pragmatičan. Trudio se da se ne ponavlja, birao bi jednu sliku, poruku, rečenicu i oko toga gradio priču. Priznavao je da nema pretenzija da kaže nešto epohalno, ali je smatrao da će ostati upamćen po velikim stvarima. Život nije mogao da zamisli bez ljudi jer ljudska komunikacija mu je bila potrebna kao uslov za proveru ideja i sposobnosti. Kod sebe je cenio spremnost da uči i priznaje greške, kao i spremnost da ih ispravlja, a kod drugih je cenio pouzdanost. Govorio je da nema poroka.

Dr Zoran Đinđić je ubijen 12. marta 2003. ispred zgrade Vlade Republike Srbije, zato što je pokušao da Srbiju oslobodi prošlosti i odvede je u budućnost.

Zoran Đinđić je iza sebe ostavio suprugu Ružicu, kćerku Jovanu i sina Luku.

[silvia]

Citati
„Ako neko misli da će zaustaviti sprovođenje zakona time što će mene ukloniti onda se grdno vara, jer ja nisam sistem”.

"Sistem će funkcionisati i dalje i niko neće dobiti amnestiju za zločine tako što će ukloniti jednog ili dva funkcionera države"

Zoran Đinđić o pokušaju atentata na njega.
Politika, 21. februar 2003. i Glas javnosti 24. februar 2003. godine.

Knjige

1. Subjektivnost i nasilje, Nastanak sistema u filozofiji nemačkog idealizma, Istraživačko-izdavački centar SSO Srbije, Izazovi, 1982.
2. Jesen dijalektike, Karl Marks i utemeljenje kritičke teorije društva, Mladost, V Velika edicija ideja, 1987.
3. Jugoslavija kao nedovršena država, Književna zajednica Novi Sad, Anthropos, 1988.
4. Srbija ni na istoku ni na zapadu, Cepelin, 1996.
5. Subjektivnost i nasilje, Nastanak sistema u filozofiji nemačkog idealizma, drugo izdanje, Novi Sad, Dnevnik, 2003.

Prevodilački rad

Posebna izdanja

1. Vilijem Diltaj: Zasnivanje duhovnih nauka. S nemačkog preveli Zoran Đinđić i Jelena Imširović. Izbor i predgovor ["Diltajeva kritika istorijskog uma i mogućnost neobjektivističkog modela saznanja"] Zoran Đinđić (1980)
2. Petar Kropotkin: Anarhizam i moral. Izbor tekstova, beleške i pogovor ["Petar Kropotkin - nepomućena vera u samoorganizovanje naroda"] Zoran Đinđić. Predgovor [Petar Kropotkin - izazov velikodušnosti"] Predrag Matejević. Preveli Jaroslava Široka i Zoran Đinđić (1984)
3. Agneš Heler: Filozofija levog radikalizma. Prevod Zoran Đinđić (1985)
4. Edmund Husserl: Kriza evropskih nauka i transcendentalna fenomenologija. Prevod Zoran Đinđić (1991)
5. Rajnhart Kozelek: Kritika i kriza, Studija o patogenezi građanskog sveta. Prevod s nemačkog i predgovor Zoran Đinđić (1997).

Studije, članci, eseji...

1. Benze, Marks: O eseju i njegovoj prozi. Preveo Zoran Đinđić (1976)
2. Lorencer, Alfred : "Psihoanaliza, jezik i istorijski materijalizam". Preveo Zoran Đinđić. Delo (1976)
3. Zimmermann, Rolf: Jezik i praksa. Kasni Vitgenstajn i pitanje o jednoj materijalističkoj teoriji jezika. Preveo Zoran Đinđić. Delo (1977)
4. Razgovor sa Hajnrihom Belom. Umetnost je anarhija. Preveo Zoran Đinđić. Književna reč (1977, 78 )
5. Encesberger, Hans Magnus: Opšta mesta koja se tiču najnovije književnosti. Preveo Zoran Đinđić. Književna reč (1977, 85)
6. Bimel, Valter: O kompoziciji i jedinstvu Hajdegerovog dela "Holzwege". Preveo Zoran Đinđić. Književna reč (1977)
7. Šmit, Zigfrid J.: Od konkretnog do konceptualnog pesništva. Preveo Zoran Đinđić. Gledišta (1977)
8. Riedel, Manfred: Teološko objašnjenje i praktično obrazloženje. O "metodološkoj praznini" u analitičkoj teoriji humanističkih nauka. Preveo Zoran Đinđić. Gledišta (1978 )
9. Furtado, Celso: Eksterna zavisnost i ekonomska teorija. Preveo Zoran Đinđić. Treći program Radio Beograda (1978 )
10. Santos, Theotoniodos: O strukturi zavisnosti. Preveo Zoran Đinđić. Treći program Radio Beograda (1978 )
11. Stavenhagen, Rodolfo: Agrarne strukture i nerazvijenost u Africi i Latinskoj Americi. Preveo Zoran Đinđić. Treći program Radio Beograda (1978 )
12. Sunkel, Osvaldo: Unutrašnje polarizovanje (u tekstu Transnacionalna kapitalistička integracija i nacionalna integracija). Preveo Zoran Đinđić. Treći program Radio Beograda (1978 )
13. Veitos, Constantine V.: Zahtevi i strategije firmi, politika režima prema direktnim inostranim investicijama i međunarodna raspodela dohotka. Preveo Zoran Đinđić. Treći program Radio Beograda (1978 )
14. Zeleni, Jindrih: Naučna logika i "kapital". Preveo Zoran Đinđić. Treći program Radio Beograda (1978 )
15. Kropotkin, Petar A.: Razgovor sa Lenjinom i dva pisma. Preveo Zoran Đinđić. Delo (1981)
16. Levental, Leo: Umetnost i masovna kultura. Preveo Zoran Đinđić. Književna reč (1982)
17. Huserl, Edmund: Kriza evropskih nauka i transcendentalna fenomenologija. Preveo Zoran Đinđić. Treći program Radio Beograda (1984)
18. Habermas, Jirgen: Odbacivanje prošlosti. Kulturološki pamflet. Preveo Zoran Đinđić. Književne novine (1985)
19. Horkhajmer, Maks: Da li je mogućno društvo mrava - pismo Maksa Horkhajmera Maidon Horkhajmer. Preveo sa nemačkog Zoran Đinđić. Književne novine (1985)
20. Adorno, Teodor V.: Ima razloga za radost. Teodor V. Adorno Maksu Horkhajmeru. Preveo sa nemačkog Zoran Đinđić. Književne novine (1985).
21. Veber, Marks: Politika kao izazov. Preveo Zoran Đinđić. Filip Višnjić (1988 )
22. Dahstrom, Daniel O.: Zaborav bića ili moralno-filozofska naivnost. Heideggerova interpretacija Kantove praktične filozofije. Preveo sa nemačkog Zoran Đinđić. Theoria (1989)
23. Hempel, Carl G. C.: O teoriji istine u logičkom pozitivizmu. Preveo Zoran Đinđić. Theoria (1989)
24. Koselek, Rajnhart: Kritika i kriza. Preveo Zoran Đinđić. Ovdje (1991).

[tibor]

On je besmrtan

[DanijElla]

Jos uvek ne verujem da ga nema

[Prorok-de]

jedini covek koji znao staje naj bolje za Srbiju...ali staje tu je.idemo dalje

[BaneK]

„Ako neko misli da će zaustaviti sprovođenje zakona time što će mene ukloniti onda se grdno vara, jer ja nisam sistem”

Nisu se prevarili.

[SQUAW]

Kratke izjave Zorana Đinđića

• Ako danas ne uspemo, jedini razlog smo mi sami!

• Mi smo veseo narod, koji istovremeno ceni pesimizam jer ga smatra otmenim i oslobada od odgovornosti. Ako vec unapred sumnjate u svoj uspeh, neuspeh ce vam lakše pasti jer ste ga mudro predvideli.

• Prevarenim se može smatrati samo onaj deo naroda koji je verovao da ce sa dolaskom politicke demokratije automatski doci ekonomsko blagostanje.

• Moramo da postanemo zemlja koja je privlacna za ulaganja. To podrazumeva korenito restrukturiranje nasledene privrede i društva, ali i preispitivanje odredenih nasledenih prava.

• Naš ukupni uspeh zavisi od voljnog faktora, od naše sposobnosti da se dogovorimo o prioritetima i svu energiju usmerimo na njihovo ostvarenje.

• Potreban nam je novi socijalni konsenzus, odlaganje svih sporova i sukoba, zavrtanje rukava, uvodenje reda.

• Nisam došao na ovo mesto da budem popularan. Došao sam da obavim istorijski posao- uvodenja reda u Srbiji, a taj prvi koji uvodi red je uvek nepopularan.

• Da smo, svako u svom okruženju, ispravljali ono što je pogrešno i pogresne ljude zaustavljali na njihovom putu, da smo ih sprecavali da cine loše stvari, ne bi se te loše stvari dešavale.

• Naša parola je: postati ravnopravni deo sveta, da naša deca i unuci imaju svoju buducnost, kako je ne bi tražili u drugim zemljama.

• Od drugih se razlikujem po tome što želim da promenim svet u Srbiji dok inetelektualci posmatraju i analiziraju pušeci cigarete i gundajuci.

• Život je, narocito u poslu i politici, stalni proces donošenja odluka i preuzimanja odgovornosti. Tražim da ljudi budu ¨za¨ ili ¨protiv¨

• Nevažno je da li je neko malo na ovu ili onu stranu; ako je strucan, ako je pošten, ako je vredan i ako može da uradi konkretan posao- dragocen mi je.

• Ne možete da suzbijete požar, a da se ne opecete, na možete da suzbijete poplavu a da se ne pokvasite i ne možete da se borite sa organizovanim kriminalom a da vam ne prete.

• Cilj mi je da se vlast u Srbiji meri po tome šta je od postojecih realnih šansi svojim trudom i veštinom iskoristila za zemlju, a ne po tome kako lepo prica, udvara se narodu i kakve dobre namere ima.

• Voleo bih da se u našoj zemlji 24 sata nešto dešava, da nema spavanja, da se stalno neke stvari rade.

• Možda cemo po pitanju Haga ponovo doci u situaciju da biramo- da li idemo svojim putem u pustinju ili u Evropu. Ja sam za Evropu.

• Moto koji me vuce napred je nikada se ne predaj. Ako kreneš u preticanje, dodaj gas. Radi ono što smatraš da je ispravno, ne ono što ce vecina da podrži.

• Ja ne želim da vucem kola iz blata, a da posle toga budem kriv što je neko seo na ta kola i koci.

• Spreman sam da izgubim svoju popularnost da bih obezbedio podršku i pomoc medunarodne zajednice. Ne možeš sve uraditi uz pomoc popularnosti, ali možeš sa kreditima.

• Moj prioritet je da uklonim sve prepreke koje vode ka ubrzanom vracanju zemlje u Evropu, ne razmišljajuci da li su te prepreke na opravdan ili neopravdan nacin postavljene.

• Sistem ce funkcionisati i dalje i niko nece dobiti amnestiju tako što ce ukloniti jednog ili dva funkcionera države.

• Ako neko misli da ce zaustaviti sprovodenje zakona time što ce mene ukloniti onda se grdno vara, jer ja nisam sistem.

• Reforme su uvek plivanje uz vodu. Reforme su uvek sukobi sa mentalitetom, nasledem, interesima, entropijom i inercijom.

• Reforme izazivaju strah, bole i nema te šecerne vodice koja ce da ubalži bol.

• Pre nego što baciš kamen na drugog, reci šta si uradio.

• Da naši ljudi ne bi odlazili u svet, potrebno je da svet dovedemo u zemlju.

• Tranzicija je složen proces prelaska iz mrtvog u živi sistem, gde preduzeca ostvaruju profit, a ne samo ¨rade¨

• Želimo modernu Srbiju koja ce se takmiciti sa drugima i imati glavnu ulogu na Balkanu, u kojoj ce biti malo trutova, a mnogo radilica.

• Medunarodna zajednica je kao klima- ne možete da je priznate ili ne, vec da se adaptirate.

• Za uspeh svakog posla mora da postoji plan, da se tacno zna šta se hoce, ne da se eksperimentiše, iako nam je to nacionalna osobina. Treba mnogo više vremena da se utroši na oštrenje testere, nego drva seci tupom.

• Nalazimo se u brodu punom vode i svi je moramo izbacivati i ploviti u istom smeru.

• Moramo kao narod da odrastemo i kao ljudi da prihvatimo cenu tog odrastanja.

• Ako skuvate ribe iz akvarijuma, dobicete riblju corbu. Ribe iz corbe ne možete da vratite u akvarijum. To je istorija.

• Nisam zadovoljan brzinom promena, jer kod nas u njih nije ukljucen dovoljan boj ljudi. Mnogi se ponašaju kao posmatraci u utakmici u kojoj i sami ucestvuju.

• Još uvek nismo srušili most koji nas povezuje sa katastrofalnom prošlošcu, još uvek je moguc pad unazad. Balkan je još uvek pun razornih potencijala.

• Nema više spavanja. Vreme je za akciju. Spavacete kada odete u penziju.

• Reforme nikada nisu popularne ako treba da budu uspešne jer uvek mnogo koštaju. Da biste bili popularni, morate da preuzmete rizik nepopularnosti.

• U Srbiji je još uvek rizicnije biti policajac ili sudija, nego kriminalac.

• Sudije moraju da shvate da su zavisne od zakona, da njihova nezavisnost nije božanska i da ne smeju biti zavisni od kriminala.

• Ne želim više da slušam da su Srbi pobili Muslimane u Srbebrenici. Želim da znam ko je odgovoran za to!

• Nije uobicajeno da razvaljujete vrata pre nego što pokucate.

• U svakoj zemlji ima korova, samo se u Srbiji korov zaliva.

[silvia]

• Dakle da se pogledamo u oči i kažemo: ako hoćemo cilj, moramo da hoćemo i sredstva koja vode do tog cilja. Odrastimo jednom kao narod i kao ljudi prihvatimo cenu za ciljeve koje smo prihvatili. Ta cena nije strašna.

• Naš cilj je, i mi našu zemlju vidimo da 2004. godine bude zvanični kandidat za Evropsku uniju, da 2010. godine bude ravnopravni član Evropske unije. Sve prepreke na tom putu ćemo uklanjati, bilo da se zovu Milošević, da se zovu ustavi, bilo da se zovu zakoni. Ne postoji ni jedna prepreka koja može da nas zaustavi na tom putu. Kao čoveka koga drže pod vodom 50 godina, u njegovoj želji da dođe do vazduha, do kiseonika, tako i Srbiju ne može ništa da zaustavi na tom putu do kiseonika, a to je Evropa, to je porodica demokratskih, modernih, razvijenih zemalja.

[SQUAW]

YouTube - Dr. Zoran Djindjic - Ako Srbija Stane...

YouTube - Dr. Zoran Djindjic - Ako Srbija Stane...