Josif Pancic

[swba]

Botaničar svetskog glasa, jedno od najvećih imena naše nauke i kulture, osnivač mnogih naučnih disciplina, Josif Pančić - naučnik koji je najbolje poznavao i opisao floru Srbije.
Lekar po pozivu a botaničar po naklonosti.
Rođen 5. aprila 1814. godine u Bribiru (kod Senja), osnovnu školu završio u Gospiću, gimnaziju u Rijeci, a medicinu 1842. u Budimpešti. U Beču se upoznaje sa Vukom Karadžićem, po čijem nagovoru dolazi u Srbiju 1846. godine, gde ostaje do kraja života.
Posećivao je i istraživao mnoge planine tadašnje Kneževine Srbije, a najviše se oduševljavao Kopaonikom, na kome je bio 16 puta. Prvi put 1851, a poslednji put 1886, u 72. godini života.
Po povratku sa Kopaonika gde je bio sa "licejcima", obratio se studentima:
"Dopustite mi de se ovom prilikom poslužim lepom osobinom čovečijeg duha i da vas odvedem u jedan prekrasni kraj Srbije u kome sam često i rado boravio da mu proučim prirodu, u kome sam svaki put nahodio što god novo da vidim ili o čemu da se divim, koji nisam nikad ostavljao a da ne bi poželeo, da se još jednom tamo povrnem, a to je - Kopaonik i njegovo podgorje".

Kao univerzitetski profesor (od 1853. godine kada je postavljen za profesora liceja) Pančić se posvetio i naučno-istraživačkom radu, posebno iz oblasti botanike, zoologije i geologije. Za 42. godine proučavanja prirode Srbije, objavio je 42 naučna dela iz navedenih oblasti.
U naučnom svetu Josi Pančić, proslavio se otkrivanjem endemske vrste omorike na planini Tari 1875. godine u selu Zaovinama. Naučni naziv ove omorike je "Picea omorika Pancic" (iz tercijera).
Svojim delom "Flora Kneževine Srbije", Pančić je Srbiju svrstao u, za to vreme, zemlje sa relativno visokim stepenom istraženosti flore. Najlepši opis Kopaonika da sada, Pančić je dao u radu: "Kopaonik i njegovo podgorje" - objavljenom 1869. godine.
Biran je za prvog rektora Velike škole u Beogradu 1866. godine, a zatim još 6 puta. Kraljevska-srpska akademija nauka osnovana je 1. novembra 1866. godine, a za prvog predsednika postavljen je Josif Pančić 5. aprila 1887.
Na Kopaoniku Pančić je prvi put boravio 1851, a poslednji, osamnaesti, put 1886, u 72. godini života. Pančić je bio začetnik planinarstva u Srbiji i prvi planinarski vodič.
O životu i delu Josifa Pančića, objavljeno je preko 100 naučnih radova i rasprava, a Zavod za udžbenike i nastavna sredstva 1997. godine je izdao celokupna dela Josifa Pančića u 10 tomova.
Veliku ljubav prema srpskom narodu i nauci, Pančić je iskazao u svojoj želji da bude sahranjen na Kopaoniku.
Želju su mu ispunili planinari Srbije i SANU - 7. jula 1951. godine, kada su zemne ostatke njegove, i supruge Mileve, sahranili u kovčegu od Pančićeve omorike u mauzoleju, na vrhu Kopaonika koji od toga vremena nosi ime Pančićev vrh (2017 m/nv) - dotle je bio Milanov vrh (po kralju Milanu Obrenoviću koji je na vrhu Kopaonika bio 1882. godine).

Sagledavajući uslove pod kojima se Josif Pančić bavio istraživanjima i na koji način je putovao po Srbiji bez železnice i sa slabom putnom mrežom, izražavamo poštovanje i divljenje velikanu naše nauke.

Preuzeto sa neta

[swba]

Na čeonoj strani mauzoleja, koji je građen od kopaoničkog granita, na posebno ukrašenoj i uglačanoj ploči uposan je sledeći tekst:

Ostvarujući zavet Pančićev,
prenosimo ga da ovde večno počiva.
Objavljujemo i njegovu poruku
upućenu srpskoj omladini:
"Da će tek dubokim poznavanjem
i proučavanjem prirode naše zemlje
pokazati koliko voli
i poštuje svoju otadžbinu".

07.07.1951. godine,
Srpska akademija nauka
Univerzitet u Beogradu
Planinarski savez NRS.

[swba]

Panciceva omorika