Mileva Maric

[yige_gui]

zanima me koliko bi ljudi znalo odgovoriti na pitanje ~ tko je Mileva Maric..!?

mozda Mileva Maric - Ajnshtajn ipak zvuci poznatije..

procitala sam interesantnu knjigu o zivotu Mileve Maric, o njenom braku sa Albertom Ajnstajnom i o njihovoj tajanstvenoj kcerki, za koju se ni dan danas ne zna sta se tacno desilo s njom.

smatram da se danas malo zna o Milevi Maric.. pa bi bio red da i njoj posvetimo jednu temu, posto je ona ipak jedna od nasih izuzetnih znanstvenika, kojoj je posveceno pre malo paznje..



Rodjeni genije, Naucnik, Srpska Marija Kiri, Plemenita majka

Mileva Maric, istinski tvorac Teorije Relativiteta, zasluzeni, a nesudjeni Nobelovac, pored Nikole Tesle, je ime koje je poput zvezde Danice najsvetlije obasjalo nebo Srbije. Rodjena je 19 Decembra 1875. u Titelu, gradicu u Vojvodini. Gimnaziju je ucila u Novom Sadu, a studirala matematiku i fiziku na Svajcarskom Politehnickom Institutu ('ETH') u Zurichu 1896.-1900., kao jedina zena u generaciji u to vreme. Kao supruga Alberta Einsteina, idejni je tvorac Teorije Relativiteta, koja je proslavila Alberta a ne nju, i donela mu Nobelovu nagradu iz fizike 1921. Njen suprug, proslavljeni Albert Einstein, koga je Mileva izdigla medju zvezde, prisvojio je Milevine izume a njeno ime izbrisao iz svih mogucih dokumenata, kao da nije ni postojala. Genijalna Srpkinja otvorila je naucni prozor u svemirska prostranstva, a propatila kao retko ko. Na nama Srbima i nasim generacijama koje ce doci ostaje da Milevino ime vratimo iz anonimnosti i izdignemo ga na pijedestal velikana koji ona istinski zasluzuje i da je se sa najvecim ponosom i divljenjem secamo u svim pogodnim prilikama.



Iz Biografskih podataka

Albert Einstein je bio mladji od Mileve tri i po godine. Rodjen je 14 Marta 1879. u Ulmu, Wurttemberg, Nemacka. U Cirihu se sreo sa Milevom na Svajcarskom Politehnickom Institutu, kao student fizike i matematike. Albert nije iz prvog pokusaja prosao na prijemnom ispitu na Politehnikumu. Anonimni autor navodi da je na prvom testu pao iz francuskog jezika. On tvrdi da je Einsteinov esej iz francuskog cak bio veoma dobar ali ne toliko dobar da bi zadovoljio veoma izbirljivog profesora. On je tada imao svega 16 godina, a uslovi za upis zahtevali su 18. Ipak, prosao je na drugom pokusaju i upisao se na Politehnikum sa 17 godina.

Mileva je u Svajcarsku otputovala 1894., da zavrsi dva poslednja razreda srednje skole i studije na pomenutom univerzitetu. Iz novosadske gimnazije, gde je takodje bila 'usamljena lasta' medju muskim kolegama, ponela je nadimak 'Svetica', muzicku obdarenost i naklonost prema fizici i matematici kao i zelju da se bavi naukom, smatrajuci to svojim pravom.

Na pocetku studija i profesori su imali predrasuda o Milevi kao Srpkinji i zeni. Medjutim, ubrzo Mileva ih je razuverila u njihovim pogresnim shvatanjima. Pokazala je izvanrednu darovitost i druzeljubivost. Kolege su je ubrzo prihvatile ravnopravnom, a u mnogo cemu i daleko boljom. Cak je pocela da organizuje studentske skupove na kojima je i sama svirala. To je zapravo bio onaj prelomni momenat kada su je kolege shvatile izuzetnom i otimali se ko ce joj biti blizi u druzenju. Imala je tada 21 godinu, kada se srela sa sedamnaestogodisnjim kolegom Albertom Einstein, sa kojim se ubrzo sprijateljila a potom i zavolela. U pocetku su delili knjige, razmenjivali ideje, radili zajedno zadatke, a potom je dosla ljubav ona istinska, mladalacka. U slobodno vreme svirali su takodje zajedno, ona klavir, a on violinu.Tih godina ostvarena su velika naucna otkrica u svetu, koja su zaokupljala Milevinu mastu. Roentgen je otkrio x-zrake 1895. Zatim je Mihajlo Pupin napravio snimak sake pomocu sekundarnih x-zraka 1896. Hanrey Backerel je ustanovio da uranijumova ruda zraci. U prvo vreme nije im bilo poznato, a shvatili su da neka vrsta energije izlazi iz materije. Nakon dve godine 1898 Maria i Pierre Curie otkrivaju radium i polonium. Fantasticno, kroz Milevinu glavu vrzmaju se misli kako pretvarati materiju u energiju. Seca se i svitaca na Titelskom bregu i trulih panjeva pored Tise koji svetlucaju u noci. Svoja razmisljanja i ushicenja sa zanosom je objasnjavala Albertu. Ideja o pretvaranju materije u energiju zagolicala je njegovu mastu. Osetio je da tu moze biti necega. A kad je video kako to Mileva znalacki pretvara u matematicke formule, znao je da saradjuje sa genijem. Tada su vec bili dovoljno bliski jedno drugome. Albertova majka Paulina protivila se toj vezi, smatrajuci da Srpkinja pravoslavne vere ne moze uci u njihovu 'pristojnu porodicu'. Izrazavala je prema Milevi znake patoloske mrznje. No, na njihovu tadasnju srecu Albert je to ignorisao, nastavljajuci intenzivnu saradnju i intimnu vezu sa Milevom.

Na Politehnikumu, medju prvim predavanjima iz matematike kod profesora Hermanna Minkowski, Mileva i Albert su se zainteresovali za cetvoro-dimenzionalnu geometriju 'prostor-vreme', sto ce im kasnije postati osnova za matematicko definisanje teorije relativiteta. Zatim, Mileva provodi zimski semestar 1897./98. na Univerzitetu Heilderberg u Nemackoj kod profesora Phillipe Lenarda, dobitnika Nobelove nagrade za fiziku, gde proucava fotoelektricni efekat. Tom prilikom Mileva je bila fascinirana odnosom brzine atoma i rastojanja na kojima dolazi do njihovog sudara, sto ce kasnije biti prikazano u Einsteinovom radu o Braunovom kretanju.

Prisnije veze izmedju Mileve i Alberta datiraju od 1897., od vremena kada su poceli zajednicki rad na matematickom definisanju elektromagnetne teorije svetlosti, a od 1901. datira njihov zajednicki rad na teoriji relativiteta.

Postoje navodi da Mileva, mada je bila odlican student, nije polozila zavrsne ispite na Politehnikumu 1900. godine ( 3,8 ), zbog intimnih veza sa Albertom sto su tada morali kriti kako isto ne bi naskodilo Albertovoj karijeri. To su inace vremena kada se na te stvari gledalo drugacijim ocima, utoliko vise ukoliko je neko poticao iz 'pristojne porodice'. Podaci dalje ukazuju da je Mileva otputovala kod roditelja i da im se u Novom Sadu rodila kcerka Lieserl. Navodi se da je dete rodjeno 1901. a po svoj prilici otac Albert je nikada nije ni video. Dete je dato na usvajanje u Kacu i podataka o njenoj sudbini nema. Neki navodi tvrde da je umrla vrlo rano od sarlaha.

Evidentno je ipak da je Mileva zavrsila Politehnikum, jer je kao izvanredan student dobila mesto kod profesora Friedricha Webera, kao kandidat za izradu doktorske disertacije. Za Alberta se navode podaci da je bio dosta slab student, pa ga professor Weber nije hteo primiti da radi zajedno sa Milevom, mada je ona cak svoju poziciju uslovljavala Albertovim prijemom. No i pored svih insistiranja Mileve professor Weber nije primio Alberta, smatrajuci ga nedovoljno sposobnim. U to vreme ziveli su dosta skromno. Mileva je davala casove matematike i klavira zbog potreba kucnog budzeta. Od 1902. do 1909. Albert je radio u Patentnom birou u Bernu, pa su im se materijalne prilike u kuci nesto poboljsale. Vencali su se 6 Januara 1903. u Zurichu, veoma skromno u prisustvu dva svedoka Maurice Solovine i Conrada Habicht. Albert je njihov brak dozivljavao kao intelektualno partnerstvo, a Mileva, kao tipicna srpska zena cinila je sve sto bi zadovoljilo njenoga muza i pomoglo mu u karijeri. Kada su je jednom zapitali zasto je teoriju relativiteta poklonila muzu, Mileva je odgovorila 'nas dvoje smo ein-stain' (ajn-stajn=jedna stena, na nemackom). Albert je dobio svajcarsko drzavljanstvo 1905. Od 1909. bio je professor teorijske fizike u Zurichu, a 1911. i 1912. u Pragu. Gotovo svakog vikenda dolazio je kuci da bi mu Mileva radiala matematicke zadatke, posto su mu kolege primecivale koliko je bio 'tanak iz matematike' (3,4). Biran je 1913. za clana Pruske Akademije nauka i 1914. ponovo postao nemacki drzavljanin. Od tada pa do emigracije u Sjedinjene Drzave bio je direktor Kaiser-Wilheim-Physical Instituta u Berlinu. U Sjedinjene Drzave emigrirao je 9 Decembra 1930. i americko drzavljanstvo dobio 1940. Umro 18 Aprila 1955. u Princetonu.

Nakon zvanicno sklopljenog braka izmedju Mileve i Alberta Einstein rodjena su im jos dva sina, prvi sin Hans Albert rodjen je 14 Maja 1904. koji je kasnije postao profesor na hidraulickom inzenjeringu, Univerziteta u Berkliju, California. Drugi sin Edward rodjen je 28 Avgusta 1910. godine, sa znacima sizofrenije. Bolest sina Edwarda bila je tezak udarac za Milevu, koja je posedovala veoma izrazen majcinski instinkt. Preduzimala je sve sto je tada bilo moguce pa cak bila i u poseti kod Sigmunda Frojda, a nauku je morala sve vise zapostavljati. To vreme za Milevu je pretstavljalo tesko porodicno breme, dok je u isto vreme Albert poceo sve vise da zanemaruje porodicu. Bio je to period kada je on radio u Bernu u Patentnom birou, odakle je samo povremeno slao novac Milevi. Albert je prema Milevi bivao sve okrutiji i cak je nazivao 'odvratnom'. Neke pogrde koje joj je upucivao neprijatno je i navoditi. Sve ce to tako potrajati do 28 Decembra 1918. godine, kada ce doci i do zvanicnog razvoda (cesto se kao godina razvoda Eisteinovih navodi Februar 1919). Milevin zivot bez Alberta bio je izuzetno tezak, izjavio je njihov sin Hans Albert u Julu 1971. koji dugo sa ocem nije govorio. Ona ga je istinski volela i sama je podizala decu uz veoma teske materijalne prilike. Njihovom sinu Edwardu posle Milevine smrti dato je starateljstvo, a umro je 1965.

[yige_gui]

Tokom godina plodne saradnje Eisteinovi su dolazili u Beograd i Novi Sad (Kisacka ulica 20) gde su ziveli 1905. - 1907. Sa malim Hansom cesto su boravili kod Milevinih roditelja, gde je malisanu odgovarao ambijent kod bake koja mu je pruzala ono plemenito sto u 'pristojnoj porodici' Pauline Einstein nije postojalo, bakina istinska ljubav za malog Srbina.

Inace, Dr. Laza Markovic, cuveni lekar i dobrotvor novosadski, veoma ucen i obrazovan covek bio je kum Milevi i Albertu Ajnstajnu i krstio je njihova oba sina 1913. godine u praoslavnoj Nikolajevskoj crkvi. Iz porodicnog dogovora poznato je da je dr. Laza organizovao starateljstvo za malu Lesel, uz uslov da se o istome ne prica niti pise. Detalji neki postoje u knjizi Ajnstajnova Kcerka' (Einstein's Daughter, od Michele Zackheim, 1999).

Neki autori na zapadu opisuju Milevu sa tendencijom njene ljudske diskreditacije, zbog cega, navodno, takodje nije zelela da se pojavljuje u javnosti vec je to umesto nje cinio Albert. I mada je Mileva sve svoje radove licno potpisivala zajedno sa Albertom on ju je sa svih eliminisao i na istima publikovao samo svoje ime. Time je uspeo da bude proglasen za najveceg naucnika dvadesetog veka. A Mileva, Srpkinja darovitog uma i nacionalne naivnosti pala je u zaborav i napustila ovaj svet gotovo anonimna. Ellen Goodma navodi reci dr Stachela koji kaze: “Imali smo mit o Ajnstajnu kao o svetoj figuri, a sada sve vise kao o demonu. Imali smo mit o njegovoj supruzi kao ni o kome, a sada nam se nudi mit zene mucenice”. Na Srbima je da Milevin lik ilustruju istinskim bojama i da je u njenom pravom svetlu pretstave svojim sledbenicima. Za Srbe lik Mileve Maric sija poput zvezde Danice, koja je zasijala nebom Srbije i ozarila nas energijom svemira iskazanom cuvenom formulom E = m c2.

Milevin brat je nestao u Prvom svetskom ratu, otac Milos umro je 1922. zatim majka Marija 1935. i sestra Zorka 1938. u Novom Sadu, gde je Mileva tom prilikom boravila poslednji put. Mileva je umrla 4 Avgusta 1948. i sahranjena na groblju Nordheim u Zurichu. Kamo srece da je sahranjena na Titelskom bregu, odakle se pruza velicanstven pogled ka uscu Tise u Dunav i blagorodnu Vojvodjansku ravnicu. Tu bi joj grob grejalo sunce toplijeg podneblja i mladalacka srca ekskurzijskih djaka.Takav ambijent Mileva je istinski zasluzila. Od 1994. Univerzitet u Novom Sadu ustanovio je nagradu 'Mileva Maric' za najbolje studente matematike, a i jedna ulica u Novom Sadu nosi njeno ime. Najvece zasluge za to pripadaju profesorki dr. Svenki Savic, istinskom pregaocu za delo Mileve Maric.

Mileva u senci Alberta, u mnogim radovima egzistira samo kao 'prva supruga genija'. Iz svih radova koje je zajednicki radila sa Albertom i iste svojerucno potpisala tragovi njenog imena potpuno su izbrisani, kao da nikada nije ni postojala. Otuda danas imamo veoma brojne knjige o Albertu Einsteinu u kojima se Milevino ime apsolutno ni ne spominje. Takve su: 'The Einstein Paradox' i 'Ideas and Openions'. Pored toga, a sto je jos tragicnije, na svajcarskom Politehnikumu je nestala disertacija Mileve Maric Einstein. Indikacije postoje da je bas njena disertacija bila 'Teorija Relativiteta', pa je najverovatnije zato i 'nestala' (sklonjena). Tuzno je, takodje da na primer u knjizi velikog enciklopedijskog formata 'Znameniti Srbi XIX veka', u izdanju Kulture Beograd 1990. takdje nema ni pomena o imenu Mileve Maric. Ako nas brisu na Zapadu, nebi to smelo da se desava u Beogradu. Srecom, danas imamo nesto bolju situaciju. Objavljena su njihova ljubavna pisma, iz kojih se saznaje sve vise i sve je vise zainteresovanih za naucne istine. Priblizava se vreme kada ce se utvrditi pravi znacaj Mileve Maric–Einstein u naucnom doprinosu za teoriju relativiteta. Ruski fizicar dr. Abraham Joffe ostavio je iza sebe pisani trag kao svedok koji je svojim ocima video potpise Mileve Maric na originalnim papirima koje je Albert Einstein dostavio 1905. casopisu 'Annalen der Physik' na objavu, samo pod svojim imenom. Dr. Abraham je u to vreme bio urednik Anala Fizike. On takodje tvrdi da je Mileva svoje devojacko prezime potpisivala kao Marity, sto je madjarizovani oblik prezimena Maric, u tadasnjoj Austro-Ugarskoj. Istovetni potpisi Mileve nadjeni su na njihovim vencanim dokumentima. Albert je, medjutim, sve njihove zajednicke radove publikovao samo pod svojim imenom, a Milevino ime znalacki je uklonjeno kao da nikada nije ni postojalo. Slicno potvrdjuju profesor E.H. Walker i Desanka Trbuhovic-Djuric.

Carol Barnett poredila je rad Mileve Maric i Marie Sklodowski Curie (Kiri), obe iz slicnih socialnih sredina i slicnog obrazovanja. Marie Curie mogla je raditi i publikovati naucne radove zajedno sa svojim suprugom Pierre Curie i za isto dobila Nobelovu nagradu i medjunarodno priznanje. Mileva Maric, iako veoma obrazovana i inteligentna zena, imala je drasticno razlicit profesionalni zivot. Milevin suprug Albert Einstein iskoristio ju je maksimalno, a zatim joj ime uklonio sa svih njenih radova i iznad svega tretirao je krajnje ne humano. A o priznanju Mileve u naucnik krugovima tada nije bilo ni reci. O tragicnosti Milevinog zivota detaljno je pisala Desanka Trbuhovic-Djuric. Pojedinosti iz Milevinog zivota zabelezila je na filmskoj traci Alane Cash. Supruga Hansa Alberta Einstein Frieda Knecht, spremajuci Milevin stan u Zurichu posle njene smrti, nasla je pisma Mileve i Alberta. Zelela je da ih publikuje 1958. godine kako bi donekle sanirali troskove Albertove sahrane, ali su joj to zabranili detektivi Otto Nathan i Robert Schulmann, bojeci se nezeljenih detalja. Ipak pisma su kasnije objavljena. Spominju se takodje i Einsteinova pisma, koja su deponovana u Jerusalemu, ali nikada nisu izneta pred svetsku javnost.*
Steta, mozda bi se i iz tih pisama saznalo nesto sto ide u prilog Milevi. Ima se utisak da naucni svet sve vise prihvata stvarnu istinu da je Mileva zasluznija, ili bar jednako zasluzna, za sve naucne doprinose koji su pripisani samo Albertu Ajnstajnu. Pijedestali srpskih velikana Mileve Maric i Nikole Tesle vec postoje i niko ih vise ne moze srusiti u srcima srpskoga roda.

Kada je americki fizicar dr Evan Harris Walker na godisnjem skupu Americkog udruzenja za unapredjenje nauke u New Orleansu 1990. postavio pitanje ko je utemeljivac teorije relativiteta, isto je uskovitlalo naucne duhove. Nemacki lingvista Troemel-Ploetz je pretostavio da je Albertova mogla biti ideja za teoriju relativiteta, ali kaze da ju je sigurno matematicki definisala Mileva. Ona je u matematici bila superiorna. Kako navodi Ellen Goodman 'u svom zivotu Albert ipak nije bio Einstein'.

Poznato je da je Albert Einstein 1905. godine publikovao tri fundamentalna rada iz tri razlicite oblasti fizike, sto je jedinstven slucaj u domenima nauke u ljudskoj istoriji. Svi su objavljeni u nemackom naucnom casopisu 'Annalen der Physik' (Anali Fizike) i svi samo pod njegovim imenom, sto ce kasnije definisati i tri nove grane u fizici. U svojim radovima Einstein je postavio hipotezu da su materija i energija uzajamno zamenljive velicine, po cemu je dobio najveca svetska priznanja i sto je postala osnova za razvoj atomske energije. Zakon odnosa masa-energija izrazio je cuvenom formulom E = m c2.


*Pisma koja se trenutno nalaze u Jeruzalemu cuvaju se zatvorena do 2oo6. nakon toga se moraju dati u javnost. Znaci sledece godine bi mozda se mozda moglo saznati nesto vise o braku izmedju Alberta i Mileve, i o njihovoj tajanstvenoj kcerki.


(nesto preuzeto sa drugih sajtova, nesto licno prevedeno iz knjige..)

[yige_gui]

Mileva i Albert

[yige_gui]

Kratka zivotna prica: Lieserl Ajnshtajn ~ Maric

~ rodjena u januaru 1902. u Novom Sadu

Privatna pisma Alberta i Mileve dosle su u ruke javnosti sredinom 80/tih godina proslog veka i izazvala senzaciju, jer su pisma otkrila da su Albert i Mileva imali izvanbracno dete.
Mileva je rodila devojcicu u roditeljskoj kuci u Novom Sadu, krajem januara 1902. za vreme dok je Albert bio u Bernu. Prema sadrzaju iz pisama moze se zakljuciti da je porod bio tezak. Devojcica je bila krstena, iako se njeno pravo ime ne zna, iz pisama se moze zakljuciti da su je zvali ~ Lieserl.

Daljni zivot Lieserl i dan danas je nepoznat. Michele Zackheim u svojoj knjizi ‘Ajnstajnova kcerka’ zakljucuje da je Lieserl bila mentalno bolesna i da je zivela sa Milevinim roditeljima. Uverena je da je Lieserl umrla od sharlaha u septembru 1903. Iz pisama se takodjer moze zakljuciti da je Lieserl dana na posvajanje nakon rodjenja.
U pismu Alberta Milevi, koji datira 19 septembar 1903 , Lieserl se spominje poslednji put. Posle toga se vise ne zna o Lieserl Ajnstajn ~ Maric.
I dan danas ne postoje dokazi da je Albert ikada video svoju prvorodjenu kcerku.

O detaljnijoj sudbini Lieserl Ajnstajn Maric mozete procitati u knjizi Michele Zackheim ‘Einstein’s daughter ~ The search for Leiserl’

[swba]

Mileva Einstein Maric

[irnik]

Cula sam i procitala da je u novembru je u Novom Sadu počelo snimanje filma o Milevi Marić – Ajnštajn i da ce se zvati “Senka”. Reditelj je Miloš Jovanović. Snima se na njemačko – srpsko – mađarsko – češkom jeziku i na autentičnim lokacijama, u saradnji sa partnerima iz Mađarske, Slovenije, Bosne i Hercegovine...
Scenario za ovu filmsku priču je napisala glumica Aleksandra Pleskonjić, a muziku komponuje Vlatko Stefanovski. Glavnu ulogu tumači Anica Dobra.

[vancouver]

Bas sam odusevljen sa ovom vescu , u zadnjih godina se mnogo opet prica o Milevi Marich koja je bila desna ruka njenom muzu a koji je mnoge njegove formule ostvario zahvaljujuci njenom radu, preci Ajnstajn su podigli odmah glas isto kao i Edisonovi u vezi Nikole Tesle. Drago mi je da ce film biti snimljen ta zena sajentis zasluzuje to takodje treba da se snimi biografski film o Nikoli Tesli u Engleskoj vrlo lepe vesti ...
----------------------
Dragan - Canada

[Gospod]

"Marich" NE postoji.

Ili Marić, tj. Марић

ili kako je bilo zvanicno transkribovano na ugarski u njenom "pasaportu": Marity

[Kitty]

Rodila se na Nikoljdan 1875. Sreća u porodičnom domu Marićevih u Titelu tog dana kratko je trajala. Devojčici pri rođenju iščašiše kuk i obeležiše je za čitav život. Molili se njeni svetom Nikoli da zaštiti njihovo hromo čedo. No, beleg joj ostade. Da je imala dve zdrave noge, možda nikada ne bi stigla do univerziteta u Cirihu. Ostala bi u rodnom Titelu, rađala decu kakvom - takvom mužu i bila dobra majka i supruga. Ovako, morala je da beži od sažaljivih pogleda koji su je proganjali po Titelu, Rumi, Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Šapcu, Zagrebu, u kojima je provela detinjstvo. Pobegla je od njih u svet brojeva i formula. U njemu je briljirala. Ubedila je sebe da je život matematika, i za nju više nije bilo prepreka. Potpuno se predala nauci, težila je da odgonetne misteriju života i smrti, pitala se jesmo li sami u svemiru, kuda se i kojom brzinom svetlost kreće. Verovala je da se odgovori mnogih nepoznanica nalaze u matematici.

U Cirihu je napravila presedan, postala je prva žena koja je položila prijemni ispit i dobila indeks politehnikuma, kao jedna od četiri žene na svetu kojoj je dozvoljeno da izučava „mušku“ nauku. Njen talenat za matematiku i fiziku nisu mogli da ospore ni najveći skeptici. Bilo je jasno da je rođena da promeni svet. To je znao i mladi Albert Ajnštajn iz Ulma. Imao je 17, a ona četiri godine više kada su se prvi put sreli. Zajedno su slušali fiziku kod čuvenog profesora vebera. Zakoni, metode merenja u elektrotehnici, naizmenične struje, nebeska fizika, astronomija, Kantova filozofija, Štadlerova teorija naučnog mišljenja – bili su teme njihovih prvih razgovora. Kako je do rezultata dolazila uvek brže od njega, nije mogao da izdrži a da joj ne iskaže divljenje: „Vi, koleginice, sve sa lakoćom rešavate, kao od šale... meni ne ide baš najbolje. Nisam uvek dovoljno pažljiv i strpljiv. Kako to Vama uspeva?“.

Gledajući njene oči, posmatrao joj je dušu. Nije mogao da odgonetne je li mu draži njen pogled ili čistota uma.

Šest godina kasnije Albert je završio doktorat, a Mileva predala diplomski rad. Radili bi noćima do u sitne sate, oboje ushićeni novim saznanjima. Živeli su za nova otkrića, maštali o zajedničkoj budućnosti. Albert joj je govorio: „Ushićen sam tvojom odlukom da upišeš fiziku i astronomiju. Posvetićeš se nauci... Ja obožavam muziku, i ti je voliš, ali za nas su fizika i matematika oblasti gde se najbolje snalazimo i u njima uživamo. Nadam se uspehu, pa da budemo asistenti na našem fakultetu...“
No, realnost je bila sasvim drugačija. Od nečega je trebalo živeti, a stalni posao nije bio na vidiku. Kada Albert nije primljen na mesto asistenta na Politehnikumu, Mileva je povukla svoj diplomski rad i odrekla se daljeg usavršavanja. Izabrala je odricanje.

Vratila se svojima nevesela i zabrinuta. Gomila pitanja bez odgovora. „Dete je začeto van braka. Njegovi se bore da nas rastave! Moji ništa ne znaju...“ Na Savindan 1902. rodila je ćerku. Htela je da joj da ime Sava, ali je on voleo ime Lizerl. Ispunila mu e želju mislivši da je srećan što je postao otac. Nikada nije došao da ih vidi. Kada je konačno našao posao u bernu i mogao da im obezbedi pristojan život, na put je krenula samo Mileva. Znao je da se rođenjem deteta zatvara njegova perpektiva. Nauka nije smela da trpi. Mileva se ponovo odriče zbog njega. Ovaj put, deteta. Dala ju je na usvajanje i nikada je više nije videla.

Venčali su se 1903. Na putu ka sreći bila je još jedna prepreka – Albertova majka, Jevrejka koja kraj svog sina nije želela hromu Srpkinju. Izmišljenom bolešću mučila je sina, pothranjivala mu grižu savest, a snahu mrzela do kraja.

U braku Ajnštajnovih rođeni su Hans Albert i Edvard, ali i prve ideje o teoriji relativiteta, koje je Mileva razrađivala u pauzama između kućnih poslova i dečijeg plača. Ber, Prag, Cirih, Berlin. Sve je manje vremena za trenutke ljubavnog i naučnog zanosa. Muka je sve više. Albert se povukao kada je mali Edvard oboleo od neizlečive šizofrenije. Nije umeo da se bori. Ona se zadovoljila ulogom majke, verujući da će se vratiti nauci. Bilo joj je dovoljno da sarađuje na radovima koji će proslaviti njenog muža. Verovala je da su njih dvoje jedno. Ajnštajn – Ein Stein – jedna stena. A on ju je slomio. Stao je na nju, njegovu stepenicu ka nebu, temeljac svog uspeha i razbio je posle 11 godina. Pobegao je u zagrljaj rođake Elze. Poklekao je pod bremenom majčine mržnje, razorio porodicu, oženio se rođakom, ostavio svoju decu da bi priznao tuđu.

No, pismo koje joj je Albert poslao pred razvod dovelo ju je do nervnog sloma. Nakon hiljadu redova ispisanih u čast njihove ljubavi, redove sadističke hladnoće nije mogla da podnese. Oporavila se Mileva, ali njeno srce nije. Snalazila se kako je znala, brinula o svoja dva sina.

Albert je dobio Nobelovu nagradu za rad o fotoelektričnom efektu. Njen udeo u njemu nikada nije javno priznao. A nije ni ceo svet. Sve što ju je povezivalo s tim nestalo je na volšeban način. Možda je jedini dokaz za njen doprinos u teoriji koja je razdrmala 20. vek dao sam Albert kada joj je predao celokupan iznos od Nobelove nagrade. Možda je to bilo njegovo priznanje.

Na dan kada je čula za Hirošimu i Nagasaki, imala je prvi moždani udar. Kao da su Albertova atomska jezgra eksplodirala u njenoj glavi. Sahranjena je na Nordhajm groblju u Cirihu 4. avgusta 1948. Moguća „majka“ teorije relativiteta još jednom je bačena u zaborav. Tri metra pod zemljom, bez imena na nadgrobnoj ploči, a preko nje dva bezimena Švajcarca.

~~~~~~~

Mileva Marić – Ajnštajn sahranjena je 1948. godine na ciriškom groblju Nordhajm u aleji zaslužnih građana. Izdržavanje grobnog mesta niko nije plaćao, pa je, prema pravilim agroblja, trebalo da se preore kada se navrši 25 godina od sahranjivanja. Međutim, zahvaljujući Petru Stojanoiću, članu Teslinog memorijalnog svetskog udruženja, koji je pet godina tragao za Milevinim grobom, mesto je ipak otkriveno 23. juna 2004. Na parceli 9, kraj groba broj 9357, 29. avgusta 2004. održan je prvi parastos ženi koja je toliko zadužila svetsku nauku. Međutim, nadgrobna ploča još uvek nije podignuta. Vlasti grada Ciriha dale su dozvolu za njeno postavljanje, ali niko u Srbiji izgleda nije zaslužen za to. Mileva i dalje čeka.

Bojana Sanader / Blic žena