Gljive

[Arthur Dent]

Gljive se dele na mnogo načina.
Jedan od osnovnih je po veličini:

• Makro micete
  više gljive (vidljive golim okom)
• Mikro micete
  tzv. niže gljive, mikroskopski sitni organizmi, čest uzročnik infekcija

Prema načinu na koji se hrane, delimo ih na:

• Parazite - žive na račun drugih organizama
• Saprofite - žive na mrtvoj organskoj supstanci
• Simbionite - žive u obostrano korisnoj zajednici sa drugim biljkama

Uopšteno gljive se dele na četiri razreda:

• Muxomicetes (sluznjače)
• Phycomycetes (algašice)
• Ascomycetes (mešinarke)
• Basidomycetes (stapačarke)

Po nekim podelama se dodaje i peti razred

• Fungi inperfecti (nesavršene gljive)

Svaki razred se deli na: redove, porodice, rodove i vrste.
U nastavku posta podele su vezane isključivo za jestive, i otrovne gljive, i njih nalazimo samo u razredima: mešinarki, i stapačarki.

Prema načinu upotrebe ih delimo na:

• Nejestive gljive - na ovu grupu otpada najveći procenat poznatih gljiva (oko 80%)
• Jestive gljive (oko 18%)
  • Jestive gljive
    koje se mogu jesti sirove, i bez posebne obrade
  • Uslovno jestive gljive
    koje sadrže u sebi termolabilne otrove
    kojima je dovoljno odstraniti deo gljive
    koje se ne konzumiraju se zajedno sa alkoholom
    koje se mogu jesti samo dok su mlade
• Otrovne gljive (svega 2%)
  • Otrovne gljive
  • Smrtonosno otrovne gljive

Ovih 2% se nekom može učiniti i malo. No treba uzeti u obzir: vreme, kao i staništa na kojima se mogu naći, tako da taj procenat nije za zanemarivanje, i ne treba ga nikako shvatiti olako.
Pored te tri grupe, bi se mogla dodati i četvrta: "Lekovite gljive" no ta podela još nije dovoljno rasprostranjena po zapadu iako je naučno dokazano da više od 500 vrsta što makro miceta, što mikro miceta, povoljno utiče pri lečenju raznih bolesti. Za razliku od zapada Kina je u toj sferi poznavanja, i korišćenja gljiva daleko uznapredovala.

Prema staništu ih možemo podeliti na:

• Šumske pečurke
• Livadske pečurke
• Panjevače

[zmax]

Sve su gljive jestive,neke jednom u životu.
Evo takvih.

Otrovne gljive

Amanita muscaria (L.) Pers.
Domaće ime: muhara

Šešir: prečnika 20cm i više. Skerletno crvene boje, koja u slučaju dužeg kišnog perioda može izbledeti do narandžaste i žute. Prekriven je belim perlicama, koje vremenom ili usled kiše mogu nestati.
Listici: beli su, gusti i slobodni. Tokom kišnog perioda mogu dobiti žuckasto-crvenkasti odsjaj ili pege.
Drška: visoka je oko 25cm, bela i bulbozna. Nosi belu manžetnu, rebrasto izbrazdanu, nazubljene ivice. Bulba je prstenasto oivičena ostacima univerzalne ovojnice koja prekriva čitavu gljivu u mladosti.
Meso: belo i bez mirisa.
Otisak spora: beo.
Stanište: četinarske šume i breze. Uglavnom u brdovitim i planinskim predelima u jesen.
Upotreba: otrovna.

*****

Amanita phalloides
Domaće ime: zelena pupavka

Šešir: prečnika oko 15cm, svilenkastosjajan sa radijalno uraslim vlaknima smeđe boje na zelenoj površini.
Listići: beli, gusti.
Drška: visoka 20cm, debela 3cm. Izlazi iz žilave, kožaste vreće, jajaste ovojnice, koja u najranijoj mladosti obavija celu gljivu. Ovaj vrećasti ostatak ovojnice najčešće ostaje ukopan u zemlju. Drška je pokrivena finim belim čupercima, a pri vrhu nosi široku, opuštenu manžetnu.
Otisak spora: beo.
Meso: belo i bez mirisa.
Stanište: od leta do jeseni u listopadnim šumama, naročito ispod hrastova.
Upotreba: smrtno otrovna.

*****

Amanita phalloides, var. alba
Domaće ime: zelena pupavka, beli varijetet

Šešir: prečnika je od 4-15cm, ispupčen, zatim se širi. Boja mu je blistava snežno-bela. Taj izgled mu daju svilenkasta vlakna urasla u kožicu šešira.
Listići: beli su, prilično zbijeni, izmešani sa kraćim i zaokruženi oko drške.
Drška: visoka je oko 15cm, debela do 2cm, zadebljana u bazi. Drška je u početku puna, a zatim se stvara centralna šupljina, celom njenom dužinom. Potpuno je bela, prekrivena sitnim dlačicama i čupercima, takođe bele boje. Izlazi iz kožaste, snažne ovojnice, takođe bele. U gornjem delu ima opuštenu manžetnu, uzdužno rebrastu.
Otisak spora: beo.
Meso: Belo je u potpunosti, u početku bez ikakvog mirisa, kasnije neprijatnog.
Stanište: Listopadne šume. Deli stanište sa tipskom vrstom. Javlja se tokom leta i jeseni.
Upotreba: smrtno otrovna.
Zamena: Njoj veoma slična, iz iste sekcije, je prolećna pupavka Amanita verna. Gljiva je sitnija, boje od bele do krem, raste uglavnom na južnim ekspozicijama, pretežno je mediteranska vrsta. U čitavoj evropskoj literaturi zabeležena je kao izuzetno retka.

*****

Amanita verna
Domaća imena: bela pupavka

Šešir: prečnika 3 - 8 cm, poluloptast, gladak, sjajan, malo lepljiv, bele boje, ponekad sa oker prelivom u sredini.
Listići: veoma tanki, sa mnogo sitnijih listića, slobodni u odnosu na dršku.
Drška: vitka, visoka 4 - 12 cm, puna, kasnije se prošuplji kroz središte. Bela je i relativno glatka. Uvećana je u bazi i izlazi iz belog kožasog ovoja. Nosi širok opnasti prsten koji pada niz dršku kao suknjica.
Otisak spora: beo.
Meso: belo, bez posebnog mirisa. Stare gljive neprijatno mirišu.
Stanište: javlja se od proleća do rane jeseni u listopadnim šumama na krečnjačkom terenu. Smatra se retkom gljivom.
Upotreba: smrtno otrovna.

*****

Agaricus xanthodermus
Domaće ime: otrovna pečurka


Šešir: prečnika 8-15 cm, u početku loptasto zvonast, zatim se otvori, ali ostane i dalje poluloptast. Bele je boje sa radijalno postavljenim vlaknima koja iz centra idu ka obodu i imaju jaku tendenciju da na dodir postanu hromasto žute boje, koja nikada ne prelazi u smeđu.
Listići: u mladosti izrazito ružičasti, zatim postaju čokoladni i na kraju crni.
Drška: vitka, dugačka do 15 cm, bele boje, zadebljana u osnovi, na dodir hromasto požuti. Nosi opnast beli prsten, koji se kao suknjica spušta niz dršku.
Meso: kompaktno, neprijatnog mirisa na mastilo, jodoform, hlor, nagorelu gumu, lizol. Na dodir i na preseku, a naročito u zadebljanoj osnovi drške dobija hromasto žutu boju. Miris ponekad nije suviše izražen, ali termičkom obradom se snažno ispoljava.
Spore: u masi čokoladno smeđe.
Stanište: sve vrste šuma, od proleća do jeseni.
Upotreba: blago otrovna.

Preuzeto sa neta

[Arthur Dent]

zmax kaže: Sve su gljive jestive,neke jednom u životu.

Kao vic prolazi , no konstatacija ipak nije tačna
Nejestive gljive su stvarno nejestive i ne mogu se jesti (oko 80% svih gljiva) jednostavno ili su previše kisele, ljute, bljutave, ko drva...

Zatim:
Npr Amanita muscaria, kod nas poznatija kao muhara, važi za specijalitet u nekim krajevima Italije.... ne pokušavati spremati muharu kod koće (niti igde drugde) jer je spremaju po samo njima znanom receptu, koriste manje količine muhare, a verovatno i postoji vremensko ograničenje izmedju dva obroka ovog "specijaliteta"

Zatim, imamo grupu gljiva koje sadrže termolabilne otrove, nažalost sa akumulativnim dejstvom. Jedna od poznatijih je Rani Hrčak (Gyromitra Esculenta) u nekim krajevima znan i kao prolećni hrčak, ili prolećna moždanica
Neke od cenjenijih gljiva u sebi sadrže termolabilne otrove (npr. Smrčak) koji se nakon termičke obrade gube, kao što im i samo ime kaže.
Rani hrčak je sirovom stanju je smrtno otrovan, no nakon termičke obrade mu se razloži veći deo otrova, na žalost otrovi u ranom hrčku imaju akumulativno dejstvo, posle nekoliko korišćenja će se preći količina koju ljudski organizam može da apsorbuje bez neke štete po zdravlje.

[zmax]

Boletus satanas Lenz
Domaće ime: ludara

Šešir: 5-20(30) cm širok, polukuglast, debelomesnat, gladak, podvijena ruba, kasnije otvoren sa valovitim rubom, tvrd; sivkasto-beo, prljavo sivo; za vlažnih dana je malo mazav.
Cevčice: duge, zelenkasto-žute; pore su žute pa narandžaste, kasnije krvavocrvene. Na pritisak postaju modro-zelene. Otisak spora je maslinasto-smeđ.
Drška: 5-15 cm visoka, često kratka, na dnu dosta zadebljana sa manje više vidljivom mrežicom; žuta ispod šešira, sve crvenija prema dnu.
Meso: sivo-belo ili žućkasto, tvrdo, malo poplavi na prerezu, kod mladih prijatnog mirisa i ukusa, kod starijih neprijatnog.
Stanište: raste leti u listopadnim šumama ili proplancima.
Upotreba: otrovna. Jedina iz porodice Boletacea za koju se sigurno zna da je teška otrovnica.
Zamena: je moguća sa sličnim crvenoporkama (Boletus luridus, B. queleti, B. torosus, B. rhodoxanthus, B. lupinus, B. legaliae, B. rubrosanguineus, B. luteocupreus), itd.

*****

Boletus calopus
Domaće ime: leponogi vrganj, kravlja balega


Šešir: Prečnika do 15cm, baršunast. Boje srebrnastozelenkaste ili krem-oker, sa primesama maslinastih tonova.
Cevčice: Žute, kao i pore. Na dodir poplave.
Drška: Žute boje u osnovi. Skoro celom dužinom se prostire jarko crvena mrežica, nema je u gornjem delu, neposredno ispod plodišta. Visoka je 12 i debela 4cm.
Otisak spora: Maslinasto zelene boje.
Meso: bledo žuto, na preseku poplavi, u početku bez mirisa, kasnije neprijatno smrdi, gorko.
Stanište: svi tipovi šuma, najčešći u brdsko planinskom pojasu.
Upotreba: Blago otrovan.




*****

Clitocybe dealbata
Domaće ime: otrovna brašnjača

Šešir: prečnika 4-6cm, bele boje, sa upisanim nepravilnim koncentričnim krugovima oker boje.
Listići: beli, spuštaju se niz dršku.
Drška: visina 4cm, debljina 0,5cm, bela.
Otisak spora: beo.
Meso: belo, žilavo, izrazitog mirisa na brašno ili na krastavce.
Stanište: svi tipovi šuma, u stelji od lišća i iglica.
Upotreba: veoma otrovna..


*****

Entoloma hirtipes
Domaće ime: mala rudoliska

Šešir: 2-5 cm; konusan ili zvonolik, sa ispupčenjem u sredini, gladak, crveno do tamno smeđ, higrofan.
Listići: široko spojeni sa drškom ili slobodni, široki, krem do rozikasti.
Drška: 5-15 x 0,5-1 cm, cilindrična, smeđkasta, vlaknasta i šuplja, u osnovi dlakava.
Otisak spora: ružičast
Meso: vrlo tanko, smeđkasto.
Stanište: progale u četinarskim šumama.
Upotreba: otrovna

*****

Entoloma sinuatum
Domaće ime: olovasta rudoliska

Šešir: prečnika od 5 - 15 cm, mesnat, u mladosti okruglast, kasnije se otvori, ivica ostaje dugo zavrnuta. U centru ima malu grbica. Na beloj podlozi se ističu vlakna sivkasto smeđe boje.
Listići: šroki, talasasti, u početku kremžućkasti, kasnije ružičasti.
Drška: oko 12 cm visoka, robustna, često uvećana u osnovi, prvo čvrsta i puna, zatim postane sunđerasta, belo žućkasta, posuta sitnim belim prahom.
Otisak spora: ružičast.
Meso: belo. Miris na sveže brašno.
Stanište: Javlja se tokom leta i jeseni u listopadnim šumama, posebno voli hrastove. Raste u krugovima i grupama na travnatim proplancima.
Upotreba: otrovna.


Preuzeto sa neta

[memento]

Завидим свима који познају гљиве, посебно у оном степену који им омогућава да самостално и потпуно сигурно знају у природи да одаберу јестиве гљиве и да препознају оне друге. Као аутентични гурман и врхунски хедониста, редовно их користим у исхрани, а и волим да их спремам...

Међутим, волео бих да у шаљивом тону прокоментаришем своје непријатно искуство са гљивама. Наиме, у рату сам, као у осталом и цела екипа која је била са мном, добио гљивице на ногама. То је тако непријатно стање да не може ни замислити онај који није имао ту несрећу. Свраб је толико несносан да вас потпуно преукупира и то у толикој мери да само размишљате о томе. Врло брзо вам се појаве праве распуклине међу прстима и табанима, а проблем је тим гори што практично не постоје никакви услов да их лечите на ратишту. Говорили смо да ћемо ако преживимо после рата отворти пицерију, јер гљиве, ето, већ имамо....
Било је неко примирје и ја сам се усудио да преко нићи скинем чизме. Пошто сам спавао у некој развалини, преко ноћи је ушетао шакал, вероватно привучен мирисом мојих ногу и почео је да ми лиже табане, наслађујући се прворазредним гљивама. То ме је наравно пробудило и панично сам сео на лежај брзином која је изненадила и шакала и при томе, онако мушки, вриснуо. На смрт преплашини шакал је тренутно подвио реп и брже боље нестао из развалине..

Ко би рекао да и шакали воле гљиве? Зар не?

[Buba Erdeljan]

RECEPT ZA SUPU OD PEČURAKA

Potrebno je:

Posle kišne noći ustati rano, obuti gumene čizme i poći u šumu. Sa sobom poneti korpu sa pečenim piletom i balonče vina, na panj treba sesti i pile pojesti. Naravno, i zaliti ga vinom. Tada, lepo raspoložen kreni u branje pečuraka.
Međutim, vino čini svoje, (a, ti ih i onako ne razlikuješ) pečurke beri sve redom. Kući ćeš ih razvrstati.
Kod kuće osetiš moć šetnje, šumskog vazduha i vina te krevet počne da te doziva. Razvrstavanje ostaviš za sutra.
Kad ne lezi vraže, ujutru mamurluk te smaže. Da ne bi dalje rizikovao, pečurke odnesi na pijac. Prodaj ih upola cene. Sa zarađenim novcem pravac prva samoposluga i kupi instant "Krem supu od pečuraka".
Servirati toplo.
Videćeš - gosti će biti oduševljeni


Otisci srca planete

[zmax]

Gyromitra gigas
Domaće ime: velika moždanica

Šešir: Nepravilno talasasto naboran, izgledom podseća na mozak. Rub je samo blago prislonjen uz dršku. Boje je oker-smeđe do crveno-smeđe. Visok je i širok oko 20cm. .
Drška: Belo - krem boje, debela i kratka. Talasasto je naborana i glatke površine. Cela gljiva je šuplja, komorasto pregrađena.
Meso: Belo, bez mirisa, blagog ukusa, voštano i lako lomljivo.
Stanište: Šume na kiselim tlima, najčešće četinarske, uglavnom oko panjeva. Javlja se u rano proleće, već početakom marta.
Upotreba: Neproverena, ali se uglavnom smatra da je istih otrovnih svojstava kao i hrčak (Gyromitra esculenta).


*****

Hygrocybe conica
Domaće ime: crveno-crna vlažnica



Šešir: visok i širok oko 4cm, oštro koničan, mutnocrvene boje. Vrlo brzo, starenjem ili na dodir počinje da crni .
Listići: žuti, slobodni, kasnije posive.
Drška: Visoka 6-10cm, tamno žuta, sa tendencijom da crni, šuplja.
Otisak spora: beo.
Meso: prljavobelo, vremenom crni.
Stanište: travnate livade, šumske čistine, tokom kišnih perioda s proleća i jeseni.
Upotreba: blago otrovna.






*****

Hypholoma fasciculare
Domaće ime: sumporača

Šešir: prečnika 2-7 cm, u početku loptast, zatim blago ispupčen. Gladak je, jarko žute boje, u centru boje rđe, ivica je prekrivena žutim dlačicama.
Listići: tanki, u mladosti žuti, zatim izrazito žuto-zeleni, prelaze u maslinastu i na kraju posmeđe.
Drška: visoka oko 6 cm, jarko žuta, u donjem delu narandžasta. Nosi nitasti veo žućkasto-beličaste boje, koji je jače vezan za šešir nego za dršku.
Spore: u masi purpurno-smeđe.
Meso: žuto, veoma gorko, neprijatnog mirisa koji podseća na sumpor.
Stanište: u velikim grupama na panjevima i stablima belogorice, ređe na četinarskim. Raste cele godine tokom jakih kišnih perioda. Veoma rasprostranjena vrsta.
Upotreba: otrovna, izaziva gastrointestinalne smetnje.


*****

Lactarius torminosus
Domaće ime: brezovka

Šešir: prečnika do 12 cm, ružičasto-narandžaste boje, ulegnut u centru, išaran pravilnim koncentričnim krugovima tamnije nijanse. Rub je uvek podvijen, a površina šešira je prekrivena gustim čupercima, koji se naročito ističu na rubu.
Listići: tanki, beli, crvenkastog odsjaja sa belim mlekom.
Drška: do 6 cm visoka, valjkasta u boji šešira, glatka.
Spore: u masi krem boje.
Meso: belo, prijatnog voćnog mirisa, ukus veoma ljut. Zrnaste je strukture.
Stanište: raste isključivo ispod breza tokom leta i jeseni. Veoma rasprostranjena vrsta.
Upotreba: blago otrovna.


*****

Omphalotus olearius (De Cand.:Fr) Fayod
Domaće ime: zavodnica

Šešir: 5-15 cm širok, narandžasto-crvenkasto-smeđ, tamniji u sredini, svilenkastog sjaja sa crvenkastim uraslim vlaknima, dugog uvijenog ruba, prvo izbočen, kasnije duboko ulegnut, na kraju levkast, ponekad ispucana oboda.
Listici: gusti, široki, s mnogo lamelula, bledo-žuti, kasnije narandžasti, nisko silazeći niz dršku. U tami ponekad fosforesciraju.
Otisak spora: žućkasto-beo.
Drška: 5-15 X 0.7-2.5 cm , puna, vlaknasta, narandžasto-smeđa, često ekscentrično postavljena, nadole uža; izbija iz zajedničkog buketa.
Meso: žuto do narandžasto-žuto, tamnije u bazi stručka, vlaknasto, mirisa na smolu, blagog ukusa.
Stanište: raste busenasto na panjevima ili žilama masline, hrasta, bukve, leti i u jesen.
Upotreba: otrovna, nastaju teške probavne smetnje..
Zamena: moguća sa lisičicom (Cantharellus cibarius) i lažnom lisičicom (Hygrophoropsis aurantiaca) koje ne rastu na žilama i panjevima.


*****

Ramaria formosa
Domaće ime: trobojna koralka



Plodno telo : visine je do 8cm, široko oko 6cm. Iz kratkog belog stabla račvaju se grančice nežno ružičaste boje čiji su vrhovi žuti.
Stanište: planinske bukove šume.
Upotreba: blago otrovna.
Zamena: moguća sa ostalim vrstama iz istog roda.





*****

Russula emetica
Domaće ime: bljuvara

Šešir: oko 5 cm u prečniku, izrazito žive crvene boje, u mladosti poluloptast, kasnije se izravna i ulegne u centru. Kožica šešira je glatka i blistava.
Listići: tanki, slobodni, mlečno beli, mogu imati plavičasti odsjaj.
Drška: vitka, nežna, u starosti sunđerasta, bela sa srebrnim prelivom.
Otisak spora: beo.
Meso: belo, zrnaste strukture, veoma ljuto.
Stanište: raste u planinskim šumama, posebno voli mahovinu, tokom leta i jeseni.
Upotreba: toksična; to je najotrovnija vrsta u rodu Russula. Pripada gastrointestinalnom sindromu trovanja, izaziva jako povraćanje.