Vojvodino Suncokreti te krase

[Aca1983]

Ovo je tema u kojoj bismo mogli pisati sve o Suncokretima koji krase nasu Vojvodinu. O tome kako izgledaju, kako se gaje, sta vam znace, kako ih dozivljavate, mozete li zamisliti Vojvodinu bez njih, neku fotkicu, i ...

[Aca1983]

Suncokret- Helianthus sp.
Familija: Asteraceae

Suncokret je nasa najvaznija uljana biljka. Najvise se gaji u Vojvodini. Ulje dobijeno iz semena suncokreta sluzi za ljudsku ishranu i industrijsku preradu. Od njega se prave brojne poslastice. Nezamenljiv je sastojak vecine kolaca, margarina, majoneza,...
Uljane pogace (nakon cedjenja) sluze za ishranu stoke. Mlade biljke suncokreta mogu se i silirati. Stablo moze da posluzi kao gorivo. Pepeo dobijen njegovim sagorevanjem ima dosta kalijuma, pa se koristi i za djubrenje. Medonosna je biljka. Postoje i ukrasni suncokreti.

A povrh svega ucestvuje i u ulepsavanju izgleda Vojvodine, njenih polja, ali i pozadine.

[Aca1983]

Ime mu potice od grcke reci Helios-Sunce i Anthus-Cvet . Cvet koji prati kretanje Sunca Sunco-okret-tj. Suncokret. Postoji mnogo vrsta suncokreta, ali sve su one grupisane u dve skupine-severno i juznoamericke.
Takodje postoje i jednogodisnji i visegodisnji suncokreti. Nama najvazniji su jednogodisnje vrste.
Jednogodisnji su :
Helianthus annuus ruderalis-Samonikli suncokret I
Helianthus annuus cultus-Gajeni suncokret

Samonikli se grana I ima mnostvo sitnih glavica, dok je gajeni sa samo jednom glavicom koja je krupna.

Gajeni suncokret se moze dalje podeliti na dve podvrste :
Helianthus annuus cultus ssp. Ornamentalis-Ukrasni suncokret ,I
Helianthus annuus cultus ssp. Sativus- Njivski suncokret

Ukrasni suncokret se gaji kao rezani cvet, a njivski kao biljka za proizvodnju semena, ulja,...

Njivski se dalje moze podeliti na grupe varijeteta koji se najvise razlikuju u krupnoci semena, ali i nekim drugim osobinama. Pa tako postoje sitnosemeni, krupnosemeni, i prelazni suncokret.

Krupnosemeni ima vrlo krupno seme, ali samo delimicno ispunjeno jezgrom. Zato mu je mali privredni znacaj.
Sitnosemeni (uljani) je sitnog semena, ali zato potpuno ispunjenog jezgra. Ima najveci znacaj.
Prelazni-seme mu je nesto krupnije od uljanog, ali ispunjen jezgrom oko dve trecine, a ne skroz.

[Aca1983]

Nekim slucajem u rukama mi se nadje “Politikin zabavnik broj 2838 iz jula 2006god.” U kojem sam pronasao sledeci clanak na strani 49, o suncokretu, pa bih ga i podelio s’ vama jer smatram da je informacija bitna a i zanimljiva-citiram ceo clanak:

„Utvrdjeno je da suncokret proizvodi supstancu znacajnu u borbi protiv virusa HIV-a. Dikafeojlkininkacid (DCQA) antitelo otkriveno je u suncokretu za koje se smatra da zaustavlja razmnozavanje virusa HIV. Do sada se do ovog sastojka dolazilo po veoma visokoj ceni-milion evra za jedan jedini gram.”

[zdenkavuk]

suncokreti su obelezje vojvodine
sta ima lepse od zutih uzdignutih glava

[Aca1983]

Mlade biljke suncokreta, tek iznikle su otporne na mrazeve do oko minus 6 stepeni. Na nizim temperaturama od minus 8 stepeni suncokret ne strada odmah, vec se povredjuje centralni pupoljak, a to prouzrokuje grananje stabla i pojavu veceg broja sitnih glavica. Bioloski minimum za klijanje je oko 3 stepena, a prakticnim minimumom smatra se temperatura od oko 5-8stepeni. Temperaturna suma od setve do nicanja je oko 110-120stepeni. A optimalna temperatura od nicanja do pocetka intenzivnog rasta je 18-20stepeni, i temperaturna suma ovog perioda je oko 250stepeni. Za cvetanje i sazrevanje najbolje su temperature oko 23-25stepeni. Previsoke temperature suncokret nevoli, i one se negativno odrazavaju na klijavost polena.

[Aca1983]

Suncokret je dosta otporan na susu jer ima dobro razvijen i dubok korenov sistem. Koren mu je dobre usisne moci. Stablo suncokreta obraslo je dlacicama, a to smanjuje transpiraciju i utice na bolje podnosenje i vazdusne suse.
Kriticna faza u vlazi je faza intenzivnog porasta, cvetanja I nalivanja semena. U pocetnom periodu, do butonizacije, ima male potrebe u vlagi. Transpiracioni koeficijent suncokreta je 460-750.

[Aca1983]

Suncokret ne podnosi gajenje u monokulturi, jer jako iscrpljuje zemljiste, i tako moze pobaciti u prinosu sve vise sto je monokultura dugotrajnija. Cak i pri dvogodisnjem uzastopnom gajenju smanjenje prinosa je veliko. Povrh toga sto dodje do znacajnog smanjenja prinosa, nastaju i velike stete od bolesti i stetocina. Ne voli ni brzo vracanje na istu parcelu. Preporucuje se da se na istu parcelu vrati tek posle 6-8 godina (najmanje 3-4godine). Najbolji predusevi su kukuruz i strna zita(psenica). Jednogodišnje mahunarke su dobri predusevi, osim soje zbog zajedničkih bolesti. Lucerka je nepovoljna jer isusuje zemljiste.

[ciwil]

Još jedan mali doprinos na zadatu temu!

[ZOE]

Moje dozivljavanje ove plemenite biljke je u pesmi Jovana Ducica:


SUNCOKRETI

Tužnom oku suncokreta,
Što nemo prati zeba bludnje,
Tu su sve žeđi ovog sveta,
Sva nespokojstva i sve žudnje.

Šume u strahu svom od mraka:
Bog je pomalo sve što zari;
I svetlosti je jedna zraka
Mera i cena sviju stvari!...

Sve je što živi na dnu tmine
S prokletstvom nemim na svet palo -
Sve što ne gleda u visine,
I nije jednom zasijalo!...

S istoka kralji, obučeni
U teško zlato, stoje plačni;
I žreci sunca, naspram seni
Prosjački vape u čas mračni.

Te tužne oči suncokreta
U mom su srcu otvorene -
Ali su sunca nakraj sveta,
I tiho slaze mrak i sene.

Pomreće noćas širom vrti,
Dvoredi sjajnih suncokreta,
Ali će biti u toj smrti
Sva žarka sunca ovog sveta.