Sorta ili hibrid bilja koju smatrate dobrom?

[Aca1983]

Sorta bilja oznacava selekcijom stvorenu grupu biljaka koja se odlikuje specificnim kompleksom osobina i prilagodjenoscu na gajenje u odredjenom rejonu, a ciji se geneticki identitet odrzava odgovarajucim nacinima reprodukcije.

Ovih dana sazreva jedna od po meni naj-ukusnijih sorti šljiva pa se tako i reših da pokrenem ovu temu u kojoj bismo videli koje sorte ili hibride , kog bilja i zašto smatrate dobrim.

Ne mora tu biti samo voce, mozete napisati i neku cvetnu, ili povrtarsku kulturu sa kojom ste jako zadovoljni da li njenim izgledom ili ukusom ili ... ne bi bilo lose u par recenica i opisati osobine zbog kojih vam se svidja bas ona.

Ova tema bi mozda mogla ne-odlucnima dati ideju sta kupiti, kako za jelo, tako i za gajenje, jer apsolutno nije svejedno kupiti šljive sorte npr. Stenlej-koje su oporije i sa krupnom kosticom, ili kupiti slatke kao med šljive sorte Čačanske lepotice.

Sorta šljive-“Čačanska lepotica“-sazreva u julu. Plodovi su izrazito plave boje, i teski su oko 40gr (i vise), sto ce reci da su jako krupni. Meso je izuzetno ukusno , i lako se odvaja od kostice. A proizvodjacima možda bude zanimljivo i to da je samooplodna i tolerantna na virus šarke. Izuzetno je prinosna.

[Aca1983]

Pri spremanju jela, nije presudan samo ukus, vec veliku ulogu odigra I dekoracija , odnosno izgled. Stoga cu sad pokazati zanimljiv hibrida karfiola . Od bradavicastog tipa karfiola tzv. Romanesko tipa jako dekorativan je hibrid Amfora F1.

Amfora F1 je srednje kasni hibrid duzine vegetacije oko 90dana od presadjivanja. Cvetovi su pagodasti, kao jelkice, i zelenkasto je zute boje. Prosecne tezine oko 700grama. Dospeva za berbu ujednaceno. Namenjen je kasnojesenjoj proizvodnji, sa oko 30.000-35.000 biljaka/hektaru.


Slican Amfori je i Navona F1 hibrid.

A kad vec pricam o karfiolu, mozda nije lose spomenuti i ljubicasti hibrid npr. Graffit F1 koji svojom ljubicastom bojom privlaci paznju.

[JasnaBGD]

Aca1983 kaže: Pri spremanju jela, nije presudan samo ukus, vec veliku ulogu odigra I dekoracija , odnosno izgled. Stoga cu sad pokazati zanimljiv hibrida karfiola . Od bradavicastog tipa karfiola tzv. Romanesko tipa jako dekorativan je hibrid Amfora F1. Amfora F1 je srednje kasni hibrid duzine vegetacije oko 90dana od presadjivanja. Cvetovi su pagodasti, kao jelkice, i zelenkasto je zute boje. Prosecne tezine oko 700grama. Dospeva za berbu ujednaceno. Namenjen je kasnojesenjoj proizvodnji, sa oko 30.000-35.000 biljaka/hektaru. Slican Amfori je i Navona F1 hibrid. A kad vec pricam o karfiolu, mozda nije lose spomenuti i ljubicasti hibrid npr. Graffit F1 koji svojom ljubicastom bojom privlaci paznju.

Izvin'te, je l' ovo jestivo...?

[Aca1983]

JasnaBGD kaže: Izvin'te, je l' ovo jestivo...?

Ne znam da li govoris ovo iz ne poznavanja ove biljke (iskren da budem ni ja npr. do pre par godina nisam znao sta je povrce po imenu Bamija, a povrce Rabarbaru nisam jeo sve do pre tri godine, tako da je sasvim moguce da neko ne zna za karfiol-ma da se samo u Srbiji pojede na vise desetina hiljada tona karfiola godisnje-da ne racunam ceo svet ), ili iz odusevljenja, ili iz gadjenja prema karfiolu, ali u svakom slucaju, pokusacu da kazem jos koju rec vise o njemu .

Karfiol tj. Brassica oleracea var. botrytis pripada familiji kupusnjaca, tj. Brassicaceae . Poreklom je iz oblasti Sredozemlja. Smatra se delikatesnim povrcem. Cesto se koristi kao dijetalna hrana. Po meni najlepsi ukus mu je u turšiji, iako ja generalno nisam ljubitelj turšije-ali njega volim. Jestivi deo je glavica-najcesce bele (a kod ovih hibrida koje sam pokazao ljubicaste ili zelenkasto-zute). Gaji se na isti nacin kao i kupus. Sadrži vitamine A, B1, B2, C, P, PP.

Kad vec pisem o sortama, onda da napomenem i da se sorte karfiola mogu svrstati u cetri grupe: rane i srednje rane (130dana duzina vegetacije), srednje kasne (130-160dana), srednje (160-180dana) , i kasne (do 240dana).

Mozda ako ti se ne svidja obojeni karfiol (obojen je zbog prisustva pigmenate-npr. ljubicasti ima antocijane ) , mozda mozes probati obican karfiol. U Srbiji se najcesce prodaje sorta „Snežna grudva“.

Snežna grudva je vrlo rana sorta (oko 100dana). Glavica joj je snežno bele boje, zbijena i nežna. Prosecna težina joj je oko 1-2kg, a precnik oko 12-20cm.

Od hibrida sa belim glavicama dobri su npr. Cortes F1, Nautilus F1, Elkap F1,...

[JasnaBGD]

Naravno, šalila sam se... Ja radim u poljoprivredi - doduše ne gajim vočke i povrčke, ali sam u kontaktu sa onima koji se bave primarnom proizvodnjom. Dopada mi se tema, interesantna je i mogao bi da je proširiš genetski modifikovanim biljem i živuljkama, čisto da se upoznamo i sa tom poštasti...
Novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo me oduševi bar dva puta godišnje, na danima polja koja se odvijaju na Rimskim Šančevima. Tu uvek ima šta da se vidi i čuje.
Evo, upotpuniću svoj post jednom zanimljivom informacijom. Naime, stručnjaci ovog Instituta ukrštanjem su dobili hibrid pšenice koji ima prinos preko 14 tona po hektaru, doduše, u ogledima. Ta vrsta pšenice nema visok procenat proteina, čak ni dovoljan, ali zato ima ugljenih hidrata u daleko većem procentu, pa je pogodna za proizvodnju biodizela, toliko aktuelnog u ovom momentu...

[Aca1983]

JasnaBGD kaže: Naravno, šalila sam se... Ja radim u poljoprivredi - doduše ne gajim vočke i povrčke, ali sam u kontaktu sa onima koji se bave primarnom proizvodnjom. Dopada mi se tema, interesantna je i mogao bi da je proširiš genetski modifikovanim biljem i živuljkama, čisto da se upoznamo i sa tom poštasti... Novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo me oduševi bar dva puta godišnje, na danima polja koja se odvijaju na Rimskim Šančevima. Tu uvek ima šta da se vidi i čuje. Evo, upotpuniću svoj post jednom zanimljivom informacijom. Naime, stručnjaci ovog Instituta ukrštanjem su dobili hibrid pšenice koji ima prinos preko 14 tona po hektaru, doduše, u ogledima. Ta vrsta pšenice nema visok procenat proteina, čak ni dovoljan, ali zato ima ugljenih hidrata u daleko većem procentu, pa je pogodna za proizvodnju biodizela, toliko aktuelnog u ovom momentu...

Milo mi je da ti se tema dopada, to mi daje podrsku da nastavim i dalje s’ njom. Videcu da ti ispunim želju i napisem nesto o GMO sortama, ili živuljkama kako ti kažeš . Do tada ako hoćes da se malo upoznaš sa Genetičkim inžinjeringom-pogledaj kod Hleba na nauci tu temu, tamo sam napisao vec jedan post koji ce ti to blize objasniti-malo je duzi, možda ti se zavrti u glavi, al’ nema veze, vezbaj vrtoglavicu . Bio sam u N.S. institutu nebrojeno puta, i na oglednim poljima u Rimskim Sancevima, i u istitutu za hmelj, sirak i lekovito bilje u Bačkom Petrovcu, i jako lepe utiske nosim odande.
Kad već pišeš o pšenici proizvedenoj u NS institutu, evo da i ja dam” po meni” dve najbolje NS sorte pšenice:

Ozima hlebna sorta (poboljšivač) Ljiljana. Stvorena je hibridizacijom Linije NS 3287/3 i sorte Rodna. Otporna je na zimu, poseduje odlicnu otpornost na lisnu rđu i pepelnicu, srednje je rana, masa 1000 zrna oko 44g, hektolitarska masa oko 86kg ,sadržaj proteina 13-16%. Daje dobre, visoke i stabilne prinose u razlicitim uslovima. Zadovoljavajuce prinose u uslovima suse.
Druga sorta je ozima hlebna sorta Mina:
Nastala je ukrštanjem mađarske sorte MV 8 i nase sorte Sremica. Izuzetno je otporna na zimu, srednje rana, poseduje odličnu tolerantnost na poleganje i izrazitu otpornost na pepelnicu, lisnu i stabljičnu rđu. Masa 1000 zrna oko 40g a hektolitarska masa 80-84kg. Ima dobru meljivost i pecivost, a sadržaj proteina joj je 12-14%.
Malo joj je manji potencijal bokorenja u odnosu na ostale sorte ali to se regulise guscim sklopom.

[Aca1983]

Jedan od naših forumaša pitao se kako skuvati pirinač ili kako je neko zove rižu, a da se ne slepi i ne raspadne pri kuvanju. To mi je dalo ideju da veceras pisem bas o pirinču. Prvo da otkrijemo foru kako ostane sipak, i sta uraditi a da se ne slepi i ne razmolusi-iz solidarnosti ka problemu koje nas forumas ima.

Caka je u tome da se doda ulje pri kuvanju pirinča. Stavi se oko dve kašike ulja na količinu od oko jednog litra vode. Zatim se sipa pirinač i kuva. Posle se samo procedi i ispere hladnom vodom, i biće baš kakav treba da bude. Ovo je fora koja pali ako se kupi “normalna” sorta pirinča.


Ali moram napomenuti da se pirinač deli na dve podvrste :

1)Oryza sativa ssp. Comunis-krupnosemeni 5-7mm velicine zrna. U svetu dva najbitnija varijeteta iz ove podvrste su var. Indica i var. Japonica.

2)Oryza sativa ssp. Brevis-sitnosemeni (Valensija je za nas najbitnija) do 4mm velicina zrna-to je ovaj što ga kupujemo u našim prodavnicama . Medjutim, on ima dva tipa . Prvi tip je tip glutinosa-kome se zrno raskuvava u lepljivu kašu. Sorte tipa „glutinosa” su pravljene namenski za proizvodnju spiritusa , eventualno sutlijaša tako da ako njih kupujete, onda ne očekujte toliku pomoc od ulja.
Drugi tip je tip utillisima-zrno ostaje celo pri kuvanju-odlicno za sve vrste jela.

Pirinač je srednje proteinske vrednosti, ali ima odlicnu svarljivost. Danas -Srbija nažalost nije proizvodjač riže.

Sve sorte riže se mogu svrstati na veoma rane (vegetacioni period 60-100dana), rane (100-110dana), srednje rane (110-120dana), srednje kasne (120-130dana), kasne (130-140dana) , i vrlo kasne (preko 140dana).

Gledali ste filmove u kojima Azijate gaze po poljima riže, a stopala im se nalaze duboko u vodi. No, nisu sve sorte riže iste ka potrebama u vodi. Postoje one koje su pravljene za stalno navodnjavanje i potapanje vodom, one za povremeno navodnjavanje , a i one sorte bez navodnjavanja.

Po kvalitetu sorte riže mogu biti obične, kvalitetne i veoma kvalitetne.

U Evropi selekcija je usmerena ka dobijanju sorti koje imaju ujednačen porast, kraći rok sazrevanja, niža stabla otporna na poleganje , a pri svemu tome one moraju biti pogodne i za mašinsku obradu.

Suludo je da preporucujemo sorte riže, jer Srbija nije njen proizvodjač, ali posto postoji mogucnost da to bude (jer je to vec bila u 16veku), dacu par dobrih sorti koje bi mogle biti interesantne za gajenje na ovom podrucju umereno kontinentalne klime: npr. sorta kvalitetne riže San Domenico. Od veoma kvalitetnih sorti riže dobre su za ova podrucja sorte npr. Arborio, Bianco. Od obične riže, tu je npr. sorta Marateli, itd.

polirana riža:

nepolirana riža:


Valensija:


Crna riza:


Crvena riža:


Himalajska riza:


Indijska riza:


Slatka kineska riza:

[Aca1983]

Mnogo je ljudi koji se bave proizvodnjom krme.

Ono sto bih vam mogao reci je da ako se odlucujete za proizvodnju krmnih leguminoza –ovde mislim na detelinu, lucerku,..., trebalo bi prvo da sagledate nadmorsku visinu i uslove klime, zemljista,...

Generalno se može reci da je za nizijske predele “najbolja” plava lucerka-Medicago sativa ili kako je neko jos zove sedmakinja. Za brdske predele „najbolja” je crvena detelina-Trifolium pratense ili kako je jos zovu trogotka-jer u odnosu na lucerku zivi krace-tj. 3godine. Daje visoke prinose-prinosi zelene krme su 40-50t/ha,a 10-12t/ha sena, kosi se 2-3puta i ima oko 17% proteina, a pcelarima mozda bude jako zanimljiva jer moze dati i oko 200kg meda /hektaru. Gaji se u manje povoljnim uslovima , tamo gde bi lucerka dala losije rezultate. A za planinska podrucja „najbolji” je žuti zvezdan-Lotus corniculatus.

Sorte koje smatram dobrim su: Po meni mozda najbolja je sorta K-38. To je Krusevacka sorta, koja u povoljnim uslovima moze dati i 19t/ha sena i sadrzati i do 20% sirovih proteina.

Dobra je i K-17, zato sto daje dobre prinose, a otporna je i na pepelnicu.

Od sorti crvene deteline koje se gaje na vlaznijim i kiselijim zemljistima tu je Novosadska sorta Una. Ona ima geneticki potencijal oko 13t/ha sena. A sadrzi oko 17,5% sirovih proteina.

(Slika preuzeta sa sajta Foto slajd)