Sorta ili hibrid bilja koju smatrate dobrom?

[Aca1983]

JasnaBGD kaže: Ima jedna leguminoza, malo poznata kod nas - Galega orientalis. Možda nisam korektno napisala naziv. Ovo je vrsta lucerke koja nam stiže sa podnožja Kavkaza. Ono što je karakteristično i po čemu je posebno dobra jeste to što, kada se dodaje u silažu, izuzetno povećava mlečnost kod krava, ovaca. A poseban kuriozitet vezan za ovu biljku jeste što se seje jednom, a kosi petnaest godina! Zemljište obogaćuje azotom, kalijumom, fosforom... etc. Zanimljiva biljčica... Šta kažeš, Aco?

Ima , i korektno si je napsala-Galega orientalis-Galega. Samo jedna mala ispravka, nije to lucerka. Znas lucerke imaju slozen list, ali troper. Galegini prinosi su najveci posle 4-5godina od setve, a moze se jos dugo koristiti . Da bi uspevala potrebno joj je dosta vlage. Mali problemcic ima sa korovima, jer sporije raste u prvoj godini. Inace kao sto kazes dobra je za seno, silazu,... Lisce joj ne opada prilikom susenja. Prezivari mogu da se hrane njenom zelenom krmom i nema opasnosti od nadimanja, ali nesmeju se ispasati , jer gazenje ne podnosi.
Za nju u Srbiji izuzetno mali broj ljudi zna-i sve pohvale tebi. Sorta koja se gaji u nas zove se JU Margarita MAG 1/97

[Aca1983]

Jedna od manje gajenih krmnih biljaka, a kojoj bi na planinskim siromasnijim zemljistima trebalo dati vaznije mesto je sigurno leguminoza po imenu Esparzeta-Onobrychis sativa syn.Onobrychis viciaefolia.

U suvljim, plicim, kamenitim i siromasnim zemljistima crvena detelina i lucerka se ne mogu meriti sa esparzetom.

Ona ima jak korenov sistem, koji stiti zemljiste od erozije. Lako usvaja fosfor iz dubljih slojeva zemljista, a zemljiste obogacuje azotom za narednu godinu. Ne izaziva nadune kod stoke, i daleko manje je napada vilina kosica nego li lucerku. Moze se koristiti i kosidbom, ali i ispasom, jer je otporna na gazenje, a moze se i silirati, a daje i prilicno meda. Ima dosta proteina, i dugo zivi 5-8godina, ma da se obicno iskoriscava 3-4godine, jer joj prinosi u petoj i ...godini jako i naglo opadaju. Slabije rezultate daje na zemljistima koja su vlazna i imaju visok nivo podzemnih voda. Stoka naprosto obozava ukus esparzete, samo je radi kvaliteta trebate pokositi neposredno pred cvetanje. Prinosi esparzete su 30-60t/ha zelene krme ili oko 7-14t/ha sena.
Od sorti esparzete odlicna je sorta Krajina –Zajecarskog instituta.

PS: Mala dopuna u vezi Galege orientalis – tj.Kozje rutvice. Kosi se 3-6 puta godišnje. Prinosi su joj 70-100 tona zelene mase po hektaru. Sadrži oko 25% proteina u lišću i oko 10% u stablu. Sto se pomenutog azota tice, ona ima soj zemljisnih kvrzicnih bakterija „Rhizobium galegae“ koje joj omogucuju u simbiotskom odnosu usvajanje azota. Na osnovu tog soja bakterija stvoreno je mikrobiolosko djubrivo pod nazivom „Gala Azotofiksin“ koje je potrebno koristiti za normalnu proizvodnju Galege, jer bi u protivnom ona imala duplo manji prinos .

[Aca1983]

JasnaBGD kaže: Dopada mi se tema, interesantna je i mogao bi da je proširiš genetski modifikovanim biljem i živuljkama, čisto da se upoznamo i sa tom poštasti...

Geneticke manipulacije biljkama postoje vise desetina godina, medjutim primenom klasicnih metoda one bi trajale jako dugo. Da bi se taj dug i mukotrpan put skratio stvoreni su novi metodi kako manipulacije hromozoma (hromozomski inzinjering) , tako i genetskih manipulacija (geneticki inzinjering).
Klesicnim metodima vrsilo bi se ukrstanje zeljenih roditelja, a zatim povratno BC ukrstanje potomaka nekoliko puta sto je trajalo jako dugo, a pri tome nije bilo moguce uneti gene drugih vrsta, vec samo srodnih, i to vam je isto kao pregrupisavanje gena .
Biljke u koje smo ubacili gene nazivamo transgenim biljkama, ili ih neko jos naziva GMO-tj. geneticki modifikovanim.
Pod geneticki modifikovanim ili transgenim organizmima podrazumevaju se oni kod kojih je geneticka osnova izmenjena dodavanjem jednog ili vise gena poreklom iz drugih organizama koriscenjem tehnike rekombinantne DNK. Ta tehnika-rekombinantne DNK omogucava identifikaciju i kloniranje tacno odredjenih gena za pozeljne osobine.
Prednost transgenih biljaka je sto sadrze gene i drugih organizama koje klasicnim metodama nikako ne bismo mogli ugraditi, jer hibridizacije podrazumeva samo pregrupisavanje onoga sto vec imamo kod dve srodne vrste.
Mozda treba reci i to da su prve transgene biljke nastale u SAD-u.
Ubacivanje gena u biljku moze se obaviti preko vektora kao sto si virusi, plazmidi i transpozoni. Od pozeljnih osobina obicno se u nove sorte unose geni za otpornost na viruse, otpornost na herbicide, na insekte,...
Kad se radi o otpornosti na herbicide moram napomenuti da najvecu paznju
privlace biljke otporne na glifosat i glufosinat-amonijum.
Tu i jeste caka zasto je GMO soja na najvecim povrsinama od svih transgenih organizama. Jednostavno otporna je na herbicid, i kad udare korovi, vi prskate duplo ili troduplo jacom dozom, a njoj nista. Sprze se korovi, a ona ostane cila vedra i nasmejana . Ne znam tacno na kojoj se povrsini nalazi zasejana GMO soja u svetu, ali pretpotstavljam da je na vise desetina miliona ha .
Drugi herbicid glufosinat-amonijum izaziva inhibiciju, tj. kocenje rada enzima glutamin sintetaze, i na taj nacin biljkama unisti biosintezu proteina. Tolerantnost biljaka prema glufosinat-amonijumu ostvaruje se koriscenjem BAR gena. Ovde se najvise radilo na kukuruzu, soji, uljanoj repici, i secernoj repi.
Za otpornost na insekte koriste se najcesce geni bakterije Bacillus thurigiensis. Tako ugradjeni Bt geni transgenoj biljci omogucuju da luci toksine otrovne za insekte i tako se spasi od stetnika. Danas se najvise to koristi za suzbijanje stetnika u kukuruzu, pamuku, krompiru,...
Kad vec pisem, da napomenem i da su stvoreni transgeni hibridi kukuruza otporni prema kukuruznom plamencu- Ostrinia nubialis, a uskoro se ocekuju u prodaji i prvi transgeni hibridi otporni na kukuruznu zlaticu –Diabrotica virgifera –koju su nam 1991/92godine poslali u zemlju ((iako je do tad nismo imali) i izrucili je u blizini Beograda-mesto se zove Surcin-gde su je prvi put locirali) ovi sto su bili glavni da nam kao „Humano posalju i poklone Milosrdnog Andjela”-da nespominjem koji su, jer ... No to nije ni bitno, da se vratim temi.
Ono sto je dobro kod manipulacije genima i stvaranja tih GMO je sto je lakse proizvoditi hranu, i lakse je obezbediti dovoljno hrane. Mnogi su eksperimenti radjeni da se vidi kako one uticu na zdravlje coveka, i sve vise i vise se sire u proizvodnji, jer se ispostavilo da nisu lose. Medjutim imaju te GMO sorte i dosta svojih protivnika. Ja licno nisam protiv, ali nisam ni za. Ono sto mene brine nije to kako bi uticao npr. neki gen pacova ugradjen u njih na mene prilikom njihovog konzumiranja, vec me vise brinu rezidue, odnosno ostaci otrova koji se u njihovoj proizvodnji prilicno koriste.
Kod nas se za sad izdaju samo dozvole za istrazivanja nad tim biljkama, a komercijalna proizvodnja je zabranjena (ma da nisam nesto bas siguran da ih nismo pustali u promet, narocito ovu GMO-soju, al’ nek’ bude da sam se kao fora nesto istripovao).

[JasnaBGD]

Aca1983 kaže: Lubenica – jedna od najukusnijih povrcki (neki je greskom nazivaju vocem). Kad pricam o sortama lubenica ne mogu a da ne spomenem pojavu „Aneuploidije”. Aneuploidi su organizmi kod kojih je doslo do povecanja ili smanjenja pojedinih hromozoma iz genoma. Za lubenice su bitni pored diploida (normalni-imaju dupli set hromozoma tj. 2n) i triploidi (imaju 3n broj hromozoma). Ukrstanjem diploidne lubenice (2n ukupno to iznosi 22hromozoma) i tetraploidne(4n=44hromozoma) lubenice dobija se triploidna (3n=33hromozoma) lubenica. Triploidne sorte ne formiraju semenke, sto kod jela predstavlja prednost. Proizvodnja 3n lubenica je skuplja. Npr. Bezsemeni hibrid Aramis F1. Sorte lubenica dele se na vrlo rane (do 80dana do sazrevanja prvih plodova), rane (80-90dana) i kasne (preko 90dana). Danas sorte lubenica polako bivaju potisnute hibridima. Navescu dva dobra hibrida, prvi koji je sarenih tj. prugastih plodova, i drugi bez pruga. Lubenice bez sara se daleko manje gaje, ali ja licno ih volim jesti cak mozda vise i od ovih sarenih. Svi se bacili na proizvodnju hibrida s’ prugastim plodovima-joj joj, moram malo i da kritikujem. Kad vec biram kod sarenih meni se vise svidjaju elipsoidne nego li okrugle , al’ to je sve od individue do individue-licno. Na kraju kad ih kupujem biram ih po zvuku-kucnem prstima i ocenim ga, bas je karakteristican (neko jos zna da provali kakva je kora i zrelost na osnovu zute fleke ispod lubenice, i listica koji se nalazi na peteljci). Lady F1 – Rani hibrid, ovalno izduzen-elipsoidan. Tezina plodova oko 10kg. Kora je tanka, prugasta sa tamno zelenim i svetlo zelenkasto-belicastim prugama. Unutrasnjost ploda tamno crvena. Vrlo je slatka, i ima malo semena. Namenjena je i proizvodnji u zatvorenom, ali i na njvi tj. na otvorenom. Panonija F1- Vrlo rani hibrid. Plodovi okruglasti, bez sara, potpuno zeleni. Svetlo crvena unutrasnjost ploda. Tezina oko 3-5kg. Namenjena je i proizvodnji u zatvorenom, ali i na otvorenom. Jos nesto, ako ste nekad jeli ili vidjali kockaste lubenice, nemojte misliti da je to neka nova sorta ili hibrid. Otkricu vam tajnu, one su takodje loptaste, ali su usled gajenja u kutijama postale kockaste, jer nisu imale gde da se sire, vec po coskovima. Evo i fotkica da vidite:

A gde ti je ovde "top gun"?
Sa tom sortom su Vojvodjani odneli mnogo, mnogo nagrada... Od kojih sam im i ja uručila bar desetak!

[Aca1983]

JasnaBGD kaže: A gde ti je ovde "top gun"? Sa tom sortom su Vojvodjani odneli mnogo, mnogo nagrada... Od kojih sam im i ja uručila bar desetak!

Nisam stavio Top Gan zato sto ja volim izduzene tj. elipsoidne lubenice. Ali posto je to jako cenjena lubenica, evo da napisem nesto i o njoj.

Top Gun F1 je vrlo rani hibrid lubenice. Biljke su osrednje bujnosti, a okruglastih su plodova-tezine oko 8-10kg. Kora ploda je tanka, mramorirano prugasta. Unutrasnjost je crvena, i prilicno slatka jer sadrzi oko 12% secera. Hibrid je namenjen za proizvodnju u niskim tunelima i na otvorenom polju.

[JasnaBGD]

Aca1983 kaže: Nisam stavio Top Gan zato sto ja volim izduzene tj. elipsoidne lubenice. Ali posto je to jako cenjena lubenica, evo da napisem nesto i o njoj. Top Gun F1 je vrlo rani hibrid lubenice. Biljke su osrednje bujnosti, a okruglastih su plodova-tezine oko 8-10kg. Kora ploda je tanka, mramorirano prugasta. Unutrasnjost je crvena, i prilicno slatka jer sadrzi oko 12% secera. Hibrid je namenjen za proizvodnju u niskim tunelima i na otvorenom polju.

Fala, fala...
Ja bih jednu mramorirano okruglastu, 'ladnu k'o iz bunara!

[Aca1983]

JasnaBGD kaže: Fala, fala... Ja bih jednu mramorirano okruglastu, 'ladnu k'o iz bunara!

A za moju ortakinju stize jedna lepa pozamasna kriska, ma i cela lubenica, e sad dal’ je hladna-verovatno iz bunara tek izvadjena. Izabrao sam ti hibrid Paladin F1. Srednje rani, plodovi okruglasti, mramorirano prugaste povrsine. Kora za nijansu deblja, al’ zato je tezine oko 10-12kg, i izrazito joj je crvena srz. Takodje slatka 12%secera. I moze da se gaji i na otvorenom, i u niskim tunelima. A tek sto se brzo jede . I nema na cemu.

[kerfija]

Slika je primamljiva ali ne znam sta je bolje.