Bonsai - kako ga negovati?

[Lady S]

Bonsai - umetnost gajenja i oblikovanja malog drveća u posudama, do skora ne tako poznata u našim krajevima, počinje da stiče sve veću popularnost. U Japanu i Kini bonsai je poznat više od 1000 godina, u Evropi tek nekoliko decenija.


Reč “bonsai” najgrublje rečeno znači biljka, drvo, ali i grupa biljaka ili drveća gajena u posudi.
Međutim, bonsai umetnost se sastoji u sposobnosti da se odabere biljka ili drvo koje ima potencijal da postane bonsai i da se pažljivo gaji primenom uobičajenih tehnika hortikulture. Ove tehnike, od kojih su mnoge prilagođene gajenju bonsaija, kombinuju se sa umetničkim oseććajem, tako da se biljka stopi sa posudom u kojoj se gaji dajući potpuni utisak odraslog drveta, ali u minijaturnoj formi.
Bonsai je u suštini kreiranje minijaturne verzije odraslog drveta, koristeći isti materijal iz koga je izraslo i pravo veliko drvo. Samo drvo je deo celokupne kompozicije, drugi element je saksija ili posuda. Drvo i posuda moraju se dopunjavati po obliku, veličini i boji, kao što ram dopunjava neku lepu sliku. Lepota zrelog bonsai drveta se sastoji u harmoniji koju čini drvo i posuda u kojoj se ono nalazi. Bonsai u odgovarajućoj posudi može se uporediti sa delom klasične umetnosti smeštenom u skladan odgovarajući okvir. Posmatrač će, u oba slučaja, biti upućen da posmatra glavni objekat, bilo to bonsai drvo ili umetničko delo. Naravno, posuda ili okvir su od sporedne važnosti, ali oni postoje kao deo kompozicije i celog aranžmana, i u svakom slučaju će biti uživanje za oko.

Kineski pisani znak koji se nalazi iznad naslova preuzet je i u Japanu i koristi se u obe zemlje dan danas. Na kineskom "pun sai" u japanskom se pretvorio u "bonsai" izraz koji se danas koristi gotovo u celom svetu. Reč je inače složena iz "bon" - poslužavnik, zdelica, plitka posuda, i "sai" - uzgajiti biljku, u slobodnom prevodu upravo "biljka u plitkoj posudi".
Ova umetnost stara više od 1500 godina. Prvi put se pominje u Kini (265 -420 g. naše ere) i tu se u početku intenzivno razvija. Negde u sedmom veku ova umetnost postaje poznata i u Japanu. Poznati majstori minijaturizacije, Japanci su veštinu gajenja malog drveća u plitkim posudama doveli gotovo do savršenstva.
U Evropi se prvi put pojavljuje na svetskoj izložbi u Parizu 1900-te i na izložbama u Londonu i Drezdenu, a veći zamah u Americi doživljava tek posle II svetskog rata, kada su američki vojnici počeli da donose pojedine primerke kao uspomenu na boravak tokom okupacije Japana.


Danas je bonsai kao hobi i kao umetnost prisutan u celom svetu. Opšti civilizacijski napredak doneo je izvesne promene i u gajenju patuljastog drveća - danas se koriste mnoge moderne hortikulturne tehnike pri odgajanju. Ipak, i pored najmodernijih tehnika, bonsai je ostao veliki izazov za sve ljubitelje biljaka. Njegova lepota pleni, ali ne uspe svako da postane dovoljno blizak sa svojom biljkom i da od nje napravi bonsai.

[Lady S]

Trebalo bi znati koji su prirodni uslovi u kojima drvo zivi i stvoriti mu sto slicnije uslove. Tropska biljka voli vlagu i toplotu, mediteranske toplotu bez mnogo vlage i nesto hladnije zime, planinska biljka trazi svez vazduh i izrazena godisnja doba.

Majvaznije je redovno posmatrati biljku i na vreme reagovati na svaku negativnu pojavu.


Zalivanje: leti svakodnevno a zimi umereno, tek da zemlja ne bude previse suva. Pravilo je da se zaliva kada se zemlja osusi, a u maloj posudi se zemlja brze susi.

Prihranjivanje: u prolece jedanput do dva puta mesecno standardnom hranom za sobne biljke ali treba da je razredjena sa bar dva puta vise vode nego prema uputstvu. Ovo je veoma vazno jer previse hrane moze da "sprzi" koren.

Presadjivanje: mladje biljke (do 10, 15 god) svake ili svake druge godine a starije na 5,6 godina . Presadjuje se obicno u istu ili malo vecu saksiju, zemlja treba da je pomesana sa peskom ili sitnim kamencicima a vazno je da se svaki put razmrsi i pomalo oreze koren biljke

Zaprasivanje: Ako se na biljci, obicno na nalicju lista pojave bubice, treba poprskati sa nekim standardnim sredstvom za biljne parazite.

Ukoliko i pored svega biljka pocne da se susi, izvadite je iz saksije, operite koren, istusirajte dobro celu biljku i posadite u bastu ili u veliku saksiju, natopite dobrom vodom a zatim nastavite redovnu negu kao i ranije. Sada zalivanje nece biti potrebno svaki dan a smanjite i prihranjivanje.

[Lady S]

Zimska nega

Zima je vrlo važno godišnje doba u svetu bonsaia, iako na prvi pogled deluje kao sezona mirovanja, kako biljaka tako i njihovih odgajivaca. Naprotiv. Za mnoge neprikosnoveni u ovoj veštini-Japanci-baš u zimu organizuju najvece i najvažnije izložbe. A za to ima pregršt razloga.
Zima je pre svega doba u kome se možemo diviti lepoti i izdržljivosti zimzelenih biljaka, koje unose dragoceno zelenilo u naglo posiveli svet. Borovi, kedrovi, smrce se prosto šepure prkosno isturajuci svoje sjajne iglice cak i po velikom mrazu.
A listopadno drvece, tako tužno bez svog zeleno-žuto-crvenog prekrivaca? Cesto cete se susresti sa mišljenjem da se dobar poznavalac može diviti formi listopadnog drveta upravo u ovo godišnje doba, jer lišce ne skriva ni najmanju grancicu.
Bez lišca listopadno drvece kao što je kineski brest, Ulmus parvifolia, i javor, Acer buergerianum, otkriva pogledu mnoštvo nežnih grancica, a druge vrste, kao što je breza, Betula pendula svoju umetnicki išaranu koru.
A kada se ovo najhladnije godišnje doba približi kraju, bledi cvetovi cvetajuce kajsije Prunus mume, i žuti cvetovi zimskog jasmina, Jasminum nudiflarum, pojavice se na golim granama i medu prvima najaviti dolazak proleca.
Medutim, sve dok se priroda dolaskom proleca ne pobrine za prijatnije temperature, biljkama je neophodno obezbediti potrebne uslove za prezimljavanje. A njihove potrebe zavise pre svega od vrste. Mi cemo se ovde pozabaviti prvenstvano onim vrstama koje se gaje napolju.
Tropske vrste (npr. maslina, nar i sl.) u normalnim uslovima nikada ne bi ni izdaleka osetile šta je to mraz, i tu njihovu naviku treba poštovati. One moraju da prezime, ali na temperaturi koja se krece oko 10 °C, na mestu koje ima dovoljno svetla i gde vazduh nije ustajao. Treba ih pomalo zalivati ali ne preterivati sa vlagom.
Vrste koje bi u prirodi živele u krajevima sa klimom slicnoj našoj ili i u hladnijim predelima moraju da prezime na otvorenom i mogu odlicno da podnesu hladnocu, ali ne i sušu. Jedino što odgajivac ovako otpornim mezimcima treba da obezbedi je zaštita zemlje u saksiji od smrzavanja jer ako zemlja smrzne biljka ne može da upija vlagu i ma kako izdržljiva, ugine.
Zaštita biljaka od mržnjenja je ujedno i najvažniji posao koji treba obaviti pred dolazak ozbiljnih mrazeva i ledenih dana.

[Lady S]

Uglavnom se na trzistu mogu naci dve vrsta bonsaia:
- serijski proizvedeni, obicno su to tropske biljke, pogodne za sobne uslove, i najcesce uvezene sa dalekog istoka
- unikatni primerci, proizvedeni rucno najcesce od vrsta drveca koje uspevaju u Evropskim uslovima.
Drvo je utoliko vrednije ukoliko je veci trud ulozen u njegovo stvaranje a rezultat je obicno i veca umetnicka vrednost.
Kod kupovine bonsaia obratite paznju da je drvo zdravo i lepo razvijeno, da nema vidljivih oziljaka od zice ili odsecenih grana. Drvo treba da je harmonicno i da izgleda kao prirodno.Harmonija je najvaznija. Bonsai drvo skoro nikada nije simetricno. Oblik krosnje je obicno nepravilan trougao. Svako bonsai drvo ima prednju i zadnju stranu. Prednja strana treba da je otvorena, da se vidi stablo. Ni jedna deblja grana ne bi trebalo da ide prema napred. Prema zadnjoj strani treba da ima dosta grana jer one daju osecaj dubine. Bonsai ne sme da bude dvodimenzionalan.
U tome je osnovna razlika izmedju bonsai i orezane vocke ili ukrasnog drveta.

[Lady S]

Bonsai sa svojom saksijom i zemljom iz koje raste predstavlja jedan izdvojen etnitet, ali je i dalje, svojom simbolikom, deo prirode. Naime, bonsai-drvo bi trebalo malo pomeriti od centra saksije, ne samo zbog vizuelnog efekta koji daje asimetrija, vec zato što je centralna tacka simboliše mesto gde se srecu zemlja i nebo, i ništa ne bi trebalo da zauzima to mesto. Drugi esteticki princip je trojni obrazac neophodan zbog vizuelnog balansa i radi izražavanja veze izmedu univerzalnog ,božanskog principa, umetnika i samog drveta. Po tradiciji, te tri osnovne sile su neophodne za kreiranje bonsaija: shin-zen-bi ili «težnja za istinom», dobrota i lepota. Uz odgovarajucu negu, bonsai može živeti stotine godina, kao skupoceni primerak negovan i cuvan kroz generacije i generacije i kao uspomena na one koji su ga održali takvog kakav jeste. Iako su takvi bonsai primerci zapanjujuce lepi, sama starost bonsaija nije ono što je suštinski važno. Mnogo je bitnije da drvo ima željeni umetnicki efekat, da je u adekvatnoj saksiji i da bude zdravo.

Ponavljamo, bonsaji je obicno drvo ili biljka, ne hibridna vrsta. Malo lisnato drvo je prikladnije, ali bilo koja biljka se može iskoristiti za ovu namenu.. U Japanu se najcešce koriste razne vrste bora, azeleje, kamelije, bambusa i šljive. Umetnik nikad ne imitira prirodu, vec radije izražava licnu esteticku filozofiju, manipulišuci njome. Bonsai može da izaziva razne utiske, ali u svakom slucaju, ono što se traži od njega je da mora da izgleda prirodno, a intervencija ljudske ruke ne sme da bude vidljiva (sa izuzetkom kineskog bonsaija koji u mnogim slucajevima predstavlja slike zmajeva i drugih uticajnih simbola kulture iz vremena njenog nastajanja).

Iako raste u specijalnim saksijama, bonsai se po pravilu drži napolju (mada ima posebnih vrsta koje su namenjene samo za enterijer), mada se cesto, za posebne prilike, postavljaju u tokonomama, nišama u tradicionalnim japanskim sobama, dizajniranim za prikazivanje umetnickih objekata, ili, pak, na specijalnim postoljima za bonsai.

Bilo kako bilo, bonsai traži posvecenost, vreme, strpljenje, veštinu i istrajnost. Zato, ako ste se upustili u ovu bonsai avanturu, ne klonite, nego se setite da su današnji japanski bonsai majstori takode nekada bili pocetnici.

[Lady S]

Alat za neku bonsaija

[Lady S]

Nabavite u rasadniku zdravu i razgranatu brezu, cije je stablo debljine prsta. Specijalnim makazama ili ostrim makazicama za nokte isecite stablo do visine od 25 cm. odlucite kako zelite da izgleda vas bonsai, pa prema tome odstranite suvisne grancice sa stabla.

Biljku omotajte aluminijumskom zicom - glavno stablo zicom debljine 3, a grane zicom debljine 1.5 mm. Zicu ne stezite previse. Posto ste stablo omotali, lagano savijajte stablo i grane u pravcu u kome zelite da se drvo razgrana. Ovim bonsaiju dajete konacan oblik.

Ostavite biljku da se odmara oko osam nedelja. Koren je sve vreme u saksiji! Zalivajte je koliko"Trazi".

posle ovog perioda izvucite koren iz zemlje, otresite zemlju sa njega, pa ostrim makazama skratite zilice. Da bi biljka lakse stajala u posudi, orezite koren u obliku kruga.

Bilo bi dobro imati originalnu posudu za bonsai, ali moze posluziti i obicna saksija. Na dno, gde je otvor za oticanje suvisne vode, postavite resetku, da korenove zilice ne bi zapusile otvor.

u saksiju stavite hranljivi supstrat i postavite biljku. Koren ne treba da bude skroz pokriven zemljom. Prihranjujte tecnim djubrivom, leti na 2-3, a zimi na 4-6 nedelja.

Nakon sest meseci odvijte zice sa stabla, a izdanke koji ce se naknadno pojaviti, redovno odstranjujte.

Bonsaiju se svake druge godine orezuje koren i presadjuje se u novu zemlju. Dakle, da bonsai bude oblikovan u potpunosti dovoljne su samo dve godine.

Ovo je samo jedan od nacina da sami oblikujete bonsai. Kreativci, uzivajte!

-bonsai.co.yu--bonsai.org.yu-

[Alexander 37]

Evo slike.

[nfsdamirski]

Ljudi jel moze neko da mi kaze gde da nabavim potreban alat za gajenje bonsai drveta