Lekovite biljke

[irnik]

Jabuka

Još od Adama i Eve jabuka je bila simbol zdravlja i ljepote, mladosti i plodnosti. I danas se smatra rajskim voćem. Poznati francuski stručnjak za dijetetiku prof. Leo Bine svrstao je među najkorisnije voće za "vječnu mladost". Govorio je: "Jedite najmanje dvije jabuke svakog dana ako vam je stalo da budete zdravi i da što duže ostanete mladi". A stara engleska poslovica glasi: "Jedna jabuka dnevno tjera ljekara od kuće" ili "po jedna jabuka svaki dan, tada je doktor izlišan".

Od svih vrsta voća, u narodnoj medicini nekih naroda (Italija, Velika Britanija), jabuka je najcjenjenija. Ima ljekara koji tvrde da se bolesti srca i krvnih sudova mogu izbjeći sve do duboke starosti ako se svakog dana pojede bar jedna jabuka.

Jabuku vole i djeca i odrasli - zbog njenog prijatnog mirisa i ukusa, velike hranljive vrijednosti i bogatog sadržaja vitamina i mineralnih materija. Veoma je korisna i za bolesnike pa nije čudo što je u našem narodu nepisano pravilo da se nosi bolesnome na dar - za brzo ozdravljenje.

Sadrži oko 12 odsto ugljenih hidrata, uglavnom glukoze i fruktoze koje organizam lako i potpuno koristi i tako dobija potrebnu energiju. U njoj je i oko 85 odsto vode, pa je preporučljiva u ishrani onih kojima mast treba ograničiti na najmanju mjeru. Bjelančevina i masti u jabuci ima vrlo malo, po 0,3 odsto, što nije nedostatak, jer se ovi sastojci obezbjeđuju iz drugih namirnica.

Zbog ovakvih svojstava, jabuka se koristi u dijetalnoj ishrani gojaznih.
U 100 grama jabuka u prosjeku ima oko 400 mg mineralnih materija. Najviše ima kalijuma 137 mg, koji je neophodan za normalan rast i razvoj . Kalijum je najpotrebniji djeci ali je nezamjenljiv i tokom čitavog života. Od ostalih mineralnih sastojaka u 100 gr jabuka je i 11 mg fosfora , 5 mg sumpora, 4 mg kalcijuma 2,8 mg magnezijuma , 1,8 mg natrijuma, 1,1 mg silicijuma a tu su i gvožđe mangan, fluor, jod, kobalt, cink.

Jabuka ima najviše vitamina C (12 mg u 100 gr) a zatim karotina -0,06 mg, vitamina E- 0,72 mg, B1 i B2 - po 0,03 mg, nijacina -0,15 mg, patotenske kiseline - 10 mg, vitamina B6 - 0,05 mg, biotina - 1 mg , folne kiseline -09 mg...

Jabuke sadrže i dosta voćnih kiselina (jabučne limunske ) koje im daju osvježavajući ukus a značajne su za uspostavljanje normalne kiselosti u organima za varenje. Voćne kiseline povoljno utiču na lučenje želudačnih sokova ali i na apetit pa zato jabuke treba jesti između obroka, poslije i prije obroka.

Za razliku od drugih vrsta voća, jabuke se lako čuvaju, podnose dugoročno skladištenje i zato se svježe mogu jesti tokom cijele godine.
Kako svježa jabuka drži dosta pektina, koji u organizmu upija vodu i otrovne produkte u crijevima, tako i nektar "jabuka" odstranjuje otrove iz organizma. Stručnjaci za ishranu naročito preporučuju tzv "jabučni dan" kada se jedu samo jabuke i pije jabukov sok, čime se odstranjuje "šljaka" koja se nagomilala u organizmu pod uticajem namirnica životinjskog porijekla. Organizam na ovaj način ništa ne gubi jer jabuka, sa oko 600 kalorija, daje potrebnu dnevnu energiju i osvježava poslije svakodnevnog režima ishrane.

Pektin dobro djeluje na sluznicu crijeva a sa drugim sastojcima jabuka blago je i neškodljivo sredstvo protiv zatvora i proliva, naročito ljetnjih kod djece.
"Dvije jabuke dnevno snižavaju nivo masti u krvi, sprječavaju arteriosklerozu i infarkt srca ", tvrdi stručnjak za bolesti srca Amerikanac prof, dr Ansela Kajc. Otuda, i stručnjaci za ishranu preporučuju da bez jabuke ne bude ni jedan obrok , jer je ona izvrsno sredstvo za pravilan rad srca. Takođe, istraživanja su pokazala da su svježe jabuke pogodno sredstvo i protiv niskog pritiska, pa je u tu svrhu potrebno svakog dana jesti dvije - tri jabuke.
Zrele i svježe su najkorisnije. Čak i poslije uskladištenja sadrže najvažnije sastojke, neophodne u ishrani, od jeseni do proljeća. Jabuke imaju veliku energetsku vrijednost zbog sadržaja ugljenih hidrata, odnosno voćnih šećera- glukoze i fruktoze.

Jabuke su vrlo važne i za njegu zuba. Grickanjem sirove jabuke zubi se čiste njenim voćnim sokom, a mehaničkim pomicanjem desni omogućuje se čišćenje i onih djelova vilice koji nijesu dostupni četkici, tzv, čepovi u kojima se nalaze ostaci hrane.

Jabuke su ljekovite i zbog celuloznih vlakana i nekih drugih materija koje utiču na brže pražnjenje crijeva, koje je oslabljeno usljed nedovoljne fizičke aktivnosti, naročito starih osoba.
Dvije jabuke dnevno snižavaju nivo masti u krvi, sprječavaju arterioskrelozu i infarkt srca: sadrže oko 15 grama pektina koji obezbjeđuje snižavanje količine masti u krvi.
Stručnjaci za ishranu su istraživanjima utvrdili da je jabuka izvrsno sredstvo za pravilan rad srca pa preporučuju da bez jabuke ne prođe ni jedan dan.
Može se koristiti i za povećanje apetita kod odojčadi, kojima je dosadila jednolična ishrana.
Sok od jabuke je osvježavajući napitak. Koristan je za zdravlje jer ima sva ljekovita svojstva kao sam plod jabuke.

Ovo (ni)jeste znali

- Jabuka je iz porodice ruža
- Svježe jabuke plivaju jer 25 odsto njihovog volumena čini vazduh
- Vjeruje se da su rasle još u neolitu. Pougljenjeni ostaci jabuka nađeni su na arheološkim iskopinama u Švicarskoj, a potiču vjerovatno iz željeznog doba. U kameno doba zimi su se čuvale narezane na kriške i sušene na suncu
- Čovjek ih je skupljao i skladištio još prije 5000 godina, a vjeruje se da su porijeklom iz jugozapadne Azije, negdje s obronaka Himalaja. Spominju se i na crtežima starih civilizacija, a Rimsko Carstvo poznavalo je 36 sorti jabuka. Naime, jabuka je bila omiljeno voće Grka i Rimljana
- Spominje se u Starom zavjetu kao simbol svekolikog znanja u obliku drva spoznaje u Knjizi postanka
- Jabuka je simbol besmrtnosti
- Staro je vjerovanje kako jabuku treba darovati svojoj ljubavi, i to na taj način da se podijeli na dvije polovine
- Najveća ikad ubrana jabuka težila je 1416 grama, ušla je u Ginisovu knjigu rekorda, a ubrana je u Mičigenu
- Od 100 kg jabuka moguće je dobiti 55-75 litara soka
- Pomologija je nauka koja se bavi proučavanjem uzgoja jabuka
- Jabuka se još uvijek uglavnom bere ručno
- Idealno je sredstvo za čišćenje srebrnine. Od jabuka se napravi kašica, njome se istrlja srebrnina, ostavi sat vremena da djeluje, ispere i osuši mekom krpom
- U vreću krompira stavlja se jedna jabuka kako bi spriječila klijanje
- Jabuku možete ostaviti i u kutiji s domaćim keksom kako bi ostali svježi, mekani i zadržali svoju vlažnost
- Od jabuka se može dobiti sok od jabuka, jabukovača (rakija od jabuka), jabukovo sirće, vino, od nje se može pripraviti marmelada, kompot, može se kandirati, sušiti u čips, kolače, praviti slavni kalvados, koji je žestoko piće, ukusa sličog vinu i vinjaku
- Nijesmo jedini koji uživamo u njima vole ih medvjedi, konji, krave, rakuni, mnogi kukci.

[goldie]

Brusnica

Latinski naziv: Vaccinium vitis idaea - Vaccinium macrocarpa.
Engleski naziv - Cranberry.

Opis biljke: Brusnice spadaju u bobicasto voce koje, kao i borovnice, poticu iz Severne Amerike. To je tvrda i crvena bobica koja zahvaljujuci vecoj kolicini vitamina C u svom sastavu ima kiselkasti ukus. Brusnicu su koristili u davnim vremenima starosedeoci Amerike kao lek za mnoga stanja, izmedju ostalog i za upalu mokracnih puteva...

U poslednje vreme, veoma je popularan sok od brusnica. Osim toga, ovaj se dragoceni plod može koristiti u svežem obliku, može se cuvati smrzavanjem ili sušenjem, a sa njim se mogu pripremati i razlicite sosove i ukusna jela.Brusnice su, nutricionisticki gledano, posebni plodovi bogati razlicitim zaštitnim materijama, uz klasicne vitamine i minerale i druge hranjljive sastojke (vitamin A, vitamin C, kalijum i biljna vlakna). U njima su okriveni brojni bioflavonoidi (npr. quercetin) koji imaju snažno antioksidativno delovanje,cime smanjuju rizik oboljevanja od razlicitih karcinoma (posebno se spominju rak dojke i rak debelog creva). U laboratorijskim eksperimentima na životinjama, brusnice su svojim bioflavonoidima ne samo sprecavale rast celija raka, vec i njihovo metastaziranje. Antioksidansi osim toga pomažu i pri prevenciji odredjenih faktora koji podsticu nastanak kardiovaskularne bolesti.
Hipuricna kiselina, koja se takodje nalazi u brusnicama, predstavlja prirodni antibiotik, tako da se brusnicama pridodaju ne samo antibakterijska, vec i antifungalna (protiv gljivica) svojstva. Antocianini i proantocianidi iz brusnica, osim antikancerogenog delovanja, pomažu i pri obnovi celija koje su odgovorne za vid. Brusnice uz sve to, deluju i na snižavanje glukoze u krvi, što je jako korisno za dijabeticare.
Najvažnija stanja kod kojih se preporucuje svakodnevna upotreba tih izuzetnih plodova jeste u svakom slucaju upala mokracnih puteva, buduci da flavonoidi iz brusnica imaju posebno antibakterijsko delovanje bas u tom delu tela, zahvaljujuci posebnim receptorima kojima se one tu vežu.
Istraživanja su pokazala da sastojci iz brusnica uništavaju i Helicobacter pylori, koji je u najvecem postotku uzrocnik cira na želucu. Osim toga, brusnice uništavaju i bakterije koje su naseljene u ustima i koje inace vremenom dovode do raznih bolesti zubi i desni..

[azus]

ŽUTI NOĆURAK

Drugi nazivi: ZUTI NOCURAK. -- Evening primrose
Latinski naziv: Oenothera biennis . .
Eng - Evening Pimrose

Opis biljke: Žuti nocurak (Oenothera biennis) stigao je iz južne Amerike na sever, na istocnu obalu Kanade. Bio je popularan vec medju Indijancima, izmedju ostalog, u lecenju kožnih bolesti i zalecenju rana, a peroralno se koristio kod astme, prehlada i gripe. U 17. veku dospeo je u Englesku.
U ulju žutog nocurka nalaze se dve važne nezasicene masne kiseline : alfa-Iinolenska kiselina i gama-Iinolenska kiselina. Prva spada medju esencijalne masne kiseline, što znaci da je organizam nije sposoban sam proizvesti, vec ju je nužno uneti hranom. Gama- Iinolensku kiselinu, medjutim, organizam može proizvesti iz sirovina koje se nalaze u hrani, ali samo pod idealnim uslovima.

Ulje dobiveno iz žutog nocurka sastoji se od 72 % linolenske kiseline, a 9 % cini gama.linolenska kiselina, pa se tako ova biljka može smatrati najbogatijim prirodnim izvorom biološki aktivnog vitamina F. On ima osobine antioksidansa neutralizuje slobodne radikale koji su štetni za organizam, a uz to sprecava i njihov nastanak.

Ulje žutog nocurka pokazalo je povoljno delovanje i na drugim podrucjima. Primena ulja žutog nocurka u velikoj meri sprecava neugodne simptome koji se javljaju pre menstruacije (predmenstrualni sindrom .PMS). Ulje žutog nocurka može biti korisno u odvikavanju od alkohola. S obzirom da alkohol sprecava pretvaranje linolenske kiseline u gama-linolensku kiselinu, kod alkoholicara se smanjuje razlika prostaglandina E 1 u organizmu, što dovodi do depresije. Depresija, pak, podstice upravo uzimanje alkohola. Time što smanjuje depresiju, ulje žutog nocurka posredno smanjuje i želju za picem (alkoholom). Poznato je da alkohol oštecuje jetru i bubrege, dok ulje žutog nocurka, sprecavajuci blokadu enzima izazvanu alkoholom, predstavlja odredjenu zaštitu ovih organa.

Njegova daljnja dejstva su: smanjenje mogucnosti komplikacija kod šecerne bolesti, smanjenje osjecaja pregrijanosti usled hiperfunkcije štitne žlezde, te usporavanje procesa starenja.

[silvia]

Medvedje grozdje ili UVA

Drugi nazivi: divlja maginja, gornik, medvedovo uho, planika crvena, gornik, mlivnjak.
Latinski naziv: arctostaphylos uva ursi .

Opis biljke: medvedje groždje ili medvetka uglavnom je polegnuti grm obrastao jajastim, cvrstim i kožastim listovima dužine 2 do 3 :m. Cvetovi bele ili svetloružicaste boje obešeni su u grozdovirna, a oblik im je zvonast. Plod je okrugla boba, crvene boje.Raste po suvim, retkim, pešcanim ili kamenitim borovim i drugim crnogoricnim šumama, medu grmljem po suncanim obroncima i suvatima, po planinskim pašnjacima Balkanskog poluostrva, narocito u zapadnim delovima.

Stanište: otvorena osuncana mesta planinskih podrucja .

Lekoviti deo biljke: za lek sabiru se listovi od maja do jula . Uva je dugovecan zimzelen, vrlo razgranat, nizak grmic, koji je po zemlji sasvim polegao. Cvetovi su mu sitni, zvonasti, ružicasti ili beli i vise u malim grozdovima. Plod je lepa crvena, brašnjava, okrugla, mnogosemena bobica. Lišce je kožasto, debelo, golo, sjajno, tamno zeleno, sitno i lopaticasto. List je krut, kožast, lomljiv i vrlo debeo. Kad se baci na gomilu, zvoni, što je znak da je dobro osušen. List se bere u prolece kad je biljka u cvetu. Najbolji je mlad list sa zelenih grancica. U prolece bran list je najlekovitiji, jer tada ima najviše arbutozida. Listovi su neprijatnog, oporog i nagorkog ukusa; bez mirisa.


Lekovito delovanje: caj od listova medvedjeg
groždja ili medvjetke leci povecanu prostatu, mokra?ne organe, proliv i šecernu bolest. Listovi pomešani s drugim lekovitim biljem služe kao dezinfekcijsko sredstvo mokra?nih kanala, narocito kod kronicne upale mokracnog mehura i drugih bolesti.List se upotrebljava u obliku caja za lecenje organa za mokrenje. Kod nas lekari cesto daju mešan caj od jednakih delova medvedeg grožda i sitnice. Pri izradi caja potrebno je list zdrobiti i duže kuvati, jer kožasta i cvrsta konzistencija lista otežava i onemogucava ekstrakciju arbutina i tanina. Inace, list treba u apoteci cuvati ceo, jer se tako mnogo duže i bolje održi. Priprema se još i caj protiv peska ili kamena u bubregu. Narodna imena: medvede grožde, bubina boba, vucja jabuka, gorndk, divlja maginja, jabucica, medvedovo groždice, medvedovo uho, medvedi grozdic, medvijedica, mecije grožde, mlivnjak, mlivnjaca, opernik, opirnik, oprnik, planika, crvena planika.

[silvia]

Medvedji luk-Sremus

Drugi nazivi: divlji luk, divlji cešnjak. sremus, srijemus, cremos
Latinski naziv: Allium ursinum. .

Opis biljke: Cvate belim štitastim cvetovima, uzdignutim nad elipticnim, duguljastim listovima intenzivno zelene boje. Protrlja li se bilo koji deo biljke medju prstima, oseti se karakteristicni miris na beli luk.
Listovi medvedjeg luka mogu se upotrebiti kao zdravi dodatak salatama ili varivima, jer su mirisom i ukusom nalik na beli luk. To vredi i za lukovice, koje su belkaste i 2-5 cm dugacke, a kao vrlo pikantan zacin mogu poslužiti i nedozreli plodovi, koji se na biljci javljaju tokom leta. U prolece je ovaj luk najbolji lek koji cisti krv, žuc i jetru od zimskih proizvoda sagorevanja.Kod branja ove biljke potreban je oprez da se ne zameni za otrovnu vrstu – kao mrazovac ili durdjevak, jer im je lišce nalik na lišce medvedjeg luka ! Zato se oslonite na vlastiti nos, jer druge biljke tako ne mirišu.... ,

Lekoviti delovi biljke su mladi proletni listovi koji se beru u aprilu i maju, te podzemne lukovice što se skupljaju u letnim i jesenskim mesecima. Sušenje ove biljke ne dolazi u obzir!

Lekovite preparate valja praviti samo u sezoni, dok su dostupni mladi listovi i socne lukovice.
Terapeutsko delovanje ove biljke jednako je delovanju belog luka, a u obe biljke za to je zaslužna visoka koncentracija etericnih ulja što sadržavaju sumpor (alicin)

Smatra se da povoljno deluje u lecenju arterioskleroze, visokog krvnog pritiska i na niz želucanih i crevnih tegoba , te bolesti jetre. Uzimanje ekstrakta medvedjeg luka pokazalo se korisnim u terapiji mnogih bolesti disajnog sistema (bronhitis, astma i dr.). Delotvoran je lek protiv crevnih parazita kod dece, a stimulise i rad želuca i creva.
Još je poznati prirodoslovac J. Künzle (1857.-1939.) utvrdio: "Kad bi mladi ljudi uzimali divlji luk, cvetali bi kao ruže i razvijali se poput jele na suncu!" Uživate li sveži medvedji luk, sigurno necete mirisati baš kao ruže, ali zato ga možete koristiti u obliku od nekih preparata –tinktura – koja se priprema brzo i jednostavno. Osim toga, u obliku tinkture lekoviti sastojci su pristupacni tokom cele godine.
Uspešno se primenjuje kod hematoma i otvorenih rana koje teško zaceljuju. Pomaže da se lakše izluci višak sluzi iz pluca pa se tako omogucuje iskašljavanje i lakše disanje. Spomenimo i njegovo antibakterijsko delovanje.

Tinktura:
lukovice medvedjeg luka - oko 250 grama – ocistiti i oprati. U širu staklenku uliti 3-4 prsta rakije komovice jacine 40% i ubacivati jednu po jednu lukovicu, gnjececi je pritom drvenom varjacom. Lukovice biste mogli gnjeciti i van staklenke, ali bi tada celi preparat dobio tamniju , smedjkastu boju, zbog oksidacije zgnjecenih lukovica u dodiru sa vazduhom. Kad su sve lukovice zgnjecene, dobivenu kašu pomocu levka preliti u bocu od tamnog stakla i nadolivati ostatak rakije ( ukupno oko 1 litre).
Pri tom obratite paznju da u boci ostane dovoljno mesta za povremeno mešanje i protresanje. Mešajte drvenim štapicem.
Nakon 14 dana stajanja na sobnoj temperaturi, proces je završen. Sadržaj boce tada treba procediti kroz gazu i držati po mogucnosti u hladnjaku u dobro zatvorenoj boci.
Preporucuje se uzimanje tinkture ujutro i navece po jedna cajna kasicica (10-20 kapi) pomešano sa pola caše mleka ili jogurta. Ukoliko mešate tinkturu sa mlekom, ono ne sme biti vruce!
Ova tinktura koristi kod zakrecenja krvnih žila i kod visokog krvnog pritiska

[Aca1983]

-Mrazovac (Vočak) – Colchicum autumnale Familija : Liliaceae

Mrazovac se srece uglavnom na vlaznim brdsko-planinskim livadama u srednjoj I juznoj Evropi. Jedna je od naših najotrovnijih biljka, ma da je u isto vreme izuzetno lekovit i cenjen u farmaceutskoj industriji. Naziv je dobio po tome sto cveta u jesen-sa prvim mrazevima.
Mrazovac je visegodisnja zeljasta biljka, visine do 25cm, sa lukovicom koja je pokrivena tamnim ljuspastim listovima. U prolece iz lukovice izrastaju 3-4 prizemna izduzena lista slicna zumbulu, duzine 20-30cm, a krajem leta i pocetkom jeseni izbija krupan cvet ljubicaste boje koji podseca na šafran. Plod

je trosemena caura ispunjena sitnim, loptastim semenom, mrke boje.

Seme mrazovca (+ Colhici semen) sadrzi alkaloide kolhicin (0.2-0.8%), i kolhamin. Sitnije seme je bogatije alkaloidima. U farmaceutskoj industriji seme se upotrebljava za ekstrakciju alkaloida . Kolhicin u vecim dozama deluje kao jak kapilarni otrov, a moze i da spreci deobu celijskog jedra ( pri cemu se broj hromozoma u jedru udvostruci, i tako od diploida nastaju tetraploidi). Poliploidija izazvana dejstvom kolhicina se danas dosta koristi u genetici i oplemenjivanju. Preparati mrazovca sluze za lecenje nekih oblika hronicne leukemije i karcinoma koze u pocetnom stadijumu. Tako se za lecenje raka koze upotrebljava 0.5% kolhaminova mast koja sadrzi kolhamin, alkaloid slicnog dejstva kao kolhicin, ali manje toksican. Ovaj preparat (Cibe Colcemid – demekolcin) u obliku tableta daje se kod hronicnog oblika mijeloidne leukemije. Pri upotrebi mrazovca treba biti oprezan, i jedino je lekar taj koji odredjuje kada ga treba davati- u suprotnom moze doci do po zivot opasnog trovanja. Kolhicin je otrovan za sve vrste zivotinja. Trovanja kolhicinom najcesca su tokom maja i juna , u periodu kada sazreva seme. Najcesce strada stoka. Simptomi trovanja nastupe nakon nekoliko sati. Odrasla stoka ga na pasi izbegava, a odbija i zelenu krmu i seno u kojoj ima mrazovca.
Simptomi trovanja: sluzenje, zedj, povracanje, proliv, krvavo mokrenje i blokada disajnih organa (Jace trovanje dovodi do smrti koja nastupa gusenjem).
Seme se sakuplja sa caurama pocetkom juna , cim caure pocnu da dobijaju zutu boju. Zatim se razastru u tankom sloju na promaji i ostave dok potpuno ne sazru i ne potamne. Zrele caure pucaju i iz njih ispada seme koje se proseje i precisti. Seme je oko 2-3mm, tamnomrko, tvrdo, naborano po povrsini. Odnos svezeg i suvog semena je 1.2:1.
Na livadama se smatra jako nepozeljnim, i sa njih se moze potiskivati niskom kosidbom u prolece, unistavanjem asimilacione povrsine biljke. Jos bolji se rezultati mogu postici intenzivnim djubrenjem NPK djubrivima (oko 80kg/ha cistog azota). Rucno vadjenje krtola takodje je jedan od nacina potiskivanja mrazovca sa travnjaka.

[Aca1983]

Lan-Linum usitatisimum var. vulgare
Familija : Linaceae



Raste samoniklo, ali se dosta i gaji. Voli rastresitija zemljista, i suvle a toplije krajeve-ako se gaji za ulje, a ako se gaji za vlakno onda mu vise odgovaraju hladnija i vlaznija podrucja. Jednogodisnja je biljka. Tanke je stabljike – oko 2mm. Visine 50-80cm. Pri vrhu malo granat, a ceo optocen sitnim, uskim, sedecim i naspramnim listovima. Cvetovi su plave do ljubicaste boje. Seme lana sadrzi oko 25-40% ulja, linolnu i linoleinsku kiselinu,..Hladnim cedjenjem oljustenih semena lana dobija se Lini oleum-ulje koje sadrzi nezasicene masne kiseline. Ako dodje u kontakt s’ vazduhom duze vreme, zgusne se , potamni i uzegne, a ukus mu postane gorak. Ovo ulje je jako cenjeno za lecenje opekotina. Laneno seme se koristi kao laksant, zatim protiv zapaljenja koze i za njeno omeksavanje. Lanena sluz daje se protiv zatvora, nadimanja i dijareje.

[irnik]

Neven(Calendula officinalis)

narodni naziv:
bilek, bilec, ognjac, zimorod, žutelj

engleski naziv: Calendula, Marigold

Opis biljke:
Neven je jednogodišnja, uspravna biljka sa razgranatom stabljikom visine do 60 cm. Listovi su sedeći, duguljasti i nasuprotni. Cela stabljika je prožeta pustenastim dlakama. Cvetna glavica je žute, tamno žute ili narandzaste boje.

Stanište:
Kao omiljeno cveće sadi se po vrtovima i vinogradima, a kao divlji raste na livadama oko naselja.

Lekoviti deo biljke:
Bere se cvet, koji je žute do narandzaste boje, i to celu godinu. Za lek se, za vreme cvetanja skupljaju listovi, a cvetne glavice dok se još nisu rascvetale. Listovi i cvetovi imaju neugodan miris. Najčešće se upotrebljava cvet, a redje vrhovi biljke sa cvetovima. Treba brati jarko narandzaste, debele cvetove, a ne blede i tanke. Moraju se brzo sušiti na promaji, da bi sačuvali prirodnu boju. Latice imaju najveću vrednost.

Lekovito delovanje:
Biljka je baktericidna, i služi kao antibiotik, upotrebljava se za unutrašnje i spoljno lečenje raznih bolesti. Koristi za lečenje gnojnih rana, posekotina, pomaže u lečenju psorijaze, kod impetiga, čireva, opekotina, promrzlina, zatvora, žutice, bolesti želuca i creva, a naročito čireva u želucu i crevima. Od svežih listova i cvetova, domaće svinjske masti i voska priprema se »nevenova« mast koja se veoma uspešno koristi u lečenju rana, otečenih žlezda, rana, osipa i kod kostobolje.

Caj od nevena nema nikakve nuns pojave, niti postoji ogranicenje u koriscenju ovog caja. Sam caj od nevena vrsi jaku i efektivnu detoksikaciju organizma i u alternativnoj medicini se ceni kao jedna od vodecih biljaka u sprecavanju nastajanja kancerogenih materija u organizmu, kao i kod virusnih i bakterijskih oboljenja, kod vodene bolesti, mokrenja krvi i upala debelog creva.



Mast-Sitno se iseku dve pune pregrsti nevena (lisstova,cvetova,stabljika)
Zagrejati 500 gr. masti. U vrelu mast staviti iseckan neven, pustiti da prokljuca , pomesati i skloniti sa grejnog tela. Sud poklopiti i ostaviti da odstoji jedan dan. Sledeceg dana sve to malo ugrejati, pa procediti kroz platno i staviti u pripremljene ciste posude.

Sedeca kupka(kada virusne infekcije, ili bakterije napadnu unutrasnju stranu butina i rodicu)-za jednu kupku upotrebiti dve pune pregrsti svezeg ili 100 gr.osusenog nevena

(izvor:herbateka)