Korisni saveti za gajenje biljaka

[Lady S]

Mogli bismo iskoristiti ovu temu da razmenimo informacije, kao i da okupimo sve cake i cakice za što bolje gajenje biljaka.

[Lady S]

Zalivanje biljaka

Previše ili premalo vode utiče na lošiji rast biljaka i manju otpornost na bolesti i štetočine

Pravilno zalivanje biljaka „nije nauka”, ali mnogima predstavlja problem. Previše ili premalo vode je najčešći slučaj, što neće „ubiti” biljku, ali će sigurno uticati na lošiji rast i manju otpornost na bolesti i štetočine.

Greške u zalivanju – Česta je pojava da se biljke zalivaju tek kad se površina zemljišta osuši. Ovo je pogrešno jer, većina dragocene vlage do tada ispari i ne dospe do korena.
Prskanje po danu, kad upeče sunce, ima dodatnu posledicu, jer hladna voda na biljke deluje isto kao na svaki organizam, kad zagrejan naglo uđe u ledeni potok. Večernje zalivanje je nešto bolje ali ne i optimalno, naročito ako u bašti imate puževe golaće, jer će se tada više razmnožavati.

Jutarnje zalivanje je najpogodnije – Ujutro su biljke rashlađene i neće se „šokirati” od hladne vode. Biljke mogu dobro da upiju vodu, a kad sunce upeče biće dovoljno snabdevene i vodom i hranljivim materijama.

Sprečavanje isparavanja – Okopavanjem istovremeno poboljšavamo rastresitost i sprečavamo kapilarno isparavanje iz zemljišta. Dalja efikasna zaštita od isparavanja vlage iz zemljišta je zastiranje. Pokrivanjem gredica u bašti slamom, senom, ostacima od košenja travnjaka ili seckanom korom sprečavamo stvaranje pokorice ali i razvoj korova, koji će baštenskim biljkama uzimati vlagu. Istovremeno se stimuliše razvoj zemljišnih mikroorganizama.

Sakupljanje kišnice – Pošto je voda iz vodovoda i skupa i često je nema dovoljno, za zalivanje bašte i biljaka treba sakupljati kišnicu. Ona inače važi kao „mekša” i mnogo pogodnija za većinu biljaka. To ćemo lako postići tako što ćemo pod izlaza oluka postaviti staru burad u kojima će se sakupljati kišnica.

[Lady S]

Humus

Sve biljke, kako gajene tako i divlje, pozitivno reaguju na poviseno prisustvo humusa u zemljistu. Pored kopnenih, na humus pozitivno reaguju i kopnene biljke, koristan je za alge i mahovine kao i za najslozenije cvetnice. Redovnom upotrebom humusa popravlja se plodno zemljista, zaustavlja se degradacija i postepeno vraca kvalitet vec degradiranih zemljista.
Upotreba inteziranja humusa:
Pri gajenju cveca u loncanicama i zardinjerama humus je naj ehikasniji kao komponenta supstrata, i to sa 20 do 30% kod visegodisnjih a sa 10 do 20% kod jednogodisnjih biljaka. U toku vegetacije humus se dodaje 2 do 3 puta.
Izvor zdrave hrane, vecih i kvalitetnijih prinosa koji ranije sazrevaju i lepse izgledaju. Obezbedjuje znatno brze i ravnomernije klijanje i nicanje. Biljke lakse odolevaju susi,mrazu i drugim nepogodama. Redovnom upotrebom humusa popravlja se plodnost zemljista,zaustavlja se degradacija i postepeno se vraca kvalitet vec degradiranog zemljistu.

[Lady S]

Ukoliko je neko slučajno pomišljao da gaji limun u saksiji, evo par dobrih saveta kako da to odradite na što bolji način.

Ako je stablo u prostoriji koja se ne greje, a spoljna temperatura je -10 do -15*C, za vreme tog kriticnog perioda moze se upaliti sijalica, koja ce u prostoriji podici temperaturu za nekoliko stepeni, sto je dovoljno da mraz ne osteti stablo, a postize se i dodatno osvetljenje. U tamnim prostorijama zivotne funkcije listova prestaju, a stablo ugine. Zato se limun u manje svetlim prostorijama stavlja pored prozora. Zimi mu najvise odgovaraju juzne prostorije, sa dovoljno svetla, u kojima se temperatura krece od +1 do +7*C. U ovakvim zimskim uslovima, stablo ce normalno cvetati u maju i doneti plod.

Tokom zime treba odrzavati minimalnu vlaznost tla. Nedostatak vlage ili prevelika vlaznost zemlje oko korenovog sistema dovodi do opadanja lisca, truljenja i uginuca biljke. Vlaga vazduha treba da je smanjena, kako ne bi doslo do razvijanja zelene plesni na listovima, granama i plodovima. Prostoriju treba povremeno provetriti. U toploim vlaznim prostorijama lisce zuti, kovrdza se i opada. Zato je najbolje udaljiti stablo od grejnih tela. Vise temperature potsticu prevremen razvoj cvetnih pupoljaka, pa takvo stablo treba spasavati otkidanjem pupoljaka. Cvetanje limuna, zavisno od temperature, pocinje tokom aprila do pocetka maja.

[makilli]

Moja mama(kako li sad ovo zvuci?) svojim cveckama pusta muziku,mozda zvuci blesavo ali ona tvrdi da su one mnogo zivlje otkad je to pocela da radi.Ne znam u praksi koliko je ta tvrdnja tacna,naime ja svoje biljke drzim kod nje(manjak zivotnog prostora ) ali koliko uspevam da ih pogledam kada odem tamo stvarno mi se cini da su nekako zivlje.Probajte,ne kosta nista(osim utrosene el.energije) mozda i vase cvece "procveta" posle ovakvih tretmana.

[Aca1983]

Mnogi se pitaju kako odrediti dubinu na koju seme treba poloziti pri setvi. Tu cakicu cu vam sad otkriti. Seme se seje na dubinu koja je duplo veca od njegovog obima. Eventualno neke korekcije se izvode u zavisnosti od vlaznosti i zbijenosti zemljista. Nekim cvetnim kulturama seme je toliko sitno, da kad mu izracunate dubinu setve, ona ispadne svega nekoliko milimetara. Posto nismo u stanju tako precizno izvrsiti setvu, onda se moze kao resenje koristiti fora da seme pomesate se nekoliko delova peska-obicno se stave 5-10delova peska, to se u jednoj posudi izmesa, a zatim tu mesavinu prospete u manjim dozama na parce pravougaone cvrsce hartije-da nekazem tanjeg kartona . Savijete ga u obliku slova „U”, i drzeci u levoj ruci, desnom kuckate u taj karton. Posle toga samo utapkate seme i odozgo ga pospete jako tankim slojem supstrata. (Neko ga samo dobro povalja a cak i ne stavlja supstrat odozgo ako je seme jako-jako sitno).
Ako seme pak nije toliko sitno, onda ga uzmite u ruku i trljanjem palca sa kaziprstom i velikim prstom (kao da brojite novcanice) seme ravnomerno rasporedite po povrsini zemljista, a zatim mu nanesite sloj supstrata odozgo.