Ljiljan

[blueella]

LILJAN (Lilium sp.)

Zbog svoje veličine i iznimne lepote, ljiljan je oduvek bio cienjen cvet. U staroj Grčkoj bio je posvećen vrhovnoj božici Heri, kraljici neba, zaštitnici braka i potomstva. Mit kaže da su liljani nastali iz kapljica njenog mleka koje su pale na zemlju. Iako ih ima različitih boja, najomiljeniji je beli ljiljan. On je simbol uzvišenosti i čistoće i veruje se da postoji još od početka ledenog doba. Često ga se povezuje s verskim svetkovinama i mnogi su ga veliki slikari ovekovečili na svojim platnima kao motiv Navještenja uz Djevicu Mariju (Sandro Botticelli, Dante Gabriel Rossetti). Ljiljan je i rajski cvet - simbol beskrajne lepote, sreće, besmrtnosti i spasa. Vrlo često se koristi na venčanjima jer simbolizuje odabiranje voljenog bića. Tako u «Pesmi nad pesmama» zaručnik uspoređuje lepotu svoje izabranice s ljiljanom i kaže: 'Što je ljiljan među trnjem to je prijateljica moja među devojkama'.

[blueella]

Ljiljan je biljka čiji cvet možete naći u svim duginim bojama osim plave. Reč je nastala od grčkih reči Hemmero – dan i Kallos – lepota, što upućuje na vek trajanja cveta. Te otporne trajnice iz umerenih predela istočne Azije i južne Evrope vrlo su prilagodljive, cvetaju više nedelja, ali pojedinačni cvetovi u obliku levka traju samo jedan dan. U Americi i Engleskoj odgajano je bezbroj sorti, tako da je osnovna vrsta gotovo zanemarena.

[blueella]

Ljiljan je višegodišnja ukrasna biljka sa lukovicom i duguljastim listovima visoka oko 80 santimetara.
Cveta u maju i junu i ima veoma mirišljave cvetove.
Poreklom je sa Mediterana.



U narodu se još zove i Bogorodični cvet, jer je arhanđel Gavrilo držao cvet ljiljana u ruci kada je devici Mariji najavio da će začeti Hrista.
Narod veruje i da je dobro obesiti koren krina na grane rodnog drveta kako ne bi padao rod sa njega.
LJiljan se po baštama sadi na Cveti, a bere na Biljani petak zajedno sa ostalim biljem.
Čaj od korena ljiljana pije se za lečenje bubrežnih bolesti, a latice raskvašene u rakiji koriste se sa mazanje rana na koži i opekotina.

[Aca1983]

Postoji veliki broj vrsta, i na stotine hibrida ljiljana.

Nadzemno stablo ljiljana je jednogodisnje. Listovi su linearni, lancetasti, ili ovalni. Sedeci ili na kratkim drskama, naizmenicni ili nepravilno rasporedjeni. Cvetovi krupni, levkasti ili zvonastog oblika. Obicno beli, zuti, narandzasti, crveni…Plod je caura.

Ljiljani zahtevaju dobro drenirano tlo. Treba ih gajiti na mestima zaklonjenim od vetra. Kupujte uvek samo sveze (a ne kupujte nikad smezurane) lukovice ljiljana i odmah ih posadite. Belom ljiljanu-Lilium candidum-u potreban je iznad lukovice sloj zemlje od samo 2,5cm, i treba da se posadi pri kraju leta.

Ljiljanima treba dobro pripremljeno tlo, zato ga treba lepo prekopati cak i do 30cm dubine. Najbolja su dobro propustljiva a dovoljno plodna zemljista. Na teskim glinovitim zemljistima oni rastu slabo, i imaju mali broj cvetova. Najbolje je uzeti jedan deo obicne zemlje, jedan deo lisnog humusa, i jedan deo peska.

Gajite ljiljane u skupini, jer tako lepse izgledaju nego li kada su pojedinacni. Obicno se stavlja po 4-5 lukovica zajedno u jednu kucicu. Lukovice se obicno razmaknu oko 15cm, a zemljiste se nadjubri najcesce kostanim brasnom ili nekim drugim djubrivom sa kontrolisanim delovanjem. Dubina sadnje zavisi od velicine lukovice , a po pravilu uzima se 2,5 puta od precnika lukovice.

Presadjivanje lukovica ne treba vrsiti pre 4-te godine, i to na kraju leta, kada se podzemni deo sasusi.

Ljiljani se razmnozavaju iz lukovica-pilica (najcesci nacin razmnozavanja ljiljana), iz semena, ili jednostavnim deljenjem kao kod vrste Lilium pardalinum (to je americka grupa hibrida).

Ljiljani se koriste dosta u ozelenjivanju. Lepa im je kombinacija sa kanama, gladiolama, ruzama, ...Veliki im je znacaj i kao rezano cvece, jer se dugo odrzavaju u vodi.

Ljiljan se bere kad su pupoljci pred otvaranje, jer tako duze traje.