Dogodilo se na današnji dan

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je sreda, 27. avgust, 240. dan 2008. Do kraja godine ima 126 dana.

-55. - Rimski konzul Gaj Julije Cezar (Caius Iulius Caesar) iskrcao se na tlo Engleske sa 10.000 vojnika Sedme i Desete rimske legije.

1576. -
Umro je venecijanski slikar Ticijan Večeli (Tiziano Vecelli). Raskošan kolorit i veština upotrebe nove uljane tehnike učinili su ga jednim od najvećih majstora renesanse ("Venera Urbinska", "Bahanal", "Jupiter i Antiopa").



1664. -
Umro je španski slikar Fransisko de Surbaran (Francisco, Zurbaran), jedan od najznačajnijih umetnika španskog baroknog slikarstva.

1770. -
Rođen je nemački filozof Georg Vilhelm Fridrih Hegel (Wilhelm Friedrich), najznačajniji i najuticajniji predstavnik nemačke idealističke filozofije ("Fenomenologija duha", "Filozofija istorije", "Nauka logike", "Estetika", "Filozofija religije").

1789. -
Parlament Francuske usvojio je Deklaraciju o pravima čoveka i građanina.

1813. -
U bici kod Drezdena Napoleon Bonaparta (Bonaparte) je sa 130.000 vojnika porazio udružene austrijske, ruske i pruske snage od 200.000 ljudi.

1828. -
Urugvaj je zvanično postao nezavisna država na osnovu mirovnog ugovora sklopljenog u Rio de Žaneiru posle okončanja rata između Brazila i Argentine.

1884. -
Rođen je američki filmski producent poreklom poljski Jevrejin Šmuel Gelbfiš (Shmuel Gelbfisz), poznat kao Semjuel Goldvin (Samuel Goldwyn), jedan od pionira filmske industrije. Osnovao je 1923. filmsku kompaniju "Semjuel Goldvin Prodakšns", koja se 1924. udružila s još dve filmske kuće u kompaniju "Metro-Goldvin-Majer".

1890. -
Rođen je američki slikar i fotograf Emanuel Radinski (Emmanuel), poznat kao Men Rej (Man Ray), koji je 1915. sa francuskim vajarom i slikarom Marselom Dišanom (Marcel Duchamp) osnovao dadaizam.

1907. -
Kralj Srbije Petar I Karađorđević položio je kamen temeljac za zgradu parlamenta u Beogradu po projektu arhitekte Jovana Ilkića. Gradnja je trajala gotovo 30 godina, a prvo zasedanje skupštine Jugoslavije u njoj održano je 20. oktobra 1936.



1908. -
Rođen je američki državnik Lindon Bejnz Džonson (Lyndon Baines Johnson), potpredsednik SAD od 1960, predsednik od 1963, nakon ubistva Džona Kenedija (John Kennedy). Na izborima 1964. ponovo je izabran za predsednika, pošto je pobedio republikanca Barija Morisa Goldvotera (Barry Morris Goldwater).

1910. -
U Skoplju je rođena misionarka Majka Tereza, koja je u Kalkuti 1950. osnovala družbu "Sestre misionarke ljubavi". Oko 2000 redovnica raznih nacionalnosti posvetile su se siromašnim, bolesnim i umirućim ljudim (posebno gubavcima) u Indiji i na svim kontinetima. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1979. Umrla je u septembru 1997. u 87. godini.

1916. -
Italija je u Prvom svetskom ratu objavila rat Nemačkoj a Rumunija Austro-Ugarskoj.

1921. -
Velika Britanija je postavila Fejsala (Faisal), sina Šerifa Huseina (Sherif Hussein), vođe arapskih pobunjenika protiv Turaka, za kralja Iraka.

1928. -
U Parizu je potpisan Brajan-Kelogov pakt kojim su se zemlje potpisnice odrekle rata kao sredstva nacionalne politike i rešavanja međudržavnih sukoba i obavezale da će sporna pitanja rešavati mirnim putem. Među 63 države potpisnice bila je i Kraljevina Jugoslavija.

1936. -
Postignut je sporazum o okončanju britanske okupacije Egipta, izuzev zone Sueckog kanala u kojoj su ostale trupe Velike Britanije.

1945. -
Američke trupe su na kraju Drugog svetskog rata počele iskrcavanje na tlo Japana.
1946. -
Francuska i Laos su zaključili sporazum kojim je Laos postao kraljevina pod francuskom dominacijom.

1975. -
U zatočeništvu je umro zbačeni car Etiopije Haile Selasije I (Selassie), koji je 1928, posle smrti Menelika II, imenovan za regenta i kralja, a za cara krunisan 1930. Svrgnut je u vojnom udaru 1974. Postoje sumnje da je ubijen nekoliko dana pre nego što je zvanično objavljena njegova smrt.

1991. -
Moldavija je proglasila nezavisnost od SSSR.
1992. -
U Londonu je završena dvodnevna Međunarodna konferencija o bivšoj Jugoslaviji, na kojoj su predstavnici bosanskih Srba prihvatili da teško naoružanje stave pod kontrolu UN.

1995. -
Izrael i PLO su u Kairu potpisali sporazum o proširenju palestinske autonomije i na Zapadnu obalu. Autonomija je dotad bila predviđena samo za oblast Gaze.

1999. -
Umro je Helder Kamara (Helder Camara), bivši brazilski katolički nadbiskup, poznati borac za ljudska prava. Dobitnik više međunarodnih nagrada za mir umro je u 90. godini.

2000. -
U Moskvi je u požaru izgoreo televizijski toranj Ostankino, jedan od simbola grada. Toranj, visok preko petsto metara, sagrađen je 1967. prema planovima arhitekte Nikolaja Nikitina.

2001. -
U izraelskom raketnom napadu na Zapadnu obalu ubijen je lider Narodnog fronta za oslobođenje Palestine Abu Ali Mustafa.

2002. -
Sud u Tokiju doneo je odluku kojom se priznaje da je Japan tokom II svetskog rata bio umešan u biološki rat u Kini, kao i da je vršio eksperimente nad kineskim ratnim zarobljenicima, što japanska vlada nikada nije zvanično potvrdila.

2004. -
Vrhovni sud u Čileu odlučio je da oduzme imunitet bivšem diktatoru Augustu Pinočeu (Pinoćet), u sklopu istrage o Planu Kondor (programu južnoameričkih diktatora u sklopu kojeg su od 1970-1980. likvidirani njihovi politički protivnici). Pinoče je bio na vlasti 17 godina.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je četvrtak, 28. avgust, 241. dan 2008. Do kraja godine ima 125 dana.


430. -
Umro je biskup Aurelije Avgustin (Aurelius Augustinus),Sveti Avgustin, jedan od najznamenitijih crkvenih učitelja. Napisao je oko 90 dela od kojih je najpoznatije "O Božijoj državi". Imao je niz sledbenika, a u katoličkoj crkvi postoji više redova i kongregacija nazvanih po biskupu Avgustinu.

1619. -
Ferdinand II postao je rimsko-nemački car. Njegova vladavina je obeležena borbom protiv protestantizma, što je podstaklo širenje Tridesetogodišnjeg rata.

1645. -
Umro je holandski pravnik, pisac i humanista Hugo Grocijus(Grotius), osnivač škole prirodnog prava i nauke o međunarodnom pravu. Njegovo delo "O pravu plena" (De jure praedae), napisano 1604-05, a izdato 1868. smatra se početkom samostalnog razvoja nauke o međunarodnom pravu.

1749. -
Rođen je nemački pisac Johan Volfgang Gete (Johann Wolfgang Goethe), jedna od najznačajnijih i najuticajnijih ličnosti nemačke i svetske književnosti. Pored književnosti, gde se ogledao u gotovo svim rodovima, bavio se i filozofijom, prirodnim naukama, slikarstvom i državničkim poslovima u Vajmaru ("Faust", "Verter", "Vilhelm Majster", "Ifigenija na Tauridi" "Egmont").

1849. -
Austrijske trupe pod komandom Johana Jozefa Radeckog(Johann Joseph Radetzky) savladale su otpor Danijela Manina i zauzele Veneciju, koja je u martu 1848. proglasila nezavisnost. Austrijska vlast održala se do 1866. kada je područje Venecije pripojeno Kraljevini Italiji.

1850. -
U Vajmaru je prvi put izvedena opera Riharda Vagnera(Richard Wagner) "Loengrin". Orkestrom je dirigovao Franc List (Franz Liszt).

1910. -
Na svečanoj sednici Narodne skupštine u Cetinju,kneževina Crna Gora je proglašena kraljevinom, a knez Nikola I Petrović kraljem.

1916. -
Nemačka je u Prvom svetskom ratu objavila rat Rumuniji, aItalija Nemačkoj.

1922. -
Radio stanica WEAF u Njujorku emitovala je, prvi put usvetu, reklamni oglas koji je trajao 10 minuta.

1944. -
Poslednji nemački vojnici u Marseju u Francuskoj predalisu se u Drugom svetskom ratu Saveznicima; oslobođen je Tulon.

1960. -
Umro je pisac Sima Pandurović, jedan od najznačajnijih pesnika srpske moderne sa početka 20. veka ("Posmrtne počasti", "Dani i noći", "Tamne ispovesti")

1963. -
Borac za ljudska prava Martin Luter King (Luther) održaoje pred 200.000 učesnika protestnog "Marša slobode" na Vašington čuveni govor pod nazivom "I have a dream".

1975. -
Francuska je poslala vojsku i policiju na Korziku dauguše demonstracije na kojima je tražena autonomija. Francuzi su kupili Korziku od Đenove 1768. i od tada je deo francuske države izuzev perioda 1794-96, kada je ostrvo bilo pod britanskom okupacijom. Šezdesetih godina 20. veka ojačao je pokret za autonomijom.

1987. -
Umro je američki filmski režiser Džon Hjuston (John Huston), jedan od najistaknutijih američkih sineasta 20. veka ("Malteški soko", "Blago Sijera Madre", "Afrička kraljica").

1990. -
Irak je proglasio okupirani Kuvajt 19. provincijom Iraka.

1991. -
Umro je bivši poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh German. Kao Hranislav Đorić zamonašio se 1951. u manastiru Studenica, a za crkvenog poglavara je izabran 1958, posle smrti patrijarha Vikentija. Nakon što se razboleo na njegovo mesto je 2. decembra 1990. izabran patrijarh Pavle.

1994. -
Na referendumu u Republici Srpskoj 94 odsto bosanskih Srbaizjasnilo se protiv prihvatanja mirovnog plana Kontakt grupe za Bosnu i Hercegovinu.

1995. -
Od eksplozije granate na sarajevskoj pijaci Markale poginulo je 37, a ranjeno 85 ljudi. Predstavnici UN u Sarajevu optužili su bosanske Srbe za masakr civila, a dva dana kasnije avioni NATO bombardovali su postrojenja Vojske Republike Srpske.

2001. -
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije saopštilo je daje iz masovnih grobnica u Srbiji iskopano više od 340 leševa za koje se pretpostavlja da su žrtve rata na Kosovu 1999. godine.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je petak, 29. avgust, 242. dan 2008. Do kraja godine ima 124 dana.



1189. -
Dubrovnik je sklopio ugovor sa bosanskim banom Kulinom kojim se Dubrovčanima daje sloboda trgovanja u Bosni bez ikakvih ograničenja i nameta. Ugovor je jedan od najstarijih sačuvanih dokumenata u regionu.

1521. -
Turci su pod komandom sultana Sulejmana II Veličanstvenog osvojili Beograd i proglasili ga za sedište Smederevskog sandžaka. Beograd je postao pogranična tvrđava iz koje je turska vojska napadala Ugarsku i Austriju.

1526. -
U bici kod Mohača turska vojska pod komandom Sulejmana IIVeličanstvenog pobedila je trupe mađarskog kralja Ludvika II (Ludwik), koji se prilikom povlačenja utopio u reci. Ugarska država se raspala na tri dela: jedan je potpao pod Turke, drugim je zavladao ugarski vladar Ivan Zapolja, a treći je došao pod vlast Habsburga, koji su nakon Zapoljine smrti 1540. preuzeli ugarski presto.

1619. -
Rođen je francuski državnik Žan Batist Kolber (Jean Baptiste Colbert), ministar finansija kralja Luja XIV (Louis) od 1661, koji je merkantilističkom politikom učinio Francusku evropskom privrednom silom.

1632. -
Rođen je engleski filozof Džon Lok (John Locke), jedanod utemeljivača empirizma i liberalističke filozofije, čije je delo presudno uticalo na razvoj evropske filozofske i društveno-političke misli ( "Ogled o ljudskom razumu", "Pisma o toleranciji", "Dve rasprave o vladi", "Vaspitanje").

1756. -
Napadom na Saksoniju, pruski kralj Fridrih II (Friedrich)je otpočeo Sedmogodišnji rat, prvi oružani sukob svih evropskih sila koji se potom preneo na ratišta u Aziji i Severnoj Americi. Završen je 10. februara 1763. mirom u Parizu.

1820. -
U Oportu u Portugaliji je počela građanska revolucija koja je prisilila kralja Žoaoa VI (Joao) da 1821. donese liberalni ustav, kojim su ukinuti inkvizicija i privilegije feudalaca.

1825. -
Portugalija je priznala nezavisnost Brazila pod carem Pedrom I.

1842. -
Završen je prvi Opijumski rat između Kine i Velike Britanije sporazumom o miru u Nankingu, prema kojem je Kina morala da otvori svoje luke za evropsku trgovinu pod eksteritorijalnom režimu, a Hong Kong da prepusti Britancima.

1871. -
Rođen je francuski državnik Alber Lebren (Albert Lebrun), predsednik Francuske od 1932. do 1940. Kao poslednji predsednik Treće republike, posle nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu bio je prisiljen da vlast preda marionetskoj vladi maršala Anrija Filipa Petena (Henri Philippe Petain).

1885. -
Nemački inženjer Gotlib Dajmler (Gottlieb Daimler)patentirao je prvi motocikl.

1915. -
Rođena je švedska glumica Ingrid Bergman, koja jesvetsku slavu stekla filmovima snimljenim u SAD. Dobitnik je tri Oskara za filmove - "Plinsko svetlo", "Anastasija" i "Kazablanka".

1943. -
U pobuni protiv nemačke okupacije Danska je u Drugom svetskom ratu potopila svoju flotu od 30 ratnih brodova i nekoliko podmornica.

1944. -
Na zahtev izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije kralj Petar II Karađorđević posebnim ukazom oduzeo je komandu generalu Draži Mihajloviću i pozvao vojsku da se stavi pod komandu Josipa Broza Tita. Kraljeva odluka objavljena je preko radija 12. septembra.

1945. -
Trupe SAD pod komandom generala Džordža Maršala (George Marshall) počele su u Drugom svetskom ratu iskrcavanje na tlo poraženog Japana.

1949. -
SSSR je u tajnosti izveo prvu eksploziju atomske bombe.Vest o tome objavile su 22. septembra SAD, Velika Britanija i Kanada.

1960. -
Jordanski premijer Haza el Madžali poginuo je u eksploziji podmetnute bombe sa još 10 ljudi, za šta su optuženi teroristi iz Sirije.

1965. -
Američki vasionski brod "Džemini V", sa astronautima Gordonom Kuperom (Cooper) i Čarlsom Konradom (Charles Conrad) spustili su se u Atlantik nakon rekordnih osam dana provedenih u žemljinoj orbiti.

1975. -
Umro je irski državnik Emon de Valera (Eamon), učesnik irskog ustanka 1916, jedan od lidera Šin Fejna. Kao premijer (1937-4 rešio je sporazumno mnoga sporna ekonomska, politička i vojna pitanja. Predsednik Republike Irske bio je od 1959. do 1973.

1978. -
Predsednik CK kineske Komunističke partije Hua Kuo-Fengposetio je Rumuniju, Jugoslaviju i Iran. To je označilo prekid izolacije Kine iz međunarodnih aktivnosti, koja je počela odlukom o "kulturnoj revoluciji" u toj zemlji u avgustu 1966.

1991. -
Sovjetski parlament je suspendovao Komunističku partiju izamrzao njene bankovne račune, pod optužbom da je bila umešana u pokušaj državnog udara (19-22. avgusta).

1995. -
Pod snažnim međunarodnim pritiskom, rukovodstva SR Jugoslavije i Republike Srpske dogovorila su se o formiranju jedinstvene delegacije koja će učestvovati u mirovnom procesu u Bosni, a predsednik Srbije Slobodan Milošević ovlašćen je da pregovara u ime cele delegacije.

1996. -
Ruski avion "Tupoljev 154", koji je prevozio rudare naudaljeno arktičko ostrvo, udario je u jedan planinski vrh u Norveškoj. U toj najtežoj avionskoj nesreći na norveškom tlu poginuli su svi putnici i članovi posade (141).

1997. -
Ubistvo 300 ljudi u jednom alžirskom selu jedno je odnajgorih krvoprolića koje su izvršili islamisti u toj zemlji.

1999. -
Stanovnici Istočnog Timora su, uprkos strahu od nasilja,izašli na istorijski referendum, na kojem se 99 odsto izjasnilo za odvajanje od Indonezije.

2001. -
Vrhovni sud SAD osudio je trojicu direktora jedne elektronske firme iz okruga Marin (Kalifornija) za ilegalnu prodaju opreme Indiji, koju bi ona mogla upotrebiti za pravljenje nuklearnog oružja.

2003. -
U eksploziji automobila bombe ispred džamije Imam Ali uiračkom gradu Nadžafu poginulo je najmanje 80 osoba, među kojima i lider muslimanskih šiita, ajatolah Mohamed Bakir al-Hakim.

2003. -
U Francuskoj je u prve dve nedelje avgusta, tokom talasa velikih vrućina umrlo 11.435 osoba. Od velikih vrućina koje su zahvatile Evropu tog meseca umrlo je blizu 20.000 ljudi.

2005. -
U naletu uragana Katrina koji je pogodio južne države SAD najviše je stradao grad Nju Orleans, u kome je život izgubilo 1.330 osoba.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je subota, 30. avgust, 243. dan 2008. Do kraja godine ima 123 dana.

30. p. n. e.
Egipatska kraljica Kleopatra VII ubila se pošto su snage Oktavijana Avgusta potukle trupe njenog muža, rimskog vojskovođe Marka Antonija. Na presto je došla u 17. godini, 51. pre nove ere, i vladala je s maloletnim bratom Ptolomejem XIII, za kojeg je bila udata (po staroj egipatskoj vladarskoj tradiciji). Nju je potom s prestola oborio brat-muž, a vlast joj je vratio osvajač Egipta rimski vojskovođa Gaj Julije Cezar. Tada je vladala s drugim maloletnim bratom Ptolomejem XIV, čija je takođe bila žena, ali i Cezarova ljubavnica - sa njim je imala sina Cezariona. Kad je u Egipat došao Marko Antonije pridobila je i njega i uspela je da obezbedi vlast za svoje sinove.

1483.
Umro je francuski car Luj XI, koji je tokom vladavine od 1461. okončao ujedinjenje Francuske.

1489.
Rođen je italijanski slikar Antonio Alegri da Koređo. Njegove teme su najčesće bile religiozne i mitološke. Slikarski pristup mu je najčešće bio senzualan i dekorativan, sa osećanjem za odnose svetlo-tamno. Dela: freske u crkvi Svetog Jovana u Parmi, slike ''Mistično venčanje Svete Katarine'', ''Jupiter i Antiopa'', ''Leda'', ''Bogorodica sa Svetim Djorđem''.

1748.
Rođen je francuski slikar Žak Luj David, osnivač i glavni predstavnik klasicizma, član Konventa i dvorski slikar Napoleona I. Radio je istorijske kompozicije i portrete. Vaspitavan na antičkim uzorima bio je virtuozan crtač i sjajan portretista. Dela: ''Zakletva Horacija'', ''Napoleonovo krunisanje'', ''Porodica Žerar'', ''Ubijeni Mara'', ''Gospođa Rekamje''.

1757.
Ruska armija je u Sedmogodišnjem ratu, pod komandom maršala Stepana Apraksina, porazila pruske trupe u bici kod Gros Jegersdorfa.

1797.
Rođena je engleska književnica Meri Volstounkraft Šeli, supruga pesnika Persija Biša Šelija, najviše poznata po romanu ''Frankenštajn ili moderni Prometej'', pisanim u duhu ''gotskih'' priča (horor). Ostala dela: romani ''Poslednji čovek'', ''Lodor''.

1831.
Rođen je srpski kompozitor, pijanista i horovođa Kornelije Stanković, osnivač novog nacionalnog pravca u srpskoj muzici. Zapisivao je i harmonizovao srpsko crkveno pojanje. Rođen je u drevnoj porodici budimskih Srba. Školovao se u Aradu, Segedinu, Pešti, a u Beču je studirao kompoziciju. U Sremskim Karlovcima proučavao je i beležio usmenom tradicijom sačuvano srpsko crkveno pojanje. Bio je horovođa Beogradskog pevačkog društva. Doprineo je da se za srpsku muziku zainteresuju strani kompozitori, posebno ruski, uključujući Čajkovskog (''Srpski marš'', danas poznat kao ''Slovenski'') i Nikolaja Rimskog-Korsakova (''Fantazija na srpske teme''). Dela: ''Pravoslavno crkveno pojanje u srpskoga naroda'', šest svezaka ''Srpskih narodnih pesama'', koje je harmonizovao za hor, za glas i klavir, ili samo za klavir.

1871.
Rođen je novozelandski fizičar Ernest Raterford, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1908, jedan od utemeljivača moderne atomske teorije. Od 1898. do 1907. bio je univerzitetski profesor u Montrealu, potom u Mančesteru do 1919. i do smrti 1937. u Kembridžu, gde je bio i direktor laboratorije ''Kevendiš''. Najviše se bavio prirodom radioaktivnosti i fundamentalnim istraživanjima u toj oblasti, otkrivši tri tipa radijacije, koje je označio kao alfa, beta i gama zrake. Bombardujući foliju zlata alfa zracima, 1906. je otkrio postojanje snažno naelektrisanog atomskog jezgra koje je nazvao nukleus, a zajedno s nemačkim fizičarem Hansom Gajgerom otkrio je da alfa zraci sadrže pozitivno naelektrisane atome helijuma.

1914.
Nemačka Osma armija pod komandom generala Paula fon Hindenburga potukla je u Prvom svetskom ratu kod Tanenberga (danas severna Poljska, tada Istočna Pruska) posle petodnevnih borbi, Drugu rusku armiju generala Aleksandra Samsonova, koja je izgubila najmanje 30.000 ljudi. Time je zaustavljeno napredovanje Rusa ka Pruskoj, a Samsonov je istog dana izvršio samoubistvo, ali je angažovanje velikih nemačkih snaga znatno oslabilo pritisak na zapadnom frontu i doprinelo pobedi francuske armije na Marni.

1916.
Turska je u Prvom svetskom ratu objavila rat Rumuniji.

1918.
Vođu Oktobarske revolucije Lenjina ranila je u Moskvi pripadnica stranke Esera Fanja Kaplan, posle čega je boljševičko vođstvo zavelo teror nad ''kontrarevolucionarnom buržoazijom i njenim agentima''.

1929.
Umro je srpski pisac iz Dubrovnika Ivo Vojnović, dramski autor s veoma živim osećanjem za scenu, njenu vizuelnost i ekspresiju. Dela: drame ''Dubrovačka trilogija'', ''Ekvinocij'', ''Smrt majke Jugovića'', ''Gospođa sa suncokretom'', ''Lazarovo vaskrsenje'', ''Imeratrix'', ''Maškerate ispod kuplja''.

1935.
Umro je francuski pisac Anri Barbis, pacifist i borac za socijalnu pravdu. Učestvovao je u Prvom svetskom ratu kao dobrovoljac, ali se ubrzo razočarao, izrazivši ogorčenost u romanu ''Oganj'' u kojem je opisao stravičnu sliku rata i digao glas u odbranu mira. Tim delom snažno je uticao i na druge literate u Evropi. Posle rata je kao romansijer i publicista nastavio da se bori za svoje ideje. Ostala dela: romani ''Pakao'', ''Svetlost'', zbirka pesama ''Tugovanke''.

1940.
U Beču su završeni razgovori predstavnika Nemačke, Italije, Rumunije i Mađarske (Bečka arbitraža) na kojima su Nemačka i Italija prisilile Rumuniju da ustupi Bugarskoj južnu Dobrudžu, a Mađarskoj veliki deo Transilvanije (Erdelja).

1940.
Umro je engleski fizičar Džozef Džon Tomson, predsednik Kraljevskog društva u Londonu, profesor Univerziteta u Kembridžu, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1906. Otkrio je 1897. elektron, takođe i atomističku strukturu elektriciteta i dao naučni osnov provođenja elektriciteta kroz gasove.

1942.
Srpskog slikara Savu Šumanovića, majstora pejzaža, aktova i mrtve prirode, ustaše su streljale u Sremskoj Mitrovici u Drugom svetskom ratu, posle zverskog mučenja. Dugo je živeo u Parizu, a od 1930. u rodnom Šidu. Njegove velike kompozicije ''Doručak na travi'' i ''Pijana lađa'' su među najznačajnijim delima našeg modernog slikarstva. Najbolja njegova dela su u Narodnom muzeju u Beogradu, zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu i galeriji ''Sava Šumanović'' u Šidu.

1944.
Sovjetska armija je u Rumuniji u Drugom svetskom ratu zauzela naftna polja u Ploeštiju, preotevši od Nemaca važan izvor snabdevanja gorivom.

1945.
Japanske okupacione snage predale su se Britancima u Hongkongu u Drugom svetskom ratu.

1963.
Između sedišta vlada Sovjetskog Saveza i SAD lideri tih dveju zemalja Nikita Hruščov i Džon Kenedi uspostavili su posle kubanske krize, koja je zapretila opštim nuklearnim sukobom, direktnu telefonsku vezu, prozvanu ''crveni telefon''.

1973.
Kenija je zabranila lov na slonove i trgovinu slonovačom.

1981.
U Teheranu su u eksploziji podmetnute bombe poginuli predsednik Irana Muhamed Ali Radžai i predsednik vlade Muhamed Džavad Bahonar.

1983.
Potpukovnik Gijon Blaford postao je prvi Amerikanac afričkog porekla koji je poleteo u kosmos, u sastavu petočlane posade šatla ''Čelendžer''.

1991.
Sovjetska republika Azerbejdžan objavila je nezavisnost od Moskve i započela je formiranje sopstvene armije.

1995.
Avioni NATO počeli su seriju masovnih napada na vojne i civilne ciljeve u Republici Srpskoj. U bombardovanjima u kojima je korišćena i radioaktivna municija - izvedenim uz objašnjenje da ona treba Srbe u Bosni da ''dovedu za pregovarački sto'' - poginulo je više od 100 civila, a Hrvati i muslimani su zahvaljujući pomoći iz vazduha osvojili oko 4.000 kvadratnih kilometara na zapadu RS, odakle je moralo da izbegne više od 170.000 Srba. Prvog dana bombardovanja protivvazdušna odbrana Vojske RS oborila je blizu Pala francuski avion ''miraž 2000'' iz kojeg su se dva pilota spasla katapultiranjem.

1999.
Na referendumu u organizaciji Ujedinjenih nacija o statusu Istočnog Timora - bivše portugalske kolonije koju je 1975. okupirala a 1976. anektirala Indonezija - 78,5 odsto stanovnika glasalo je za nezavisnost. Istočni Timor je potpuno katolički za razliku od izrazito islamske Indonezije.

2002.
Rusija se povukla iz poslednje vojne baze na Kubi na kojoj je bila prisutna od pobede Fidela Kastra 1959.

2003.
Umro je američki glumac Čarls Bronson, rudar pre nego što je započeo karijeru filmskog glumca tokom koje je igrao u više od 60 filmova, mahom igrajući avanturiste i ljude jakog karaktera, spremne da podnesu sve u borbi za principe u koje veruju. Filmovi: ''Sedmorica veličanstvenih'', ''Dvanaest žigosanih'', ''Veliko bekstvo'', ''Jahač na kiši'', ''Porodica'' ''Čatova zemlja'', ''Divlji konji'', ''Teška vremena'', ''Beli bizon'', ''Telefon'', ''Ljubav i meci'', ''Bilo jednom na Divljem zapadu''.

2006.
Umro je Nagib Mahfuz, egipatski pisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Najpoznatiji egipatski književnik i intelektualac dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1988. čime je postao prvi pisac na arapskom jeziku kome je dodeljeno to priznanje. Napisao je oko pedesetak romana od kojih je najpoznatija ''Kairska trilogija'' u kojoj govori o razvoju Egipta kroz priču o tri generacije jedne porodice srednje klase.

2006.
Umro američki glumac Glen Ford, jedan od velikana zlatnog doba Holivuda. Počeo je da radi za studio ''Kolumbija pikčrs'' 1939. Tokom karijere duge 53 godine, igrao je u više od 100 filmova. Svetsku slavu doživeo je 1946. godine ulogom u filmu ''Gilda'' Čarlsa Vidora, u kom je Rita Hejvort postala seks simbol svog vremena. Filmovi: ''Bitka za Midvej'', ''Velika žega'', ''Kauboj'', ''Karavan putuje na Zapad'', ''U 3 i 10 za Jumu''. Nagradu Zlatni globus za najbolju ulogu osvojio je 1962. godine.

2007.
Umro je srpski pisac Jovan Kozomara. Autor je devet romana, novela i kratkih priča iz zivota Zemuna. Dela: ''Kupanje golubova'', ''Gluvarenje u dve smene'', ''Noćne magle u Zemunu'', ''Poslednji svedok iz Venecije'', ''Koprive cvetaju na Kalvariji'', a ''Gardoš sav od kiše'', ''Zemunska galerija'', ''Ko je ko u Zemunu''.