Dogodilo se na današnji dan

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je petak, 9. maj, 130. dan 2008. Do kraja godine ima 236 dana.1502. -

1502.-
Španski moreplovac Kristofer Kolumbo (Cristoforo Colombo)isplovio je iz španske luke Kadiz na četvrto i poslednje putovanje u Novi svet. Kolumbo je umro 1506. u Španiji uveren da je na svojim putovanjima stigao u Aziju.

1788. -
Britanski parlament je ukinuo trgovinu robljem.

1800. -
Rođen je Džon Braun (John Brown), borac za ukidanje ropstva u SAD. Izvršio je čuveni napad na arsenal u Harpers Feriju 1859, zbog čega je optužen za izdaju i pobunu robova i osuđen na smrt vešanjem. Njegovo pogubljenje 2. decembra 1859. dovelo je do zaoštravanja borbe između abolicionista i robovlasnika.

1805. -
Umro je jedan od najvećih nemačkih i svetskih pesnika Fridrih Šiler (Friedrich
Shiller). Veliku slavu stekao je dramama "Razbojnici", "Don Karlos" i "Vilhelm Tel", koje su i danas na repertoarima svetskih pozorišta.



1850. -
Umro je francuski hemičar Žozef Gejlisak (Joseph Gay-Lusssac), koji je utvrdio da se pritisak gasa povećava u zavisnosti od temperature.

1860. -
Rođen je škotski pisac Džejms Metju Beri (James Matthew Barrie), autor knjige o Petru Panu.

1877. -
Rumunija je proglasila nezavisnost, mesec dana nakon štoje sklopila savez sa Rusijom protiv Otomanskog carstva.

1901. -
U Melburnu je otvoren prvi parlament Australije.

1911. -
Grupa oficira, učesnika u dvorskom prevratu i ubistvukralja Aleksandra Obrenovića 1903, osnovala je u Beogradu tajnu organizaciju "Ujedinjenje ili smrt" ("Crna ruka").

1926. -
Amerikanci Ričard Berd (Richard Byrd) i Flojd Benet (Floyd Bennett) prvi su preleteli avionom Severni pol.

1927. -
Kanbera je postala glavni grad Australije umesto Melburna.

1931. -
Umro je američki fizičar Albert Majkelson (Michelson),koji je pomoću rotirajućeg ogledala odredio tačnu brzinu svetlosti. Nobelovu nagradu za fiziku dobio je 1907.

1936. -
Italija je zvanično okupirala Abisiniju (Etiopija) iitalijanskog kralja Vitorija Emanuela III (Vittorio Emanuele) proglasila abisinskim carem.

1945. -
Nemački feldmaršal Vilhelm Kajtel (Wilhelm Keitel)potpisao je u Berlinu završni dokument o okončanju Drugog svetskog rata. U ime saveznika dokument su potpisali sovjetski maršal Georgij Žukov i britanski general Artur Teder. Dokument o bezuslovnoj predaji Nemačke potpisan je 7. maja u Remsu.



1946. -
Kralj Vitorio Emanuele III je abdicirao, a Italija jepostala republika.

1948. -
Komunistička partija Jugoslavije odbacila je optužbe sovjetskih komunista protiv politike jugoslovenskog rukovodstva. Usledila je Rezolucija Informbiroa i višegodišnji politički i ekonomski pritisak tadašnjeg sovjetskog bloka na Jugoslaviju.

1950. -
Ministar inostranih poslova Francuske Rober Šuman (Robert Shuman) uputio je poziv za pomirenje Francuske i Nemačke i predložio stvaranje Zajednice za ugalj i čelik, prethodnice Evropske unije. Šumanov plan je 1951. godine potpisalo šest zemalja. Ovaj datum obeležava se kao Dan evropskih integracija.

1952. -
Širom Jugoslavije održani su masovni protesti zbog Londonskog sporazuma kojim je Zona "A" Slobodne teritorije Trst pripala Italiji.

1960. -
SAD su postale prva zemlja u kojoj su legalizovane piluleza sprečavanje začeća.

1976. -
Ulrike Majnhof (Meinhof), vođa zapadno nemačke terorističke grupe "Bader-Majnhof", obesila se u zatvorskoj ćeliji.

1978. -
U parkiranom automobilu u centru Rima pronađeno je telo bivšeg italijanskog premijera Alda Mora, kojeg su teroristi "Crvenih brigada" oteli 54 dana ranije.

1986. -
Umro je nepalski planinar Tenzing Norgaj (Norgay), koji jes Novozelanđaninom Edmundom Hilarijem (Hillary) u maju 1953. prvi osvojio "krov sveta" Maunt Everest.

1993. -
Počeli su sukobi Hrvata i Muslimana u Mostaru koji sudoveli do podele grada na muslimanski i hrvatski deo. Muslimani i Hrvati su do tada bili saveznici u borbama protiv Srba u bosanskom ratu (1992-95).

1995. -
Na kraju trodnevne proslave 50-godišnjice završetka Drugog svetskog rata u Evropi i Dana pobede, svetski lideri pozvali su na globalno pomirenje. Centralne proslave održane su u Parizu i Moskvi.

1996. -
Joveri Museveni (Yoweri) pobedio je na prvim predsedničkimizborima organizovanim u Ugandi posle 16 godina.

2001. -
Predsedniku SR Jugoslavije Vojislavu Koštunici u Njujorkuje uručena nagrada Instituta Istok-Zapad za svetskog državnika godine.

2001. -
U haosu koji je na stadionu u Akri (Gana) nastao kada jepolicija bacila suzavac na razjarene navijače, 126 ljudi izgubilo je život.

2002. -
U eksploziji nagazne mine tokom proslave Dana pobede, ujužnoj ruskoj republici Dagestanu u gradu Kaspijsk, poginulo je 42, a povređeno je 150 osoba.

2004. -
Čečenski predsednik Ahmad Kadirov i još 24 osobe poginuli su u eksploziji bombe na stadionu u Groznom, glavnom gradu Čečenije, tokom proslave Dana pobede.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je subota, 10. maj, 131. dan 2008. Do kraja godine ima 235 dana.




1497. -
Italijanski moreplovac Amerigo Vespuči (Vespuchi) krenuo je na prvo putovanje u Novi svet. Doplovio je do obale Brazila i Hondurasa, uveren da je otkrio novi kontinent između Evrope i Azije.

1655. -
Britanci su od Španije preuzeli Jamajku koja je pod španskom vlašću bila 161 godinu.

1744. -
Kralj Francuske Luj XV (Louis) umro je od malih boginja. Presto je nasledio kao petogodišnjak 1715, posle smrti pradede Luja XIV. Poražen u Sedmogodišnjem ratu (1756-63) kao saveznik Austrije protiv Prusije i Velike Britanije, mirom u Parizu 1763. bio je prisiljen da posede u Severnoj Americi i Indiji preda Velikoj Britaniji. Njegova vladavina dovela je Francusku na prag revolucije.

1760. -
Rođen je francuski oficir Klod Žozef Ruže de Lil (Claude Joseph Rouget, Lisle) koji je 1792. napisao reči i melodiju francuske himne "Marseljeza".

1844. -
Načelnik Ministarstva prosvete u srpskoj vladi, Jovan Sterija Popović, uputio je svim okružnim načelstvima dopis da se starine šalju u Narodni muzej. Ovaj datum smatra se danom osnivanja Narodnog muzeja u Beogradu, mada je akt o osnivanju donet u septembru.

1865. -
Trupe Unije zarobile su u Američkom građanskom ratu predsednika Konfederacije Džefersona Dejvisa (Jefferson Davis).

1871. -
Francuska i Nemačka potpisale su sporazum u Frankfurtu kojim su Alzas i Lorena ustupljeni Nemcima.

1881. -
Krunisan je rumunski kralj nemačkog porekla Karol I Hoencolern (Carol Hohenzollern), prvi kralj Rumunije.

1894. -
Rođen je američki kompozitor i dirigent Dimitri Tjomkin (Tiompkin). Poznat je i kao autor filmske muzike ("Tačno u podne", "Rio Bravo", "Starac i more").

1923. -
Između Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Grčke sklopljena je Konvencija o osnivanju Slobodne zone u Solunu, kojom je na 50 godina Kraljevini pripala carinska uprava. Novi aranžman između Jugoslavije i Grcke potpisan je 1975. u Atini, s važnošću od 10 godina.

1933. -
U Berlinu, ispred Rajhstaga, nacisti su spalili više od 25.000 knjiga (Marksa, Frojda, Brehta, Ajnštajna ...), najavljujući na taj način "novo razdoblje u istoriji nemačke kulture".

1940. -
Vinston Čerčil je postao britanski premijer, nakon što je Nevil Čembrlen (Neville Chamberlain), potpisnik Minhenskog sporazuma, podneo ostavku.

1940. -
Nemačka je bez objave rata napala Holandiju, Belgiju i Luksemburg, a Velika Britanija je posle nemačke invazije na Dansku zaposela bivšu dansku koloniju Island.

1941. -
Hitlerov zamenik Rudolf Hes (Hess) spustio se padobranom u Škotsku sa namerom da počne mirovne pregovore. Uhapšen je i kraj rata proveo je u britanskom zatvoru. Na suđenju u Nirnbergu 1946. osuđen je za ratne zločine na doživotnu robiju.

1945. -
Sovjetske trupe u Drugom svetskom ratu zauzele su Prag; Saveznici su preuzeli Rangun od Japanaca.

1960. -
Američka nuklearna podmornica "Triton" završila je 84-dnevno putovanje oko sveta.

1977. -
Umrla je američka filmska glumica Džoan Kraford (Joan Crawford), jedna od najvećih holivudskih zvezda tridesetih godina 20. veka, dobitnica Oskara 1945. za film "Mildred Pirs".



1979. -
Umrla je Ita Rina, najpoznatija jugoslovenska filmska glumica između dva svetska rata, koja je slavu stekla filmom "Erotikon". Ušla je u svetsku enciklopediju filma.

1981. -
Fransoa Miteran (Francois Mitterrand) postao je predsednik Francuske pobedivši u drugom krugu Valeri Žiskar D'Estena (Valery Giscard D'Estaing).

1988. -
SAD su stavile veto na rezoluciju Saveta bezbednosti UN kojom je Izrael osuđen za invaziju na jug Libana.

1993. -
Više od 200 tajlandskih radnika poginulo je u požaru koji je zahvatio fabriku igračaka u provinciji Nakon Patom.

1994. -
Italijanski medijski magnat Silvio Berluskoni (Berlusconi) postao je predsednik italijanske vlade u koju su, prvi put od Drugog svetskog rata, ušli neofašisti.

1994. -
Nelson Mandela izabran je za predsednika Južne Afrike i postao prvi crnac predsednik te zemlje.

1995. -
Svetska zdravstvena organizacija u Ženevi saopštila je da bi uzročnik smrtonosne epidemije u Zairu mogao biti virus ebola.

1997. -
U zemljotresu u istočnom Iranu poginulo je najmanje 1.560 ljudi.

2001. -
Jugoslovenska skupština ratifikovala je Sporazum o specijalnim, paralelnim vezama SRJ i Republike Srpske koji su 5. marta u Banjaluci potpisali jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica i predsednik RS Mirko Šarović.

2002. -
Bivši agent FBI Robert Hansen (Hanssen) osuđen je u Americi na doživotnu robiju, zbog prodaje Moskvi strogo poverljivih dokumenata, čime je postao špijun koji je naneo najveću štetu u američkoj istoriji.

2002. -
Umro je Iv Rober (Yves Robert), francuski glumac i režiser, koji je najveći domet ostvario filmovima "Visoki Plavi Čovek sa Jednom Crnom cipelom" i "Rat dugmadima".

2003. -
Sud u Jemenu osudio je na smrt Abeda Abdula Razaka Kamela zbog ubistva tri američka baptistička misionara i ranjavanje jednog, u decembru 2002. godine u jednoj bolnici u gradu Džibla.

2005. -
Egipatski parlament odobrio je ustavni amandman kojim je, po prvi put u istoriji ove države, dozvoljeno učešće više kandidata na predsedničkim izborima.

2006. -
Za predsednika Italije, jedanaestog po redu posle II svetskog rata, izabran je Đorđo Napolitano i on je prvi bivši komunista na toj funkciji.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je nedelja, 11. maj, 132. dan 2008. Do kraja godine ima 234 dana.


330. -
Rimski car Konstantin I Veliki proglasio je grčki grad Vizant za novu prestonicu Rimskog carstva. Grad, koji je po njemu nazvan Konstantinopolj (Carigrad) osvojili su Turci 1453. i kao Istanbul bio je prestonica Otomanskog carstva do 1923.

483. -
Rođen je vizantijski car Justinijan I Veliki, koji je tokom vladavine (od 527) nastojao da obnovi jedinstvo Rimskog carstva sa sedištem u Carigradu. Zaslužan je za kodifikaciju rimskog prava.

483. -
Rođen je vizantijski car Justinijan I Veliki, koji je tokom vladavine (od 527) nastojao da obnovi jedinstvo Rimskog carstva sa sedištem u Carigradu. Zaslužan je za kodifikaciju rimskog prava.

1686. -
Umro je nemački fizičar i pronalazač Oto fon Gerike (Otto von Guericke). Prvi je demonstrirao vakuum, izumeo je vazdušnu pumpu, vazdušnu vagu i barometar.

1745. -
Francuske trupe pobedile su Britance u bici kod Fontenoa i preuzele Holandiju od Austrije.

1778. -
Umro je engleski državnik Vilijam Pit Stariji (William Pitt the Elder), jedan od pokretača Sedmogodišnjeg rata (1756-63) posle kojeg je Britanija postala kolonijalna sila.

1824. -
Britanske snage preuzele su Rangun u Burmi.

1867. -
Londonskim ugovorom zagarantovana je samostalnost i neutralnost Luksemburškog Vojvodstva.

1888. -
Rođen je američki kompozitor Irving Berlin. Proslavio se kao autor zabavne muzike, a njegova pesma "Vajt Krismes" ubraja se i danas u bestselere američkog tržišta ploča.

1889. -
Rođen je jugoslovenski kompozitor Josip Slavenski, profesor Muzičke akademije u Beogradu. U težnji ka oblikovanju nacionalnog izraza, spojio je elemente muzičkog folklora pojedinih balkanskih naroda s modernom evropskom muzičkom tehnikom ("Simfonija orijenta", "Haos", "Heliofonija", "Simfonijski ep").

1904. -
Rođen je španski nadrealistički slikar Salvador Dali, jedan od najvećih slikara 20. veka. Radio je i kao kostimograf i scenograf u filmovima španskog režisera Luisa Bunjuela (Louis Bunuel) "Andaluzijski pas" i "Zlatno doba".



1931. -
Propast najveće austrijske banke Kredit-Anstalt označila je početak finasijskog kolapsa centralne Evrope.

1949. -
Sijam je promenio ime u Tajland; Izrael je primljen u UN.

1968. -
U nastojanju da okonča žestoke sukobe studenata sa policijom, francuski premijer Žorž Pompidu (Georges Pompidou) učinio je ustupke studentskim zahtevima.

1973. -
Uspostavljeni su diplomatski odnosi Savezne Republike Nemačke i Demokratske Republike Nemačke, čime je okončano razdoblje nepriznavanja DR Nemačke kao suverene države.

1981. -
Umro je popularni rege pevač Bob Marli (Marley).

1987. -
Indijski premijer Rađiv Gandi (Rajiv Gandhi) stavio je Penđab pod federalnu kontrolu zbog pobune Sika.

1988. -
U Moskvi je umro britanski novinar i dvostruki agent Harold Adrijan Rasel, "Kim" Filbi (Adrian Russell, Philby), jedan od najuspešnijih špijuna u sovjetskoj obaveštajnoj službi.

1992. -
Zbog umešanosti jugoslovenske vojske u sukobe u Bosni, ministri inostranih poslova EZ doneli su odluku da povuku ambasadore iz Beograda i zatražili suspendovanje članstva SR Jugoslavije u OEBS-u.
1992. -
Tokom pozorišnih susreta "Joakim Vujić" u Kruševcu umro je srpski glumac Jovan Milićević.

1996. -
Američki putnički avion DC-9 se srušio u močvaru Everglejds na Floridi ubrzo po poletanju s aerodroma u Majamiju. Poginulo je svih 110 putnika i članova posade.

1997. -
Superkompjuter kompanije IMB "Duboko plavo" pobedio je svetskog šampiona u šahu, ruskog velemajstora Garija Kasparova, u meču od šest partija.



2000. -
Indija je dočekala svog milijarditog stanovnika - u državnoj bolnici Safdarjang u Nju Delhiju rođena je devojčica.

2002. -
Umro je Džo Bonano (Joe Bonanno) poznat pod imenom "Džo Banana" (97), jedan od osnivača američke mafije, koji nikada nije osuđivan tokom desetina godina koliko se nalazio na čelu "pet porodica" koje su se bavile organizovanim kriminalom.

2003. -
Potpredsednik Demokratske partije socijalista (DPS) Filip Vujanović izabran je za predsednika Crne Gore.

2004. -
U 93. godini umro je Fil Gerš (Phil Gersh), jedan od najpoznatijih holivudskih agenata, koji je decenijama zastupao vodeće holivudske zvezde, uključujući Hemfrija Bogarta (Hemphery), Dejvida (David) Nivena i Džejmsa Mejsona (James Mason).

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je ponedeljak, 12. maj, 133. dan 2008. Do kraja godine ima 233 dana.



1567. -
Rodjen Klaudio (Claudio) Monteverdi, italijanski kompozitor.

1607. -
Engleski avanturista Džejms Smit osnovao je prvo englesko naselje na tlu Severne Amerike, koje je kasnije po njemu dobilo ime Džejmstaun.

1820. -
Rođena je engleska bolničarka Florens Najtingejl (Florence Nightingale), koja je otvorila prvu školu za bolničarke. U Krimskom ratu (1853-56) organizovala je prvu ekipu za negu ranjenika.

1842. -
Rođen je francuski kompozitor Žil Masne (Jules Massenet). Komponovao je preko 20 opera, uglavnom lirske tematike, kao i balete, oratorijume, orkestarsku muziku, kantate, solo pesme ("Manon", "Verter", "Don Kihot", "Tais").

1871. -
Umro je francuski kompozitor Danijel Fransoa Espri Ober (Daniel Francois Esprit Auber), autor opera u kojima se smenjuju govorne i pevačke deonice ("Fra Diavolo", "Crni Domino").

1881. -
Tunis postao francuski protektorat.

1884. -
Umro je češki kompozitor Bedržih Smetana (Bedřich), osnivač češke opere i moderne muzike (opera "Prodana nevesta").



1888. -
Britanija je uspostavila protektorat nad Severnim Borneom i Brunejom.

1904. -
Rođen je čileanski pesnik Pablo Neruda. Bio je učesnik Španskog građanskog rata, nakon kojeg se posvetio idealima socijalne pravde. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1971. godine. ("Suton", "Dvadeset ljubavnih i jedna očajna pesma", "Španija u srcu")

1918. -
Rođen je američki inženjer Džulijus Rozenberg (Julius Rosenberg), koji je sa suprugom Etel (Ethel), 1953. kao prvi civil u SAD, osuđen na smrt i pogubljen zbog špijunaže, uprkos kampanji širom sveta da im bude pošteđen život.

1925. -
Vrhovni Sovjet SSSR-a usvojio je prvi sovjetski ustav.

1926. -
Maršal Jozef Pilsudski izvršio je državni udar i uspostavio je vojnu diktaturu u Poljskoj.

1929. -
Rodjen jevrejsko-američki kompozitor i klavirista, Bart Bakarak (Burt Bacharach), u Kanzas Sitiju, Mizuri. Komponovao je za mnoge uspešne pevače, kao što su Areta Frenklin, Tom Džons, Karpenters, Dion Vorvik i drugi. Snimio je preko 20 LP i CD izdanja.

1937. -
Engleski kralj Džordž VI (George) krunisan je u Vestminsterskoj opatiji u Londonu. Ceremoniju je prenosila televizija BBC, prvi put uživo.

1943. -
Predajom nemačkog generala fon Arnima u Tunisu završene su borbe u severnoj Africi u Drugom svetskom ratu.

1949. -
Zvanično je okončana sovjetska desetomesečna blokada Berlina tokom koje je grad snabdevan iz Savezne Republike Nemačke vazdušnim mostom.

1950.-
Rodjen je glumac Gejbrijel Bern. Gejbrijel je prvo dete u osmočlanoj irskoj porodici iz Dablina.
Počeo je da se bavi glumom sa 29 godina u rodnoj Irskoj, a pre toga je radio kao arheolog, učitelj, kuvar, toreador, i "osoba koja kači oči plišanim medama" u jednoj fabrici igračaka.
Sa 37 godina je prvi put je otišao u SAD u potrazi za holivudskom karijerom.
Oženio se glumicom Elen Barkin, sa kojom ima dvoje dece. Par se razveo 1993. godine nakon pet godina braka.
Filmovi: "Male žene", "Dežurni krivci", "Osećaj gospodjice Smile za sneg", "Čovek sa gvozdenom maskom", "Stigmata", "Vaniti fer" i drugi.



1957. -
Umro je američki filmski glumac i jedan od najvećih režisera nemog filma Erih fon Štrohajm (Erich von Stroheim) ("Pohlepa", "Svadbeni marš", "Kraljica Keli").

1965. -
Zapadna Nemačka je uspostavila diplomatske odnose sa Izraelom, a arapske zemlje su prekinule odnose sa vladom u Bonu.

1988. -
Svetska zdravstvena organizacija objavila je da u svetu ima više od 34.000 obolelih od side.

1992. -
Skupština srpskog naroda u Bosni i Hercegovini je na zasedanju u Banja Luci donela odluku o formiranju Vojske Republike Srpske i osnivanju novinske agencije SRNA; nemoćni da spreče širenje sukoba u Bosni, posmatrači EZ napustili su Sarajevo.

1995. -
Vlasnici "Rokfeler centra" u Njujorku, iza kojih je stajao japanski kapital, objavili su bankrot.

1997. -
Predsednik Rusije Boris Jeljcin i čečenski vođa Aslan Mashadov potpisali su sporazum o obustavi neprijateljstava.

2001. -
Umro je popularni pevač Peri Komo (Perry Como), čiji je opušteni vokalni stil šest decenija vladao scenom, sa baladama kao što su "Uhvati zvezdu padalicu" i "Nemoguće".

2003. -
Iranski predsednik Mohamad Katami (Mohammad Khatami) doputovao je u Liban i on je prvi iranski lider koji je posetio Liban od islamske revolucije 1979. godine.

2003. -
U dva samoubilačka bombaška napada u Čečeniji, poginulo je najmanje 75, a povređeno stotine osoba.

2003. -
Umro je Princ Sadrudin Aga Kan (Sadruddin Aga Khan), bivši komesar Agencije UN za izbeglice i izaslanik UN u Avganistanu.

2006.
Između 150 i 200 ljudi poginulo je u eksploziji naftovoda na periferiji Lagosa, najvećeg grada u Nigeriji.

2007.
U eksploziji bombe na pijaci u turskoj luci Izmir povređeno je 15 ljudi. Bomba je bila pričvršćena za bicikl, ostavljen na pijaci u četvrti Bornova. Smatra se da iza terorističkog akta stoji kurdska PKK. Izmir je, posle Istanbula, najveća luka u Turskoj, ali i glavni lučki grad i veliki turistički centar.

2007.
Najmanje 27 ljudi je poginulo, a više od 100 je ranjeno u pakistanskom gradu Karačiju, u najžešćoj razmeni vatre od početka političke krize koja se pretvorila u otvoren sukob između vladinih snaga i opozicije, nakon što je pakistanski predsednik Pervež Mušaraf smenio predsednika Vrhovnog suda.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je utorak, 13. maj, 134. dan 2008 Do kraja godine ima 232 dana.

1607.
Kapetan Džon Smit stigao je s grupom vojnika u
Virdžiniju. Mesto na kom su se nastanili nazvao je Džejmstaun,
bilo je to prvo stalno britansko naselje u Novom Svetu.

1619.
Pogubljen je holandski državnik JohanOldenbarnevelt,
otac moderne holandske države. Smaknuće je naredio
njegov saborac u borbi protiv španskih okupatora princ Moris Nasau,
pod optužbom za religioznu subverziju. Zajedno s Morisovim ocem
Vilemom I ''Chutljivim'' od Oranža, vladarom novostvorene
protestanske republike Ujedinjenih Provincija Nizozemske,
Oldenbarnevelt je krajem 16. veka predvodio pobunu protiv Španaca
koji su silom naturali rimokatolicizam. Odlučujuće je doprineo
ekonomskom procvatu Holandije, njenoj trgovinskoj ekspanziji i
osnivanju Holandske istočnoindijske kompanije, ali je njegov
umereni protestantizam toliko zasmetao Morisu da ga je uhapsio i
pogubio, što istoričari smatraju najtamnijom mrljom rane holandske
istorije.

1717.
Rođena je austrijska carica, češka i mađarska
kraljica Marija Terezija, koja je tokom vladavine od 1740. do smrti
1780. sprovodila reforme u duhu prosvećenog apsolutizma, ali i
germanizaciju i nasilno pokatoličavanje. Srbima u
Potisko-pomoriškoj granici ukinula je privilegije, čime je
podstakla njihove seobe u Rusiju od 1751. do 1753. (koje je
literarno opisao Crnjanski u Seobama). Da bi osigurala osporavani
presto (zbog problema nasleđivanja prestola po ženskoj liniji),
vodila je rat za austrijsko nasleđe od 1740. do 1748. u kojem joj
je 1745. pruski kralj Fridrih II Veliki preoteo Šleziju (osim
jedenog malog dela) i učestvovala je u Sedmogodišnjem ratu od
1756. do 1763.

1792.
Rođen je italijanski sveštenik Djovani Marija
Mastai Fereti, od 1846. papa Pije IX, čiji je pontifikat trajao 31
godinu i 236 dana, najduže u istoriji rimokatoličke crkve. Na
Vatikanskom koncilu 1870. proglasio je dogmu o papskoj
nepogrešivosti.

1795.
Rođen je slovački filolog i istoričar Pavel Jozef
Šafarik, ideolog slovenske uzajamnosti i jedan od osnivača
slavistike. Kao direktor srpske gimnazije u Novom Sadu od 1819. do
1833. pridobio je mnoge uticajne ličnosti, uključujući vladare
Srbije i Crne Gore Miloša Obrenovića i Njegoša, za šire
istraživačke poduhvate u proučavanju jezika i književnosti
Južnih Slovena. Bio je i predsednik ''Societas slavica'', prvog
časopisa Slovaka u Vojvodini. Od 1833, kao bibliotekar
Univerzitetske biblioteke, posvetio se u Pragu izučavanju
slovenskih jezika, književnosti i istorije. Za srpsku kulturu
posebno je značajna ''Srpska čitanka'' u kojoj je izložio poreklo i
razvitak srpskog jezika, ''Žitije Stevana Nemanje'' i ''Dušanov
zakonik''. Ostala dela: ''Istorija slovenskog jezika i književnosti
svih dijalekata'', ''Slovenske starine'', ''Slovenska etnografija'',
''Spomenici stare književnosti Jugoslovena'', ''O poreklu i zavičaju
glagoljice'', ''Istorija jugoslovenske književnosti'', ''Žitija
Chirila i Metodija''.

1798.
Rođen je Konstantin Danil, jedan od
najvećih srpskih slikara 19. veka, predstavnik srpskog bidermajera.
Stilom i tehnikom bliskom bečkim klasicistima, radio je ikonostase
- najznačajniji je u Uspenskoj crkvi u Pančevu i u eparhijskoj
crkvi u Temišvaru - portrete, mrtvu prirodu, kompozicije. Dostizao
je pravo majstorstvo kao portretista, ispoljavajući znatnu
umetničku snagu i plemenitost kolorita. Dela: ''Pavle Kengelac'',
''Umetnikova žena''.

1809.
Trupe francuskog cara Napoleona I ušle su u Beč.

1830.
Osnovana je republika Ekvador.

1840.
Rođen je francuski pisac Alfons Dode, autor
trilogije o zgodama Tartarena Taraskonca, remek dela francuske
humorističke proze. Bio je naturalista, ali se odlikovao toplinom u
razumevanju ljudske nesreće, nenametljivim humanizmom i izuzetnim
darom zapažanja. Pisao je romane, drame i novele. Dela: ''Pisma iz
mog mlina'', ''Tartaren Taraskonac'', ''Nabob'', ''Safo'', ''Numa Rumestan'',
''Kraljevi u izgnanstvu'', ''Besmrtnik''.

1846.
Kongres SAD formalno je objavio rat Meksiku, mada su
borbe u Kaliforniji započele nekoliko dana ranije. Posle krvavih
dvogodišnjih sukoba, SAD su dobile rat 1848, otevši Novi Meksiko i
zlatom bogatu Kaliforniju.

1848.
Skupština predstavnika 175 crkvenih opština
vojvođanskih eparhija, zajedno s delegatima iz Srbije, izabrala je
u Sremskim Karlovcima mitropolita Josifa Rajačića za partijarha, a
pukovnika Stevana Šupljikca za vojvodu. Skupština je istakla pravo
Srba u Austriji (Ugarskoj) na autonomni politički i kulturni
razvoj, a 15. maja proglasila je Srpsku Vojvodinu koja je obuhvatala
Srem, Vojnu granicu u Sremu, Baranju i Bačku s bečejskim i
šajkaškim okruzima (takođe deo Granice) i Banat sa Vojnom
granicom i kikindskim okrugom. Austrijska (i Ugarska) vlada
proglasile su odluke Majske skupštine nezakonitim, ali je
austrijski ustav od 4. marta 1849. potvrdio osnivanje Srpske
Vojvodine i Tamiškog Banata, u koje su uključeni Bodroška,
Torontalska, Tamiška i Krašovska županija i Rumski i Iločki
okrug Sremske županije. Vojvodina je dobila status posebne upravne
teritorije, a austrijski car je poneo i titulu srpskog velikog
vojvode.

1851.
Rođen je pisac i lekar Laza Lazarević,
jedan od najboljih srpskih realista. Prava je završio u Beogradu a
medicinu u Berlinu. Napisao je samo devet pripovedaka, od kojih je
''Švabica'' ostala u fragmentima. Mada s patrijarhalnim pogledima na
život, njegove pripovetke - sažete, s veoma snažnom unutrašnjom
dramatikom - imaju klasičnu vrednost. Prevodio je ruske pisce
Nikolaja Černjiševskog, Nikolaja Gogolja i Alekseja Pisemskog i
francuskog pisca Ežena Srkriba. Kao lekar učestvovao je u
organizaciji saniteta u Srbiji i objavio 54 rada u stručnim
medicinskim časopisima, od kojih neki imaju izuzetan značaj.
Ostala dela: ''Prvi put s ocem na jutrenje'', ''Sve će to narod
pozlatiti'', ''Vetar'', ''Na bunaru'', ''Školska ikona'', ''On zna sve'', ''U
dobri čas hajduci'', ''Verter''.

1862.
Rođen je pisac Janko Veselinović, realista
i romantik narodnjak, prevashodno slikar mačvanskog sela, koje je
opisivao s mnogo ljubavi, idealizujući patrijarhalni život.
Odlično je poznavao srpski jezik i vešto ga koristio u romanima,
pripovetkama i pozorišnim komadima. Dela: romani ''Hajduk Stanko'',
'Junak naših dana'', ''Borci'', zbirke pripovedaka ''Slike iz seoskog
života'', ''Od srca srcu'', ''Rajske duše'', ''Zeleni vajati'', ''Male
priče'', ''Seljanka'', pozorišna igra s pevanjem ''Djido'' (s
Dragomirom Brzakom), komad ''Potera'' (s Čiča-Ilijom Stanojevićem).

1871.
Italija je donela Zakon o garancijama, kojim je papa
proglašen neprikosnovenom osobom u čijem je posedu sedište
rimokatoličke crkve Vatikan.

1881.
Rođen je Dimitrije Tucović,
vođa socijalističkog pokreta u Srbiji. Iako je bio veliki
protivnik oslobodilačke politike Srbije u Staroj Srbiji (Kosovo i
Metohija) i Južnoj Srbiji (danas Makedonija) ipak se borio u
oslobodilačkim ratovima Srbije od 1912. do pogibije 1914. Predvodio
je 5. aprila 1903. demonstracije u Beogradu protiv režima kralja
Aleksandra Obrenovića i potom je morao da emigrira u Beč. Po
povratku u otadžbinu posle majskog prevrata 1903, uređivao je
''Narodne novine''. Diplomirao je prava u Beogradu 1906, sekretar
Srpske Socijaldemokratske partije postao je 1908, a teorijski
časopis ''Borba'' pokrenuo je 1910. Na Međunarodnom socijalističkom
kongresu u Kopenhagenu 1910. u značajnom govoru o austrougarskoj
aneksiji Bosne i Hercegovine ukazao je na pogrešan stav austrijskih
socijalista po ovom pitanju, a i kad je o nacionalnom pitanju reč
uopšte. U polemici je ubedljivo porazio jednog od vođa austrijske
Socijalističke partije Karla Renera, kancelara Austrije posle Prvog
svetskog rata, ukazavši na ekspanzionističku politiku
Austro-Ugarske i neodrživost stava socijalista te zemlje da slede
vladu. Objavio je oko 600 radova u domaćim i stranim listovima.
Poginuo je 20. novembra 1914. u Kolubarskoj bici na Vrapčem brdu
kod Lazarevca. Dela: ''Zakonsko osiguranje radnika'', ''Srbija i
Arbanija'', ''Zakon o radnjama i socijalna demokratija'', ''U izbornu
borbu!'', ''Za socijalnu politiku'', ''Socijal-demokratski agitator'',
''Porezi: jedna žalosna glava u politici srpske buržoazije'',
''Jedinstvo pokreta''.

1882.
Rođen je francuski slikar Žorž Brak, koji je s
Pablom Pikasom 1905. osnivač kubističkog pokreta. Posle Prvog
svetskog rata prolazio je kroz mnoge faze, slikajući s upadljivom
originalnošću. Slikao je pejzaže, aktove i mrtve prirode.

1887.
U Beogradu je osnovana Opservatorija Velike škole,
čiji je rad omogućio izradu desetina naučnih radova koji su
poslužili kao osnova za istraživanja klime. Osnivanjem
Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije 1947. Opservatorija
je postala njegov sastavni deo.

1888.
U Brazilu je ukinuto ropstvo (među poslednjima u
svetu).

1914.
Rođen je američki bokser afričkog porekla Džozef
Luis Barou, poznat kao Džoe Luis, apsolutni prvak sveta u teškoj
kategoriji od 1937. do 1949. Titulu je osvojio 22. juna 1937. u
meču sa zemljakom Džimom Bradokom i odbranio je 25 puta, po čemu
je rekorder, a niko ga nije nadmašio ni po dužini držanja titule.
Povukao se neporažen 1949, ali se zbog finansijskih nedaća vratio
na ring i 1950. i 1951. bezuspešno pokušao da povrati titulu.

1927.
U Nemačkoj je ''crni petak'' nagovestio slom
nacionalne privrede.

1930.
Umro je norveški polarni istraživac Fritjof
Nansen, diplomata i humanista, profesor okeanografije na
Univerzitetu u Oslu, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1922.
Istraživao je od 1893. do 1896. Grenland i Severni ledeni okean, a
posle Prvog svetskog rata se bavio zaštitom ratnih zarobljenika i
nacionalnih manjina. Kao visoki komesar Društva naroda rukovodio je
repatrijacijom ratnih zarobljenika i doprineo potpisivanju
Ženevskog protokola o izbeglicama. Jedna vrsta emigrantskog pasoša
nazvana ''Nansenov pasoš'' i sada je u upotrebi kao potvrda
identiteta raseljenih ljudi.

1931.
Umro je srpski kompozitor i horovođa Josif
Marinković, član Srpske kraljevske akademije, koji je najveći deo
stvaralaštva posvetio herojskoj romantičarskoj muzici, znatno je
obogativši u tehničkom i izražajnom pogledu. Njegove solo pesme i
mnoge horske kompozicije uz pratnju klavira poseban su doprinos
srpskoj muzici. Završio je Orguljašku školu u Pragu i bio je u
Beogradu dirigent pevačkog društva ''Obilić''. Dela: horovi
''Narodni zbor'', ''Junački poklič'', ''Kola'', ''Potočara'', ''Zadovoljna
reka'', solo pesme ''Čežnja'', ''Kaži mi, kaži, Stojanke'', crkvena
muzika ''Liturgija'', ''Pomen'', ''Carju nebesni'', ''Opelo''.

1940.
Britanski premijer Vinston Čerčil u parlamentu je
u Drugom svetskom ratu izjavio da naciji u sukobu s Nemačkom ne
može da obeća ''ništa sem krvi, suza i znoja''.

1941.
Ministar unutrašnjih poslova ustaške Nezavisne
Države Hrvatske Andrija Artuković propisao je u Drugom svetskom
ratu ''Provedbenu naredbu o ustrojstvu i poslovanju ravnateljstva za
javni red i sigurnost'', što je bio ''pravni osnov'' hrvatskih vlasti
za stavljanje van zakona oko dva miliona Srba i desetine hiljada
Jevreja i Roma.

1944.
U Drvaru je u Drugom svetskom ratu formirana Ozna
(Odeljenje za zaštitu naroda) - partijska politička policija prema
boljševičkom uzoru, kasnije preimenovana u UDB (Uprava državne
bezbednosti) a kasnije u SDB (Služba državne bezbednosti).

1961.
Umro je američki filmski glumac Gari Kuper, jedan
od najomiljenijih glumaca u istoriji Holivuda, prepoznatljiv po
naglašenoj individualnosti. Snimio je 84 filma. Filmovi: ''Zakon
Divljeg zapada'', ''Narednik Jork'' (Oskar), ''Kome zvono zvoni'',
''Tačno u podne'' (Oskar), ''Vera Kruz'', ''Prijateljsko ubeđivanje'',
''Ljubav popodne'', ''Drvo za vešanje''.



1965.
Izrael i Zapadna Nemačka odlučili su da uspostave
diplomatske odnose, posle čega je više arapskih država prekinulo
odnose s Bonom.

1968.
U Parizu su počeli zvanični pregovori predstavnika
Severnog Vijetnama i SAD o okončanju rata u Vijetnamu.

1969.
U rasnim nemirima u Kuala Lumpuru, glavnom gradu
Malezije, poginulo je više od stotinu ljudi.

1981.
Na papu Jovana Pavla II u Rimu je pucao turski
terorista Mehmed Ali Agdža, ranivši ga u stomak i ruku.

1994.
Ministri inostranih poslova SAD, Rusije, Velike
Britanije, Francuske, Nemačke, Belgije i Grčke odlučili su na
sastanku u Ženevi - na osnovu mirovnog koncepta Evropske unije - da
51 odsto teritorije BiH pripadne bosanskim muslimanima i Hrvatima, a
49 odsto Srbima.

1994.
Palestinska policija je, na osnovu sporazuma Izraela
i Palestinske oslobodilačke organizacije, u Jerihonu preuzela
kontrolu od izraelske vojske.

1995.
U indijskoj državi Kašmir razularena masa
razbesnelih zbog razaranja jedne muslimanske džamije, palila je
škole, vladine zgrade i hinduističke hramove.

1996.
Više od 600 ljudi poginulo je u nevremenu na severu
Bangladeša.

1999.
Avioni NATO srušili su pokretni most u Vrbasu na
Velikom bačkom kanalu. Istovremeno su visokoprovodljivim grafitnim
bombama ponovo gađana postrojenja Elektroprivrede Srbije, zbog
čega su bez struje ostali Niš, Pirot, Kuršumlija, Aleksinac,
Prokuplje, Leskovac, Šabac i delovi Beograda, Novog Sada i više
mesta u Vojvodini.

1999.
Francuski pisac i filozof Režis Debre optužio je
NATO u otvorenom pismu predsedniku Francuske Žaku Širaku za
zločine nad civilima i osporio ''ključni razlog'' za agresiju na
Srbiju (SRJ) jer tokom boravka na Kosovu i Metohiji nije našao
nikakve dokaze navodnog genocida nad Albancima.

1999.
Međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava
''Hjumen rajts voč'' optužila je NATO da krši međunarodno ratno
pravo, povodom agresije na Srbiju (SRJ) i da se stalno povećava
broj ubijenih civila i razorenih civilnih objekata, mada je agresija
otpočela pod izgovorom ''zaštite ljudskih prava''.

1999.
Peru i Ekvador potpisali su dokument o
razgraničenju, okončavši posle šest decenija spor zbog kojeg su
dve latinoameričke zemlje tri puta ratovale.

2000.
Predsednika Izvršnog veća Vojvodine Boška
Peroševića na Novosadskom sajmu ubio je umno poremećeni pripadnik
sajamskog obezbeđenja.

2004.
U Indiji su završeni maratonski skupštinski izbori
koji su trajali više od mesec dana, na kojima je posle osam godina
u opoziciji, pobedila Kongresna stranka Sonje Gandi, koja je
neočekivano odlučila da ne prihvati mesto šefa vlade i podnela
ostavku na mesto predsednika stranke.

2006.
Najmanje 29 ljudi je poginulo, a osam je nestalo u
tropskoj oluji koja je zahvatila severozapadnu oblast Filipina.
Tajfun ''Čanču'' naterao je oko 24.000 osoba da napuste svoje
domove. Oko 20 tajfuna svake godine pogode arhipelag Filipina,
uglavnom tokom trajanja kišne sezone od sredine maja do septembra.

2007.
U eksploziji kamiona bombe čija je meta bilo
sedište vodeće kurdske političke partije - Kurdistanske
demokratske partije (KDP) Masuda Barzanija, lidera autonomnog
kurdskog regiona, na severu Iraka, u Mahmuru, oko 50 kilometra
južno od Ibrila, poginulo je 30, a ranjeno 50 ljudi. Odgovornost za
taj napad preuzela je međunarodna teroristička mreža Al Kaida.

2007.
Najmanje milion Turaka koji podržavaju svetovnu
državu okupilo se u gradu Izmiru kako bi protestvovalo protiv
proislamističke orjentacije vlade - u strahu da će sekularni
koncept države kakav je ustrojio Kemal Ataturk biti poništen.

2007.
Predstavnica Srbije Marija Šerifović pobedila je
pesmom ''Molitva'' na 52. nadmetanju za Pesmu Evrovizije održanom u
Helsinkiju u Finskoj, u Hartval Areni.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je sreda, 14. maj, 135. dan 2008. Do kraja godine ima 231 dan.


1316. -
Rođen je Karlo IV Luksemburški, kralj Češke od 1346, rimsko-nemački car od 1355. U Pragu je osnovao prvi univerzitet u srednjoj Evropi (134.

1610. -
Ubijen francuski kralj Anri IV.

1771.
Rođen je velški filantrop Robert Oven, socijalista utopista i socijalni reformator, industrijalac koji je svo bogatstvo utrošio pokušavajući da ostvari projekte socijalnih reformi. Njega i njegove pristalice savremenici su nazivali ''socijalistima'', čime je taj izraz ušao u upotrebu. Prve uzorne zajednice stvorio je u Nju Lanarku u Škotskoj i u tim kooperativama proizvođača i potrošača ukinuo je rad dece, ustanovio bolesničke blagajne,
skratio radno vreme, povećao nadnice, osnovao čitaonice. Da bi dokazao ostvarljivost reformi, otišao je u SAD, gde je 1825. osnovao komunu ''Nova harmonija''. Kad je eksperiment propao vratio se u Englesku, gde je stvorio Veliki nacionalni strukovni savez (sindikat) i osnovao banku za razmenu dobara, na osnovi količine uloženog rada u izradu razmenjivanih proizvoda, bez upotrebe novca. Dela: ''Novi pogled na društvo'', ''Skica racionalnog sistema društva'', ''Knjiga o novom svetskom moralu''.

1796.
Engleski lekar Edvard Džener uspešno je vakcinisao jednog osmogodišnjeg dečaka protiv velikih boginja, položivši time temelj moderne imunologije. Ideju o vakcini protiv smrtonosne bolesti dobio je kad je dvadesetak godina ranije uočio da ljudi zaraženi kravljim boginjama ne dobijaju velike boginja ni u vreme epidemija i posle dve decenije rada razvio je vakcinu koja je ubrzo u celom svetu prihvaćena kao pouzdana zaštita od velikih boginja.

1811.
Paragvaj je proglasio nezavisnost od Španije.

1900.
U Parizu su otvorene druge moderne Olimpijske igre, na kojima je prvi put ženama dozvoljeno da učestvuju.

1912.
Umro je švedski pisac Johan August Strinberg, najkontroverznija ličnost švedske književnosti. Bio je istovremeno naturalistički psiholog i folklorista, istoričar i mistik. Razbio je stare dramske forme, preteča je mnogih savremenih strujanja. Ženu je smatrao prirodnim neprijateljem muškarca, a protivljenje emancipaciji žena, o čemu je pisao u novelama ''Brakovi I'' i ''Brakovi II'', antihrišćanstvo i naturalistički stil, doneli su mu mnogo glavobolja i sukoba. Ostala dela: romani ''Služavkin sin'', ''Crvena soba'', ''Stanovnici Hemsea'', ''Odbrana jednog ludaka'', ''Gotske sobe'', ''Priče nadzornika karantina'', ''Pakao'', ''Na ostrvima'', ''Legende'', ''Crne zastave'', dr