Dogodilo se na današnji dan

[Kathy]

Dogodilo se na danasnji dan

Danas je sreda, 9. april, 100. dan 2008. Do kraja godine ima 266 dana.


1553. -
Umro je francuski književnik Fransoa Rable (Francois Rabelais), jedna od najistaknutijih ličnosti francuske renesanse. Njegov satirični roman "Gargantua i Pantagruel" ubraja se među najznačajnija renesansna dela.



1626. -
Umro je engleski državnik i pisac Frensis Bekon (Fransis Bacon). U vreme vladavine kralja Džejmsa I Stjuarta bio je lord kancelar od 1618. do 1621. ("Unapređenje nauke", "Novi organon", "Nova atlantida", "Eseji ili saveti etički i politički").

1683. -
Francuski istraživač Rober Kavalije de la Sal (Robert Cavelier, Salle) proglasio je deo teritorije u Americi francuskim posedom i nazvao je Luizijana u čast kralja Luja XIV.

1807. -
Austrijska vojska savladala je Ticanovu bunu, ustanaksremskih seljaka, koji je počeo 3. aprila pod vođstvom Teodora Avramovića Ticana. U pobuni je učestvovalo 15.000 seljaka iz 45 sela. Tican je uhvaćen i pogubljen krajem 1807. godine.

1821. -
U Parizu je rođen jedan od najvećih francuskih pesnika19. veka Šarl Bodler (Charles Baudelaire). Njegovu zbirku pesama "Cveće zla" mnogi književni kritičari smatraju najvećim lirskim delom 19. veka.

1865. -
Završen je četvorogodišnji građanski rat u SAD nakonšto se general konfederalnih snaga Robert Li (Lee) predao komandantu armije Unije Julisizu Grantu (Ulysses). U ratu je poginulo više od 600.000 ljudi.

1906. -
Velika Britanija i Francuska su potpisale konvenciju onezavisnosti Sijama (Tajland).

1926. -
Rođen je Hugo Hefner (Hugh), američki publicista,izdavač magazina "Plejboj" koji je pokrenuo u decembru 1953. sa tada nepoznatom Merlin Monro (Marilyn Monroe) nagom na naslovnoj strani.

1928. -
U Turskoj, nakon reformi Kemala Ataturka, islam je prestaoda bude državna religija.

1940. -
Nemačke trupe napale su Dansku i Norvešku u Drugom svetskom ratu.

1948. -
Jevrejska milicija napala je arapski grad Deir Jasin na području današnjeg Izraela. Ubijeno je 100 Arapa, a ostali su prisiljeni da napuste grad.

1959. -
Umro je američki arhitekta Frenk Lojd Rajt (Frank Loyd Wright), jedan od tvoraca moderne funkcionalne arhitekture. Prvi je u SAD upotrebio armirani beton. Projektovao je Gugenhajmov muzej u Njujorku i hotel "Imperijal" u Tokiju.

1969. -
Francusko-britanski supersonični putnički avion"Konkord" obavio je prvi let, od Bristola do Ferforda u Engleskoj.

1974. -
Indija, Pakistan i Bangladeš potpisali su sporazum o repatrijaciji ratnih zarobljenika.

1977. -
Komunistička partija Španije legalizovana je nakon 38godina zabrane delovanja u vreme Frankovog režima.

1988. -
Li Peng je imenovan za premijera Kine.

1990. -
Posle 40 godina vladavine komunista, na izborima u Mađarskoj pobedio je Mađarski demokratski forum.

1991. -
Gruzija je proglasila nezavisnost od SSSR-a.

1991. -
Savet bezbednosti UN doneo je odluku o slanju 1.440pripadnika mirovnih snaga za nadgledanje iračko-kuvajtske granice i povlačenja američkih snaga iz južnog Iraka.

1992. -
Sali Beriša izabran je za prvog nekomunističkog predsednika Albanije posle Drugog svetskog rata.

1995. -
Peruanski predsednik Alberto Fudžimori (Fujimori) osvojioje drugi petogodišnji mandat na prvim mirnim predsedničkim izborima u Peruu od 1980. godine.

1998. -
U paničnoj jurnjavi islamskih hodočasnika u SaudijskojArabiji poginulo je 119 vernika iz više zemalja.

1999. -
Pobunjeni vojnici su na aerodromu u Nijameju ubili predsednika Nigera Ibrahima Barea Mainasaru (Mainassara).

2002. -
Pod snažnim pritiskom SAD Izrael se povukao iz dva palestinska grada, a sukobi su nastavljeni u izbegličkom kampu u Đenini, u Zapadnoj Obali.

2002. -
Američke snage su ušle u centar Bagdada i preuzele kontrolu nad glavnim gradom Iraka.

2005. -
Britanski princ Čarls (Charles) i Kamila Parker Bouls(Camilla Bowles) venčali su se u Gildholu u Vindžoru. Ovo je prvi put da jedan naslednik britanske krune sklapa civilni brak. Kamila je udajom postala njeno visočanstvo vojvotkinja od Kornvola.

[Kathy]

Dogodilo se na danasnji dan

Danas je četvrtak, 10. april, 101. dan2008. Do kraja godine ima 265 dana



1583. -
Rođen je holandski pravnik, pisac i humanista Hugo Grocijus (Grotius), osnivač nauke o međunarodnom pravu.

1585. -
Umro je papa Grgur XIII (Gregorius), poznat po reformi Julijanskog kalendara 1582. godine. Novi kalendar nazvan je po njemu Gregorijanski.

1755. -
Rođen je nemački lekar Samuel Haneman, osnivač homeopatije.

1778. -
Rođen je engleski pisac Vilijam Hezlit (William Hezlitt), jedan od najznačajnijih književnih kritičara 19. veka. Napisao je obimnu biografiju Napoleona I Bonaparte i više knjiga o umetnosti.

1813. -
Umro je francuski matematičar i astronom Luj Lagranž(Louis Lagrange). Rođen je u Torinu 1736, gde je sa 19 godina bio profesor matematike na artiljerijskoj školi. Objavio je niz radova iz teorije brojeva, varijacionog računa, teorije parcijalnih jednačina, sferne astronomije ("Analitička mehanika", "Teorija analitičkih funkcija I, II").

1814. -
Britanska i španska vojska porazile su u bici kod Tuluzatrupe Napoleona Bonapartu. Bonaparta je narednog dana abdicirao i prognan je na ostrvo Elba.

1847. -
U Mađarskoj je rođen Džozef Pulicer (Joseph Pulitzer) osnivač fondacije iz koje se svake godine u SAD dodeljuje "Pulicerova nagrada" za najbolja ostvarenja u novinarstvu, karikaturi i književnosti. Na Kolumbija univerzitetu osnovao je 1903. godine prvu novinarsku školu.



1864. -
Mlađi brat austrijskog cara Franca Josifa, nadvojvoda Maksimilijan, krunisan je za cara Meksika.

1867. -
Umro je prvi ruski šahovski majstor i teoretičar Aleksandar Dmitrijevič Petrov, utemeljivač ruske šahovske škole.

1869. -
Spajanjem dve železničke pruge, "Union Pacifik" i"Central Pacifik", proradila je američka transkontinentalna železnica.

1919. -
Vladine snage ubile su iz zasede revolucionarnog meksičkog vođu Emilijana Zapatu.

1921. -
Sun Jat Sen (Yat) je izabran za predsednika Kine.

1932. -
Paul fon Hindenburg ponovo je izabran za predsednika Nemačke pobedivši sa 19 miliona glasova Adolfa Hitlera, koji je dobio 13 miliona glasova birača. U januaru 1933. poverio je Hitleru formiranje vlade i time otvorio nacistima put ka vlasti.

1938. -
Na referendumu, organizovanom uz pritisak nacističke Nemačke, 99,75 odsto Austrijanaca izjasnilo se za priključenje Nemačkoj.

1941. -
U Zagrebu je, uz podršku nacističke Nemačke,proglašena Nezavisna Država Hrvatska, na čelu sa ustaškim poglavnikom Antom Pavelićem.

1941. -
Komunistička partija Jugoslavije donela je odluku u Zagrebu da komunisti nastave borbu protiv nemačkih okupatora bez obzira na raspad jugoslovenske armije. Sedište Centralnog komiteta partije premešteno je iz Zagreba u Beograd.

1944. -
Sovjetske trupe preuzele su u Drugom svetskom ratu Odesu od Nemaca.

1953. -
Švedski političar Dag Hamaršeld (Hammarskjeld) postao je generalni sekretar UN. Ponovo je izabran 1957. godine. Posredovao je u više međunarodnih sporova, a poginuo je 1961. pod nerazjašnjenim okolnostima u avionskoj nesreći putujući u jednu mirovnu misiju u Africi. Posthumno mu je dodeljena Nobelova nagrada za mir.

1954. -
Umro je francuski hemičar i industrijalac Ogist Limijer(Auguste Lumiere), koji je u Lionu s bratom Lujem napravio prvu filmsku kameru i fabriku za izradu fotografskog materijala. U pariskoj kafani "Gran kafe" braća Limijer prikazala su 28. decembra 1895. godine prvu filmsku predstavu u svetu - "Ulazak voza u stanicu" i "Radnici izlaze iz fabrike".

1962. -
Umro je američki filmski reditelj mađarskog porekla Majkl Kertiz (Michael Curtiz), dobitnik Oskara za film "Kazablanka".

1963. -
U severnom Atlantiku je u eksploziji američke atomske podmornice "Trešer" poginulo 129 ljudi.

1972. -
U zemljotresu u južnom Iranu poginulo više je od 5.000 ljudi.

1972. -
Više od 50 zemalja, uključujući SAD i SSSR, potpisalo je konvenciju o zabrani biološkog oružja.

1973. -
Izraelski komandosi upali su u Bejrut i ubili trojicu lidera PLO, a jednog teško ranili. Premijer Libana Saeb Salam podneo je ostavku.

1974. -
Izraelski premijer Golda Meir podnela je ostavku zbog sukoba u njenoj Laburističkoj partiji.

1993. -
U Južnoj Africi je ubijen Kris Hani (Chris), lider južnoafričke Komunističke partije. Narednog dana crnci su iz osvete spalili dvojicu belaca.

1994. -
Avioni NATO-a bombardovali su položaje bosanskih Srba oko Goražda, koje je UN proglasila "bezbednosnom zonom". To je bila prva vojna akcija NATO snaga od osnivanja te vojne alijanse.

1995. -
Izrael i Jordan su razmenili ambasadore na osnovu mirovnog sporazuma dveju zemalja iz oktobra 1994. godine.

1997. -
U Njujorku je u "Korporaciji Karnegi" i pod pokroviteljstvom "Projekta za etničke odnose", održan, bez saglasnosti o bilo kojem spornom pitanju, trodnevni srpsko-albanski okrugli sto o Kosovu, na kojem su učestvovali predstavnici srpske opozicije i kosovskih Albanaca.

2001. -
Organizacija UN za ishranu i poljoprivredu (FAO)saopštila je da glad ugrožava oko 30 miliona ljudi u Africi.

2003. -
Nemačke vlasti izručile su Srbiji bivšu vlasnicu propale piramidalne "Dafiment banke" Dafinu Milanović.

2004. -
Umro je Sakip Sabanci (71), poznati turski biznismeni filantrop. "Sabanci Holding", koji je predvodio, jedan je od dva najveća turska poslovna konglomerata, koji se bavi bankarstvom, automobilima, hranom, tekstilom, građevinom i hemikalijama.

2006.
U Gani se 120 ljudi udavilo kada se brod s putnicima i robom prevrnuo na jezeru Volta. Na brodu je bilo 150 putnika, spašeno je samo 30.

2006.
Umro je švedski režiser i pisac Vilgot Sjoman čiji su provokativni filmovi izazivali rasprave 60-tih godina prošlog veka. Vilgotovi filmovi bili su svojevrsna kritika društva i obilovali su seksualno eksplicitnim scenama. Sarađivao je sa Ingmarom Bergmanom - ''Zimsko svetlo'', a svoj prvi film samostalno je režirao 1963. godine - ''Ljubavnica''. Ukupno je režirao 15 filmova, među kojima su najpoznatiji ''Ljubopitljiv sam žuto'' (I Am Curious Yellow) i ''Ljubopitljiv sam plavo'' (I Am Curious Blue) iz 1967. godine koji su u SAD bili dve godine zabranjeni za prikazivanje zbog slobodnih scena. Njegov poslednji film ''Alfred'' o životu Alfreda Nobela snimljen je 1995. godine. Napisao je više od 20 knjiga.

2007.
Najmanje 19 osoba izgubilo je život, a više od 50 ih je povređeno u direktnom sudaru autobusa i kamiona na jugu Šri Lanke, kod mesta Kosgoda, 90 kilometara južno od Kolomba.

2007.
Najmanje 34 imigranta su se utopila prilikom ilegalnog prelaska preko Adenskog zaliva iz Somalije u Jemen. Na rizično putovanje krenula su tri broda, u kojima je bilo ukupno 365 ljudi - 234 Etiopljana i 131 Somalijac ali su imigranti tokom dvodnevnog puta iz regije Bosaso u Somaliji ka Jemenu trpeli torturu, pa su ljudi skakali u more sa brodova, bežeći od premlaćivanja.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je petak, 11. april, 102. dan 2008. Do kraja godine ima 264 dana



1227. -
Umro je Džingis-kan, mongolski vojskovođa i osnivač mongolske države.

1514. -
Umro je Donato Bramante, italijanski arhitekt. Poslednji hpetnaest godina života proveo je radeći za pape Aleksandra VI i Julija II. Njegovo delo imalo je presudan uticaj na arhitekturu visoke renesanse.

1689. -
Krunisan je engleski kraljevski par Vilijam III Oranski(William) i Meri II (Mary). Za vreme njihove vladavine doneto je nekoliko važnih odredaba i zakona - Deklaracija prava, Akt tolerancije...

1713. -
Utrehtskim mirom okončan je "rat za špansko nasleđe".Nizom ugovora, koje su 1713, 1714. i 1715. potpisale Engleska, Francuska, Holandija, Savoja, Portugal i Pruska preuređena je mapa Evrope, a Španija je prinuđena da za vladare prihvati francuske Burbone (Bourbon).

1755. -
Rođen je Džejms Parkinson (James), britanski lekar kojije otkrio Parkinsonovu bolest.

1814. -
Postignut je sporazum u Fontenblou prema kojem je Napoleon Bonaparta abdicirao i bio prognan na ostrvo Elba. Na prestolu ga je zamenio Luj XVIII.

1842. -
Beogradski trgovci braća German završili su gradnju prvesrpske lađe "Knez Mihailo". Majstori iz Carigrada počeli su gradnju 1840. u Brzoj Palanci na Dunavu. Brod je mogao da se koristi i u vojne svrhe - na njemu je bilo mesta za 18 topova.

1894. -
Uganda je postala britanski protektorat.

1899. -
SAD su od Španije preuzele Filipine.

1919. -
Osnovana je Međunarodna organizacija rada sa sedištem uŽenevi

1945. -
Američke trupe osvojile su u Drugom svetskom rat u nemačke gradove Esen i Vajmar i oslobodile koncentracioni logor Buhenvald.

1948. -
Počela je izgradnja novog beogradskog naselja na levoj obali Save - Novi Beograd.

1952. -
Krvavim vojnim pučem vlast u Boliviji preuzeo je Nacionalni revolucionarni pokret.

1961. -
U Jerusalimu je počelo suđenje bivšem funkcioner unacističke Nemačke Adolfu Ajhmanu (Eichman) za ratne zločine nad Jevrejima u Drugom svetskom ratu.

1973. -
Nacistički lider Martin Borman zvanično je proglašen mrtvim i skinut sa liste traženih ratnih zločinaca u SR Nemačkoj.

1977. -
Umro je francuski pisac Žak Prever (Jacljues Prevert)"pesnik ljubavi, prijateljstva i sreće", autor čuvene "Barbare", veoma popularan među mladima pedesetih godina 20. veka. Poznat je i po scenarijima za filmove Marsela Karnea (Marcel Carnet) "Obala u magli", "Hotel Sever", "Deca raja" i "Ljubavnici iz Verone".



1979. -
U glavni grad Ugande Kampalu ušle su trupe Tanzanije i snage opozicije u egzilu, okončavši osmogodišnju vladavinu diktatora Idija Amin Dade. Idi Amin je pobegao u Libiju.

1984. - Konstantin Černjenko izabran je za predsednika Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR-a.

1985. -
Umro je predsednik Albanije Enver Hodža. Kao neprikosnoveni komunistički lider od završetka Drugog svetskog rata do smrti, bio je pristalica staljinističkog kursa.

1991. -
Savet bezbednosti UN objavio je formalni kraj Zalivskograta uz obećanje Iraka da će platiti ratnu štetu i uništiti oružje za masovno uništavanje.

1999. -
Indija je uspešno isprobala raketu dugog dometa tipa"Agni", sposobnu da nosi i nuklearne projektile.

1999. -
U Beogradu je ubijen novinar Slavko Ćuruvija, vlasnik listova "Dnevni telegraf" i "Evropljanin". Ubistvo nije razjašnjeno.



2001. -
Škotska kompanija ""PPL Terapeitiks Pielsi", koja je 1996. stvorila prvog kloniranog sisara - ovcu Doli, saopštila je da je proizvela pet kloniranih prasića.

2002. -
U sedištu UN u Njujorku zvanično je osnovanstalni Međunarodni sud za ratne zločine, nakon što je više od 60 zemalja ratifikovalo Rimski sporazum iz 1998. kojim je ovaj sud uspostavljen.

2002. -
Bivši ministar unutrašnjih poslova Srbije i haški optuženik Vlajko Stojiljković izvršio je samoubistvo na ulazu u zgradu Skupštine SR Jugoslavije.

2003. -
Sfor je u Tuzli (BiH) uhapsio Nasera Orića, ratnog komandanta Armije BiH iz Srebrenice i izručio Tribunalu u Hagu, pred kojim je optužen za ratne zločine nad srpskim civilima u istočnoj Bosni, od početka rata do 1993. godine.

[Kathy]

Dogodilo se na danasnji dan

Danas je subota, 12. april, 103. dan 2008. Do kraja godine ima 263 dana.




1204. -
Krstaši, koji su u Četvrtom krstaškom ratu krenuli u Svetu zemlju da oslobode Hristov grob, zauzeli su Konstantinopolj (Carigrad), pretvorivši ga u centar tzv. Latinskog carstva. Vizantija ga je povratila 1261. Pod tursku vlast pao je 1453. i kao Istanbul bio prestonica Osmanlijskog carstva do 1923.

1654. -
Irska i Škotska su se ujedinile sa Engleskom.

1684. -
Umro je Nikolo Amati (Ničolo Amati), najveći majstor među graditeljima violina porodice Amati iz italijanskog grada Kremone.

1861. -
Napadom snaga Konfederacije (južne države SAD) na tvrđavu Samter u Južnoj Karolini počeo je američki građanski rat.

1871. -
Rođen je grčki general i političar Joanis Metaksas(Ioannis Metaxas). Kao premijer i ministar vojske 1936. raspustio je parlament i do 1941. vladao kao diktator.

1877. -
Velika Britanija anektirala je bursku južnoafričku republiku Transval.

1877. -
Rusija je objavila rat Turskoj.

1913. -
Rođen je američki džez-muzičar Lajonel Hempton (Lionel Hampton). Radio je sa Lujom Amstrongom (Luis Amstrong) i Beni Gudmanom (Benny Goodman). Uveo je vibrafon kao instrument u džez-sastav.

1933. -
Rođena je španska operska pevačica Monserat Kabalje(Montserrat Caballe), jedan od vodećih svetskih soprana u izvođenju Verdija i Donicetija.

1938. -
Umro je ruski operski pevač Fjodor Ivanovič Šaljapin, najčuveni bas u istoriji opere.

1941. -
U avionskom udesu u Grčkoj poginuo je srpski istoričar Vladimir Ćorović, profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije.

1941. -
Nemačke trupe su u Drugom svetskom ratu ušle u Beograd.

1945. -
Umro je predsednik SAD Frenklin Delano Ruzvelt (Franklin Roosevelt), koji je od 1932. četiri puta biran za predsednika, kao kandidat Demokratske stranke. Njegovom zaslugom SAD su prevladale ekonomsku krizu tridesetih godina ("Nju dil"), a u Drugom svetskom ratu napustio je izolacionističku politiku SAD i pridružio se evropskim saveznicima u ratu protiv nacističke Nemačke. Mesto predsednika preuzeo je dotadašnji potpredsednik Hari Truman (Harry).



1961. -
Sovjetski Savez je lansirao prvog čoveka u kosmos. U svemirskom brodu "Vostok I" kosmonaut Jurij Gagarin načinio je krug oko Zemlje za 108 minuta.

1962. -
Umro je francuski vajar i slikar ruskog porekla Antoan Pevzner (Antoine Pevsner), jedan od najistajnutijih u pokretu ruskih konstruktivista. Pre egzila u Francusku 1923. godine, pripadao je grupi avangardnih ruskih umetnika sa Kazimirom Maljevičem, Vladimirom Tatljinom i Naumom Gaboom.

1966. -
Bombarderi američke avijacije izveli su prve vazdušne napade na Severni Vijetnam.

1980. -
U vojnom udaru pod vođstvom narednika Semjuela Doa (SamuelDoe) ubijen je predsednik Liberije Vilijam Tolbert (William). Do je potom suspendovao ustav, proglasio se predsednikom i naredio streljanje 13 najviših predstavnika bivšeg režima.

1981. -
Umro je američki bokser Džoe Luis (Joe Louis), prvak sveta u teškoj kategoriji rekordnih 12 godina (1937-1949), sa 68 pobeda u 71 meču. Titulu prvaka sveta odbranio je 25 puta.

1987. -
Dvojica sovjetskih kosmonauta, Aleksandar Lavejkin i Jurij Romanenko, "šetajući" kosmosom uspešno su povezali kosmički modul s orbitalnom stanicom "Mir".

1993. -
Tokom kontrole zone "zabranjenog leta" iznad Bosne i Hercegovine francuski avion tipa "miraž" srušio se u Jadransko more.

1997. -
Bivši albanski kralj Leka I vratio se u zemlju posle 58 godina izgnanstva.

1999. -
U vazdušnim udarima NATO-a na SR Jugoslaviju pogođen je putnički voz na mostu u Grdeličkoj klisuri. Poginulo je 55 putnika, a više desetina ih je ranjeno.



2001. -
U mestu Lorjan, u Francuskoj, deaktivirana je bomba zaostala iz Drugog svetskog rata teška 250 kilograma. Bomba je pronađena u centru grada na gradilištu jedne dvorane, između gradske skupštine i lokalnog stadiona.

2002. -
Predsednik Venecuele Ugo Čavez (Hugo Ćavez) podneo je ostavku pod pritiskom oficira, nakon žestokih sukoba njegovih pristalica i protivnika u kojima je poginulo najmanje 17 ljudi. U roku od 48 sati Čavez je dekretom vraćen na mesto predsednika.

2002. -
Jugoslovenski ministar za rad, zdravstvo i socijalnu politiku Miodrag Kovač izvršio je samoubistvo u Madridu, gde je službeno boravio.

2005. -
Evropska komisija je u Strazburu usvojila studiju o izvodljivosti za Srbiju i Crnu Goru, kojom je državnoj zajednici omogućen početak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SAA) sa EU. U oktobru te godine u Beogradu je svečano proglašen početak pregovora sa EU.

2006. -
Umro je Radža (Raj) Kumar, ikona indijskog filma i zvezda upreko 200 filmova. U neredima između njegovih obožavalaca poginulo je sedmoro ljudi

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je nedelja, 13. april, 104. dan 2008. Do kraja godine ima 262 dana.



1519. -
Rođena je francuska kraljica italijanskog porekla Katarina de Mediči, ćerka gospodara Firence Lorenca II Medičija. Posle smrti muža Anrija II od 1560. vladala je Francuskom kao regentkinja. Po njenom nalogu izvršen je 1572. pokolj više hiljada hugenota (Bartolomejska noć).



1598. -
Francuski kralj Henri IV potpisao je Nantski edikt, kojim se hugenotima (protestanti) priznaju ista prava kao i katolicima. Nantski edikt, neprijateljski primljen od katolika, ukinuo je Luj XIV 18. oktobra 1685. godine.

1605. -
Umro je ruski car Boris Godunov. Njegov život inspirisao je Aleksandra Puškina da napiše dramu "Boris Godunov", a Modesta Musorgskog da komponuje istoimenu operu.

1695. -
Umro je francuski pesnik i basnopisac Žan de Lafonten. Ogledao se u svim književnim rodovima (pesme, novele, romani, komedije, tekstovi za opere), ali je u istoriju književnosti ušao delom "Basne" objavljenim u 12 knjiga. Godine 1684. izabran je za člana Francuske akademije.

1743. -
Rodjen je Tomas Džeferson (Thomas Jefferson), bivši američki predsednik.

1743. -
Rođen je američki državnik i pravnik Tomas Džeferson osnivač Demokratske stranke, treći predsednik SAD (1801-1809). Jedan je od glavnih autora "Deklaracije o nezavisnosti" koja je usvojena 4. jula 1776. godine. Od Napoleona I kupio je 1803. Luizijanu.

1813. -
Umro je slavni ruski vojskovođa Mihail Kutuzov. Kao vrhovni komandant ruske vojske zaslužan je za poraz Napoleonovih trupa u Rusiji 1812. Jedan je od glavnih likova u romanu Lava Tolstoja "Rat i mir".

1832. -
Rođen je srpski slikar Stevan Todorović, član Srpske kraljevske akademije. Izradio je oko 300 portreta savremenika, među kojima Kornelija Stankovića, Đure Daničića, Vladana Đorđevića, kraljice Natalije.

1848. -
Sicilija je proglasila nezavisnost od Napuljske kraljevine.

1869. -
U Pančevu je izašao prvi broj nedeljnika "Pančevac". U ovom listu objavljen je prvi prevod na srpski jezik "Komunističkog manifesta". List je više puta zabranjivan i obnavljan.
1885. -
Rođen je mađarski filozof i književni kritičar Đerđ Lukač. Bio je ministar u vladi Imre Nađa 1956, a posle njegovog pada privremeno je proteran u Rumuniju. Kasnije se povukao iz javnog života.

1892. -
Rođen je britanski maršal avijacije Artur Haris Bombaš, poznat po taktici "tepih-bombardovanja" koja je u Drugom svetskom ratu primenjena na Keln, Berlin i Drezden.

1898. -
Marija Kiri Sklodovska otkrila je novi element koji je dobio naziv radij. Ovim otkrićem postavljeni su temelji nauke o radioaktivnosti.

1906. -
U Dablinu je rođen irski književnik Samjuel Beket, uz Joneska i Ženea najznačajniji predstavnik "teatra apsurda" ("Čekajući Godoa"). Godine 1969. dobio je Nobelovu nagradu za književnost.

1919. -
Britanske trupe su u Amrikaru masakrirale oko 380 Indusa, pristalica vođe pokreta za nezavisnost Indije Mahatme Gandija .

1922. -
Rođen je tanzanijski državnik Džulijus Kambarage Njerere, jedan od lidera pokreta nesvrstanih i jedan od osnivača Organizacije afričkog jedinstva (1963).

1941. -
Rusija i Japan su potpisale sporazum o neutralnosti u Drugom svetskom ratu.

1945. -
Teškim zapaljivim bombama američko vazduhoplovstvo u Drugom svetskom ratu uništilo je veliki deo Tokija.

1945. -
Sovjetske trupe pod maršalom Fjodorom Tolbuhinom u Drugom svetskom ratu oslobodile su Beč.

1963. -
Rođen je Gari Kasparov, ruski šahista. U 23 godini postao je svetski šampion, najmlađi u istoriji šaha. Titulu je preuzeo od zemljaka Anatolija Karpova.



1963. -
Rodjen je Gari Kasparov, ruski šahista, svetski šampion u šahu.

1964. -
Sidni Poatije (Sidney Poitier) je dobio Oskara za najbolju mušku ulogu, kao prvi crni glumac u istoriji dodele Oskara.

1964. -
Američki filmski glumac Sidni Poatje dobio je Oskara za film "Poljski ljiljani", prvi crnac koji je dobio ovo visoko filmsko priznanje.

1966. -
U udesu helikoptera poginuo je predsednik Iraka Abdul Salam Arif.

1975. -
Vojnim pučem u Čadu zbačen je sa vlasti, a potom ubijen predsednik Fransoa Tombalbaje. Vlast je preuzelo Vrhovno vojno veće kojim je predsedavao Feliks Malum.

1975. -
Pripadnik hrišćanske milicije u predgrađu Bejruta ubio je u autobusu 22 Palestinca. Taj napad smatra se početkom građanskog rata u Libanu.

1981. -
Novinarka Vašington posta Dženet Kuk dobila je Pulicerovu nagradu za priču o osmogodišnjem narkomanu. Dva dana kasnije Kuk je vratila nagradu, nakon priznanja da je priču izmislila.

1990. -
Sovjetski Savez je priznao odgovornost za masakr više hiljada Poljaka 1940. u Katinskoj šumi.

1995. -
Ukrajina je pristala da do 2000. godine zatvori nuklearni reaktor u Černobilju, poznat po tome što je 1986. godine izazvao ogromno radioaktivno zagađenje.

1996. -
U Briselu je završena donatorska konferencija za posleratnu Bosnu i Hercegovinu na kojoj je obećana 1 milijarda i 230 miliona dolara pomoći za obnovu zemlje.

1997. -
Nakon dužeg odlaganja Papa Jovan Pavle II posetio Sarajevo (BiH). Duž puta kojim je trebalo da prođe njegova motorizovana kolona pronađene su sveže postavljene mine.

1999. -
U državi Mičigen (SAD) osuđen je doktor Džek Kervorkian na 10 do 25 godina zatvora za pomoć u samoubistvu Tomasa Jouka, koje je izvršeno godinu dana ranije i snimljeno na video kaseti.

2002. -
Stalni Arbitražni sud u Hagu (Holandija) doneo je pravosnažnu odluku kojom je definisana 1,000 kilometara dugačka granica između Etiopije i Eritreje, čime je okončan sukob koji je kulminirao dvogodišnjim ratom (1998-2000) između te dve afričke zemlje.

[Kathy]

Dogodilo se na danasnji dan

Danas je ponedeljak, 14. april, 105. dan 2008. Do kraja godine ima 261 dan.



1629. -
Rođen je holandski matematičar i astronom Kristijan Hajgens (Christian Huygens). Otkrio je prsten oko Saturna i konstruisao časovnik sa klatnom.

1759. -
U Londonu je umro nemački kompozitor Georg Fridrih Hendl(Friedrich Handel). Njegov veliki opus sadrži opere, oratorije i veliki broj kompozicija za orkestar, a najpoznatiji su oratoriji "Mesija", "Izrael u Egiptu" i "Saul".



1849. -
Na inicijativu revolucionarnog lidera Lajoša Košuta(Lajos Kosuth) Mađarska je proglasila nezavisnost od Austrije.

1865. -
Predsednik SAD Abraham Linkoln (Lincoln) smrtno je ranjen uatentatu nekoliko dana nakon završetka građanskog rata. Na njega je u loži vašingtonskog pozorišta pucao Džon But (John Booth). Preminuo je sledećeg dana, a novi predsednik postao je Endrju Džonson (Andrew Johnson).

1883. -
Rođen je srpski pisac Sima Pandurović, jedan od osnivača srpske moderne.

1900. -
Predsednik Francuske Emil Lube (Loubet) otvorio je u Parizu Međunarodnu izložbu koja se prostirala na 547 jutara, najveću te vrste u istoriji Evrope.

1904. -
Rođen je engleski pozorišni i filmski glumac Ser Džon Gilgud (John Gielgud). Slavu je stekao ulogama Šekspirovih junaka, a filmsku nagradu Oskar dobio je 1981. za ulogu u filmu "Artur".

1907. -
Rođen je haićanski predsednik Fransoa Divalije (Francois Duvalier), "Papa Dok". Bio je predsednik-diktator Haitija od 1957. do smrti 1971. godine.

1914. -
Umro je američki filozof i logičar Čarls Sanders Pirs(Charles Sanders Peirce), osnivač pragmatizma, pravca kojeg je kasnije razvio Vilijam Džejms (William James).

1917. -
Umro je poljski lekar Ludovik Lazar Zamenhof (Lazarus Ludwig), izumitelj veštačkog jezika esperanto. Pod pseudonimom Dr Esperanto izdao je 1887. godine udžbenik novostvorenog jezika "Lingvo Internacia".

1930. -
Ruski pesnik Vladimir Vladimirovič Majakovski, jedan od utemeljivača ruskog futurizma, autor lirskih poema "Oblak u pantalonama" i "Flauta kičma", izvršio je samoubistvo u Moskvi.



1931. -
U Španiji je proglašena republika nakon abdikacije ibekstva iz zemlje kralja Alfonsa III. Republiku je 1939, posle trogodišnjeg građanskog rata, ukinuo general Francisko Franko.

1945. -
Savezničke trupe uhapsile su nemačkog diplomatu ipolitičara Franca fon Papena (Franz) i izručile ga sudu za ratne zločine u Nirnbergu. Oslobođen je krivice, kasnije je u Nemačkoj osuđen na osam godina zatvora, ali je pušten već 1949.

1969. -
Umro je srpski književni istoričar Petar Kolendić,profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske akademije nauka i umetnosti, poznat po studijama i raspravama o staroj dubrovačkoj i dalmatinskoj književnosti.

1975. -
U Sikimu (severoistočna Indija) ukinuta je monarhija i proglašena republika. Sikim je postao 22. država Indijske Unije.

1986. -
Umrla je francuska književnica Simon de Bovoar (Simone de Bovoar), životna saputnica Žan Pol Sartra (Jean Paul Sartre). Njena knjiga "Drugi pol" bila je inspiracija feminističkog pokreta.

1988. -
U Ženevi su Avganistan i Pakistan potpisali sporazum oAvganistanu, a ŠSR i SAD su dali izjave o nemešanju i neintervenciji. Sporazumom je predviđen povratak avganistanskih izbeglica iz Pakistana i povlačenje sovjetskih trupa iz Avganistana.

1994. -
Dva američka borbena aviona F-15 greškom su, iznad severnog Iraka, oborila dva američka helikoptera, usmrtivši svih 26 ljudi u njima.

1995. -
Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da u bivšoj Jugoslaviji ima oko milion ljudi kojima je potrebna medicinska pomoć zbog psiholoških trauma izazvanih ratom.

1999. -
Najmanje 75 ljudi je poginulo, a 25 je teško ranjeno uMetohiji u dve izbegličke kolone koje su raketirali avioni NATO-a.

1999. -
Pakistan je izvršio probu balističke rakete dometa 2.000 kilometara, sposobnu da nosi nuklearne projektile.

2000. -
Mitingom u centru Beograda, pod geslom "Stop teroru - zademokratske izbore", srpska opozicija počela je koordiniranu akciju za demokratske promene u zemlji.

2003. -
Na zasedanju u Luksemburgu šefovi diplomatija Evropskeunije (EU) odlučili su da zabrane ulazak na teritoriju EU svim licima na Balkanu koja pomažu haškim optuzenicima na slobodi.

2003. -
U blizini Bagdada američke specijalne snage uhapsile subivšeg lidera palestinskog gerilskog pokreta Abu Abasa (Abbas), optuženg da je organizovao otmicu italijanskog putničkog broda "Akile Lauro" 1985. godine i ubistvo Amerikanca Leona Klinghofera (Klinghoffer) koji je bačen u Sredozemno more.

2006. -
Umro je Beri (Berry) Nelson, glumac koji je prvi oživeo likčuvenog britanskog agenta 007 Džejmsa Bonda u TV adaptaciji "Kazino Rojala" 1954. godine.




1629. -
Rođen je holandski matematičar i astronom Kristijan Hajgens (Christian Huygens). Otkrio je prsten oko Saturna i konstruisao časovnik sa klatnom.

1759. -
U Londonu je umro nemački kompozitor Georg Fridrih Hendl(Friedrich Handel). Njegov veliki opus sadrži opere, oratorije i veliki broj kompozicija za orkestar, a najpoznatiji su oratoriji "Mesija", "Izrael u Egiptu" i "Saul".

1849. -
Na inicijativu revolucionarnog lidera Lajoša Košuta(Lajos Kosuth) Mađarska je proglasila nezavisnost od Austrije.

1865. -
Predsednik SAD Abraham Linkoln (Lincoln) smrtno je ranjen uatentatu nekoliko dana nakon završetka građanskog rata. Na njega je u loži vašingtonskog pozorišta pucao Džon But (John Booth). Preminuo je sledećeg dana, a novi predsednik postao je Endrju Džonson (Andrew Johnson).

1883. -
Rođen je srpski pisac Sima Pandurović, jedan od osnivača srpske moderne.

1900. -
Predsednik Francuske Emil Lube (Loubet) otvorio je u Parizu Međunarodnu izložbu koja se prostirala na 547 jutara, najveću te vrste u istoriji Evrope.

1904. -
Rođen je engleski pozorišni i filmski glumac Ser Džon Gilgud (John Gielgud). Slavu je stekao ulogama Šekspirovih junaka, a filmsku nagradu Oskar dobio je 1981. za ulogu u filmu "Artur".

1907. -
Rođen je haićanski predsednik Fransoa Divalije (Francois Duvalier), "Papa Dok". Bio je predsednik-diktator Haitija od 1957. do smrti 1971. godine.

1914. -
Umro je američki filozof i logičar Čarls Sanders Pirs(Charles Sanders Peirce), osnivač pragmatizma, pravca kojeg je kasnije razvio Vilijam Džejms (William James).

1917. -
Umro je poljski lekar Ludovik Lazar Zamenhof (Lazarus Ludwig), izumitelj veštačkog jezika esperanto. Pod pseudonimom Dr Esperanto izdao je 1887. godine udžbenik novostvorenog jezika "Lingvo Internacia".

1930. -
Ruski pesnik Vladimir Vladimirovič Majakovski, jedan od utemeljivača ruskog futurizma, autor lirskih poema "Oblak u pantalonama" i "Flauta kičma", izvršio je samoubistvo u Moskvi.

1931. -
U Španiji je proglašena republika nakon abdikacije ibekstva iz zemlje kralja Alfonsa III. Republiku je 1939, posle trogodišnjeg građanskog rata, ukinuo general Francisko Franko.

1945. -
Savezničke trupe uhapsile su nemačkog diplomatu ipolitičara Franca fon Papena (Franz) i izručile ga sudu za ratne zločine u Nirnbergu. Oslobođen je krivice, kasnije je u Nemačkoj osuđen na osam godina zatvora, ali je pušten već 1949.

1969. -
Umro je srpski književni istoričar Petar Kolendić,profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske akademije nauka i umetnosti, poznat po studijama i raspravama o staroj dubrovačkoj i dalmatinskoj književnosti.

1975. -
U Sikimu (severoistočna Indija) ukinuta je monarhija i proglašena republika. Sikim je postao 22. država Indijske Unije.

1986. -
Umrla je francuska književnica Simon de Bovoar (Simone de Bovoar), životna saputnica Žan Pol Sartra (Jean Paul Sartre). Njena knjiga "Drugi pol" bila je inspiracija feminističkog pokreta.

1988. -
U Ženevi su Avganistan i Pakistan potpisali sporazum oAvganistanu, a ŠSR i SAD su dali izjave o nemešanju i neintervenciji. Sporazumom je predviđen povratak avganistanskih izbeglica iz Pakistana i povlačenje sovjetskih trupa iz Avganistana.

1994. -
Dva američka borbena aviona F-15 greškom su, iznad severnog Iraka, oborila dva američka helikoptera, usmrtivši svih 26 ljudi u njima.

1995. -
Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da u bivšoj Jugoslaviji ima oko milion ljudi kojima je potrebna medicinska pomoć zbog psiholoških trauma izazvanih ratom.

1999. -
Najmanje 75 ljudi je poginulo, a 25 je teško ranjeno uMetohiji u dve izbegličke kolone koje su raketirali avioni NATO-a.

1999. -
Pakistan je izvršio probu balističke rakete dometa 2.000 kilometara, sposobnu da nosi nuklearne projektile.

2000. -
Mitingom u centru Beograda, pod geslom "Stop teroru - zademokratske izbore", srpska opozicija počela je koordiniranu akciju za demokratske promene u zemlji.

2003. -
Na zasedanju u Luksemburgu šefovi diplomatija Evropskeunije (EU) odlučili su da zabrane ulazak na teritoriju EU svim licima na Balkanu koja pomažu haškim optuzenicima na slobodi.

2003. -
U blizini Bagdada američke specijalne snage uhapsile subivšeg lidera palestinskog gerilskog pokreta Abu Abasa (Abbas), optuženg da je organizovao otmicu italijanskog putničkog broda "Akile Lauro" 1985. godine i ubistvo Amerikanca Leona Klinghofera (Klinghoffer) koji je bačen u Sredozemno more.

2006. -
Umro je Beri (Berry) Nelson, glumac koji je prvi oživeo likčuvenog britanskog agenta 007 Džejmsa Bonda u TV adaptaciji "Kazino Rojala" 1954. godine.