Dogodilo se na današnji dan

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je petak, 1. februar, 32. dan 2008. Do kraja godine ima 334 dana.


1328.
Umro je francuski kralj Šarl IV Lepi, poslednji direktni potomak dinastije Kapet na prestolu Francuske, koji je ujedno bio i kralj Navare, kao Šarl I. Tokom vladavine od 1322. reformisao je administraciju u nastojanju da ojača monarhiju, a 1327. je sklopio mir sa Engleskom.

1650. -
U Stokholmu, gde je boravio na poziv kraljice Kristine, umro je francuski filozof, matematičar i fizičar Rene Dekart. Odbacivši svaku dogmu ili doktrinarnost učenja, Dekart je četiri osnovna pravila mišljenja izneo u čuvenom delu "Rasprava o metodi". Smatra se začetnikom moderne filozofije racionalizma.

1748. -
Ukazom carice Marije Terezije, Novi Sad je dobio status slobodnog kraljevskog grada u okviru austrijske monarhije. Taj dan proglašen je za Dan grada kada je lokalnu vlast 1996. godine u Novom Sadu osvojila opoziciona koalicija "Zajedno".

1793. -
Revolucionarna Francuska je, nepune dve sedmice posle pogubljenja kralja Luja DžVI, objavila rat Velikoj Britaniji i Holandiji.

1840. -
U američkom gradu Baltimor je otvoren prvi stomatološki fakultet u svetu.

1893. -
Tomas Edison je u Vest Orindžu u Nju Džersiju otvorio prvi filmski studio u svetu.

1896. -
Podstaknuti pobunom u Grčkoj, stanovnici ostrva Krit počeli su ustanak protiv turske vlasti. Uz intervenciju evropskih sila, Krit je 1898. dobio autonomiju, a 1912. pripojen je Grčkoj.

1901. -
U Beogradu je izašao prvi broj Srpskog književnog glasnika, časopisa za književnost. Prvi urednik je bio Bogdan Popović, jedan od najpoznatijih književnih kritičara i teoretičara tog doba.

1901.-
Na današnji dan, pre 107 godina, rodjen je američki filmski glumac Klark Gejbl.
Igrao je u više od 70 filmova, zračeći nesvakidašnjim magnetizmom, posebno na žensku publiku.
Filmovi: "Istočni put", "Slobodna duša", "Dogodilo se jedne noći" (Oskar), "Pobuna na brodu 'Baunti'", "Kinesko more", "Prohujalo sa vihorom", "San Francisko", "Mogambo", "Probni pilot", "Učiteljevo mezimče", "Neprilagodjeni", "Ljudi u belom".



1908. -
U Lisabonu su ubijeni portugalski kralj Karlos I i njegov sin, princ prestolonaslednik. Atentat su izvršile pristalice republikanaca.

1918. -
Topovskim pucnjem sa admiralskog broda "Sankt Georg" označen je početak pobune oko 6.000 mornara u austrougarskoj ratnoj floti u Boki Kotorskoj. Pobuna je ugušena 3. februara, uhapšeno je 800 mornara i podoficira, a pred preki sud u Kotoru izvedeno je 40, od kojih su četvorica osuđena na smrt i potom streljani. Veliki broj oslobođen je nakon suđenja u septembru, a krivični postupak protiv ostalih prekinut je slomom Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu.

1920. -
Kanadska federalna policija, 'Mauntis',(Royal Canadian Mounted Police - RCMP) promenila je ime, od prethodnog naziva 'North West Mounted Police'.

1924. -
Prva laburistička vlada Velike Britanije priznala je SSSR, što je znatno doprinelo smanjenju diplomatske izolacije prve socijalističke zemlje u svetu.

1931. -
Rodjen je Boris Jeljcin, bivši predsednik Rusije.

1942. -
Vođa norveških nacista Vidkun Kvisling postao je u okupiranoj Norveškoj u Drugom svetskom ratu predsednik marionetske vlade.

1946. -
Mađarska je proglašena republikom, s predsednikom Zoltanom Tildijem i premijerom Ferencom Nađom.

1946. -
Norveški diplomata Trigve Li izabran je za prvog generalnog sekretara UN.

1966. -
Umro je američki filmski glumac i režiser Baster Kiton, jedan od najpoznatijih komičara nemog filma.



1974. -
U požaru koji je zahvatio novoizgrađeni soliter u brazilskom gradu Sao Paolo poginulo je više od 220 ljudi.

1979. -
Iranski verski vođa ajatotah Ruholah Homeini vratio se u zemlju iz Pariza posle 15 godina izgnanstva, koje je proveo uglavnom u Iraku. Time je nastupila nova faza islamske revolucije kojom je u Iranu uspostavljena islamska teokratska država

1990. -
Da bi suzbila masovne demonstracije kosovskih Albanaca, Jugoslovenska narodna armija izvela je tenkove na ulice kosovskih gradova, a borbeni avioni nadletali su Prištinu. U sukobima demonstranata i policije poginulo je 27 demonstranata i jedan policajac, a ranjeno oko sto ljudi na obe strane.

1991. -
U zemljotresu koji je pogodio pogranične oblasti Avganistana i Pakistana poginulo je više od 1.200 ljudi.

1992. -
Predsednici SAD i Rusije Džordž Buš i Boris Jeljcin potpisali su u Kejmp Dejvidu deklaraciju o prestanku neprijateljstava dve zemlje, cime je formalno završen "hladni rat".

1995. -
Poplave u Holandiji su naterale oko 250.000 ljudi da napuste domove, što je bio najveći egzodus u istoriji te zemlje.

1996. -
Predsednik Žak Širak objavio je da je Francuska okončala nuklearne probe "jednom zauvek".

2000. -
Zbog učestalih napada naoružanih Albanaca na policijske i druge objekte, srpske vlasti su pojačale prisustvo snaga bezbednosti i Vojske Jugoslavije na jugu Srbije u regionu opština Preševo, Bujanovac i Medveđa u kojima Albanci čine većinu stanovništva.

2002. -
Na suđenju u Rijeci za ratne zločine počinjene nad Srbima 1991-92, bivši načelnik policije iz Gospića Ivan Dasović potvrdio je da je tadašnji politički vrh Hrvatske znao za ubistva Srba u Gospiću.

2003. -
U nesreći Spejs šatl "Kolumbija" koji se zapalio i raspao na visini od oko 60 kilometara iznad Teksasa (SAD) poginulo je svih sedam astronauta.

2004. -
U dvostrukom samoubilačkom napadu u Erbilu, na severu Iraka, na kancelarije dve glavne kurdske frakcije: Patriotske unije Kurdistana i Demokratske partije Kurdistana, poginulo je najmanje 117 osoba, među kojima i guverner Erbila Akram Mintik.

2004. -
Najmanje 251 muslimanski vernik poginulo je u jurnjavi tokom godišnjeg hadžiluka u Mini, u blizini Meke, u Saudijskoj Arabiji.

2004.
U prostorijama dve kurdske partije u Erbilu, na severu Iraka, dvojica islamskih terorista-samoubica usmrtila su najmanje 117 ljudi.

2007.
Umrla je Adelaida Tambo. Čitav život posvetila je borbi protiv apartheida. ''Mama Tambo'', kako su je zvali, bila je među vodećim članovima Afričkog nacionalnog kongresa (ANC).
Pored borbe protiv apartheida, bila je i borac za ženska prava. Adelaida Tambo bila je poslanik ANC u prvoj demokratski izabranoj vladi Južnoafričke Republike.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je subota, 2. februar, 33. dan 2008. Do kraja godine ima 333 dana.



1509. -
Portugalci su pod komandom Fransiska de Almejde (Francisco de Almeida) uništili muslimansku flotu u bici kod grada Diu u Indijskom okeanu i uspostavili kontrolu u indijskim vodama.

1536. -
Španski istraživač Pedro de Mendosa (Mendoza) osnovao je na ušću reke La Plata grad Buenos Ajres, glavni grad Argentine od 1880.

1709. -
Škotski mornar Aleksander Selkrik (Alexander) izbavljen je s pustog pacifičkog ostrva na koje je 1704. prispeo posle brodoloma. Njegova priča inspirisala je Danijela Defoa (Daniel Defoe) da napiše roman "Robinson Kruso".

1808. -
Napoleonove trupe okupirale su Rim nakon što je papa Pije VII odbio da prizna Napuljsko kraljevstvo pod francuskom vlašću i da se pridruži alijansi protiv Velike Britanije. Napoleon je potom 1809. odveo papu u zatočeništvo u Fontenblo. Papska država restaurisana je posle Napoleonovog pada 1814.

1834. -
Srpski knez Miloš Obrenović objavio je treći hatišerif turskog sultana Mahmuda II, kojim je uobličen politički status i pravni karakter Kneževine Srbije. Tim dokumentom Srbiji je pripojeno šest nahija, a posebnim beratom knez Miloš je dobio dostojanstvo srpskog i naslednog kneza.

1836. -
U Londonu, u Engleskoj, pušten u saobraćaj prvi voz za javni prevoz.

1848. -
Mirom u gradu Gvadelupe Idalgo okončan je dvogodišnji rat između Meksika i SAD. Poraženi Meksiko ustupio je SAD Teksas, Novi Meksiko, Arizonu i Kaliforniju.

1878. -
Grčka je objavila rat Turskoj.

1882. -
Rodjen je u Irskoj Džejms Džojs (James Joyce), književnik.



1895. -
Umro je srpski pisac Ljubomir Nenadović, koji se ubraja među najčitanije srpske pisce u drugoj polovini 19. veka. Rođen u jednoj od najistaknutijih porodica u Srbiji pripadao je prvoj generaciji srpskih intelektualaca školovanih u inostranstvu. U njegovom književnom opusu najvrednijim se smatraju putopisi ("Pisma iz Nemačke", "Pisma iz Italije", "O Crnogorcima").

1907. -
Umro je ruski hemičar Dmitrij Ivanovič Mendeljejev, koji se uvrstio među najistaknutije naučnike svoga vremena otkrićem periodičnog sistema hemijskih elemenata (1869), prema kojem svojstva hemijskih elemenata zavise od njihove atomske težine.

1920. -
Mirovnim ugovorom u Dorpatu (Tart) Sovjetska Rusija priznala je nezavisnost Estonije, koja je od 1721. bila pod ruskim suverenitetom. Sovjetske trupe zaposele su tu zemlju u junu 1940, posle čega je Estonija postala sastavni deo SSSR-a.

1924. -
Umro je srpski pisac Aleksa Šantić, autor antologijskih pesama "Ostajte ovđe", "Emina", "Veče na školju". Pripadao je mostarskom krugu oko književnog lista "Zora", koji je pokrenuo s Jovanom Dučićem i Svetozarom Ćorovićem.



1943. -
Kod Staljingrada (današnji Volgograd) sovjetska Crvena armija je posle šestomesečnih borbi prisilila nemačku Šestu armiju na kapitulaciju. Time je završena jedna od ključnih bitaka u Drugom svetskom ratu.

1964. -
Umro je srpski pisac, kritičar i prevodilac Milan Bogdanović, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Uređivao je list "Republika" i časopise "Danas", "Srpski književni glasnik", "Književne novine". Bio je upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i Narodnog pozorišta u Beogradu. Celokupna njegova dela objavljena su u pet knjiga pod nazivom "Stari i novi".

1970. -
U 97. godini umro je engleski filozof, matematičar i pisac Bertrand Rasel (Russell), jedan od rodonačelnika analitičke filozofije, osnivač i predsednik Međunarodnog suda za utvrđivanje ratnih zločina u Vijetnamskom ratu. Bio je angažovan u borbi za mir i razoružanje zbog čega je dva puta hapšen. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost
1950.

1978. -
Dvojica sovjetskih kosmonauta sa svemirskog broda "Saljut" su u otvorenom svemiru, prvi put u istoriji kosmičkih letova, obavila operaciju dopune goriva.

1986. -
U kneževini Lihtenštajn žene su prvi put glasale na parlamentarnim izborima.

1990. -
Južnoafrički predsednik Ferdinand de Klerk je ukinuo zabranu Afričkog nacionalnog kongresa Nelsona Mandele.

1996. -
Umro je američki filmski glumac i igrač Džin Keli (Gene Kelly), zvezda holivudskog mjuzikla ("Amerikanac u Parizu", "Ples na kiši").

1997. -
U Beogradu, policija je grubom silom, koristeći vodene topove, rasterala mirne demonstracije građana koji su od novembra 1996. svakodnevno protestovali zbog odbijanja vlasti da prizna pobedu opozicije na lokalnim izborima u Srbiji.

2002. -
Holandski princ Vilem-Aleksander (Willem-Alexander) oženio se Maksimom Zoreguietom, Argentinkom, čiji je otac bio pripadnik hunte, i time oživeo tradiciju kontroverznih brakova holandske kraljevske porodice.

2003. -
U snažnoj eksploziji u Lagosu uništena je Nigerijska banka, a najmanje 33 osobe su poginule. Nakon toga su izbili veliki neredi, jer se više stotina ljudi potuklo kako bi uzelo [font=Arial]novac iz srušene banke.

2004. -
U 89. godini umro je britanski istoričar Alan Bulok (Bullock), autor biografije nacističkog lidera Adolfa Hitlera: "Hitler: studija tiranije" (Hitler: a study in tyranny).

2005.
Umro je nekadašnji šampion sveta u boksu u teškoj kategoriji nemac Maks Ssmeling, koji je u istoriju svetskog boksa ušao 1936. godine kada je u Njujorku, pred 42.000 gledalaca,
nokautirao dotad neporaženog Džoa Luisa.

2007.
Umro je Srba Mitrović, istaknuti srpski pesnik i jedan od najboljih srpskih prevodilaca poezije sa engleskog jezika. Rođen 1931. godine kod Svrljiga, gimnaziju i Filološki fakultet završio je u Beogradu. Objavio je sedam pesničih knjiga i dobitnik je više uglednih književnih nagrada, među kojima i nagrade Udruženja književnika Srbije ''Milan Rakić''. Prevodio je japansku haiku poeziju.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je nedelja, 3. februar, 34. dan 2008. Do kraja godine ima 332 dana.


1014. -
Umro je danski kralj Svend I koji je 1002, nakon pokolja Danaca u Engleskoj, napao i osvojio veliki deo engleske teritorije. Nasledio ga je sin Knut II Veliki koji je bio kralj Danske, Engleske i od 1028. Norveške.

1194. -
Nemački kralj Henrik VI (Henrick) oslobodio je uz veliku otkupninu engleskog kralja Ričarda (Richard) I (Lavlje Srce), kojeg je na povratku iz Krstaškog rata 1192. zarobio austrijski vojvoda Leopold.

1591. -
U nemačkom gradu Torgau osnovana je Nemačka protestantska liga.

1809. -
Rođen je nemački kompozitor i dirigent Feliks Mendelson(Felix Mendelssohn), istaknuti predstavnik muzičkog romantizma, osnivač Konzervatorijuma u Lajpcigu. Kao pijanista debitovao je u devetoj godini, u 15. je napisao prvu simfoniju, a u 16. majstorsko delo, scensku muziku za "San letnje noći".

1830. -
Na mirovnoj konferenciji u Londonu Grčkoj je priznata nezavisnost od Otomanskog carstva, u čijem je sastavu bila od 1453.



1867. -
Princ Mucuhito (Mutsuhito) postao je u 14. godini japanski car Meiđi (Meiji). Tokom njegove vladavine, do smrti 1912, Japan je modernizovan, privredni razvoj je naglo ubrzan i zemlja je od zaostale feudalne preobražena u modernu kapitalističku državu.

1881. -
Potpisan je ugovor o izgradnji pruge Beograd-Niš, prve železničke pruge u Srbiji. Knez Milan Obrenović je u junu 1881. srebrnim budakom obeležio početak radova, a prvi putnički voz ka Nišu krenuo je s beogradske železničke stanice u septembru 1884.

1915. -
U Sarajevu je obešen srpski učitelj Veljko Čubrilović, jedan od učesnika u atentatu 28. juna 1914. na austrougarskog prestolonaslednika nadvojvodu Franca Ferdinanda (Franz).

1917. -
SAD su u Prvom svetskom ratu prekinule diplomatske odnose s Nemačkom, posle saopštenja Berlina da će otpočeti neograničeni podmornički rat.

1919. -
U Parizu je održana prva sednica Lige naroda, devet dana posle osnivanja te svetske organizacije.

1924. - Umro je američki državnik Vudro Tomas Vilson (Woodronj Thomas Wilson), predsednik SAD od 1913. do 1921, začetnik ideje o stvaranju Lige naroda, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1919.

1943. -
Britanski avioni su u Drugom svetskom ratu bombardovali nemački grad Hamburg.

1945. -
Američki avioni su u Drugom svetskom ratu izbacili 3.000 tona eksploziva na Berlin, a američke trupe na Filipinima preuzele su Manilu od Japanaca.

1958. -
Potpisan je sporazum o ekonomskoj uniji Belgije, Holandije i Luksemburga.

1966.-
Prva letilica sa Zemlje na Mesecu
Na Mesec se meko spustila prva letilica lansirana sa Zemlje, sovjetski vasionski brod bez ljudske posade "Luna IX", posle čega je počela da emituje TV signale.



1969. -
Palestinski nacionalni kongres je izabrao Jasera Arafata(Yasser) za šefa Palestinske oslobodilačke organizacije.

1973. -
U Južnom Vijetnamu je na osnovu mirovnog sporazuma potpisanog u Parizu stupio na snagu prekid vatre.

1977. -
Snage lojalne potpukovniku Mengistu Haile Marijamu (Mariam) ubile su šefa privremene vojne vlade Etiopije generala Teferi Bentija i njegove najbliže saradnike.
1981. -
Gro Harlem Bruntland (Brundtland) je posle ostavke Odvara Nordlija izabrana za prvu ženu premijera Norveške.

1989. -
Umro je američki filmski režiser i glumac Džon Kasavetis (John Cašavetes), vodeći predstavnik "njujorške škole", nezavisne produkcije ("Senke", "Zakasneli bluz", "Lica", "Glorija", "Dvanaest žigosanih", "Rozmarina beba").

1994. -
Predsednik SAD Bil Klinton (Bill Clinton) ukinuo je trgovinski embargo Vijetnamu, zaveden po završetku Vijetnamskog rata 1975. To je, nakon decenija neprijatljstva, bio dramatićan preokret u odnosima dve zemlje.

1995. -
NATO je održao prvu vojnu vežbu na teritoriji nekadašnje Istočne Nemačke.

1996. -
U zemljotresu na jugozapadu Kine poginulo je više od 300 ljudi.

1996. -
Na osnovu Dejtonskog mirovnog sporazuma, 57.000 pripadnika međunarodnih snaga za održavanje mira (IFOR) stiglo je u Bosnu i Hercegovinu. Uspostavljeno je 10 brigadnih i tri divizijska glavna štaba.

1998. -
Američki vojni avion "EA-6B" je, leteći prenisko, udario u kabl uspinjače u zimskom turističkom centru Kavaleze na severu Italije. U gondoli koja je pala s visine od 200 metara poginulo je svih 20 ljudi.

2000. -
Prilikom napada albanskih ekstremista na autobus UNHCR-a na Kosovu ubijena su dvojica Srba, a u sukobima ruskih pripadnika Kfora s Albancima ranjeno je više osoba. U narednim danima talas nasilja, u kojem je stradalo devet osoba, zahvatio je severni deo Kosova.

2002. -
U snažnom zemljotresu koji je pogodio tursku provinciju Afjon, 43 osobe su poginule, povređeno je 300 ljudi, a više od 600 kuća je oštećeno.2003. - Legendarni američki rok producent, Fil (Phil) Spektor,koji je svojom tehnikom snimanja poznatom pod nazivom "zvučni zid" napravio revoluciju u pop muzici, uhapsen je zbog ubistva.

2004.
Umro je američki diplomata Voren Cimerman, poslednji ambasador SAD u SFRJ, od 1989. do 1992. godine, kad je počeo građanski rat u bivšoj Jugoslaviji.

2005.
Avganistanski ''Boing 737'', u vlasništvu ''Kam era'', jedine privatne avganistanske kompanije, udario je u planinu blizu Kabula. Poginulo je svih 105 putnika i članova posade.

2006.
U Crvenom moru se zapalio i potonuo egipatski feribot ''Salam-Bokačo 98'' sa 1.400 putnika i članova posade. Spaseno je oko 400 putnika.

2006.
U centru Moskve srušio se krov pijace ''Basmanaja''. Poginule su 64 osobe, a više desetina je ranjeno.

2007.
Poginulo je preko 135 ljudi u Bagdadu u eksploziji kamiona-bombe na pijaci, u pretežno šiitskoj kurdskoj četvrti Sadrija, dok je oko 200 ljudi povređeno. Bombaš samoubica nalazio se u kamionu napunjenom tonom eksploziva.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je ponedeljak, 4. februar, 35. dan 2008. Do kraja godine ima 331 dan.

211.
Umro je rimski car Lukije Septimije Sever Pertinaks,
osnivač dinastije Severa, koji je ograničio vlast Senata, umesto
kojeg je ''Carski savet'' počeo da izdaje zakone. Oslanjao se
isključivo na armiju i tako utro put tzv. vojničkom despotizmu
posle njegove smrti, kada je vojska samovoljno postavljala,
zbacivala i ubijala careve, sve do stupanja na presto 285. cara Gaja
Dioklecijana.

1746.
Rođen je poljski nacionalni junak Tadeuš AnžejBonaventura Košćuško, američki general i učesnik Američkog
rata za nezavisnost i ađutant Džordža Vošingtona, kasnije prvog
predsednika SAD. Po povratku u Poljsku podigao je ustanak protiv
Rusa, ali je njegova vojska poražena u oktobru 1794. u bici kod
Macjejovica, a on je ranjen i zarobljen. Pušten je na slobodu 1796,
pod uslovom da se odrekne akcija protiv Rusije, posle čega je
otišao u izbeglištvo i 1917. je umro u Švajcarskoj.

1783.
Velika Britanija je u Parizu potpisala sporazum o
priznanju SAD, čime je okončan osmogodišnji britansko- američki
rat, poznat kao Američki rat za nezavisnost.

1789.
Za prvog predsednika SAD izabran je Džordž
Vašington, koji je u ratu za nezavisnost od Velike Britanije od
1775. do 1783. komandovao vojskom kolonista. Bio je predsednik osam
godina (dva mandata), ali se povukao razočaran 1797. i odbio je da
se treći put kandiduje za šefa države.

1881.
Rođen je sovjetski vojskovođa i političar ruskog
porekla Kliment Jefremovič Vorošilov, maršal Sovjetskog Saveza,
učesnik revolucija 1905. i Oktobarske revolucije 1917. U
građanskom ratu od 1918. do 1920. uspešno je vodio operacije
protiv belogardejaca i stranih intervencionističkih trupa, a od
1925. do 1940. bio je sovjetski ministar odbrane. U Drugom svetskom
ratu komandovao je jedinicama Severozapadnog pravca i Lenjingradskog
fronta. Od 1946. do 1953. bio je zamenik sovjetskog predsednika
vlade, a potom - posle smrti komunističkog diktatora Josifa
Staljina - do 1960. predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta.

1889.
Rođen je srpski istoričar Viktor Novak, profesor
Zagrebačkog, potom Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije
nauka i umetnosti i osnivač Istorijskog instituta SANU. Diplomirao
je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, a latinski i pomoćne
istorijske nauke specijalizovao je u Vatikanskoj školi u Rimu. Na
Beogradskom univerzitetu od 1924. do 1959. predavao je latinsku
paleografiju, diplomatiku i metodologiju nastave istorije. Objavio
je veliki broj rasprava i studija iz istorije jugoslovenskih naroda
i istorije književnosti. U kapitalnom delu ''Magnum crimen'',
objavljenom ubrzo posle Drugog svetskog rata, dokumentovao je
zločin genocida hrvatskog ustaškog režima nad Srbima u
''Nezavisnoj Državi Hrvatskoj''. Bio je veoma aktivan i u muzičkom
životu kao predsednik Prvog beogradskog pevačkog društva i
inicijator osnivanja Južnoslovenskog pevačkog saveza u Beogradu i
Sveslovenskog pevačkog saveza u Pragu. Ostala dela: ''Antologija
jugoslovenske misli i narodnog jedinstva'', ''Latinska paleografija'',
''Vatikan i Jugoslavija'', ''Scriptura Beneventana'', ''Evangeliarium
Spalatense'', ''Masarik i Jugosloveni'', ''Iz rimske književnosti'',
''Sveslovenska misao'', ''Dva antipoda'', ''Franjo Rački'', ''Valtazar
Bogišić i Franjo Rački'', ''Nikola Vulić, naučnik i čovek''.

1897.
Rođen je nemački političar i ekonomista Ludvig
Erhard, zapadnonemački kancelar od 1963. do 1966, glavni arhitekta
privrednog oporavka i uspona Zapadne Nemačke posle Drugog svetskog
rata.

1899.
Na Filipinima je izbila pobuna protiv SAD, koje su
odbile da daju nezavisnost toj bivšoj španskoj koloniji. U vreme
špansko-američkog rata, vođa filipinskog revolucionarnog pokreta
general Emilio Aginaldo proglasio je nezavisnost u julu 1898, što
su SAD ignorisale kad im je Španija prepustila tu pacifičku
ostrvsku zemlju sporazumom u Parizu u decembru 1898. Filipini su
stekli nezavisnost tek 1946.

1900.
Rođen je francuski pisac Žak Anri Mari Prever,
nazvan ''pesnik Pariza''. Počeo je pod uticajem nadrealista, ali je
vremenom izgradio originalan izraz jednostavne i sažete forme.
Njegovu poeziju karakteriše revolt, mladalački cinizam, ismevanje
autoriteta. Napisao je više poetskih scenarija, možda najlepših u
francuskoj kinematografiji, za filmove režisera Marsela Karnea
''Obala u magli'', ''Hotel Sever'', ''Dan se rađa'', ''Ljubavnici iz
Verone'', ''Deca raja'', ''Vrata noći''. Dela: zbirke pesama ''Reči'',
''Veliki prolećni bal'', ''Kiša i lepo vreme''.



1901.
Umro je srpski advokat, novinar i pisac Svetozar
Miletić, vođa Srba u Vojvodini u borbi za nacionalna prava u
Austro-Ugarskoj, borac za liberalne reforme i nepomirljivi protivnik
klerikalizma. Bio je pokretač i vodeća ličnost Ujedinjene
omladine srpske, potom osnivač i vođa Srpske narodne slobodoumne
stranke. Gimnaziju je pohađao u Novom Sadu, Modri i Požunu
(sadašnja Bratislava), a Pravni fakultet u Beču, gde je doktorirao
1854. Već na studijama imao je značajnu ulogu među
panslavističkom omladinom. Prvi put je za poslanika Srpskog
crkvenog sabora izabran 1864, a za poslanika u Hrvatskom i Ugarskom
saboru 1865. Kao istaknuti srpski nacionalista osuđen je 1870. na
godinu dana zatvora, a 1876. ponovo je uhapšen i posle godinu i po
dana u istražnom zatvoru osuđen na pet godina robije za
veleizdaju. Mada se posvetio političkoj borbi, pisao je i pesme -
najznačajnija je ''Spasova noć'', a najpoznatija ''Već se srpska
zastava svuda vije javno''. Literarni rad počeo je slobodarskim
stihovima u časopisu ''Slavjanka'', čiji je bio urednik i izdavač.
Bio je prvi urednik lista ''Zastava'', koji je okupljao najbolje
srpske pisce i javne radnike tog doba.

1902.
Rođen je američki pilot Čarls Ogastas Lindberg,
koji je prvi preleteo Atlantski okean. Avionom ''Duh Sent Luisa'' u
maju 1927. preleteo je za 33 časa i 32 minuta 5.856 kilometara od
Njujorka do Pariza, što je pravi podvig jer tada nije bilo ni
radara ni sigurnih radio-veza. Posle otmice i ubistva njegovog sina
Čarlsa 1932, u SAD je donesen tzv. Lindbergov zakon kojim je za
otmicu predviđena smrtna kazna. Po dolasku na vlast u Nemačkoj
Adolfa Hitlera, javno je ispoljavao simpatije za nacizam i protivio
se ulasku SAD u Drugi svetski rat protiv Sila osovine.

1904.
Japanska ratna mornarica blokirala je rusku
dalekoistočnu luku Port Artur, što je bio uvod u Rusko-japanski
rat, koji je četiri dana kasnije počeo Japan bez objave rata.

1908.
Rođen je srpski slikar Predrag-Peđa
Milosavljević, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Studirao
je prava u Subotici, a zatim bio u diplomatskoj službi u Parizu,
Madridu, Londonu. Međunarodnu reputaciju je stekao 1937. na
izložbi u Parizu na kojoj je dobio ''Gran pri''. Napisao je eseje
''Između trube i tišine'' i dramu ''Zopir''.

1927.
Umro je serdar Janko Vukotić. Kao načelnik štaba
crnogorske Vrhovne komande, komandovao je 1915. Sandžačkom
vojskom, i verovatno je presudno uticao na pobedu u bici kod
Mojkovca. Bio je pristalica ujedinjenja Srba u jednu državu i
protivio se Nikoli Petroviću i njegovoj politici uperenoj protiv
ujedinjenja srpstva.

1930.
Rođen je srpski pisac Borislav Pekić. Zbog
pripadnosti ilegalnoj organizaciji Savezne demokratske omladine
Jugoslavije, posle Drugog svetskog rata, proveo je nekoliko godina
na robiji. Jedan je od osnivača Demokratske stranke 1989. godine.
Dela: romani ''Vreme čuda'', ''Hodočašće Arsenija Njegovana'',
''Uspenje i sunovrat Ikara Gulbekijana'', ''Kako upokojiti vampira'',
'Zlatno runo'', ''Atlantida'', ''Novi Jerusalim'', ''Argonauti'', ''Pisma iz
tuđine'', ''Godine koje su pojeli skakavci'', ''Besnilo'', drame ''Kako
zabaviti gospodina Martina'', ''Na ludom belom kamenu'', scenario za
film ''Dan četrnaesti''.



1938.
Pripremajući se za rat, Adolf Hitler je preuzeo
resor ministra rata Nemačke, a za šefa diplomatije imenovao je
Joahima fon Ribentropa.

1940.
Sovjetske trupe probile su front u Kareliji, u
sovjetsko-finskom ratu, započetom u novembru 1939. Finci su u
početku imali uspeha, ali je rat posle prodora u Kareliju okončan
porazom Finske. Mirovnim ugovorom potpisanim u martu 1940. u Moskvi
sovjetsko-finska granica je ispravljena na štetu Finske. U ratu je
poginulo 48.000 sovjetskih i 32.000 finskih vojnika.

1945.
Sovjetski lider Staljin, predsednik SAD Frenklin
Ruzvelt i britanski premijer Vinston Čerčil otpočeli su u Jalti
na Krimu osmodnevne razgovore o uređenju sveta posle Drugog
svetskog rata. Postigli su saglasnost o formiranju Ujedinjenih
nacija, razoružanju Nemačke i njenoj podeli na okupacione zone,
iskorenjivanju nacizma i izvođenju ratnih zločinaca pred sud.
Sporazumeli su se i da nova jugoslovenska vlada bude sastavljena na
osnovu sporazuma Josipa Broza Tita lidera Partizanskog pokreta
otpora i predsednika izbegličke kraljevske vlade u Londonu Ivana
Šubašića.

1946.
Predsednik vlade Srbije u Drugom svetskom ratu, pod
okuacijom, general Milan Nedić je, prema zvaničnoj verziji,
izvršio samoubistvo tokom istražnog postupka. U međuratnom
periodu nalazio se na mestu načelnika Generalštaba i ministra
vojske i mornarice, a u vreme invazije Nemačke komandovao je
Trećom grupom armija. Njegova uloga se različito tumači u
istoriografiji. Od teze da je bio izdajnik u službi okupatora, do
teze da je u pitanju tragična figura - čovek koji je svesno
žrtvovao ugled preuzevši funkciju šefa vlade u okupiranoj zemlji
kako bi, koliko je to moguće, ublažio tragediju srpskog naroda.
Nesumnjivo je da su organi njegove vlade u najtežim uslovima
zbrinuli one koji su umakli od hrvatskih ustaških zločina u
''Nezavisnoj Državi Hrvatskoj'', kao i sa drugih okupiranih
teritorija, ukupno više stotina hiljada ljudi (oko 600.000 odraslih
i 86.000 dece). Učestvovao je u oslobodilačkim ratovima koje je
vodila Srbija 1912.-1918. i iz njih je izašao kao veoma ugledan.
Dela: ''Srpska vojska i solunska ofanziva'', ''Srpska vojska na
albanskoj golgoti'', ''Kralj Aleksandar I ujedinitelj''.

1948.
Cejlon (sadašnja Šri Lanka) dobio je samoupravu u
okviru Britanskog komonvelta.

1961.
U Angoli je oslobodilački pokret počeo borbu
protiv portugalskih kolonijalnih vlasti. Režim u Lisabonu odgovorio
je oštrom represijom. Angola je stekla nezavisnost 1975.

1966.
Prilikom pada japanskog putničkog aviona ''boing
727'' u Tokijski zaliv, poginula su 133 putnika i člana posade.

1972.
Velika Britanija i devet drugih zemalja priznale su
Istočni Pakistan kao nezavisnu državu Bangladeš.

1974.
Grenada je stekla nezavisnost u okviru Britanskog
komonvelta.

1976.
U Gvatemali je u zemljotresu poginulo 23.000 ljudi,
a milion i po ostalo je bez krova nad glavom.

1976.
Glavni grad Mozambika (bivša Portugalska Istočna
Afrika) Lorenso Markeš preimenovan je u Maputo.

1978.
Džunijus Džajavordene preuzeo je dužnost prvog
predsednika Šri Lanke.

1980.
Umro je srpski slikar Stojan Aralica, član Srpske
akademije nauka i umetnosti, majstor sa izrazitim osećanjem za
boju. Posle studija u Minhenu, Rimu i Parizu, proputovao je
Španiju, severnu Afriku i Italiju i dugo je živeo u Parizu, a od
1948. u Beogradu. Najčešće je slikao predele i mrtvu prirodu, u
početku pod uticajem minhenske škole i pariske škole Andre Lota,
da bi potom izgradio stil na iskustvima postimpresionizma,
stvarajući slike koje odlikuje naglašeno osećanje za boju i
prozračna atmosfera. U poslednjoj fazi približio se lirskoj
apstrakciji.

1989.
U oružanoj pobuni oboren je diktator Paragvaja
Alfredo Stresner, koji je vladao 35 godina, duže od bilo koga u 20.
veku u nekoj od južnameričkih država. U pobuni je poginulo više
od 300 ljudi, mahom vojnika. Predsednik Paragvaja postao je general
Andres Rodrigez.

1989.
Ruski istoričar Roj Medvedev procenio je da je pod
Staljinovom vlašću u Sovjetskom Savezu uhapšeno, ubijeno ili na
drugi način izloženo represiji 40 miliona ljudi.

1990.
U napadu iz zasede na autobus sa izraelskim
turistima, islamski teroristi ubili su u Egiptu devet turista i
dvojicu egipatskih policajaca i ranili 20 ljudi.

1992.
Trupe lojalne predsedniku Venecuele Karlosu Andresu
Peresu ugušile su pokušaj vojnog udara.

1997.
U sudaru dva vojna izraelska helikoptera tipa ''Ć-
53 sikorski'' poginula su 73 vojnika.

1998.
U zemljotresu koji je pogodio oblast Rustaka u
severnoj avganistanskoj provinciji Tahar poginulo je najmanje 4.500
ljudi.

2003.
Poslanici Veća republika i Veća građana
Skupštine Savezne Republike Jugoslavije usvojili su Ustavnu povelju
Državne zajednice Srbija i Crna Gora, čime je SRJ prerasla u
znatno labaviju Državnu zajednicu - koja se pokazala kao
kratkotrajna.

2005.
Italijanska novinarka Djulijana Zgrena, dopisnica
italijanskih dnevnih novina ''Il Manifesto'', oteta je u centru
Bagdada. Oslobođena je 3. marta, ali je 4. marta, na putu do
aerodroma, na auto u kojem je bila pucala američka patrola. Zgrena
je ranjena, a italijanski agent tajne službe Nikola Kalipari je,
štiteći je, poginuo.

2005.
Julija Timošenko, aktivista ''narandžaste
revolucije'', postala je prva žena predsednik vlade Ukrajine.

2006.
Umrla je Beti Fridan, koja je svojom knjigom
''Ženska mistika'' postavila temelje modernog feminističkog pokreta.
Osnovala je Nacionalnu organizaciju za žene. Umrla je na svoj
rođendan, u 85. godini.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je utorak, 5. februar, 36. dan 2008. Do kraja godine ima 330 dana.



1596.
- Japanski šogun Hidejoši zabranio hrišćanstvo u Japanu i naredio da se pogubi 26 osoba koje su prešle u katoličku veru. To su bili prvi katolički "mučenici" Japanci.

1679.
- Umro holandski pisac Jost fan den Fundel, najplodniji i najznačajniji književnik holandskog baroka. Njegova dela "Noah", "Lucifer" i "Adam u izgnanstvu" ubrajaju se među najveća ostvarenja holandske literature.

1792. - Britanci zauzeli pola teritorije indijske države Majsor, nakon što su porazili vojsku sultana Tipu Sahiba.

1814.
- U Beču je objavljena "Mala prostonarodna slavenoserbska pesmarica" Vuka Karadžića, koja je označila početak upoznavanja Evrope sa srpskom narodnom poezijom.

1816.
- Premijerno je izvedena Rosinijeva opera "Seviljski berberin" u Rimu.

1840.
- Rođen škotski pronalazač Džon Bojd Danlop, koji je 1887. izumeo pneumatsku gumu.




1884. - Rođen je srpski pisac Veljko Petrović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, koji je pretežno pisao o Vojvodini, njenom ambijentu i ljudima. Prava je završio u Budimpešti. U Prvom balkanskom ratu bio je ratni dopisnik, a u Prvom svetskom ratu dobrovoljac, potom načelnik u ministarstvu prosvete, predsednik Matice srpske u Novom Sadu i Srpske književne zadruge u Beogradu i upravnik beogradskog Narodnog muzeja. Neposrednim i rodoljubivim stihovima žigosao je nacionalno otuđenje, korupciju i izdaju, a u intimnoj lirici bio je impresionista. Pisao je i studije o književnosti i slikarstvu. Dela: zbirke pesama "Rodoljubive pesme", "Na pragu", "Stihovi", zbirke pripovedaka "Bunja i drugi u Ravangradu", "Varljivo proleće", "Pomerene savesti", "Prepelica u ruci", "Dah života", Moloh".

1885.
- Belgijski kralj Leopold II proglasio afrički Kongo za lični posed pod nazivom "Nezavisna država Kongo".

1893.
- Umro je srpski glumac Toša Jovanović, član Narodnog kazališta u Zagrebu i Narodnog pozorišta u Beogradu, jedan od najvećih srpskih glumaca XIX veka. Posebno se istakao ulogama heroja i ljubavnika. Gostovao je u Budimpešti kao prvi glumac iz Srbije.

1941.
- Nemačka je u Drugom svetskom ratu u Berlinu, na tajnom sastanku šefa diplomatije Joakima fon Ribentropa s izaslanikom jugoslovenske vlade Danilom Gregorićem, izvršila jak pritisak na Jugoslaviju da pristupi Trojnom paktu, što je i učinila 25. marta 1941.

1973.
- Prvi put je izašao crtani strip "Hogar strašni".

1983.
- U Lionu, posle izručenja iz Bolivije, uhapšen ratni zločinac Klaus Barbi, jedan od šefova Gestapoa u okupiranoj Francuskoj u Drugom svetskom ratu. Barbi, nazvan "dželatom iz Liona" skrivao se u Boliviji 32 godine.



1988.
- Panamski general Manuel Antonio Noriega i 16 njegovih saradnika optuženi su za krijumčarenje droge i pranje novca u SAD-u. De facto diktator Paname od 1983, Norijega je optužen za krijumčarenje marihuane u SAD, pranje miliona američkih dolara i saradnju sa kolumbijskim kartelom u pogledu trgovine kokainom. Panamski lider odbacio je optužbe i zapretio isterivanjem oko 10.000 američkih državljana koji su živeli stacionirani pri Panamskom kanalu.

1993.
- U Beogradu je osnovana "Fondacija Borislav Pekić" radi trajnog čuvanja i negovanja uspomene na velikog srpskog pisca, sređivanja i publikovanja njegove rukopisne zaostavštine, izdavanja sabranih dela i prevođenja na strane jezike. Ustanovljena je i "Književna stipendija Borislav Pekić".

1994.
- Tokom bosanskog rata na sarajevskoj pijaci Markale u centru grada od granate je poginulo 68, a ranjeno 200 ljudi. Čelnici NATO dali su ultimatum bosanskim Srbima, pod pretnjom bombardovanja njihovih položaja, da u roku od deset dana povuku teško naoružanje na 20 kilometara od centra Sarajeva, a od armije BiH zatraženo je da svoje teško naoružanje u gradu stavi pod kontrolu mirovnih snaga.

1996.
- Vlasti u Sarajevu uhapsile su i kasnije predale Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu srpske oficire Đorđa Đukića i Aleksu Krsmanovića, što je izazvalo ozbiljnu političku krizu u tek uspostavljenim kontaktima dva bosanska entiteta. General Đukić je umro u zatvoru a pukovnik Krsmanović je oslobođen optužbe.

1997.
- Tri najveće švajcarske banke osnovale su, pod snažnim međunarodnim pritiskom, fond od sto miliona švajcarskih franaka za žrtve holokausta. Pritisak je usledio nakon otkrića da su švajcarske banke sarađivale s nemačkim nacistima u Drugom svetskom ratu u skrivanju novca i dragocenosti od zatočenih i ubijenih Jevreja.

1999.
- U 76. godini umro je Nevil Boner, prvi Aboridžanin poslanik u australijskom parlamentu.

2000.
- U 98. godini umro je Klod Otan-Lara, jedan od najistaknutijih i najplodnijih francuskih filmskih reditelja

2005.
- Umro je togoanski predsednik Gnasingbe Ejadema, koji je na vlast došao vojnim pučem 1967. i odmah zabranio svaku političku aktivnost u zemlji. Od 1991, kada je vratio političke slobode, tri puta uzastopno pobeđivao je na predsednickim izborima.

2006.
- Iran je povukao svog ambasadora iz Danske u znak protesta zbog objavljivanja stripa o proroku Muhamedu u listu Jilands Posten.

[Kathy]