Dogodilo se na današnji dan

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je četvrtak, 10. januar, deseti dan 2008. Do kraja godine ima 356 dana.



49. -
p.n.e. - Gaj Julije Cezar je izgovorio reči "Kocka je bačena" (lat.: 'Alea iacta est') i prešao reku Rubikon, po jednoj varijanti rečica Fiumicino u gornjoj Italiji, po drugoj Pisatelo kod Ravene, na granici Italije i Galije, što je označilo novo razdoblje u istoriji Rimskog carstva. Počeo građanski rat protiv Pompeja i Senata završen uvođenjem Cezarove diktature. Pripadnici republikanske opozicije su ubili Cezara 44. p.n.e.

1356. -
Na državnom saboru u Nirnbergu prihvaćen glavni deo Zlatne bule cara Karla IV, velikog ustavnog zakona nemačke carevine, u svojim osnovama na snazi do 1806.

1769.-
Rođen je francuski oficir Mišel Nej, jedan od najvećih maršala cara Napoleona I, koji se istakao u nizu bitaka i pohoda. Posle Napoleonovog pada optužen je za izdaju, osuđen na
smrt i pogubljen 1815.

1778. -
Umro je švedski prirodnjak Karl fon Line. On je uveo binarnu nomenklaturu, po kojoj svaka biljka i životinja ima naziv roda i vrste. Osnivač je Prirodnjačkog muzeja u Upsali i prvi predsednik Švedske akademije nauka.

1861. -
Američki Gradjanski rat: Florida se odcepila od SAD.

1862. -
Umro je Semjuel Kolt (Samuel Colt), američki pronalazač pištolja sa burencetom, koji je po njemu nazvan 'Kolt revolver'.

1863. -
U Londonu otvorena prva linija podzemne železnice u svetu.

1882. -
Počeo je hercegovačko-bokeljski ustanak protiv Austro-Ugarske, kao odgovor na uvođenje zakona o vojnoj obavezi i regrutovanja. Ustanak, koji je tajno podržala Crna Gora, ugušen je posle nekoliko meseci.

1889. -
Francuska je uspostavila protektorat nad Obalom Slonovače.

1890. -
Umro je srpski pisac i lekar Laza Lazarević. S devet pripovedaka, koliko je napisao, svrstao se u najznačajnije prozne stvaraoce srpske književnosti. Smatra se tvorcem srpske psihološke pripovetke i jednim od najboljih stilista.

1909. -
Rođen je srpski fizičar i hemičar Pavle Savić. Svetski renome stekao kada je sa Irenom Žolio Kiri 1937. i 1938. u Parizu otkrio izotope poznatih elemenata bombardovanjem atoma urana sporim neutronima. Od 1947. rukovodio je izgradnjom Nuklearnog instituta u Vinči i do 1960. je bio direktor Instituta. Od 1971. do 1981. on je bio predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti.



1917. -
Umro je Vilijam Frederik Kodi (William Frederick Cody), poznat kao Bafalo Bil (Buffalo Bill), jahač Poni ekspresa, vodič i tragač u američkoj vojsci, plaćeni borac protiv Indijanaca, profesionalni lovac na bivole i bizone. 1883. godine, on je organizovao reviju kaubojskih veština, u kojoj je nastupao kao glavna zvezda. Kasnije je nastupao u Evropi, uključujući i Srbiju.

1920. -
U Ženevi je izabrano veće Lige naroda koje su činili Francuska, Italija, Japan i Velika Britanija. Liga Naroda je održala svoju prvu sednicu i ratifikovala Versajski Mir, kojim je okončan Prvi svetski rat. Kasnije, članice Veća su postale Nemačka i SSSR. Zbog političkog neuspeha, Liga naroda prestala je da postoji 1939, formalno ukinuta 1946, kada je u Londonu održana prva sednica Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

1922. -
Artur Grifit postao prvi predsednik Irske posle sticanja nezavisnosti te zemlje od Velike Britanije.

1934. -
U Nemačkoj pogubljen Marinus van der Lube pošto je proglašen krivim za paljenje Rajhstaga 27. februara 1933.

1945. -
Rodjen je Rod Stjuart (Stewart), engleski rok pevač.

1969. -
Švedska, kao prva zapadna zemlja, uspostavila diplomatske odnose sa Severnim Vijetnamom.

1971. -
Umrla je francuska modna kreatorka Gabrijela Koko Šanel (Gabrielle "Coco" Chanel), jedna od najčuvenijih u XX veku (rodjena 1883.). Gotovo šest decenija suvereno je vladala visokom pariskom modom. Ona je bila osnivač modne kuće Chanel iz Pariza.



1989. -
Kubanske trupe počele povlačenje iz Angole.

1996. -
Izrael pustio iz zatvora na stotine Palestinaca, nekoliko dana uoči prvih palestinskih nacionalnih izbora u Gazi i na Zapadnoj obali.

1997. -
Arnoldo Aleman postao predsednik Nikaragve u prvoj demokratskoj i mirnoj smeni vlasti u modernoj istoriji te zemlje.

1997. -
Tokom antivladinih protesta u Sofiji demonstranti probili policijski kordon, upali u zgradu Parlamenta i demolirali je.

2000. -
Kompanija America Online je objavila da kupuje medijsku kompaniju Tajm Vorner (Time Warner) za rekordnih 162 milijarde američkih dolara, što je predstavljalo najveće spajanje dve kompanije u istoriji.

2001. -
Bivša predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić predala se Haškom tribunalu, pred kojim je optužena za genocid i druge zločine 1991. i 1992, tokom rata u Bosni i Hercegovini. Po priznanju krivice osuđena, 27. februara 2003, na 11 godina zatvora i upućena na izdržavanje kazne u Švedsku.

2002. -
Izraelski tenkovi i buldožeri sravnili 73 palestinske kuće u Rafi posle napada naoružanih Palestinaca na izraelske vojnike.

2003. -
Severna Koreja se, posle 18 godina, povukla iz Ugovora o neširenju nuklearnog naoružanja iz 1970. optužujući SAD za nametanje političkog sistema.

2004.
SAD su formalno objavile da je oboreni irački predsednik, uhvaćen 13. decembra 2003, neprijateljski ratni zarobljenik.

2007.
Umro je Karlo Ponti, italijanski filmski producent. Na dugoj listi dela koja je producirao nalazi se i remek-delo Mikelanđela Antonionija iz 1966. godine ''Blow Up'' i film Dejvida Lina ''Doktor Živago'' iz 1965. za koji je bio nominovan za Oskara. Sarađivao je i sa čuvenim režiserima kao što su Federiko Felini i Žan Lik Godar. Ponti je bio taj koji je otkrio Sofiju Loren, sa kojom se kasnije i venčao.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je petak, 11. januar, 11. dan 2008. Do kraja godine ima 355 dana.

347.
Rođen je vizantijski (rimski) car Teodosije I,
nazvan Teodosije Veliki, vladao je od 379. do 392, kad je uspeo da
obnovi Carstvo u punom obimu. Do smrti 395. upravljao je Rimom kao
poslednji vladar jedinstvene imperije. Konsolidovao je prilike na
Balkanu i uspostavio je primirje s Vizigotima, zabranio paganske
obrede i proglasio hrišćanstvo jedinom zvaničnom religijom. Posle
pregovora s Persijom, mirovnim ugovorom uspeo je da za dug period
učvrsti istočne granice carstva. Pred kraj vladavine odlučio je
da vlast u Istočnom rimskom carstvu preda starijem sinu Arkadiju, a
u Zapadnom mlađem Flaviju Honoriju. Zapadno carstvo je zbacivanjem
poslednjeg rimskog cara Romula Avgustula 476. srušio germanski
vođa Odoakar, a Istočno (Vizantija) poživelo je još 1000 godina.

1503.
Rođen je italijanski slikar Djirolamo Frančesko
Marija Macola, poznat kao Parmiđanino, portretista koji je nastojao
da izrazi unutrašnji život modela. Radio je freske i oltarske
slike u Parmi, Rimu i Bolonji.

1569.
U Engleskoj je, pod patronatom kraljice Elizabete I,
u katedrali Svetog Pavla u Londonu prvi put organizovana lutrija.

1811.
Skupština svih narodnih starešina u Srbiji
osnovala je u vreme Prvog srpskog ustanka prva popečiteljstva
(ministarstva). Ministar prosvete postao je najučeniji Srbin tog
vremena, rektor Velike škole u Beogradu Dositej Obradović.

1842.
Rođen je američki filozof i psiholog Vilijam
Džejms, tvorac personalističke verzije pragmatizma prema kojoj u
osnovi istinitog saznanja leži ''volja za verovanjem''. Dela:
''Pragmatizam'', ''Principi psihologije'', ''Volja za verovanjem'', ''Eseji
o radikalnom empirizmu'', ''Razlike u religioznom iskustvu''.

1843.
Austrijski car Ferdinand I je u vreme uspona
takozvanog Ilirskog preporoda zabranio upotrebu ilirskog imena.

1848.
Umro je je srpski pisac Sima Milutinović Sarajlija,
preteča srpskih romantičara i autor dela nacionalno-romantičarske
egzaltacije. Borio se u ustancima Srbije za nezavisnost. Od 1827.
bio je sekretar vladike Petra I Njegoša i vaspitač i pesnički
učitelj njegovog sinovca kasnijeg Petra II Njegoša. Na poziv
knjaza Miloša Obrenovića, vratio se 1831. u Srbiju i bio sekretar
Ministarstva prosvete kao i neka vrsta istoriografa knjaza Miloša.
Dela: spevovi ''Srbijanka'', ''Trojebratstvo'', ''Trojesestarstvo'',
tragedija ''Obilić'', istorijski spisi ''Istorija Srbije'', ''Istorija
Crne Gore'', zbirka narodnih pesama ''Pjevanija crnogorska i
hercegovačka''.

1866.
U brodolomu engleskog broda ''London'' na putu ka
Australiji poginuo je 231 putnik.

1870.
U Boki Kotorskoj završen je Krivošijski ustanak
srpskog naroda, koji je izbio zbog odluke austrougarskih vlasti o
vojnoj obavezi stanovništva tog kraja. Primirje je uspostavljeno
posle tromesečnih žestokih borbi, a Beč je primoran da amnestira
učesnike ustanka, ukine zabranu slobodnog nošen
nadoknadi materijalnu štetu i ukine vojnu obavezu za kotorski
okrug.

1886.
U Njujorku je počeo prvi šahovski meč za prvaka
sveta između Vilhelma Štajnica i Johana Cukertorta, koji je dobio
Štajnic rezultatom 10:5, uz pet remija. Titulu je odbranio 1889. i
1892. u mečevima protiv Mihaila Čigorina, ali je 1894. poražen od
Emanuela Laskera rezultatom 10:5, uz četiri remija. Napisao je
''Udžbenik modernog šaha'', koji se smatra osnovom moderne šahovske
strategije.



1907.
Rođen je francuski državnik Pjer Mandes Frans,
vođa levog krila Radikalsocijalističke partije, koji je kad je
1954. postao predsednik vlade okončao francusku vojnu intervenciju
u Indokini. Vlast je izgubio 1955. zbog privrednih problema i pobune
u Alžiru. U Drugom svetskom ratu borio se u Pokretu otpora do 1942,
posle čega se prebacio u London i učestvovao u vazduhoplovnim
akcijama saveznika u sastavu bombarderske grupe ''Loren''.

1922.
Prvi pacijent izlečen insulinom od šećerne
bolesti postao je 14-godišnji Kanađanin Lenard Tompson.

1928.
Umro je engleski pisac Tomas Hardi, slikar sela i
provincijske varošice. Prvi u engleskoj literaturi stvorio je tzv.
pokrajinski roman i pripovetku. Dela: romani ''Pod zelenim drvetom'',
''Daleko od razuzdane gomile'', ''Povratak domoroca'', ''Tesa od
D'Arbervilovih'', ''Neznani Džud'', zbirke pripovedaka ''Priče iz
Vaseksa'', ''Životne male ironije'', ''Plemenite gospe'', ''Promenjeni
čovek'', drama ''Dinasti'', više zbirki pesama.

1946.
Skupština u Tirani proglasila je Narodnu republiku
Albaniju - čime je pravno legitimisana komunistička vlast.

1962.
Snežna lavina zbrisala je u peruanskim Andima selo
Huaskaran i usmrtila više od 3.000 ljudi.

1966.
Umro je indijski državnik Lal Bahadur Šastri, koji
je premijer Indije postao 1964, posle smrti Džavaharlala Nehrua.

1966.
Umro je švajcarski skulptor i slikar italijanskog
porekla Alberto Djakometi, čije je obimno, raznovrsno i osobeno
delo izraz gotovo svih dominantnih strujanja umetnosti 20. veka. U
ranom periodu stvarao je pod uticajem kubizma i nadrealizma, kasnije
se bavio prostornim konstrukcijama, pri čemu je eteričnim
izduženim figurama skulptura podvlačio prazninu okolnog prostora,
a pozna dela oličavaju tragičan egzistencijalistički humanizam.




1970.
Nigerijska armija je posle 32 meseca borbi u
građanskom ratu u kojem je poginulo milion i po ljudi, skršila
pobunu secesionista u provinciji Bijafra, a vođa pobunjenika
general Čukvuemeka Odumegvu Odžukvu prinuđen je da napusti zemlju
dan posle pada Overija, glavnog grada Bijafre.

1976.
Predsednik Ekvadora Rodriges Lara zbačen je vojnim
udarom.

1992.
Predsednik Alžira Bendžedid Šadli podneo je
ostavku usred političke krize posle uspona islamističkog Fronta
Nacionalnog Spasa u prvom krugu parlamentarnih izbora.

1995.
Turski dnevnik ''Sabah'' zatražio je od vođe
bosanskih muslimana Alije Izetbegovića da se izjasni da li se
zalaže za diktaturu ili demokratiju. Tom prilikom zatraženo je i
objašnjenje o sudbini 350 miliona US dolara pri čemu je naveden
račun u jednoj Švajcarskoj banci koji su koristili on i članovi
njegove porodice.

1998.
Jedan islamski terorista ubio je najmanje 22
šiitska muslimanska vernika tokom molitve u džamiji u pakistanskom
gradu Lahore.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je subota, 12. januar, 12. dan 2008. Do kraja godine ima 354 dana.


812. -
Izaslanici vizantijskog cara Mihaila I Rangabe sklopili su mir u Ahenu s franačkim carem Karlom Velikim, nakon više od decenije rata između Vizantije i Franačkog carstva. Jedan od uzroka rata bio je što je rimski papa, potraživši oslonac u Franačkom carstvu, krunisao Karla Velikog (800).

1519. -
Umro je Maksimilijan I, nemački kralj od 1493. i rimsko-nemački car od 1508, kada je tu titulu uzeo uz pristanak pape Julija II, mada ga papa nikada nije krunisao. Od tada su nemački kraljevi odmah po svom izboru za kralja uzimali carsku titulu. Tokom njegove vladavine Habsburgovci su ženidbenim vezama postali najmoćnija dinastija u Evropi.

1628. -
Rođen je francuski pisac Šarl Pero, autor čuvene zbirke bajki "Vilinske priče", koja sadrži širom sveta poznate bajke "Mačak u čizmama", "Crvenkapa", "Plavobradi", "Uspavana lepotica".

1829. -
Umro je nemački pisac Fridrih fon Šlegel, najznačajniji teoretičar nemačkog romantizma. S bratom Vilhelmom uređivao je glavni romantičarski časopis "Aneteum". Pored radova o antičkoj književnosti, pisao je eseje, pesme i pripovetke, a u romanu "Lucinda" propagira romantičarsku ideju slobodne ljubavi. Njegova "Istorija stare i nove književnosti" jedan je od prvih pregleda celokupne svetske literature.

1876. -
Rođen je američki pisac Džon Grifit (John Griffith Chaney), poznat kao Džek London (Jack London), jedan od najčitanijih u prvoj polovini 20. veka. Napisao je oko 50 pripovedaka i 22 romana među kojima su najpoznatiji "Zov divljine" i "Beli očnjak".



1899. -
Rođen je švajcarski biohemičar Paul Herman Miler, koji se bavio istraživanjem zaštite biljaka. Godine 1939. otkrio je insekticidno delovanje DDT. Dobitnik je Nobelove nagrade za medicinu 1948.

1932. -
Heti Karavej, demokrata iz Arkanzasa, je postala prva žena izabrana u Senat SAD.

1944. -
Rodjen je Džo Frejzer (Joe Frazier), američki bokser, nosilac titule svetskog šampiona u teškoj kategoriji.

1953. -
Skupština FNR Jugoslavije usvojila je novi ustav. Ukinuto je Veće naroda i formirano Veće proizvođača, čime je izgubljeno nacionalno obeležje institucionalne skupštinske strukture.

1964. -
U Zanzibaru je, mesec dana nakon što je zemlja stekla nezavisnost, zbačen s vlasti sultan i proglašena je republika s predsednikom Abeidom Karumeom. Četiri meseca kasnije Zanzibar se ujedinio s Tanganjikom u Tanzaniju.

1976. -
Umrla je engleska književnica Agata Kristi, čuvena autorka kriminalističkih romana. Napisala je 79 romana i zbirki kratkih priča, koje su prodate u dve milijarde primeraka širom sveta i prevedene na više od 50 jezika, a njena drama "Mišolovka", prikazana prvi put 1952, imala je preko 20.000 izvođenja na londonskom Vest Endu i najduže je izvođena predstava na svetu.



1977. -
Izraelci su masovnim demonstracijama izrazili protest zbog odluke Francuske da pusti na slobodu Abu Dauda, vođu palestinskih terorista koji su 1972. izvršili masakr nad izraelskim atletičarima na Olimpijadi u Minhenu.

1990. -
Rumunski predsednik Jon Ilijesku je saopštio da je Komunistička partija Rumunije stavljena van zakona.

1991. -
Kongres SAD odobrio je predsedniku Džordžu Bušu upotrebu vojne sile da bi prisilio iračku armiju da napusti Kuvajt.

1992. -
Vlada Alžira je dan posle ostavke šefa države Bendžedida Šadlija odložila drugu rundu parlamentarnih izbora, obrazloživši to "nemogućnošću nastavljanja izbornog procesa". Na izborima je vodio islamski Front nacionalnog spasa. Islamisti su se potom prihvatili oružja i u narednim godinama ubijeno je više desetina hiljada Alžiraca.

1993. -
Visoki komeserijat UN za izbeglice saopštio je da je 1992. u svetu bilo više od 18,5 miliona izbeglica. Broj izbeglica povećan je za 3,5 miliona u odnosu na 1991. od čega je tri miliona raseljeno i izbeglo s teritorije bivše Jugoslavije.

1996. -
Prve ruske jedinice u sastavu Ifora stigle su u Bosnu i Hercegovinu, u prvoj zajedničkoj vojnoj misiji s trupama SAD i ostalih zapadnih zemalja posle Drugog svetskog rata.

1998. -
Devetnaest evropskih država potpisalo je dokument o zabrani kloniranja ljudskih bića.

1998. -
U Beogradu je počeo štrajk Gradskog saobraćajnog preduzeća. Prvi put u stogodišnjoj istoriji javnog prevoza na beogradske ulice nije izašlo nijedno vozilo GSP. Štrajk je trajao šest dana.

2002. -
U 82. godini umro je Sajrus Vens, državni sekretar u administraciji Džimija Kartera, jedan od autora mirovnog plana za Bosnu i Hercegovinu 1993, koji su bosanski Srbi odbili.

2003. -
Umro je bivši argentinski vojni diktator, general Leopoldo Galtijeri, koji je Argentinu uveo u katastrofalni rat 1982. godine sa Velikom Britanijom oko Foklandskih ostrva.

2005.
Evropski parlament ratifikovao je Ustav Evropske unije.

2006.
U stampedu među vernicima, poslednjeg dana hodočašća u Mini, istočno od svetog grada Meke, poginulo je 363 ljudi, više od 200 je povređeno.

2006.
Turčin Mehmed Ali Agdža, koji je 1981. pokušao da ubije papu Jovana Pavla II, pušten je na slobodu posle odležanih gotovo 25 godina robije u italijanskim i turskim zatvorima zbog
atentata na papu i ubistva turskog novinara.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je nedelja, 13. januar, 13. dan 2008. Do kraja godine ima 353 dana.



1691. -
Umro je Džordž Foks (George Fox), osnivač Društva prijatelja, verske zajednice Kvekera. Obuzet idejom "božijeg nadahnuća" Foks je 1648. počeo držati javne propovedi u kojima se zalagao za uspostavljanje rigoroznog morala u duhu starozavetne Biblije. Stekao je brojne pristalice.

1806. -
Rođen je srpski pisac Jovan Sterija Popović, prvi srpski komediograf, "otac" srpske drame. Kao načelnik ministarstva prosvete Srbije (od 1842) obavio je pionirski rad u organizovanju školstva, pokrenuo inicijativu za osnivanje Akademije nauka, Narodne biblioteke i Narodnog muzeja. Učestvovao je u organizovanju prvog beogradskog teatra (Pozorište na Đumruku) koji je 1841. otvoren njegovom tragedijom "Smrt Stefana Dečanskog". Sterijine drame su više od 100 godina na pozorišnim repertoarima ("Laža i paralaža, "Pokondirena tikva", "Kir Janja", "Rodoljupci").

1842. -
Prilikom povlačenja iz avganistanskog grada Kabula, britanske trupe od 9.000 vojnika masakrirane su u Kiber Pasu.

1854. -
Japanski šogun Tokugava potpisao je prvi trgovinski ugovor kojim su za SAD otvorene neke japanske luke. Kasnije su potpisani ugovori s Velikom Britanijom, Rusijom, Francuskom, čime je Japan prekinuo politiku izolovanosti i počeo da se uključuje u međunarodne odnose.

1898. -
Francuski pisac Emil Zola (Emile) je pod naslovom "Optužujem" objavio u listu "L'oror" otvoreno pismo predsedniku Republike u kojem je ukazao na mahinacije najviših vojnih krugova i zatražio oslobađanje kapetana Alfreda Drajfusa (Dreyfus), koji je na procesu 1894. osuđen na doživotnu robiju zbog navodnog odavanja vojnih tajni Nemačkoj. Drajfus je na obnovljenom procesu oslobođen optužbi i 1906. rehabilitovan, vraćen u vojsku i unapređen u čin majora.



1906. -
Umro je ruski fizičar i elektroinženjer Aleksandar Stepanovič Popov, jedan od pionira rado-tehnike, izumitelj antene. Godine 1896. ostvario je prenos signala pomoću radio-talasa na udaljenost od 250 metara i utvrdio da se radio-talasi reflektuju od većih objekata.

1910. -
Emitovan je prvi radio-prenos opere uživo iz njujorške "Metropoliten opere", Leonkavalovi "Pajaci" i Maskanjijeva "Kavalerija rustikana".

1915. -
U gradu Avecano u centralnoj Italiji u zemljotresu je poginulo 30.000 ljudi.

1935. -
Na plebiscitu u oblasti Sar, kojom je na osnovu mandata Lige naroda upravljala Francuska, ubedljivom većinom izglasano je pripajanje Nemačkoj.

1941. -
Umro je irski pisac Džejms Džojs (James Joyce), koji je eksperimentima u narativnoj tehnici i strukturi romana i primeni toka svesti dao nov pravac modernoj književnosti. Njegov roman "Uliks" smatra se biblijom evropskog proznog modernizma. Uprkos vrlo oštroj i ekstremističkoj polemici oko Džojsovog književnog dela, izvan svake sumnje je njegov ogroman uticaj na razvoj književne proze 20. veka ("Portret umetnika u mladosti", "Fineganovo bdenje", pesme "Kamerna muzika", pripovetke "Dablinci", drama "Izgnanici").

1945. -
Sovjetska Crvena armija okupirala glavni grad Madjarske, Budimpeštu.

1963. -
U vojnom udaru je ubijen prvi predsednik Togoa Silvanus Olimpio (Sylvanus Olympio) i vojska je na vlast dovela Nikolasa Granickog (Nicolas Grunitzky), koji je od 1961. bio u izbeglištvu. Istog dana 1967. vojnim udarom vlast je preuzeo potpukovnik Etjen Gnasingbe Ejadema (Etienne Gnašingbe Eyadema).

1972. -
Izvršen vojni puč u afričkoj državi Gani.

1972. -
Vojska je u Gani zbacila civilnu vladu predsednika Edvarda Akufa Ada (Edward, Addo), a vlast je preuzeo potpukovnik Ignacijus Ačempong (Ignatius Acheampong).

1977. -
Umro je francuski režiser i scenarista Anri Žorž Kluzo (Henri Georges Clouzot), dobitnik Zlatnog lava za film "Kej Orfevr" i Zlatne palme za film "Misterija Pikaso". Poznat je i po filmovima "Nadnica za strah", "Gavran', "Istina".

1978. -
Nasa je prvi put odabrala nekoliko žena kao kandidate za astronaute.

1985. -
Prilikom pada voza u provaliju, oko 250 kilometara istočno od glavnog grada Etiopije Adis Abebe, poginulo je 428 putnika, a 370 je povređeno.

1991. -
Na svetskom prvenstvu u australijskom gradu Pert jugoslovenski vaterpolisti osvojili su zlatnu medalju. Jugoslavija je prvi put postala prvak sveta u vaterpolu u Madridu 1987.

1993. -
Na osnovu odluke nemačkog Ustavnog suda obustavljen je sudski postupak protiv bivšeg predsednika Demokratske Republike Nemačke Eriha Honekera (Erić Honecer). Sud je zaključio da proces protiv 80. godišnjeg Honekera, teško obolelog od raka predstavlja povredu ljudskog dostojanstva. Honeker je nakon 169 dana provedenih u istražnom zatvoru emigrirao u Čile gde je umro u maju 1994.

2001. -
U Beogradu je umro jugoslovenski književnik Branko V. Radičević. Pesnik, romansijer, novinar i dečiji pisac objavio je oko 70 knjiga, od kojih su najpoznatije "Pesme o majci", "Priča o životinjama", "Sa Ovčara i Kablara", "Vojničke pesme", "Ponoćni svirači", "Seljaci" i "Antologija srpskog pesništva". Napravio je i dve monografije o seoskim spomenicima - krajputašima. Pokretač je muzičke manifestacije Dragačevska truba u Guči i pesničkog Disovog proleća u Čačku.

2001. -
U zemljotresu u Salvadoru poginula je 701 osoba i 3.883 je ranjeno, a 160.598 stambenih objekata je uništeno, ozbiljno oštećeno ili zatrpano zemljom.

2002. -
U Beogradu je u 78. godini umro srpski književnik Antonije Isaković, potpredsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1980. do 1992. Dobitnik mnogih književnih nagrada, poznat je i kao pisac čija dela su u Jugoslaviji najviše ekranizovna ("Gospodar i sluga", "Tren 1" i "Tren 2", "Govori i razgovori").

2002. -
Na Kubi je umro Gregorio Fuentes (104), kapetan broda Ernesta Hemingveja, koji je bio inspiracija poznatom američkom piscu za roman "Starac i more".

2003. -
Avganistan je ratifikovao rimski sporazum o osnivanju Međunarodnog krivičnog suda, čime je otvoren put za ekstradicije i suđenja za ratne zločine i kršenje ljudskih prava u toj zemlji.

2006.
Umro je profesor Dimitrije Perišić, utemeljivač savremenih studija prostornog planiranja na beogradskom Univerzitetu, koji je rukovodio izradom prvog Regionalnog prostornog
plana u Srbiji, od Podunavlja do bugarske granice, kao i izradom prvog Prostornog plana Srbije.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je ponedeljak, 14. januar, 14. dan 2008. Do kraja godine ima 352 dana




1742. -
Umro je engleski astronom i geofizičar Edmund Halej (Edmund Halley), direktor Griničke opservatorije i kraljevski astronom, po kojem je dobila naziv Halejeva kometa. Prvi je utvrdio da su komete uočene 1682, 1601. i 1551. zapravo isto telo koje se periodično pojavljuje. Izradio je prvi katalog sjajnih zvezda južnog neba i prvu meteorološku kartu.



1784. -
SAD su ratifikovale mirovni ugovor s Velikom Britanijom, čime je i formalno okončan Američki rat za nezavisnost.

1809. -
Engleska i Španija su sklopile savez protiv francuskog cara Napoleona I.

1826. -
U Pešti je osnovana Matica srpska na inicijativu Jovana Hadžića (Miloš Svetić) i uz pomoć bogatih srpskih trgovaca iz Pešte i Budima. To književno i kulturno društvo odigralo je ogromnu ulogu u procvatu nauke i kulture Srba u Vojvodini. Ubrzo po osnivanju počelo je da izdaje "Letopis Matice srpske", najstariji srpski književni časopis. Preseljena je 1864. u Novi Sad.

1840. -
U kneževini Srbiji za školsku slavu je proglašen Savindan, praznik u spomen na velikog srpskog prosvetitelja i zaštitnika školstva svetog Savu. Prva proslava Savindana
održana je 1812. u Zemunu, a himna svetom Savi je prvi put izvedena 1839. u Segedinu.

1867. -
U okviru balkanskih nacionalno-oslobodilačkih saveza protiv Otomanskog carstva, srpska vlada sklopila je s Bugarskim revolucionarnim komitetom u Bukureštu sporazum o stvaranju zajedničke države koja bi se zvala Bugaro-Srbija ili Srbo-Bugarska, a za vladara je bio predviđen srpski knez Mihailo Obrenović.

1875. -
Rodjen je Albert Švajcer (Albert Schweitzer), nemački lekar, misionar, teolog, orguljaš i kompozitor, dobitnik Nobelove nagrade 1953. za osnivanje bolnice u Gabonu, u Africi gde je proveo veliki deo svoga života lečeći ljude. Umro je 4. septembra, 1965. godine.

1892. -
Rođen je srpski klasični filolog Miloš Đurić, član Srpske akademije nauka i umetnosti, predsednik Srpske književne zadruge i urednik časopisa "Živa antika". Objavio je više od 200 radova iz klasične književnosti i filozofije, prevodio je Platona, Aristotela, Tukidida i druge pisce i sve velike antičke tragičare ("Istorija helenske književnosti", "Istorija helenske etike").

1897. -
Rođen je srpski istoričar Vasa Čubrilović, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Kao učesnik atentata na austrugarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda 1914. u Sarajevu, osuđen je na 16 godina zatvora i do sloma Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu bio je u zatvoru. U Drugom svetskom ratu bio je zatvoren u logor na Banjici. Posle oslobođenja zemlje bio je direktor Balkanološkog instituta i ministar u vladi FNR Jugoslavije.

1898. -
Umro je engleski pisac i matematičar Luis Kerol, autor fantastičnih bajki "Alisa u zemlji čuda" i "Alisa s onu stranu ogledala".

1898. -
Umro je Luis Kerol (Lewis Carol), engleski pisac, autor romana 'Alisa u zemlji čuda' (Alice in Wonderland).

1907. -
Zemljotres je razorio glavni grad Kingston na ostrvu Jamaika u Karipskom moru i usmrtio oko hiljadu ljudi.

1941. -
Rođen je slovenački političar i državnik Milan Kučan, predsednik Slovenije u presudnim trenucima raspada SFR Jugoslavije (1991). Slovenija je u njegovo vreme proglasila nezavisnost (25. juna 1991) i postala jedna od najuspešnijih bivših komunističkih zemalja u sprovođenju radikalnih političkih i privrednih reformi. Ponovo je biran za predsednika Slovenije 1994. i 1998.

1941. -

Rodjena je američka filmska glumica Fej Danavej (Faye Dunaway).

1943. -
U Kazablanki je počela konferencija lidera savezničkih snaga u Drugom svetskom ratu Ruzvelta, Čerčila i De Gola. Na konferenciji koja je završena 26. januara zaključeno je da sile Osovine moraju bezuslovno kapitulirati i preciziran je datum iskrcavanja Saveznika u Italiji.

1953. -
Narodna skupština FNR Jugoslavije izglasala je ustavni zakon kojim je uvedeno društveno vlasništvo i samoupravljanje proizvođača. Umesto vlada i ministarstava uvedena su izvršna veća i državni sekretarijati. Prvi predsednik Saveznog izvršnog veća postao je Josip Broz Tito.

1954. -
Filmska zvezda Merilin Monro (Marilyn Monroe) udala se za popularnog igrača bejzbola Džoa Dimadjia (Joe DiMaggio).

1957. -
Umro je Hemfri Bogart, jedan od najpopularnijih američkih filmskih glumaca pedesetih godina. Dobitnik Oskara 1951. za film "Afrička kraljica", legendarnu popularnost stekao je u filmovima "Kazablanka" i "Malteški soko".

1969. -
Lansiran je sovjetski vasionski brod "Sojuz 4" s kosmonautom Vladimirom Šatalovim, dan kasnije "Sojuz 5" u kojem su bili Boris Voljanov, Aleksej Jelisejev u Jevgenij Krunov. Dva borda su se potom spojila, kosmonauti Jelisejev i Krunov prešli su u "Sojuz 4". To je bilo prvo spajanje vasionskih brodova s ljudskom posadom u zemljinoj orbiti.

1977.-
Umrla je američka književnica francuskog porekla Anais Nin, čiji su dnevnici remek delo samoanalize i zanimljivo svedočanstvo o modernoj boemiji.
Osnovna tema njenih romana je traganje za vlastitim identitetom, a pisala je i po narudžbini erotske priče za kolekcionare erotike.
Dela: romani "Požarne lestve", "Kuća incesta", "Zavodjenje Minotaura", "Deca Albatrosa", "Špijun u kući ljubavi", zbirka priča "Pod staklenim zvonom", priče "Venerina delta", "Ptičice", studije "D. H. Lorens: neprofesionalna studija", "Roman budućnosti".



1991. -
Umro je srpski filolog Mihailo Stevanović, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Objavio je više od 600 radova, uključujući monumentalno delo "Savremeni srpskohrvatski jezik"

1991. -
U Tunisu su ubijena tri bliska saradnika Jasera Arafata, među kojima i Abu Ijad, jedan od osnivača Palestinske oslobodilačke organizacije.

1996. -
Predsednik Gvatemale Alvaro Arsu pozvao je, preuzimajući dužnost šefa države, levičarske gerilce da otpočnu pregovore o okončanju 35-godišnjeg građanskog rata.

2000. -
Petorica bosanskih Hrvata Zoran, Vlatko i Marjan Kupreškić, Vladimir Šantić i Drago Josipović proglašeni su krivim pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu za brutalni masakr nad 116 Muslimana u Ahmićima u Bosni 1993. Oni su osuđeni na zatvorske kazne od 5 do 25 godina. Kupreškići su 23. oktobra 2001. proglašeni nevinim i oslobođeni, a ostaloj dvojici kazna je smanjena.

2003. -
U najvećim demonstracijama u tursko-kiparskoj istoriji desetine hiljada ljudi je u Nikoziji zahtevalo kraj višedecenijske izolacije.

2004. -
Italijanska i egipatska policija uhapsile su Ritu Algranati, pripadnicu levičarske terorističke grupe Crvene brigade, koja je učestvovala u otmici i ubistvu bivšeg italijanskog premijera Alda Mora, 1978. godine.

2005.
Posle sedam godina putovanja, evropska sonda ''Hajgens'' uspela je da se spusti na Saturnov mesec Titan i pošalje prve fotografije u kontrolu leta u Darmštatu.

2006.
Umrla je američka glumica Šeli Vinters, dobitnica Oskara američke Filmske akademije za sporedne uloge u filmovima ''Dnevnik Ane Frank'' i ''A Patć of Blue''. Filmovi: ''Mornarov odmor'', ''Večeras i svake noći'', ''Crvena reka'', ''Mesto pod suncem'', ''Dvostruki život'', ''Lolita''.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je utorak, 15. januar, 15. dan 2008. Do kraja godine ima 351 dan.

69.
Rimskog cara Servija Sulpikijusa Galbu ubili su na Rimskom forumu pobunjeni pretorijanci, koji su 68. oborili s vlasti i njegovog prethodnika na prestolu Nerona, prinudivši ga na samoubistvo.

1535.
Engleski kralj Henri VIII uzeo je titulu ''poglavara Crkve'' u Engleskoj i raskinuo je veze s rimokatoličkom crkvom i papom, koji mu nije dozvolio razvod od Katarine Aragonske i ženidbu sa Anom Bolen. Bolen - majka kraljice Elizabet I, pogubljena je 1536. pod optužbom za izdaju - bila je druga od šest žena Henrija VIII. Henri VIII se ženio više puta pošto nije imao muških naslednika.

1559.
Elizabeta Tjudor, ćerka Henrija VIII i Ane Bolen, krunisana je u sabornoj crkvi (katedrala) u Vestminsteru kao engleska kraljica Elizabeta I, nesumnjivo jedna od najznačajnijih ličnosti u istoriji Engleske.

1582.
Posredovanjem pape Grgura XIII koji je bio inspirator pokolja hugenota u Francuskoj 1572. (Vartolomejska noć), sklopljen je mir rimokatoličke Poljske i pravoslavne Rusije, kojim je Rusija izgubila izlaz na Baltik.

1777.
Severnoamerička država Vermont proglasila je nezavisnost od Velike Britanije i postala je republika, koja je 1791. ušla u sastav SAD.

1804.
Počela je seča srpskih knezova i viđenijih ljudi u Beogradskom pašaluku, posle žalbe knezova turskom sultanu Selimu III zbog zuluma dahija. Dahije su uz pomoć jednog trgovca iz Zemuna saznale imena knezova koji su potpisali žalbu i za samo tri sedmice pogubili su oko 150 ljudi u Srbiji, uključujući Aleksu Nenadovića, Iliju Birčanina, Hadži-Ruvima, Marka Čarapića, Janka Gagića i Hadži-Djeru, pogubljenog šest dana pred početak seče knezova. Dahije su time pokušale da uguše otpor i spreče oslobodilački pokret Srba, ali je seča samo podstakla srpske prvake da ubrzaju dizanje Prvog srpskog ustanka kao i izbor Karađorđa u Orašcu mesec dana kasnije za ustaničkog vožda (vođu).



1809.
Rođen je francuski ekonomista i politički filozof Pjer Žozef Prudon, čija je doktrina postala osnova kasnijih radikalnih i anarhističkih teorija. Rukovođen geslom - svojina to je krađa, u delu ''Šta je svojina'' zalagao se za ukidanje svojine. Takođe je smatrao da komunizam guši nezavisnost ljudi. Sintezu jednakosti i nezavisnosti video je u slobodi kao ''trećoj formi društva'', što je teorijski razradio u delu ''Sistem ekonomskih protivrečnosti ili filozofija bede''. Njegova dela poslužiće kao predložak za različite radikalne političke koncepcije i na levici i na desnici.

1891.
Rođen je sovjetski pisac Ilja Grigorjevič Erenburg, jedan od najvećih ratnih reportera 20. veka, vrstan poznavalac ruske i zapadnoevropske kulture. Napisao je pedesetak knjiga u kojima je duhovito i živo izlagao vlastita uverenja. Veći deo njegovih dela odraz su čvrstog komunističkog opredeljenja. Dela: ''Ljudi, godine, život'' zbirke priča ''Trinaest lula'', ''Priče ovih godina'', romani ''Život i smrt Nikolaja Kurbova'', ''Neobične pustolovine Hulija Hurenita i njegovih učenika'', ''Ljubav Žane Nej'', ''Špekulanti'', ''Leto 1925. godine'', ''U Protočnom sokaku'', ''Moskva suzama ne veruje'', ''Burni život Lazika Rojtšvaneca'', ''Dan drugi'', ''Bez predaha'', ''Južni vetar'', ''Oluja'', ''Pad Pariza'', ''Deveti talas''.

1905.
Srpskog protu i poznatog borca protiv Turaka Atanasa Petrovića, u narodu poznatog kao pop Taško, Bugari su u Kumanovu ubili iz zasede prilikom povratka iz crkve. Zbog pretnji velikobugarskih šovinista prethodno je izbegao u Srbiju, ali se ubrzo vratio u Kumanovo.

1918.
Rođen je egipatski državnik Gamal Abdel Naser, predsednik od 1956. do smrti 1970, tvorac modernog Egipta i jedan od osnivača pokreta nesvrstanih. Bio je jedan od vođa zavereničke vojne organizacije ''slobodni oficiri'' i inicijator državnog udara u julu 1952. kojim je svrgnut kralj Faruk I. Nacionalizovao je 1956. Suecku kompaniju, a 1958. postao je predsednik Ujedinjene Arapske Republike (unija Egipta i Sirije), koja se raspala 1961. Posle vojne katastrofe Arapa u ratu s Izraelom 1967. dao je ostavku, ali su ga Egipćani referendumom vratili na položaj šefa države.

1919.
U Berlinu su posle neuspelog ustanka ubijene vođe nemačkog komunističkog pokreta Roza Luksemburg i Karl Libkneht. Likvidirani s