Dogodilo se na današnji dan

[Kathy]

Danas je četvrtak, 16. novembar, 320. dan 2006. Do kraja godine ima 45 dana.

Dogodilo se na današnji dan


42. p. n. e.
Rođen je rimski car Tiberije Klaudije Neron Cezar Avgust (Tiberius Claudius Nero Caesar Augustus), posinak Oktavijana Avgusta (Octavianus), koji je tokom vladavine od 14. do 37. nove ere osigurao granice Rimskog carstva bez novih osvajanja, popravio finansije i administraciju, posebno u provincijama. Prethodno se proslavio u vojnim pohodima u Germaniji, Panoniji i Dalmaciji. Pod starost je proglasio zakon ''De Maiestate'' (Uvreda veličanstva) i vladao sve okrutnije, 26. se povukao na ostrvo Kapri, a u Rimu je njegov miljenik, prefekt pretorijanaca Lukije Elije Sejan (Lucius Aelius Seianus) zaveo krvav režim u carevo ime. U nastojanju da se dočepa prestola, Sejan je ubio carevog sina Julija Cezara Druza (Iulius Caesar Drusus), posle čega je Tiberije naredio njegovo smaknuće.



1272.
Umro je engleski kralj Henri III (Henry), koji je stupio na presto već u devetoj godini kad je 1216. u Prvom baronskom ratu poginuo njegv otac Džon Bez Zemlje (John Lackland), ali je stvarno počeo da vlada 1234.



1532.
Španski osvajač Fransisko Pisaro (Francisco Pizarro) zauzeo je na prevaru, sa samo 200 vojnika, grad Kahemarku i zarobio cara Inka Atahualpu.



1797.
Umro je pruski kralj Fridrih Vilhelm II (Friedrić Wilhelm), koji je tokom 13-godišnje vladavine sprovodio politiku teritorijalnog širenja zemlje, posebno se okoristivši prilikom druge i treće podele Poljske 1793. i 1795. Od 1792. do 1795. pridružio se Austriji u savezu protiv revolucionarne Francuske. Religioznim ediktom iz 1788. proklamovao je versku toleranciju, ali taj akt je u praksi imao krajnje ograničen domet, kao i skromne liberalne reforme ozakonjene 1794.



1828.
Francuska, Velika Britanija i Rusija priznale su nezavisnost Grčke, što je Otomansko carstvo odbilo da prihvati, ali je 1829, posle poraza u ratu s Rusijom, mirom u Jedrenu prinuđeno da prizna nezavisnost Grčke.



1831.
Umro je pruski general Karl Marija fon Klauzevic (Maria von Clausewitz), jedan od najpoznatijih vojnih teoretičara 19. veka, koji je glavne ideje o ratnoj strategiji i taktici izložio u delu ''O ratu''. Zbog neslaganja s politikom vodećih krugova Pruske prema francuskom caru Napoleonu I, protiv kojeg se borio u više bitaka, od 1812. do 1814. bio je u službi Rusije.



1848.
U Rimu - kojim je autokratski vladao papa Pije IX (Pius) - izbila je pobuna i uspostavljena je Rimska republika u kojoj su ustanovljene mnoge institucije po ugledu na Francusku revoluciju.



1895.
Rođen je nemački kompozitor Paul Hindemit (Hindemith), koji je stvarao na osnovu disonantnog kontrapunkta i slobodnog shvatanja tonaliteta. Kad su nacisti 1933. proskibovali njegova dela kao dekadentna, otišao je u Ankaru, a od 1939. bio je profesor na univerzitetima u SAD i Švajcarskoj. Dela: opere ''Novosti dana'', ''Kardijak'', ''Slikar Matis'', ''Harmonija sveta'', šest gudačkih kvarteta, ''Kamerna muzika op. 36'', koncerti i sonate za razne instrumente, teorijska dela ''Tradicionalna harmonija'', ''Kompozitorov svet''.



1912.
Počela je Bitoljska bitka u Prvom balkanskom ratu u kojoj je dobro utvrđenu tursku Vardarsku armiju Zeki paše, koja se povukla posle poraza u Kumanovskoj bici, srpska Prva armija regenta Aleksandra Karađorđevića potukla posle trodnevnih borbi, čime je Vardarska Makedonija konačno oslobođena od Turaka.



1914.
Počela je Kolubarska bitka, najveća koju je srpska vojska vodila u Prvom svetskom ratu, na frontu širokom oko 200 kilometara od Beograda do Guče, u kojoj je srpska vojska posle mesec dana teških borbi do nogu potukla Petu i Šestu austrougarsku armiju pod komandom generala Oskara Poćoreka (Potiorek). Pošto su agresori okupirali Beograd, Šabac, Valjevo, Užice i celu severozapadnu Srbiju, počinivši masovne ratne zločine nad civilima, na Kolubari se, za vojne eksperte, dogodilo čudo. Tri srpske armije - koje su se našle u naizgled bezizlaznom položaju - u silovitom kontraudaru tokom višednevnih žestokih okršaja potpuno su razbile neprijatelja i do 15. decembra 1914. isterale iz Srbije poslednjeg austrougarskog vojnika, izuzev 42.538 zarobljenih. Tokom bitke poginulo je više od 57.000 austrougarskih vojnika i oficira, a Srbi su zaplenili veliku količinu ratnog materijala i oružja, uključujući dva aviona, više od 140 topova, 3.500 vozila s municijom i 60.000 pušaka. Izuzetne zasluge za pobedu imao je general Živojin Mišić, unapređen posle bitke u čin vojvode, čija je Prva armija između 29. novembra i 2. decembra 1914. izvršila odlučujući proboj na Suvoboru.



1918.
Posle propasti austrougarske monarhije u Prvom svetskom ratu, Mađarska je proglašena nezavisnom republikom.



1933.
ŠSR i SAD uspostavili su diplomatske odnose.



1941.
U Drugom svetskom ratu počela je druga nemačka ofanziva na Moskvu, koja je kao i prva, započeta u septembru 1941, kad su Nemci došli 30 kilometara od Moskve, završena neuspehom. Ovog puta Nemci su prišli na 25 kilometara, ali je Crvena armija slomila ofanzivu 5. decembra 1941. i u protivudaru ih do 10. januara 1942. odbacila 200 kilometara zapadno od Moskve. Tim prvim velikim uspehom nad Silama osovine je krahirala nemačka doktrina munjevitog rata i nagovešten je preokret u ratu u korist antihitlerovske koalicije.



1960.
Umro je američki filmski glumac Klark Gejbl (Clark Geble), koji je igrao u više od 70 filmova, zračeći nesvakidašnjim magnetizmom, posebno na žensku publiku. Filmovi: ''Istočni put'', ''Slobodna duša'', ''Dogodilo se jedne noći'' (Oskar), ''Pobuna na brodu 'Baunti''', ''Kinesko more'', ''Prohujalo sa vihorom'', ''San Francisko'', ''Mogambo'', ''Probni pilot'', ''Učiteljevo mezimče'', ''Neprilagođeni'', ''Ljudi u belom''.



1965.
ŠSR je lansirao ''Veneru III'', prvi svemirski brod koji je - stigavši na Veneru u martu 1966.dospeo na drugu planetu.



1965.
Umro je irski državnik Vilijam Tomas Kosgrejv (William Thomas Cosgrave), prvi predsednik Irske od 1922. do 1932.



1970.
Pakistan je saopštio da je broj mrtvih u ciklonu i ogromnim talasima koji su se sručili na obale Istočnog Pakistana (sadašnji Bangladeš) i ostrva u Bengalskom zalivu dostigao pola miliona.



1972.
Generalna skupština UN odlučila je da Portugalija treba da napusti kolonijalne posede u Africi. Vlada u Lisabonu je nezavisnost afričkim kolonijama priznala posle obaranja profašističkog režima u aprilu 1974.



1981.
Umro je američki filmski glumac Vilijam Holden (William), koji je najčešće tumačio uloge ''idealnog'' tipa savremenog Amerikanca. Filmovi: ''Bulevar sumraka'', ''Juče rođena'', ''Snaga oružja'', ''Mesec je plav'', ''Iznad 30. sprata'', ''Stalag 17'' (Oskar), ''Piknik'', ''Most na reci Kvaj'', ''Svet Suzi Vong'', ''TV mreža'', ''Divlja horda''.



1991.
Ruski predsednik Boris Jeljcin potpisao je seriju dekreta kojima je preneo vlast nad privredom sa sovjetske centralne vlade na vladu Rusije.



1993.
UN su - posle velike blamaže američkih trupa - zvanično odustale od potrage za liderom najmoćnije frakcije u Somaliji Mohamedom Farahom Aididom.



1995.
Bivši predsednik Južne Koreje Ro Te Vu je uhapšen pod optužbom za korupciju.



1997.
Umro je francuski političar i publicista Žorž Marše (Georges Marćais), generalni sekretar Francuske Komunističke partije od 1972. do 1994. Osamdesetih godina 20. veka se, pod uticajem italijanskih komunističkih reformista, verbalno opredelio za politiku ''evrokomunizma'', ali je u suštini ostao veran staljinističkom poimanju komunizma, podređujući svoju partiju pre svega interesima Moskve. Dela: ''Šta je Francuska Komunistička partija?'', ''Demokratski izazov'', ''Politika Francuske Komunističke partije'', ''Govorimo otvoreno'', ''Odgovori'', ''Nada u sadašnjost''.



2005.
Umro je srpski pripovedač, esejista, antologičar Milorad Blečić, dugogodišnji urednik i voditelj tribine Udruženja književnika Srbije (UKS) Dela: monografije ''Desanka Maksimović - život praćen pesmom'', ''Vito Marković, njim samim'', ''Blaže Koneski - portret pesnika'', ''Biljke, biljna simbolika u 'Lelejskoj gori' Mihaila Lalića'' i ''Ivo Andrić nad nepreglednom rekom života''; knjige eseja ''Otvorene reči'', ''Poezija i vreme'', ''Poezija između sna i realnosti'' i ''Nova viđenja - Andrić, Desanka, Koneski''; antologije ''Kako se rađala jugoslovenska revolucionarna poezija'', ''Antologija jugoslovenskog pesništva o biljkama'' i ''Vukova pesmarica o biljkama''.

[Kathy]

Danas je subota, 18. novembar, 322. dan 2006. Do kraja godine ima 43 dana.

Dogodilo se na današnji dan



9.
Rođen je rimski car Tit Flavije Vespazijan (Titus
Flavius Vespasianus), osnivač dinastije Flavija. Tokom vladavine od
69. do smrti 79. pobedio je i raselio Jevreje i u Rimu podigao
veličastvene građevine poput Koloseuma, Kapitola i Amfiteatra.




1095.
Na crkvenom saboru u Klermonu papa Urban II
(Urbanus) je pozvao crkvene velikodostojnike i svetovne vladare na
ratni pohod protiv ''nevernika'', seldžuka koji su zauzeli ''svetu
zemlju'' u Palestini s grobom Isusa Hrista u Jerusalimu. Time je
podstakao versko ludilo i krstaške ratove koji su trajali dva veka.




1626.
Papa Urban VIII (Urbanus) je osveštao crkvu Svetog
Petra u Rimu.




1697.
Rođen je engleski slikar Vilijam Hogart (William
Hogarth), izuzetan portretista i crtač fizionomija. Slikao je scene
satiričnog i moralizatorskog karaktera iz života aristokratije.
Ostavio je relativno mali broj radova, ali ga je njihova vrednost
uvrstila među najznačajnije engleske slikare.




1786.
Rođen je nemački kompozitor Karl Marija Fridrih
Ernst fon Veber (Carl Maria Friedrić, von Weber), tvorac nemačke
romantične opere. Komponovao je i kantate, orkestarsku, kamernu i
horsku muziku. Vodio je opere u Pragu i Drezdenu, a radio je i u
Londonu, gde je umro 1826. Dela: opere ''Čarobni strelac'',
''Eurijante'', ''Ribecal'' (nedovršena), ''Silvana'', ''Abu Hasan'',
''Oberon'', koncerti, ''Koncertni komad za klavir i orkestar'',
klavirski ''Poziv na igru'', ''Koncertino za klarinet i orkestar''.




1787.
Rođen je francuski slikar Luj Žak Mande Dager
(Louis Jacques, Daguerre), zahvaljujući čijem je izumu, nazvanom
''dagerotipija'', prvi put praktično omogućena izrada fotografija.




1830.
Proglašena je nezavisnost Belgije, dotad ujedinjene
s Holandijom.




1860.
Rođen je poljski državnik, pijanista i kompozitor,
Ignac Jan Paderevski (Ignacy, Paderewski), profesor Konzervatorijuma
u Varšavi, koji je od 1919. do 1921. bio premijer i šef
diplomatije a 1940. predsednik Poljske. Dela: opera ''Manra'',
''Poljska fantazija'' za klavir i orkestar, jedna simfonija, klavirska
dela, solo pesme.




1883.
U SAD je prihvaćeno standardno računanje vremena i
zemlja je podeljena na četiri vremenske zone.




1903.
SAD su s Panamom potpisale ugovor kojim su dobile
neograničeno pravo korišćenja Panamskog kanala. Tek 1979. je
dogovoreno da se Kanal 31. decembra 1999. vrati Panami.




1905.
Rođen je srpski pisac i revolucionar Jovan
Popović, pripadnik grupe pisaca koja je između dva svetska rata
negovala socijalnu literaturu. Posle zavođenja Šestojanuarske
diktature 1929. je osuđen zbog komunističke propagande. Posle
oslobođenja Jugoslavije u Drugom svetskom ratu je pokrenuo i jedno
vreme uređivao ''Književne novine''. Dela: zbirke pesama ''Hadžija
večnosti'', ''Lasta u mitraljeskom gnezdu'', ''Ples nad prazninom'',
proza ''Lica u prolazu'', ''Istinite legende'', ''Reda mora da bude'',
''Sremska hronika'', studije i eseji ''Djura Jakšić i njegovo doba'',
''Sterija i počeci srpske drame'', ''Svetozar Marković''.




1905.
Princ Čarls od Danske (Charles) je izabran za prvog
kralja Norveške posle obnavljanja nezavisnosti te zemlje njenim
odvajanjem od Švedske i uzeo je ime Hakon VII (Haakon).




1910.
U Meksiku je izbila revolucija i tokom narednih
deset godina je poginulo najmanje milion ljudi.




1915.
U Kačaničkom tesnacu na Kosovu i Metohiji srpska
vojska je u Prvom svetskom ratu vodila žestoku borbu s bugarskim
trupama koje su udarile s leđa i time onemogućile njeno
povlačenje prema Skoplju u susret saveznicima. Premorene i
desetkovane srpske trupe, pritisnute nemačkim snagama sa severa i
bugarskim s juga, morale su da obustave pokret prema Skoplju i ubrzo
je srpska Vrhovna komanda naredila povlačenje preko Albanije.




1918.
Belgijska armija je ušla u Brisel posle četiri
godine nemačke okupacije u Prvom svetskom ratu.




1922.
Umro je francuski pisac Marsel Prust (Marcel
Proust), autor dela beskrajno složene i tanane književne
arhitekture, koji je izvršio ogroman uticaj na evropski roman 20.
veka. Dejstvom veoma produbljene psihologije, istančanim
uočavanjem konstanti ljudske prirode i umetničkom snagom, uzdigao
je likove do univerzalnosti. Dela: ciklus romana ''U traganju za
izgubljenim vremenom'' (''U Svanovom kraju'', ''U senci devojaka u
cvetu'', ''Oko Germatovih'', ''Sodoma i Gomora'', ''Zatočenica'', ''Nestala
Albertina'', ''Nađeno vreme''), roman ''Žan Santej'', polemički spis
''Protiv Sent Beva''.




1936.
Nemačka i Italija su priznale vladu generala
Fransiska Franka (Francisco Franco) i od tog trenutka građanski rat
nije bio unutrašnja stvar razjedinjene Španije. Dve fašističke
sile su koristile obračun falange s republikom kao poligon za
isprobavanje novih borbenih sredstava i pripremu za Drugi svetski
rat.




1945.
Na prvim izborima u Bugarskoj posle Drugog svetskog
rata, koje je opozicija bojkotovala, pobedio je Otečestveni front
predvođen komunistima.




1956.
Umro je srpski glumac Dobrica Milutinović, najveći
srpski romantičarski pozorišni glumac izuzetnog glasa i retkog
temperamenta. Kao prvak Drame nacionalnog teatra više od pola veka
je s ogromnim uspehom igrao niz uloga iz klasičnog pozorišnog
repertoara i najznačajnije likove iz nacionalnog repertora. U
Beograd je došao 1898. na poziv upravnika Narodnog pozorišta
Branislava Nušića. Muzej pozorišne umetnosti i Savez dramskih
umetnika Srbije su 1980. u saradnji sa Zlatarom Majdanpek ustanovili
''prsten Dobrice Milutinovića'', nagradu za glumačko životno delo.




1970.
Zapadna Nemačka i Poljska su se saglasile da
uspostave diplomatske odnose i time okončaju neprijateljstvo dugo
31 godinu.




1970.
Kina je naimenovala ambasadora u ŠSR-u i time posle
četiri godine obnovila diplomatske odnose na najvišem nivou.




1976.
Levičarska vojna hunta Etiopije je izvršila smrtnu
kaznu nad 27 ljudi zbog navodnog kovanja zavere.




1978.
U Džonstaunu u Gijani je ispijanjem otrova
izvršilo kolektivno samoubistvo 914 Amerikanaca, pripadnika sekte
''Hram naroda'', uključujući vođu sekte Džima Džonsa (Jim Jones).
Članovi sekte koji su odbili da ispiju otrov su ubijeni.




1987.
U požaru u stanici ''Kings Kros'' londonskog metroa
život je izgubilo 30 ljudi.




1991.
Sobranje Makedonije je usvojilo ustav koji je tu
bivšu jugoslovensku republiku označio kao nezavisnu državu u
postojećim administrativnim granicama. Od 120 poslanika za ustav su
glasala 92.




1991.
Umro je čehoslovački državnik slovačkog porekla
Gustav Husak, bivši predsednik Čehoslovačke, koji je na čelo
Komunističke partije te zemlje došao posle vojne intervencije
Varšavskog pakta 1968, zamenivši Aleksandera Dubčeka (Alexander
Dubcek), a 1975. je postao šef države. Bio je jedan od vođa
Slovačkog ustanka u Drugom svetskom ratu protiv nacista 1944, a kao
''slovački nacionalista'' od 1951. do 1960. je proveo u
komunističkom zatvoru. Pod pritiskom javnosti 1989. je podneo
ostavku na funkciju predsednika Čehoslovačke.




1993.
Lideri Južne Afrike su odobrili ustav kojim je
označen kraj politike aparthejda u toj zemlji.




1993.
Novi vojni upravljač Nigerije general Sani Abača
(Abaća) je raspustio sve demokratske institucije.




1995.
Vatikan je saopštio da je zabrana zaređivanja
žena za sveštenike definitivna, jer bi suprotna odluka značila
grubo kršenje doktrine rimokatoličke crkve.




2004.
U Engleskoj je posle 700 godina tradicije zabranjen
lov na lisice.




2005.
U tri odvojena bombaška napada u Iraku, na
bagdadski hotel ''Hamra'' i dve džamije u gradu Kanaginu, poginulo je
oko 80 ljudi, a ranjeno preko sto

[Kathy]

Danas je nedelja, 19. novembar, 323. dan 2006. Do kraja godine ima 42 dana.

Dogodilo se na danasnji dan


1600.
Rođen je engleski kralj Čarls I Stjuart (Charles
Stuart), čija je autoritarna vladavina izazvala revoluciju iukidanje monarhije.Pod pritiskom parlamenta, 1628. izdao je''Peticiju o pravima'' kojom je garantovao prava parlamenta i ličneslobode građana. Obavezu je ubrzo pogazio i 11 godina je vladao
apsolutistički, ali je 1640. morao da sazove Drugi parlament koji
je ograničio njegova prava.




1711.
Rođen je ruski naučnik i pisac Mihail Vasiljevič
Lomonosov, tvorac fizičke hemije, član Ruske akademije,
enciklopedista svetskog glasa. Studirao je u Rusiji, Nemačkoj i
Holandiji. Njegovo obrazovanje i naučna delatnost bili su
raznoliki: od klasičnih jezika, do astronomije i tehnike.
Formulisao je zakon održanja materije, objasnio pojave sagorevanja,
stvorio naučnu teoriju o svetlosti, objasnio poreklo polarne
svetlosti. Znatno je reformisao rusku nauku i udario temelje naučne
terminologije ruskog književnog jezika. Napisao je i prvu gramatiku
ruskog jezika i drame ''Tamira i Selim'' i ''Demofont''.




1805.
Rođen je francuski diplomata Ferdinan de Leseps
(Ferdinand, Lešeps), koji je od 1859. do 1869. rukovodio gradnjom
Sueckog kanala. Započeo je i gradnju Panamskog kanala 1881, ali je
posle bankrotstva Društva za izgradnju Kanala izbila velika afera.
Istragom je utvrđeno da je Društvo podmitilo mnoge francuske
ministre i poslanike i sve velike francuske listove, što je
primoralo čak i potonjeg francuskog premijera Žorža Klemansoa
(Georges Clemenceau) da se privremeno povuče iz političkog
života. Panamski kanal dovršile su SAD 1914.




1809.
U bici kod Okane 30.000 francuskih vojnika porazilo
je 50.000 Španaca, posle čega je Francuska osvojili celu
Andaluziju izuzev lučkog grada Kadisa.




1828.
Umro je austrijski kompozitor Franc Peter Šubert
(Franz, Sćubert), jedan od najizrazitijih predstavnika romantizma.
Živeo je 31 godinu, a za samo 18 godina stvorio je 998 muzičkih
dela. Njegove kompozicije iz praktično svih muzičkih žanrova
sveže su i neposredne, iskrene i bliske narodnoj muzici. Dela:
ciklusi solo pesama ''Lepa mlinarica'', ''Zimsko putovanje'', ''Labudova
pesma'', scenska muzika za ''Rozamundu'', simfonije ''Sedma u c-molu'',
''Osma u h-molu'' (tzv. nedovršena), klavirske kompozicije ''Muzički
trenuci'', ''Impromptija'', opera ''Alfonso i Estrela'', operete, kamerna
muzika, mise, kompozicije za muške horove.




1831.
Rođen je predsednik SAD Džejms Ejbram Garfild
(James Abram Garfield), koji je postao šef države u martu 1881,
ali je teško ranjen u atentatu u julu 1881. i umro je dva meseca
kasnije.




1888.
Rođen je kubanski velemajstor Hose Raul Kapablanka
i Graupera (Jose Raoul Capablanca y Grauperra), svetski prvak u
šahu od 1921. do 1927. Izgubio je samo jednu partiju u razdoblju od
1914. do 1924, po čemu je jedinstven u istoriji šaha. Titulu je
osvojio pobedivši u meču nemačkog velemajstora Emanuela Laskera s
4:0, uz deset remija, a izgubio je od ruskog velemajstora Aleksandra
Aljehina, koji ga je pobedio sa 6:3, uz 25 remija. Dela: ''Osnovi
šaha'', ''Moja šahovska karijera''.




1916.
Srpske i ruske jedinice oslobodile su u Prvom
svetskom ratu Bitolj od Bugara.




1917.
Rođena je indijska državnica Indira Gandi
(Gandhi), premijer od 1966. do 1975. i od 1980. do 1984. kad su je
ubili Siki-teroristi. Politička iskustva sticala je uz oca
Džavaharlala Nehrua (Jawaharlal) i u čestim susretima s tvorcem
indijske nezavisnosti Mahatmom Gandijem (Gandhi). Postala je 1955.
član Izvršnog komiteta Kongresne stranke, a 1959. predsednik
vladajuće stranke.




1918.
Uz podršku zapadnih zemalja i belih čehoslovačkih
odreda u kontrarevoluciji protiv sovjetske države, bivši carski
admiral Aleksandar Kolčak izveo je prevrat u Omsku, uspostavio
vojnu diktaturu u Sibiru, na Uralu i na Dalekom istoku i proglasio
se ''vrhovnim glavarom ruske države''. Bio je to početak pohoda sila
Antante protiv sovjetske vlasti uspostavljene Oktobarskom
revolucijom. Kolčak je 1919. zarobljen i streljan u Irkucku.




1942.
Sovjetske trupe su u Drugom svetskom ratu izvele
snažan kontraudar u Staljingradu i okružile Šestu i Četvrtu
oklopnu nemačku armiju, koje su kapitulirale početkom 1943, što
je označilo prekretnicu u ratu posle koje je inicijativu preuzela
Crvena armija.




1946.
U Parizu je otvorena prva konferencija UNESKO
(specijalizovana agencija UN za obrazovanje, nauku i kulturu).




1969.
Pojavili su se prvi izveštaji o ratnom zločinu
američke vojske u martu 1968. u selu Mi Laj nad vijetnamskim
civilima.




1969.
Modul američkog vasionskog broda ''Apolo 12'' sa
astronautima Čarlsom Konradom (Charles Conrad) i Alenom Binom (Alan
Bean) spustio se na Mesec, što je bila druga letelica sa ljudskom
posadom na tlu Zemljinog satelita.




1977.
Predsednik Egipta Anvar el Sadat je kao prvi arapski
lider doputovao u Jerusalim gde je s premijerom Izraela Menahemom
Beginom pregovarao o okončanju ratnog stanja dveju zemalja.
Prethodno su njih dvojica, uz posredovanje predsednika SAD Džimija
Kartera (Jimmy Carter), sklopila u Kemp Dejvidu sporazum o
separatnom miru i etapnom povlačenju Izraelaca sa Sinaja.




1984.
U Meksiko Sitiju je u eksploziji gasa i požaru
poginulo više od 550 ljudi, a povređeno više od 4.200.




1990.
Potpisivanjem sporazuma o konvencionalnim snagama u
Evropi i o uništavanju dela naoružanja, lideri NATO i Varšavskog
pakta objavili su da je okončan hladni rat dvaju vojnih blokova.




1995.
Islamski terorista-samoubica uleteo je kamionom sa
eksplozivom u egipatsku ambasadu u Islamabadu, usmrtivši 16 ljudi.




1996.
Tokom istorijskog, prvog susreta u Vatikanu pape
Jovana Pavla II (Iohannes Paulus) i predsednika Kube Fidela Kastra
(Castro), poglavar rimokatoličke crkve prihvatio je poziv da poseti
komunističko karipsko ostrvo.




1998.
Svedočenjem nezavisnog tužioca Keneta Stara
(Kenneth Starr), koji je optužio predsednika SAD Bila Klintona
(Bill Clinton) za krivokletstvo i ometanje pravde, formalno je
započet postupak impičmenta protiv šefa države, treći u
američkoj istoriji.




2000.
Predsednik SAD Bil Klinton (Bill Clinton) okončao
je trodnevnu posetu Vijetnamu, prvu jednog šefa američke države
od okončanja Vijetnamskog rata četvrt veka ranije.




2002.
Tanker ''Prestiž'', koji je prevozio oko 77.000 tona
nafte, prelomio se i potonuo 270 kilometara od severozapadne obale
Španije, izazvaši ekološku katastrofu duž 200 kilometara obale.




2002.
U muslimansko-hrišćanskim sukobima na severu
Nigerije - izazvanim ljutnjom muslimana zbog izbora za mis sveta u
toj afričkoj zemlji - ubijeno je više od 200 ljudi. Muslimane je
dodatno razjarila poruka jednog lokalnog lista protivnicima
spektakla da ni prorok Muhamed ne bi imao ništa protiv izbora
lepotica i da bi se možda i oženio nekom od njih. Priredba je
premeštena u London gde je održana 7. decembra.




2004.
Umro je britanski naučnik Džon Vejn (John Vane),
koji je 1982. godine dobio Nobelovu nagradu za medicinu za rad na
otkrivanju načina delovanja aspirina.

[Kathy]

Danas je ponedeljak, 20. novembar, 324. dan 2006. Do kraja godine ima 41 dan.
Dogodilo se na današnji dan



1602.
Rođen je nemački fizičar i pronalazač Oto fon
Gerike (Otto von Guericke), koji je prvi demonstrirao vakuum i
prikazao čuveni eksperiment o vazdušnom pritisku. Takođe je
izumeo vazdušnu pumpu, vazdušnu vagu i barometar.




1616.
Francuski kardinal Arman Rišelje (Armand Rićelieu)
postao je šef diplomatije i ministar rata. Kao svemoćni ministar
kralja Luja XIII (Louis) postavio je cilj da Francusku učini prvom
silom u Evropi i uveo je zemlju u Tridesetogodišnji rat da bi
oslabio moć Nemačkog carstva. Nastavio je kolonijalno širenje
Francuske, ograničio uticaj rimokatoličke crkve, pape i plemstva u
državnim poslovima i ugušio ustanak hugenota.




1780.
Velika Britanija objavila je rat Holandiji zato što
je američkim pobunjenicima brodovima doturala francusko i špansko
oružje.




1818.
Južnoamerički revolucionar i državnik Simon
Bolivar objavio je nezavisnost Venecuele od Španije.




1847.
Umro je srpski pisac, prevodilac i glumac Joakim
Vujić, otac srpskog pozorišta. Gimnaziju je učio u Kaloči i
Segedinu, licej i prava u Požunu (sadašnja Bratislava), dosta je
putovao učeći strane jezike. Prva ''teatralna predstavlenija''
priredio je u Pešti, Baji i Segedinu između 1813. i 1815, a u
Zemunu 1823. U Srbiji je s prekidima boravio od 1833. do smrti i u
Kragujevcu i Beogradu je, kao ''knjaževsko-serbskog teatra
direktor'', osnovao 1834. i 1836. prve pozorišne trupe. Bio je
protivnik jezičke reforme Vuka Karadžića. Napisao je
''Putešestvija'' i 21 dramsko delo, uključujući ''Kreštalicu'',
''Fernanda i Jariku'' i ''Ljubovbnaju zavist čerez jedne cipele''.




1863.
Rođen je srpski pisac Bogdan Popović, profesor
Univerziteta u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije, jedan od
osnivača ''Srpskog književnog glasnika'' i tvorac ''beogradskog
književnog stila''. Znatno je uticao na evropeizaciju srpske
književnosti uoči Prvog svetskog rata. Objavio je ''Antologiju
novije srpske lirike'' i veći broj studija iz književnosti i
umetnosti.




1873.
Ujedinjeni su rivalski gradovi Budim i Pešta i tako
je nastala mađarska prestonica Budimpešta.




1894.
Umro je ruski kompozitor i pijanista Anton
Grigorjevič Rubinštajn, osnivač Konzervatorijuma u Petrogradu,
jedan od najvećih pijanista 19. veka. Komponovao je opere,
klavirske kompozicije, solo pesme.




1910.
Umro je ruski pisac i mislilac Lav Nikolajevič
Tolstoj, velikan svetske književnosti koji je posedovao ogromnu i
originalnu stvaralačku snagu, odbivši prethodno da se izmiri s
Ruskom pravoslavnom crkvom koja ga je ekskomunicirala. Prva dela
napisao je na Kavkazu, gde se kao dobrovoljac borio protiv Turaka.
Posle Krimskog rata, u kojem je bio oficir, povukao se na imanje u
Jasnu Poljanu. Razobličavao je teško društveno stanje u Rusiji,
pisao protiv brakova iz interesa, nepravednih sudova, rata,
licemerja crkve, eksploatatorskog plemstva, carskog samodržavlja i
terora. Slikao je nenadmašno stravičnu bedu seljaka i sve vidove
nasilja. Zbog realnog prikazivanja života dolazio je u sukob s
vlastima i Crkvom. Dela: romani ''Rat i mir'', ''Ana Karenjina'',
''Vaskrsenje'', pripovetke ''Sevastopoljske priče'', ''Kozaci'', ''Otac
Sergije'', ''Krojcerova sonata'', ''Hadži-Murat'', ''Narodne priče'',
drame ''Živi leš'', ''Carstvo mraka'', ''Svetlost u tami svetli'',
studije ''Šta je umetnost'', ''Moja ispovest'', ''U čemu je moja vera'',
''Ne mogu da ćutim!'', ''Pa šta da radimo?'', memoari ''Detinjstvo'',
''Dečaštvo'', ''Mladost''.




1914.
Na Vrapčem brdu kod Lazarevca u Prvom svetskom ratu
u Kolubarskoj bici poginuo je srpski oficir Dimitrije Tucović,
vođa socijalističkog pokreta u Srbiji. Predvodio je 5. aprila
1903. demonstracije u Beogradu protiv režima kralja Aleksandra
Obrenovića i potom morao da emigrira. Posle majskog prevrata,
osnivački kongres Srpske Socijaldemokratske partije je u avgustu
1903. proglasio partijskim organom ''Narodne novine'' koje je on
uređivao. Diplomirao je prava u Beogradu 1906, sekretar partije
postao je 1908, a teorijski časopis ''Borba'' pokrenuo je 1910. Na
međunarodnom kongresu socijalista u Kopenhagenu 1910. održao je
značajan govor o austrougarskoj aneksiji Bosne i Hercegovine,
ukazavši na pogrešan stav austrijskih socijalista u nacionalnom
pitanju i odneo ubedljivu pobedu u polemici s jednim od vođa
Socijalističke partije Austrije Karlom Renerom (Renner). Objavio je
oko 600 radova u domaćim i stranim listovima. Bio je pacifista i
vatreni protivnik rata, ali se kao rodoljub borio u oslobodilačkim
ratovima Srbije. Dela: ''Zakonsko osiguranje radnika'', ''Srbija i
Albanija'', ''Zakon o radnjama i socijalna demokratija'', ''U izbornu
borbu!'', ''Za socijalnu politiku'', ''Socijal-demokratski agitator'',
''Porezi: jedna žalosna glava u politici srpske buržoazije'',
''Jedinstvo pokreta''.




1919.
U Berlinu je ilegalno počeo Prvi međunarodni
kongres omladinskih organizacija 13 zemalja na kojem je osnovana
Komunistička omladinska internacionala.




1925.
Rođen je američki političar Robert Frensis Kenedi
(Francis Kennedy), koji je postao ministar pravde kad je njegov
stariji brat Džon (John) izabran za predsednika SAD. Ubijen je u
Los Anđelesu 1968. u toku predsedničke kampanje, nepunih pet
godina pošto je, takođe u atentatu, ubijen njegov brat. Od 1951.
radio je u kriminalističkom uredu Ministarstva pravde, a 1954.
postao je član Stalnog senatskog istražnog potkomiteta. Od 1961.
do 1964. bio je ministar pravde, posle čega je u državi Njujork
izabran za senatora.




1925.
Rođena je ruska balerina Maja Mihajlovna
Pliseckaja, koja je spojila tradicionalnu rusku koreografsku školu
s modernim tokovima ruskog baleta. Kao dugogodišnja primabalerina
Boljšoj teatra u Moskvi, kreirala je sa izuzetnim igračkim
senzibilitetom partije klasičnog repertoara poput ''Don Kihota'',
''Labudove smrti'', ''Labudovog jezera'', ''Romea i Julije'', ''Ivana
Groznog'', ''Galeba'', a sa suprugom, kompozitorom Rodionom
Ščedrinom, postavila je baletsku verziju Tolstojeve ''Ane
Karenjine''.




1945.
U Nirnbergu je pred Međunarodnim sudom počelo
suđenje nemačkim ratnim zločincima u Drugom svetskom ratu, na
kojem je prvi put u istoriji jedan međunarodni forum osudio
agresiju kao zločin protiv čovečanstva i kaznio krivce. Posle 10
meseci, 12 njih osuđeno je na smrt, trojica na doživotnu robiju,
četvorica na zatvor od 10 do 20 godina, a petorica su oslobođena.




1945.
Saveznička Kontrolna komisija dozvolila je
preseljenje šest miliona Nemaca iz Austrije, Poljske i Mađarske u
Zapadnu Nemačku.




1947.
U Londonu su se venčali princ Filip Mauntbaten
(Philip Mountbatten) i princeza Elizabet (Elizabeth), koja je pet
godina kasnije stupila na britanski presto kao kraljica Elizabet II.




1959.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je
Deklaraciju o pravima deteta, kojom su proklamovana jednaka prava za
svu decu, bez obzira na rasu, veru, poreklo i pol.




1959.
U Stokholmu su Velika Britanija, Norveška,
Švedska, Danska, Austrija, Portugalija i Švajcarska potpisale
konvenciju o formiranju EFTA (Evropsko udruženje slobodne
trgovine).




1962.
Predsednik SAD Džon Kenedi (John Kennedy) ukinuo je
američku blokadu Kube, čime je formalno okončana Kubanska raketna
kriza, tokom koje se svet našao na ivici atomskog sukoba SAD i
ŠSR.




1974.
U prvom udesu putničkog aviona ''Boing 747'', koji se
srušio posle poletanja s aerodroma u glavnom gradu Kenije
Najrobiju, u letilici zapadnonemačke kompanije ''Lufthanza'' poginulo
je 59 ljudi.




1975.
Umro je španski diktator Fransisko Franko
(Francisco Franco), koji je 36 godina upravljao Španijom. Ubrzo
posle njegove smrti u toj zemlji je uspostavljen demokratski
poredak.




1979.
Oko 300 naoružanih šiitskih pobunjenika upalo je u
veliku džamiju u Meki, odakle ih je uz veliko krvoproliće 4.
decembra 1979. isterala saudijska armija.




1980.
U Kini je počelo suđenje ''četvoročlanoj bandi''
koju je predvodila Djang Ching, udovica predsednika Mao Cedunga, pod
optužbom za izdaju i zločine tokom Kulturne revolucije od 1966. do 1976.




1981.
Ruski velemajstor Anatolij Karpov zadržao je titulu
prvaka sveta u šahu, pobedom u meču u Italiji nad bivšim
zemljakom velemajstorom Viktorom Korčnojem.




1992.
U požaru je gotovo uništen Vindzorski zamak, jedna
od najvećih britanskih znamenitosti.




1993.
Srušio se makedonski putnički avion u kojem je od
116 putnika i članova posade nesreću preživeo samo jedan.




1995.
Na predsedničkim izborima u Poljskoj kandidat
levice Aleksander Kvašnjevski (Kwasniewski) pobedio je dotadašnjeg
šefa države Leha Valensu (Leć Valesa).




1998.
U Sankt Peterburgu u atentatu je ubijena Galina
Starovojtova, jedan od lidera liberalnih deputata u Dumi (donji dom
ruskog parlamenta).




1999.
Kina je lansirala svoj prvi vasionski brod bez
ljudske posade.




2003.
U dve eksplozije koje su islamski teroristi
podmetnuli u centru Istanbula, ispred britanskog konzulata i
predstavništva britanske banke HSBC, poginulo je 27 ljudi,
uključujući britanskog konzula. Odgovornost su zajednički
preuzele Al kaida i turska militantna grupa ''Islamski front boraca
Velikog Istoka''.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je utorak, 21. novembar, 325. dan 2006. Do kraja godine je ostalo 40 dana.

1694.
Rođen je francuski filozof, pisac i istoričar Fransoa Mari Arue (Francois Marie Arouet), poznat kao Volter (Voltaire), jedan od najslobodoumnijih duhova 18. veka, saradnik prosvetiteljske ''Enciklopedije''. Bio je veliki protivnikklerikalizma, ali ne i ateista. Dugo je živeo u izgnanstvu, jedno vreme i na dvoru pruskog kralja Fridriha II Velikog (Friedrić der Groše), a potom u Ferneju u Švajcarskoj i savremenici su ga nazivali ''fernejski patrijarh''. Dela: filozofski romani ''Kandid'', ''Zadig'', ''Mikromegas'', epopeje ''Anrijada'', ''Devica Orleanska'', istorijska dela ''Vek Luja XIV'', ''Ogled o običajima i duhu nacija'', ''Istorija Karla XII'', tragedije ''Edip'', ''Brut'', ''Zaira'', ''Cezar'', ''Meropa'', ''Tankred'', komedije ''Senjorsko pravo'', ''Nanina'', filozofski spisi ''Traktat o metafizici'', ''Rasprava o čoveku'', ''Filozofski rečnik'', ''Filozofska pisma''.

1783.
Francuzi Fransoa Pilatr de Rozije (Francois Pilatre, Rosier) i Fransoa Loran (Francois Laurent) su izveli prvi uspešan let balonom napunjenim toplim vazduhom, preletevši iznad Pariza za 25 minuta razdaljinu od osam kilometara.

1806.
Francuski car Napoleon I objavio je Berlinski dekret o blokadi Velike Britanije, koji je uključivao i zabranu pristajanja britanskih brodova u sve evropske luke, u nameri da je ekonomski slomi.

1832.
Rođen je srpski arhimandrit i istoričar Nićifor Dučić, predsednik Srpskog učenog društva. Bogosloviju je završio u Beogradu, a opštu istoriju, geografiju i filozofiju je studirao na Sorboni. Učestvovao je u Hercegovačkom ustanku Luke Vukalovića 1861. i 1862, potom prebegao u Crnu Goru a 1868. prešao u Srbiju. Bio je vođa dobrovoljačkih četa u srpsko-turskom ratu od 1876. do 1878, predsednik Vrhovnog suda Srbije i poslanik. Svu imovinu ostavio je u dobrotvorne svrhe - u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti postoji njegov fond za nagrađivanje istorijskih dela. Kao sledbenik Vuka Karadžića u ''Srpsko-dalmatinskom mozaiku'' štampao je radove Vukovom reformisanom azbukom.

1844.
Rođen je srpski lekar, pisac i političar Vladan Djorđević, član Srpske kraljevske akademije, osnivač Srpskog lekarskog društva i Srpskog društva Crvenog krsta. U vreme kralja Milana Obrenovića bio je ministar i premijer, ali je emigrirao posle veridbe kralja Aleksandra Obrenovića sa dvorskom damom Dragom Mašin. Napisao je više dela iz srpske istorije, romana, putopisa i pripovedaka.

1844.
Umro je ruski pisac Ivan Andrejevič Krilov, koji je u basnama sledio grčkog pisca Ezopa, ali se inspirisao i ruskim folklorom. Pored basni, pisao je satirična ''pisma'' i komedije, šibajući po ljudskim porocima i tamnim stranama društvenog života u Rusiji. Pisao je izvornim narodnim jezikom, a mnoga njegova ''naravoučenija'' su postala poslovice. Znatno je uticao na evropsku literaturu. Dela: zbirke basni, komedije ''Modna trgovina'', ''Lekcija kćerima'', ''Književnik u predstoblju'', komične opere ''Histerična porodica'', ''Kafana''.

1855.
Švedska je s Velikom Britanijom, Francuskom i Turskom zaključila savez protiv Rusije.

1869.
Rođen je srpski pravnik i istoričar Slobodan Jovanović, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, najznačajniji srpski pravni pisac i teoretičar države u 20. veku. Pod komunističkom vladavinom Josipa Broza anatemisan je i prećutkivan je njegov rad. U Londonu je u Drugom svetskom ratu 1942. i 1943. bio predsednik emigrantske jugoslovenske vlade, a posle rata je u odsustvu osuđen na 20 godina robije na procesu Draži Mihailoviću. Bio je izuzetno cenjen u svetu i smatran je jednim od navećih svetskih autoriteta u teoriji ustavnog prava, što ilustruje i podatak da mu je francuski predsednik Šarl de Gol (Charles, Gaulle) poslao Nacrt ustava Pete republike, zamolivši ga da ga prouči i oceni. Umro je 1958. u emigraciji u Velikoj Britaniji. Napisao je mnoštvo studija i rasprava. Dela: ''O suverenosti'', ''O državi'' (Osnovi jedne pravne teorije o državi), ''Ustavobranitelji i njihova vlada'', ''Svetozar Marković'', ''Makijaveli'', ''Druga vlada Miloša i Mihaila'', ''Vlada Milana Obrenovića'', ''Ustavno pravo Kraljevine Srbije'', ''Ustavno pravo Kraljevine SHS'', ''Vođe Francuske revolucije''.



1902.
Rođen je srpski slikar Marko Čelebonović, učesnik Pokreta otpora u Francuskoj u Drugom svetskom ratu, potom profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu. Bio je i diplomata, generalni sekretar Saveza likovnih umetnika Jugoslavije i doživotni predsednik Međunarodnog udruženja likovnih umetnika i član likovnih grupa ''Oblik'' i ''Dvanaestorica''. Snažno je uticao na generacije mlađih slikara.

1916.
Umro je austrougarski car Franc Jozef I (Franz Josef), izazivač Prvog svetskog rata napadom na Srbiju 1914. Od dolaska na presto 1848. bio je vođen idejom o pangermanskoj ulozi Austrije i sprovodio je politiku nacionalnog ugnjetavanja, posebno slovenskih naroda. Krvavo je ugušio revoluciju u Mađarskoj 1849. i uspostavio centralističko-apsolutistički sistem u okviru kojeg su ukinute političke slobode i pribegavano nasilnoj germanizaciji, nazvan ''Bahov apsolutizam'' prema ministru unutrašnjih poslova Aleksanderu Bahu (Alexander Bać). U Krimskom ratu od 1853. do 1856. je izneverio Rusiju uz čiju je pomoć slomio Mađarsku revoluciju. Izgubio je 1859. rat protiv Francuske i Pijemonta, a 1866. protiv Pruske i Italije. Posle stvaranja Dvojne Monarhije 1867, kad je naziv države promenjen u Austro-Ugarska, okrenuo se osvajanjima na Balkanu, okupirajući Bosnu i Hercegovinu 1878. i sklapajući savez s Nemačkom 1879. i Italijom 1882. Iskoristio je atentat na prestolonaslednika Franca Ferdinanda (Franz) 1914. u Sarajevu kao povod da napadne Srbiju.



1920.
"Krvava nedelja" tokom rata za nezavisnost Irske. Dan je počeo ubistvom 14 britanskih agenata i njihovih obaveštajaca od strane Irske republičke armije.
Tokom popodneva, britanske snage otvorile su vatru tokom galskog fudbalskog meča u Krouk Parku u Severnom Dablinu, i ubile 14 civila.
Tokom celog dana, nasumične pucnjave su potresale Dablin, a u zatvoru su Britanci ubijali irske zatvorenike. Rat se nastavio narednih godinu dana.

1933.
Posle odluke predsednika SAD Frenklina Ruzvelta (Franklin Roosevelt) o uspostavljanju diplomatskih odnosa sa ŠSR-om, prvi američki ambasador u Moskvi Vilijam Kristijan Bulit (William Christian Bullitt) stupio je na dužnost.

1938.
Nemačka je okupirala Sudete u Čehoslovačkoj posle konferencije u Minhenu na kojoj su zapadne države tu oblast prepustile nacističkom vođi Adolfu Hitleru.

1944.
Predsedništvo AVNOJ je u Drugom svetskom ratu svu imovinu neprijatelja proglasilo državnom svojinom.

1945.
Rodjena je američka glumica Goldi Hon. Tokom karijere kao glumica, producent i režiser, osvojila je najviše priznanje američke filmske akademije, Oskara.
Najpoznatija je po komičnim ulogama tokom sedamdesetih i osamdesetih godina.
Udata je za glumca Kurta Rasela, a iz prethodnog braka ima sina Olivera i ćerku Kejt Hadson, koji su oboje glumci.



1965.
Rodjena je Bjork Kudmunsoter, poznatija kao Bjork, najpoznatija islandska muzička zvezda.
Njena muzika objedinjuje klasiku, elektroniku, folk, pop, alt rok i džez.
Uvek snima veoma karakteristične, šokantne spotove.
Oprobala se i u glumi, u filmu "Ples u tami", za koji je napisala i muziku

1974.
U eksplozijama koje je u dva baraa u engleskom gradu Birmingem podmetnula Irska republikanska armija ubijen je 21 čovek.

1977.
U jugoistočnoj Indiji ciklon je usmrtio oko 3.000 ljudi a ogromni morski talasi, cunami su zbrisali čitava sela.

1981.
Umro je srpski pisac i istoričar umetnosti i književnosti Milan Kašanin, pre Drugog svetskog rata direktor Narodnog muzeja u Beogradu i Muzeja kneza Pavla, a posle rata Galerije fresaka. Pripovetkama ''Jutarnja i bdenja'' i ''Zaljubljenici'' uneo je u srpsku literaturu atmosferu vojvođanske palanke, romanom ''Pijana zemlja'' naslikao je potresnu priču o raspadanju porodice, a studijom ''Srpska književnost u srednjem veku'' posegao ka korenima srpske književne baštine. Ostala dela: pripovetka ''U senci slave'', roman ''Trokošuljnik'', kritike ''Savremeni beogradski umetnici'', ''Pronađene stvari'', ''Umetničke kritike'', ''Priviđenja'', eseji ''Sudbine i ljudi'', dela iz istorije umetnosti ''Kamena otkrića'', ''Srpska umetnost u Vojvodini'', ''Dva veka srpskog slikarstva'', ''Umetnost i umetnici'', ''L'art yougoslave''.

1995.
U američkom gradu Dejton parafiran je sporazum o okončanju građanskog rata u Bosni i Hercegovini.

2002.
Bivše članice Varšavskog ugovora Bugarska, Estonija, Letonija, Litvanija, Rumunija, Slovačka i Slovenija dobile su poziv na samitu NATO u Pragu da u prvoj polovini 2004. godine postanu punopravne članice Alijanse.

2002.
U napadu islamskog teroriste-samoubice na autobus u zapadnom Jerusalimu poginulo je 11 Izraelaca, uključujući četvoro dece.

2005.
Skupština Srbije usvojila je Rezoluciju o mandatu za političke razgovore o budućem statusu Kosova i Metohije.

- Danas je Sveti Arhanđel Mihailo, poznat kao Aranđelovdan, jedna od najčešćih srpskih krsnih slava, zaštitnik srpske kraljevske loze Nemanjića. Ustanovljen je u četvrtom veku. Taj starešina Božijih anđela (vesnika) najčešće je predstavljan s terazijama jer se veruje da on deli duše na pravedne i grešne