Dogodilo se na današnji dan

[Kathy]

Danas je četvrtak, 9. novembar, 313. dan 2006. Do kraja godine ima 52 dana.

Dogodilo se na današnji dan



1799.
Napoleon Bonaparta (Bonaparte) zbacio je
Direktorijum i kao prvi konzul postao stvarni vladar Francuske.



1818.
Rođen je ruski pisac Ivan Sergejevič Turgenjev,
jedan od najznačajnijih predstavnika ruskog realizma, čija dela
karakteriše izuzetna liričnost i stilsko majstorstvo. Prvi je
ruski pisac čije su dela prodrla na Zapad gde je čitan s
divljenjem i za života je uživao mnogo veći ugled u francuskim
nego u ruskim književnim krugovima. Zanimao ga je tip ''suvišnog
čoveka'', plemića-intelektualca i tip ''nihiliste'', građanskog
intelektualca, sukobljenog s konzervativizmom plemićke kulture.
Predskazivao je revolucionarnu epohu u Rusiji. Dela: romani ''Očevi
i deca'', ''Plemićko gnezdo'', ''Rudin'', ''Dim'', ''Novina'', ''Uoči novih
dana'', pripovetke ''Prolećne vode'', ''Asja'', ''Lovčevi zapisi'', drama
''Mesec dana na selu''.



1835.
Rođen je srpski kompozitor slovenačkog porekla
Davorin Jenko, autor srpske himne ''Bože pravde'', jedan od
utemeljivača srpske muzičke kulture, član Srpske kraljevske
akademije, horovođa i kapelnik Narodnog pozorišta u Beogradu.
Komponovao je muziku za oko 90 ''komada s pevanjem''. Dela: opereta
''Vračara'', uvertire ''Kosovo'', ''Srpkinja'', ''Aleksandar'', ''Djido'',
''Milan'', fantazija ''Prvo Doba Srbije'', muzika za komade ''Blago cara
Radovana'', ''Dobrila i Milenko'', ''Dušan Silni'', ''Miloš Obrenović'',
''Seoba Srbalja'', ''Pribisav i Božana'', ''Za veru i slobodu'', ''Mladost
Dositejeva'', ''Markova sablja'', ''Proslavljanje kneza Mihajla'', ''Knez
Dobroslav'', ''Izbiračica'', ''Krvni mir'', ''Merima'', ''Divlji lovac'',
''Ljubavno pismo'', ''Četiri miliona rubalja'', ''Čestitam'', ''Potera'',
''Saćurica i šubara'', ''Vuk Branković'', oko 110 horskih
kompozicija, 15 crkvenih kompozicija, solo pesme.





1841.
Umro je srpski pisac Milovan Vidaković, prvi pisac
romana u novoj srpskoj književnosti čija su dela bez veće
književne vrednosti, ali su imala široku čitalačku publiku, jer
su budila nacionalno osećanje i ljubav prema narodnoj prošlosti.
Školovao se u Irigu, Segedinu, Novom Sadu i Temišvaru i radio kao
profesor u Novom Sadu. Dela: romani ''Velimir i Bosiljka'', ''Usamljeni
junoša'', ''Kasija carica'', ''Ljubomir u Jelisijumu'', ''Siloan i
Milena''.



1887.
Osnovano je prvo zanatlijsko društvo u Srbiji, a
dva meseca potom počeo je da izlazi sedmičnik ''Srpski zanatlija''.



1918.
U Berlinu su posle generalnog štrajka radnici
izašli na ulice, vojnici poslati da ih zaustave pridružili su se
pobuni protiv monarhije, a car Vilhelm II (Wilhelm) je abdicirao i
pobegao u Holandiju.



1937.
Umro je britanski državnik Džejms Remzi Mekdonald
(James Ramsay MacDonald), jedan od osnivača Laburističke partije.
Kao prvi laburista na tom položaju, 1924. postao je premijer Velike
Britanije, a vladu je potom predvodio i od 1929. do 1935.



1938.
Nemački nacisti otpočeli su pogrom Jevreja u
''Kristalnoj noći'', ubivši neutvrđen broj dece, žena i muškaraca
i spalivši stotine sinagoga, više od 7.000 jevrejskih prodavnica i
kuća. Iste večeri vođe Trećeg rajha odlučile su da u Nemačkoj
istrebe sve Jevreje.



1940.
Umro je britanski državnik Artur Nevil Čembrlen
(Arthur Neville Chamberlain), vođa Konzervativne stranke i premijer
Velike Britanije od 1937. do 1940. U uzaludnom naporu da izbegne
vojni sukob s Nemačkom, potpisao je krajem 1938. kapitulantski
Minhenski pakt s vođom Trećeg rajha Adolfom Hitlerom, što je
omogućilo nacistima da 1939. raskomadaju Čehoslovačku.



1952.
Umro je izraelski državnik i hemičar Haim Azrijel
Vajcman (Chaim Azriel Weizmann), pronalazač sintetičkog acetona,
prvi predsednik Izraela od 1948. do smrti. Bio je direktor hemijske
laboratorije Britanskog admiraliteta od 1916. do 1919, predsednik
Svetske cionističke organizacije od 1920. do 1931. i Jevrejske
agencije od 1929. do 1931. i od 1935. do 1946.



1963.
U japanskom rudniku uglja Omuta u eksploziji gasa
poginula su 452 rudara, a istog dana poginuo je 161 putnik u sudaru
teretnog voza s putničkim vozom koji je saobraćao prema Tokiju.



1970.
Umro je francuski državnik Šarl de Gol (Charles,
Gaulle), osnivač i prvi predsednik Pete republike, koji je kao
vođa pokreta ''Slobodna Francuska'' u Drugom svetskom ratu
simbolizovao francuski otpor nacistima. Kad je maršal Filip Peten
(Philippe Petain) formirao marionetsku vladu otišao je u London,
odakle je 18. juna 1940. pozvao Francuze na borbu protiv okupatora.
Posle rata rukovodio je privremenom vladom, a od 1947. do 1953. bio
je predsednik Francuske. Posle alžirskog puča 1958. postao je
premijer, a 1959. predsednik Pete republike. Ograničio je vlast
parlamenta, ojačao izvršnu vlast i prerogative šefa države.
Uspeo je da okonča rat u Alžiru. Politički se često razilazio sa
saveznicima u NATO, posebno sa SAD, u težnji da povrati uticaj
Francuske u evropskim poslovima. Pošto nije dobio većinu na
referendumu o regionalizaciji zemlje i ukidanju senata, 1969. se
povukao s položaja. Dela: ''Ratni memoari'' (tri toma), ''Memoari
nade'' (dva toma).



1971.
Predstavnici Kine prvi put su se pojavili u
Ujedinjenim nacijama.



1985.
Ruski velemajstor Gari Kasparov postao je s 23
godine najmlađi svetski prvak u istoriji šaha. U meču za titulu
pobedio je ruskog velemajstora Anatolija Karpova rezultatom 13:11.




1991.
Održan je plebiscit srpskog naroda u Bosni i
Hercegovini na kojem se za ostajanje u Jugoslaviji izjasnila ogromna
većina Srba - gotovo svih 1,3 miliona.



1991.
Umro je francuski pevač i glumac italijanskog
porekla Iv Montan (Yves Montand), koji je svetsku slavu postigao
filmom ''Nadnica za strah''. Ostali filmovi: ''Vrata noći'', ''Heroji su
umorni'', ''Veštice iz Salema'', ''Veliki plavi put'', ''Volite li
Bramsa'', ''Hajde da se volimo'', ''Z'', ''Priznanje''.




1993.
Hrvati su salvama topovskih granata oborili u
Neretvu Stari most u Mostaru, sagrađen 1566.



1995.
Predsednik Rusije Boris Jeljcin stavio je veto na
zakon o jednostranom ukidanju sankcija Jugoslaviji, izglasan
prethodnog meseca u oba doma ruskog parlamenta.



1995.
Predsednik Palestinske oslobodilačke organizacije
Jaser Arafat prvi put je posetio Izrael, otišavši u porodičnu
kuću četiri dana ranije ubijenog izraelskog premijera Jicaka
Rabina, čijoj je udovici izrazio saučešće.



1996.
Predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić
smenila je načelnika Glavnog štaba Vojske RS generala Ratka
Mladića.



2002.
Izraelske snage likvidirale su u gradu Dženin na
Zapadnoj obali vođu vojnog krila terorističkog ''Islamskog
džihada'' Ijada Savalhu.



2003.
Islamski terorista samoubice ubio je u stambenoj
četvrti u Rijadu 18 ljudi, uljučujući petoro dece.



2005.
Umro je bivši indijski predsednik Kočeril Raman
Narajanan, prvi pripadnik kaste ''nedodirljivih'', najnižeg sloja
indijskog kastinskog društvenog sistema, koji je dospeo do
položaja šefa države.



2005.
U samoubilačkim bombaškim napadima na hotele
''Hajat'', ''Radison'' i ''Dejs in'' u glavnom gradu Jordana, Amanu,
poginulo je najmanje 57, a ranjeno oko sto ljudi. Najviše žrtava
bilo je u ''Radisonu'', gde je bombaš uleteo među svatove. Al kaida
u Iraku preuzela je odgovornost za ove napade.

[eboye]

jel moze jedno pitanje ... zasto se u istoriji samo spominju datumi kad je neko umro, kad je poceo rat, i evo od skora koliko primecujem teroristi ovo, teroristi ono. Pa jel ne postoji ni jedan lep dogadjaj u istoriji koji se dogadjao na odredjeni datum

[Lady S]

Slаžem se donekle, ali mislim da je više stvar u tome da mi sami primećujemo najčešće negativne stvari. Evo na primer, otišla sam samo malkice gore i medju 9. novembrom odmah pronašla sledeće:

1985. Ruski velemajstor Gari Kasparov postao je s 23 godine najmlađi svetski prvak u istoriji šaha.

Eto, to je lepa stvar.

A i ovo je za samog Napoleona bila dobra vest:

1799. Napoleon Bonaparta (Bonaparte) zbacio je Direktorijum i kao prvi konzul postao stvarni vladar Francuske.

i tako dalje...

[Kathy]

Slazem se sa vama, ali da nastavim sa danasnjim danom

Dogodilo se na današnji dan
Danas je petak, 10. novembar, 314. dan 2006. Do kraja godine ima 51 dan...

1444. - U bici kod Varne u Bugarskoj snage turskog sultana Murata II do nogu su potukle poljsko-ugarsku vojsku poljskog kralja Vladislava Jagjela III (Wladyslaw Jagiello), koji je u bici poginuo, i erdeljskog vojvode Janoša Hunjadija (Janos Hunyadi), u srpskim narodnim pesmama poznatog kao Sibinjanin Janko.

1483. - Rođen je nemački verski reformator Martin Luter (Luther), osnivač protestantizma u Nemačkoj, najznačajniji među vođama evropske crkvene reformacije. Sin rudara, prema očevoj volji počeo je da studira pravo, ali je ubrzo stupio u red avgustinaca. Izložio je 1517. zahtev za reformu Crkve u 95 teza, koje je prikovao na vrata katedrale u Vitenbergu, i pozvao je na raspravu sve koji se s tim ne slažu. Papa Lav X (Leo) isključio ga je iz rimokatoličke crkve, ali se njegovo učenje proširilo Nemačkom i zahvatilo sve društvene slojeve, pretvorivši se u široki narodni pokret protiv papske vlasti. Osuđivao je deformacije, licemerje i korupciju rimske crkve, posebno oštro nastojanje pape Lava X da prodajom indulgencija, kojima su "iskupljivani" čak i budući gresi, namakne novac za dovršenje hrama Svetog Petra u Rimu. Njegovo učenje proširilo se kasnije i na druge zemlje, a Luterovi spisi i prevod Biblije odlučujuće su uticali na stvaranje jedinstvenog nemačkog književnog jezika.

1493. - Rođen je švajcarski alhemičar i lekar Teofrast Bombast fon Hohenhajm (Teophrastus Bombastus von Hohenheim), poznat kao Filip Aureol Paracelzus (Philippus Aureolus Paracelsus), pisac medicinskih i okultnih dela, koji je odlučujuće doprineo primeni hemije u medicini. Osnovao je "jatrohemiju", pandan sadašnje hemoterapije. Prvi je počeo da koristi kao lekove sumpor, arsenik, opijum, soli žive, olova, gvožđa i bakra i da primenjuje lekovita kupanja solima.

1668. - Rođen je francuski kompozitor i orguljaš Fransoa Kupren (Francois Couperin), centralna ličnost muzičkog života Pariza početkom 18. veka. Bio je dvorski klavsenista i muzički učitelj dece kralja Luja XIV (Louis). Napisao je metodiku "Umetnost sviranja na klavsenu" i značajan je kao kompozitor programskih klavsenskih svita u rokoko stilu, poput "Komada za klavsen".

1697. - Rođen je engleski slikar Vilijam Hogart (William Hogarth), izuzetan potretista i crtač fizionomija. Ostavio je relativno mali broj radova i uglavnom je slikao scene satiričnog i moralizatorskog karaktera iz života aristokratije.

1759. - Rođen je nemački pisac, filozof, istoričar i teoretičar umetnosti Johan Kristof Fridrih fon Šiler (Johann Christoph Friedrich von Schiller), pisac drama s revolucionarnim nabojem i najznačajniji nemački klasični dramatičar. Pobegao je iz Virtemberškog vojvodstva u kojem je radio kao pukovski lekar od 1780. do 1782, zatim je živeo u Manhajmu i Lajpicu. U Vajmar se preselio 1787, gde se sprijateljio s Johanom Volfgangom Geteom (Johann Wolfgang Goethe), zahvaljujući kojem je 1789. postao profesor istorije na Jenskom univerzitetu. Između 1795. i 1800. izdavao je časopise "Hore" i "Almanah muza". Dela: drame "Razbojnici", "Don Karlos", "Valenštajn" (trilogija), "Verenici iz Mesine", "Demetrijus" (nedovršena drama iz ruske istorije), tragedije "Fijeskova zavera u Đenovi", "Spletka i ljubav", "Marija Stjuart", "Devica Orleanska", "Vilhelm Tel" (o oslobodilačkoj borbi Švajcaraca), balade "Polikratov prsten", "Jemstvo", "Ibikovi ždrali", istorijski radovi "Istorija otpadništva ujedinjene Nizozemske", "Istorija Tridesetogodišnjeg rata", filozofske i estetičke rasprave "O ljupkosti i dostojanstvu", "O uzvišenom", "O estetičkom vaspitanju čoveka", "O tragičnoj umetnosti", "O naivnom i sentimentalnom pesništvu", epigrami "Ksenije" (s Geteom).

1796. - Umrla je ruska carica nemačkog porekla Katarina II Aleksejevna, nazvana Katarina Velika, koja je tokom vladavine od 1762. do smrti sprovela značajne reforme kojima je učvrstila centralnu vlast. U duhu prosvećenog apsolutizma i pod uticajem francuskih filozofa i ideja prosvećenosti, otvarala je škole, pomagala nauku i umetnost, modernizovala administraciju i sudstvo, uredila finansije, ukinula torturu, smrtnu kaznu zamenila progonstvom u Sibir. Uspešno je ratovala protiv Poljske i Turske i Rusiji je pripojila Kazahstan, Gruziju, Jermeniju, Kamčatku, Krim, deo Moldavije i velike delove Ukrajine, Belorusije i Poljske. Omogućila je plemstvu da pojača iskorišćavanje kmetova i da dotad slobodne kozake potčinjava i pretvara u kmetove, što je izazvalo ustanak kozaka i seljaka od 1773. do 1775. pod vođstvom Jemeljana Pugačova.



1838. - Rođen je srpski socijalista Živojin Žujović, prvi propagator i ideolog socijalizma u Srbiji. Ideje socijalista je prihvatio tokom školovanja u ruskom gradu Kijev, gde je završio Duhovnu akademiju, zatim u Petrogradu i Minhenu na studijama filozofije. Objavio je više studija, rasprava i polemika i sarađivao u "Glasniku Srpskog učenog društva", "Letopisu Matice srpske" i u političkom listu "Srbija".

1891. - Umro je francuski pisac Žan Nikolas Artir Rembo (Jean Nicolas Arthur Rimbaud), preteča simbolizma i nadrealizma, čije pesničko delo nije obimno, ali je snažno uticao na francuske i svetske pesnike novim pesničkim jezikom i neuobičajenom metaforikom. Većinu pesama napisao je pre 20. godine, a već u 17. čuvenu poemu "Pijani brod". Kao pristalica Pariske komune napisao je više buntovničkih pesama. Živeo je lutalački i dugo boravio u severnoj Africi, gde je trgovao i veoma se obogatio. Kroz literaturu je prošao kao meteor, ostavivši delo koje je nagovestilo simbolizam i nadrealizam i autentičnom pesničkom vrednošću inspirisalo mnoge pesnike širom sveta. Dela: pesničke zbirke "Pesme", "Iluminacije", "Boravak u paklu".

1901. - Rođen je srpski pravnik Milan Bartoš, stručnjak za međunarodno javno pravo, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Bio je državni savetnik i član mnogih delegacija Jugoslavije na zasedanjima Ujedinjenih nacija. Između dva svetska rata je objavio "Stvarno pravo" i "Osnove privatnog prava", a posle rata "Međunarodno javno pravo".

1910. - Osnovano je Društvo za srpski jezik i književnost, na inicijativu Pavla Popovića, Aleksandra Belića i Jovana Skerlića, radi usavršavanja nastave srpskog jezika i književnosti u školama. Društvo je radilo do 1941, s prekidom u vreme Prvog svetskog rata.

1919. - Rođen je ruski inženjer Mihail Timofejevič Kalašnjikov, konstruktor najbolje automatske puške 20. veka AK-47, nazvane "kalašnjikov" prema njegovom prezimenu.

1925. - Rođen je velški pozorišni i filmski glumac Ričard Dženkins (Richard Jenkins), poznat kao Ričard Barton (Burton), koji se sjajnim talentom najpre nametnuo u pozorištu igrajući karakterne uloge u dramama Vilijama Šekspira (William Shakespeare), posle čega je ostvario sjajnu filmsku karijeru. Filmovi: "Kleopatra", "Beket", "Ana od hiljadu dana", "Ukroćena goropad", "Dr Faust", "Komedijaši", "Trocki", "Sutjeska".



1928. - Regent Hirohito krunisan je za cara Japana.

1938. - Umro je turski državnik Kemal Ataturk (Atatuerk), otac moderne Turske, pod čijim je vođstvom 1922. zbačen poslednji sultan Muhamed VI, a 1923. proglašena republika s njim kao predsednikom. Tokom 18 godina vladavine odlučnim reformama dramatično je izmenio lik zemlje. Proklamovao je jednakost svih građana, sprovedeo agrarnu reformu, doneo savremene zakone, reformisao jezik i pravopis, ukinuo kalifat, odvojio crkvu od države, zabranio nošenje fesa, zara i feredže, dao izborno pravo ženama. U spoljnoj politici je napustio panislamističke ekspanzionističke planove i razvijao prijateljstvo sa susedima. Jedan je od tvoraca Balkanskog saveza 1934.

1938. - Fašistički italijanski režim Benita Musolinija (Mussolini) prihvatio je antisemitske zakone.

1942. - Savezničke snage su u Drugom svetskom ratu, posle pobede kod El Alamejna u Libiji nad Afričkim korpusom nemačkog generala Ervina Romela (Erwin Rommel), očistile Egipat od nacističkih trupa i zauzele alžirski grad Oran.

1943. - Nemačke vlasti su u Drugom svetskom ratu, radi lakšeg upravljanja okupiranom teritorijom, uspostavile kvislinšku "Narodnu upravu" u Crnoj Gori.

1944. - Otkriveno je da nacistička Nemačka upotrebljava novo oružje u Drugom svetskom ratu - rakete "Fau-2" protiv Velike Britanije.

1945. - Komunističku vladu Albanije priznale su zapadne
sile.

1973. - Državni sekretar SAD Henri Kisindžer (Henry Kissinger) doputovao je u Peking, gde je kineskim liderima preneo da su SAD odlučne da normalizuju odnose s Kinom što je pre mogućno.

1975. - Vlade Jugoslavije i Italije potpisale su u Osimu ugovor o definitivnom rešenju graničnih i drugih pitanja između dveju zemalja.

1982. - Umro je ruski državnik Leonid Iljič Brežnjev, generalni sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije i predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR, koji je vlast prigrabio 1964. zbacivanjem Nikite Hruščova i držao je do smrti. Doprineo je uspostavljanju dijaloga sa SAD posle dugog perioda hladnih odnosa, ali je najviše zapamćen po onemogućavanju promena nagoveštenih u Hruščovljevo vreme, što je imalo višestruke pogubne posledice za SSSR.

1989. - Počelo je rušenje Berlinskog zida, koji je 28 godina bio simbol nemačke i evropske podvojenosti. Tim senzacionalnim potezom novog rukovodstva Istočne Nemačke započet je lanac događaja koji su u oktobru 1990. omogućili ujedinjenje Nemačke. Gradnja zida započeta je 13. avgusta 1961. prema ideji sovjetskog lidera Nikite Hruščova.

1989. - Generalni sekretar Komunističke partije Bugarske Todor Živkov je posle 35 godina na čelu vladajuće stranke podneo ostavku, a zamenio ga je Petar Mladenov. Sedam dana kasnije smenjen je i s položaja predsednika Državnog saveta Bugarske, na kojem ga je takođe nasledio Mladenov, a ubrzo je isključen i iz partije.

1990. - Vođa socijalista Čandra Šekar (Chandra Shekhar) postao je premijer Indije.

1994. - Irak je formalno priznao Kuvajt kao suverenu državu.

1995. - Nigerijski vojni režim obesio je devetoricu aktivista za ljudska prava, uključujući Ken Saro Vivu (Wiwa), vođu plemena Ogoni. To je izazvalo ogorčenje, posebno nekih afričkih zemalja, ali se Zapad zadovoljio uglavnom verbalnim osudama - zbog interesa kompanija koje u Nigeriji eksploatišu naftu i gas.

1997. - Predsednici Rusije i Kine Boris Jeljcin i Đang Cemin potpisali su deklaraciju kojom je okončan dugogodišnji pogranični spor dveju zemalja.

2000. - Savezna Republika Jugoslavija postala je punopravni član OEBS (Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju).

2003. - Umro je zimbabveanski državnik Kenan Banana, prvi predsednik nezavisnog Zimbabvea. Bio je predsednik od 1980. do 1987, kad je funkciju prepustio premijeru Robertu Mugabeu, koji je i dotad faktički vladao tom bivšom britanskom kolonijom.

2005. - U samoubilačkom napadu u jednom restoranu u centru Bagdada ubijeno je najmanje 34 ljudi, a ranjeno je najmanje 25 osoba. Odgovornost su preuzeli pripadnici Al kaide u Iraku.

2005. - U Nemačkoj je uručen prvi pasoš sa integrisanim elektronskim čipom i memorisanim biometrijskim podacima. Tako je Nemačka postala prva zemlja u Evropskoj uniji koja je uvela nove pasoše koji omogućavju direktno kompjutersko učitavanje i prepoznavanje jedinstvenih crta lica nosioca dokumenta.

[eboye]

ok, my bad, "uglavnom" sam trebao da dodam

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je subota, 11. novembar, 315. dan 2006. Do kraja godine ima 50 dana.



1405.
Umrla je srpska kneginja Milica, žena kneza Lazara
Hrebeljanovića. Posle Kosovske bitke 1389. sklopila je mir s
Turcima i upravljala Srbijom u ime maloletnog sina Stevana. Kad je
on postao punoletan zakaluđerila se, ali je i dalje znatno uticala
na državne poslove, smirujući razmirice između Stevana i drugog
sina Vuka. Podigla je manastir Ljubostinja na mestu gde je bila
crkvica Svetog Stevana, blizu dvora svog oca, koji se u narodnim
pesmama pominje kao Jug Bogdan. U narodnim pesmama nazvana je
carica, a umrla je i sahranjena u Ljubostinji kao monahinja
Evgenija.




1726.
Rođen je srpski istoričar i pisac Jovan Rajić,
jedan od najučenijih kaluđera svog doba. U istorijskom spevu ''Boj
zmaja s orlovi'' opevao je borbu Otomanskog carstva protiv Rusije i
Austrije. Glavno delo ''Istorija raznih slovenskih naroda, naipače
Bolgar, Horvatov i Serbov'' pisao je na osnovu izvornih dokumenata.
Kao prva istorija Južnih Slovena ono je, uprkos nedostacima, veoma
uticalo na srpsku istorijsku nauku u prvoj polovini 19. veka.



1821.
Rođen je ruski pisac Fjodor Mihajlovič
Dostojevski, prema mnogim kritičarima najveći književnik svih
vremena. Uhapšen je kao učesnik utopijsko-socijalističkog
kružoka Mihaila Petraševskog-Butaševiča i osuđen na smrt 1849,
ali je kazna zamenjena progonstvom u Sibir, gde je proveo 10 godina.
Njegova rana dela (''Bedni ljudi'', ''Poniženi i uvređeni'') su
inspirisana socijalnim tragedijama malih ljudi. Osnovne odlike
njegove literature - poniranje u podsvest, traganje za korenima
ljudske tragike, fenomen religije i veza čoveka i Boga - glavna su
preokupacija modernog romana, a na svetsku literaturu je uticao
više nego ijedan pisac. uboko je, kao niko ni pre ni posle njega,
ponirao u ljudsku psihu i rasvetljavao tajnu ljudske prirode. Ostala
dela: romani i povesti ''Zločin i kazna'', ''Braća Karamazovi'', ''Zli
dusi'', ''Mladić'', ''Kockar'', ''Idiot'', ''Dvojnik'', ''Bele noći'',
''Netočka Nezvanova'', ''Zapisi iz mrtvog doma'', ''Selo Stepančikovo i
njegovi žitelji'', ''Ujkin san'', publicistika ''Piščev dnevnik'',
''Politički zapisi''.




1855.
Umro je danski filozof Obi Seren Kjerkegor (Aabye
Soeren Kierkegaard), rodonačelnik filozofije egzistencijalizma,
nazvan ''Kopenhaški Sokrat''. Nasuprot filozofskoj tradiciji, posebno
u protivstavu prema sistemu filozofije Fridriha Hegela (Friedrić) i
tradicionalne hrišćanske misli, razvio je drukčiji uvid u
obeležja ljudskog individualnog bitisanja. Prema njegovom učenju,
za egzistenciju nema sistema, jer je ona slobodal duh, nemir,
strepnja, očajanje, doživljaj greha, nepojmljivost, bolest na smrt
- uvek odnos, a ne kategorijalno postojanje. Dela: ''O pojmu ironije
sa stalnim osvrtom na Sokrata'', ''Ili-ili'', ''Pojam strepnje'', ''Bolest
na smrt'', ''Dnevnik'', ''Stadijumi na životnom putu'', ''Filozofske
mrvice''.



1869.
Rođen je italijanski kralj Vitorio Emanuele III
(Vittorio), poslednji italijanski monarh, na prestolu od 1900. do
1946, koji je podržavao fašistički režim Benita Musolinija
(Mušolini). Proglasio se 1936, posle agresije Italije na Etiopiju,
''carem Etiopije'', a 1939, posle agresije na Albaniju, ''kraljem
Albanije''. Abdicirao je posle pobede republikanaca na izborima 1946.



1878.
Umro je srpski pisac i političar Stjepan Mitrov
Ljubiša, koji je mnogo učinio za buđenje nacionalne svesti. Bio
je samouk a pripovedanje mu je lucidno, izvorno, protkano finim
humorom, s poetskim osećanjem za legendu i realističnim nervom za
život zavičaja i govor ljudi. Dela: ''Kanjoš Macedonović'',
''Pričanja Vuka Dojčevića'', ''Pripovijesti crnogorske i primorske''.



1885.
Rođen je američki general Džordž Smit Paton
(George Smith Patton), koji se u Drugom svetskom ratu u severnoj
Africi i Evropi istakao kao energičan i vešt komandant oklopnih
jedinica. Napisao je memoare ''Rat kako sam ga ja video''.



1898.
Rođen je francuski filmski režiser Rene Kler
(Clair), član Francuske akademije, koji je filmski vodvilj uzdigao
do umetnosti. Filmovi: ''Pariz koji spava'', ''Međučin'', ''Italijanski
slamni šešir'', ''Pod krovovima Pariza'', ''Milion'', ''Dajte nam
slobodu'', ''Četrnaesti jul'', ''Duh ide na Zapad'', ''Oženih se
vešticom'', ''Chutanje je zlato'', ''Lepota đavola'', ''Veliki manevri'',
''Ulica snova''.



1918.
Potpisivanjem kapitulacije Nemačke u železničkom
vagonu u francuskom mestu Kompijenj okončan je Prvi svetski rat, u
kojem je poginulo najmanje 10 miliona vojnika, a još toliko ljudi
umrlo je od bolesti i gladi. Srazmerno najveće žrtve podnela je
Srbija, izgubivši 26 odsto stanovništva - 400.000 vojnika i
640.000 civila.



1927.
U Parizu je potpisan jugoslovensko-francuski pakt,
kao reakcija na italijansko-albanski pakt iz novembra 1926, kojim je
Italija dobila protektorat nad Albanijom, što je bila prva etapa za
njen prodor na Balkan. Italijanski fašistički diktator Benito
Musolini (Mušolini) sklopio je 1927. pakt i s Mađarskom da bi je
okrenuo protiv Jugoslavije, pregovarao je s hrvatskim fašističkim
teroristom Antom Pavelićem i komitsko-kosovsko-pravaškim grupama.



1941.
S teritorije ŠSR-a u Drugom svetskom ratu počelo
je emitovanje programa radio stanice ''Slobodna Jugoslavija''.



1942.
Nemačke trupe su u Drugom svetskom ratu zaposele i
neokupirani deo Francuske, pod kontrolom kvislinške vlade u
Višiju. Istog dana nemačke i italijanske trupe okupirale su i
francusko ostrvo Korzika.



1944.
Forsiranjem Dunava na sektoru Batina-Apatin u Drugom
svetskom ratu počela je Batinska bitka. Jedinice Trećeg
ukrajinskog fronta Crvene armije i Narodnooslobodilačke vojske
Jugoslavije slomile su nemačke snage 23. novembra posle teških
borbi.



1945.
Izabrana je Ustavotvorna skupština Demokratske
Federativne Jugoslavije. Na prvim posleratnim izborima pravo glasa
su imali svi građani s navršenih 18 godina života, bez obzira na
pol, rasu, obrazovanje, veroispovest, izuzimajući optužene za
saradnju s okupatorom tokom Drugog svetskog rata.



1952.
Pronalazači video rikordera Džon Mulin (John
Mullin) i Vejn Džonson hWayne Johnson) u Los Anđelesu su prvi put
demonstrirali tu spravu za snimanje TV emisija.



1961.
Sovjetski grad Staljingrad preimenovan je u
Volgograd.



1965.
Vođa rasističkog režima Rodezije Jan Smit (Ian
Smith) jednostrano je proglasio nezavisnost te britanske kolonije, a
Velika Britanija je režim bele manjine proglasila ilegalnim.



1971.
Senat SAD ratifikovao je ugovor kojim je Japanu
vraćeno ostrvo Okinava, oduzeto krajem Drugog svetskog rata.



1973.
Sporazumom o prekidu vatre između Izraela i Egipta
zvanično je okončan ''oktobarski rat''.



1975.
Proglašena je nezavisnost Angole, posle pet vekova
portugalske kolonijalne vlasti, a sutradan je prvi predsednik te
afričke zemlje postao Agoštinjo Neto (Agostinho).



1976.
Umro je američki vajar Aleksander Sterling Kalder
(Alexander Stirling Calder), negator klasičnog postupka. Njegove
rane skulpture imaju karakter duhovitih igračaka, a u prve
apstraktne konstrukcije ugrađivao je male motore koji su ih
pokretali. Docnije tvorevine - ''mobile'' - pokretala su vazdušna
strujanja. Žičane konstrukcije labilnih spojeva s obojenim
lisnatim završecima razvijao je u prostoru, ostvarujući poetičnu,
pokretljivu veselu vegetaciju u gvožđu - promenljivih ritmova i
unutrašnjih odnosa. Njegov ''mobil'' ogromnih razmera postavljen je
1958. ispred palate UNESKO u Parizu. ''Stabile'' je fiksirao odnosom
linija i ploha odmerenih proporcija. Bavio se i ilustracijama,
scenografijom, primenjenom umetnošću.



1987.
Boris Jeljcin je smenjen s položaja šefa
moskovskih komunista.



1992.
Engleska anglikanska crkva napustila je vekovnu
tradiciju i dopustila ženama da budu sveštenice.



1996.
Predsednik Gvatemale Alvaro Arsu (Arzu) saopštio je
da je s gerilskim pokretom postignut sporazum o okočanju
36-godišnjeg građanskog rata u toj centralnoameričkoj zemlji.



2000.
U zapaljenoj žičari u jednom tunelu ispod glečera
Kicštajnhorn u austrijskim Alpima poginulo je 159 ljudi.



2004.
Umro je dugogodišnji palestinski lider Jaser
Arafat, simbol palestinske borbe za nezavisnu državu. Godine 1994.
dobio je Nobelovu nagradu za mir, zajedno s izraelskim premijerom
Jicakom Rabinom i Šimonom Peresom, šefom izraelske diplomatije.



2004.
Parlament Litvanije ratifikovao je ustav Evropske
unije, čime je ta zemlja prva u 25-članom bloku zvanično
prihvatila taj dokumenat.



2005.
Posle 15 godina građanskog rata, u Liberiji su
održani prvi slobodni izbori na kojima je pobedila Elen
DŽonson-Selif, prva žena predsednik u Africi.