Cory Kennedy, slava u dva koraka

[sladoledzija]

Američka tinejdžerka koja je postala idol „milenijumske” ili „internet” generacije sada je u školi za đake sa emotivnim problemima (Ilustracija: Dragan Stojanović) Od našeg stalnog dopisnika Vašington, marta – „Pobogu, gde si, potrebna si i meni i drugima, pojavi se” – vapaj je koji se danima razleže mrežom elektronske pošte SAD i raznih krajeva sveta. Oko 3.700 takvih zapomaganja slilo se na jednu jedinu internetsku adresu – kalifornijske tinejdžerke Kori Kenedi (17). „Trenutno sam na putu… da nađem sebe” – njen je odgovor na blogu koji deluje neosetljivo prema čežnji mnogobrojnih obožavalaca. Ali, ona nije gruba prema njima, već im samo poručuje da je nastupio zaokret u njenom životu kojim je onemogućena njihova donedavno redovna i burna komunikacija… Kori Kenedi-Levin, kako je njeno puno ime i prezime, važi za „čudo od deteta novog doba”. Munjevito, takoreći preko noći, postala je idol generacije na „kojoj svet ostaje”, a koja se ovde označava kao pokolenje „Y” ili kao „milenijumsko” i „internetsko”. „Kobra” pa „Najlon”. Ona je živi dokaz kako danas „niko” može na prečac da postane „neko”, ističe reporter „Los Anđeles tajmsa” koji joj je, kao modernom fenomenu, posvetio jednu od udarnih storija. Primer, dodaje se, kako se slava može steći samo zato što „svi gledaju sve”... Sve je počelo, pre nekih godinu i po dana – kada se na jednom koncertu upoznala s pet leta starijim fotografom Markom Hanterom zvanim „Kobra Zmija”. Poznanstvo je preraslo u ljubav i u zajedničke fotoseanse. Njeni roditelji su blagonaklono gledali na tu vezu. Videli su u njoj rešenje i za depresiju od koje se poduže lečila njihova kćerka. Mark je otkrio da Kori poseduje „ono nešto” što može da osvoji mase. „Ja nisam superzvezda, ali mogu da stvorim superzvezdu, što će biti dobro i za moju i za njenu karijeru”, zaključio je dotad skromni modni snimatelj. Jednostavan spot Prošlog aprila im se posrećilo. Kori se sa Markovih snimaka dopala glavnom uredniku njujorškog časopisa „Najlon” – on je prošlog juna objavio celu stranicu s njenim slikama. Usledio je i jednostavan spot – kako ona jede indijsku hranu i sluša popularnu kompoziciju. Sve to se vrlo dopalo publici, kao pojavljivanje Kori na popularnom internetskom „Maj spejsu”. Roditeljima se dopalo to što im je kćerka postala „zvezda”, što njen stil počinju da kopiraju mladi od Holandije do Japana, što kreatori kroje posebno za nju. Zabrinuli su se, ipak, nekoliko meseci kasnije kad su se Kori i Mark rastali i kad je ona počela da odlazi na žurke ekscentrične Paris Hilton i da se za honorar od 100 dolara s društvom pojavljuje u noćnim klubovima, čiji su vlasnici zbog nje kršili zabranu ulaska licima mlađim od 21 godine. Kad su videli da je obaveze „idola” odvajaju od škole i da je opija slava znatno uzdignuta iznad njenog uzrasta, odlučili su da joj prekinu karijeru. Smestili su je u losanđelesku školu internatskog tipa, specijalizovanju za tretman đaka sa emotivnim problemima. – Ali, ja sam slavna – bunila se Kori. – Ti si pre svega još dete – presudila je majka. Novim tretmanom Kori ima ograničen pristup i telefonu i Internetu, čija je „ikona” postala. Iz škole kući odlazi samo vikendom. Snima samo uz prisustvo roditelja. Nadležni psiholozi kažu da će joj ta ograničenja koristiti. Tražnja za njom ne jenjava. Ovog meseca slike su joj se pojavile u četiri „glamur” magazina, a dokumentarac o njoj priprema jedan mladi reditelj posvećen odgonetanju direktnog uticaja tinejdžera na kulturu i modu. Potrebe medija, dostignuća tehnologije i putevi slave nikad se nisu tako silno i tako brzo isprepletali sa sudbinom tako mladog bića, ocenio je istraživač „Tajmsa”. I, dodaje, Kori je možda prva tinejdžerka koja je međunarodnu famu stekla pre nego što su toga postali svesni njeni roditelji… Različita viđenja Majke i očevi ovde, inače, preteruju u hvaljenju svoje dece koja su već dovoljno egocentrična i usredsređena na brzo sticanje slave, upozorava Džin Tvenge, profesorka psihologije na univerzitetu u San Dijegu. Istraživanje, koje je ona predvodila, upravo je pokazalo da je „milenijumska generacija”, koja obuhvata rođene od sredine sedamdesetih do pred kraj prošlog stoleća, znatno narcisoidnija od prethodnih pokolenja. Taj naraštaj je prosto zaražen težnjom za „instant-famom” – rekla je „Kriščen sajens monitoru”, na osnovu ispitivanja 16.475 studenata s koledža širom SAD, koje je pokazalo da je dve trećine ispitanika narcisoidno, za 30 odsto više nego takav uzrast pre četvrt veka. Pojedini eksperti promenu nazivaju „inflacija ega”, ponašanja po principu „ja pa ja”. „Milenijumska” generacija je toliko individualizovana da ne podleže uopštavajućim ocenama, pogotovu ne isticanju više mana nego vrlina, kažu drugi stručnjaci. Ta mladež je „marljivija i manje autodestruktivna od prethodnih naraštaja”, smatra Kristina Hof Somers iz vašingtonskog instituta Enterprajz. – Želimo da se pokažemo u najboljem izdanju, da lepo provodimo vreme, ali to ne znači da ne marimo za ostatak sveta – objašnjava svoju generaciju vermontska studentkinja Kari Delen. Uostalom, dodaje, bolje je da govorimo „ja sam nešto posebno”, nego „ja nisam ništa posebno”. Kori Kenedi je „slučaj” druge vrste. Za sebe je mislila da „nije ništa posebno”. Kao posebnost je izrasla – čak preko svog uzrasta – tek u očima drugih…

izvor politika

[sladoledzija]

Ovaj slučaj me podseća na naše "zvezde granda" kad mediji pronađu nekog tinejdžera kojeg mogu unovčiti kroz neki posao.
Pitanje ostaje samo kako ti tinejdžeri mogu da se nose sa takvom iznenadnom slavom, i da li oni više gube ili dobijaju sa tim.