Aradska tvrđava - stratište Srba

[memento]

Aradska tvrđava – stratište Srba u I sv. ratu

Pre 90 godina završen prvi svetski rat. I dan danas je eho tog nemilog događaja snažno prisutan među nama koji živimo u Vojvodini. Sve su češći pokušaji da se revidira istorija, prikriju događaji i zamagle uzroci, tok i ciljevi tog krvavog rata na ovim prostorima. Ponukan nekim nekritičkim mišljenjima o Austrougarskoj monarhiji, a u spomen brojnih postradalih Srba u logoru Aradske tvrđave otvaram ovu temu.

Brojni su izvori koji govore o ovoj Golgoti Srba na ovim prostorima. Pre svega tu je brojna rumunska istoriografska literatura. Značajna je i arhiva srpske pravoslavne crkve Svetih apostola Petra i Pavla u Aradu, kao i arhiva Srpskog pravoslavnog vikarijata u Temišvaru. Postoje i brojna sećanja Arađana čiji su preci bili svedoci ovog velikog ljudskog stradanja. O ovim internircima u Aradu pisali su i poznati istoričar Vladimir Ćorović (Crna knjiga), a postoje i zapisi svedočenja Beograđanina Vladimira Petrovića o svom ocu Lazi Petroviću, preživelom logorašu. O stradanju u Aradskom logoru pisao je i književnik Vojislav Lubarda u svom romanu Vaznesenje.

Pre 94 godine, užarenog leta 1914. u Aradu počinje hod po mukama za hiljade nedužnih ljudskih bića. Po nalogu iz Beča Aradska tvrđava postaje logor za istrbljenje Srba iz Bosne i Hercegovine i ostalih srpskih zemalja pod vlašću Habsburgovaca.

Kada je, agresijom na Kraljevinu Srbiju, Austrugarska započela Prvi svetski rat ista sudbina je zadesila i ratne zarobljenike i civile koji su preživeli pokolje i pustošenja austrougarske soldateske po osvojenim srpskim selima i gradovima.

Logor u Aradu je bio sastavni deo jednog ogromnog genocidnog sistema zamišljenog i primenjenog od strane bečkog vojno političkog establišmenta sa jasnim ciljem da se fizički likvidira srpski narod. Evo samo nekoliko realizovanih „smernica“ tog monstruoznog plana:
- Neposredno pred početak i tokom Prvog svetskog rata, preki vojni sudovi osudili su na smrt i pobili veliki broj Srba civila, dok je vojska ubijala bez suda. Tako je u okolini Foče samo na dan 14. avgusta ubijeno 126 Srba.
- U Trebinju je u kasarni u prisustvu komandanta garnizona obešeno 79 najuglednijih Srba iz Trebinja i okoline, među njima i dvojica sveštenika.
- U Sremu su vršeni pravi pogromi. U Zemunu je bez suđenja obešeno 50 ljudi. Vešala su podignuta u 27 sremskih sela. Stradalo je mnogo potpuno nedužnih ljudi i žena.
- Nasilno raseljavanje srpskog stanovništva iz pograničnog pojasa BiH prema Srbiji i Crnoj Gori u unutrašnjost carevine je druga mera kaštigovanja srpskog naroda. U ono vreme „mudre zapadne demokratije“ nisu još bile izmislile sintagmu „etničko čišćenje“ za taj izum Bečkog dvora.
- Ali to nije bilo dovoljno. General Oskar Poćorek, zapovednik BiH, inače, ponemčeni Slovenac i veliki srbomrzac, osnovao je po nalogu iz Beča , pomoćnu miliciju (Schützkorps) – zloglasne šuckore, koji su regrutovani isključivo među nesrpskim življem. Šuckori su imali neograničenu slobodu da se obračunavaju sa Srbima, da ih ponižavaju, pljačkaju, da im pale kuće, da skrnave i pale crkve i manastire, pa čak i da ih ubiju a da za to nikome ne polažu računa.
- I, najzad kao stožer čitavog tog sistema za masovno istrebljenje ljudi, stvorena je mreža koncentracionih logora u BiH i Hrvatskoj (Višegrad, Doboj, Žegar kod Bihaća, Brod, Stara Gradiška. Kada su ovi postali nedovoljni niču novi logori širom Austrougarske: Turonj, Arad, Kečkemet, Komoran, pa do nadomak Beča: Šopronjek, Nežider, Telersdorf.

Tako je po zamisli carskog Beča trebali zauvek raščistiti račune sa srpskim narodom.
Štampa tog vremena, podanički verna Bečkom dvoru, nije se ustručavala da bez uvijanja o tome piše. Tako, list „Hrvatska“ od 3. jula 1914. „priopćava“: „Narod navješćuje Srbima borbu na život i smrt i progonstvo iz Bosne i Hercegovine“.
Na istoj talasnoj dužini je i ljubljanski „Slovenec“. Taj list je u broju od 27. jula 1914. objavio pesmu „Bojni grom“ kojom se čitavom srpskom narodu izriče smrtna presuda:

„S kanoni vas pozdravimo
vsi Srbi
dom hladen vam postavimo
ob vrbi.“

Ovako nahuškan „narod“ klicao je na sve strane protiv Srbije i protiv Srba. Tako su u Gornjem Karlovcu likovali: „Sad će jednom Vlahe da istrebe.“
Iz te iracionalne mržnje posejane i brižljivo negovane od strane dvojne monarhije iznikao je i logor u Aradskoj tvrđavi kao carska i kraljevska institucija kako, uostalom i glasi njen zvanični naziv: Kaiserliches und Königliches Internirungs Lager in Arad.

Prema svedočenju očevidaca i preživelih logoraša, Aradski logor j bio prvi pakao. Nije slučajno poznati srpski novinar Radivoje Marković, čiji je stric stradao u kazamatima Aradske tvrđave, jedan svoj člnak posvećen ovoj Golgoti naslovio: „Ni Dante nije video pakao...“
Sabijeni u podzemnim memljivim hodnicima gde ne dopire svetlost, internirci su se gušili u neizdrživom smradu. Usled iznuravanja glađu i nepodnošljivih životnih uslova daleko ispod svakog minimuma ljudskog opstanka , izbija epidemija pegavog tifusa, dolazi do masovnog oboljenja od tuberkloze i drugih zaraznih bolesti od čega umire dnevno po nekoliko desetina unesrećenih ljudi, žena, dece.
Zimi, držali su ih u ledenim prostorijama, na betonskom podu od čega su im se smrzavale ruke i noge. Amputiranjem udova mnogo je logoraša, posebno maloletnih, obogaljeno.
Mučili su ih žeđu, vezivali oko štapa i tako ukvržene tukli na mrtvo, stavljali im gvozdene okove, silovali žene.
Jedan rumunski lekar dr Branduša, koji je bio u prilci da vidi šta se u logoru događa, zapanjen, pričao je svom prijatelju advokatu Štefanu Čičo Popu, poslaniku u mađarskom parlamentu: „Gospodine poslaniče, ovo nije logor, ovo je pakao! Prvo što sam video i upamtio to je mrtva majka sa živim detetom u naručju. To se ne da opisati“. Usled takvog tretmana samo za prvih sedam meseci, od avgusta 1914pa do marta 1915. umrlo je 1772 internirca.

Koliko je Srba prošlo kroz pakao Aradskog logora tokom pet ratnih godina 1914-1918? Po svemu sudeći to se nikada neće tačno znati. U jednoj studiji (Nicolae Roşuţ: „Ştefan Cicio-Pop – militant pentru drepturile sociale şi naţionale şi luptător pentru unire“) objavljenoj u aradskom zborniku Ziridava broj 10, 1978, stoji između ostalog:
„Godine 1915. poslanik Štefan Čičo Pop intervenisao je u mđarskom parlamentu i kod vlade u odbranu petnaest hiljada Srba koje je zarobila austrougarska vojska početkom rata i internirala u Aradsku tvrđavu, i kojima je pretila opasnost od potpunog istrebljenja, osobito posle izbijanja epidemije pegavog tifusa“. To je bilo stanje krajem 1915.
Koliko od tih sužanja neće nikada dočekati slobodu? Na jednoj litiji koja se čuva u srpskoj crkvi Svetih apostola Petra i Pavla u Aradu zabeleženo je „Ova je litija sačinjena crkvenim dohotkom 1925. darovana u slavu Božiju i za večiti spomen 4317 Srba mučenika interniranih u Aradskom gradu, umrlih god. 1914-1918“.
Nekoliko stotina interniranih pomrlo je od avgusta 1914. do sredine januara 1915. pokopano je na gradskom groblju „Pomenirea“. To mesto obeleženo je i danas skromnim spomenikom.
Ono drugo internirsko groblje, iza tvrđave, na obali Moriša, gde je u masovnim grobnicama pokopano oko 4000 srpskih sužanja, već skoro 50 godina ničim nije obeleženo.
Jedna misao ne da nam mira: da li bi se nešto slično moglo zamisliti da su žrtve pripadnici nekog drugog naroda?

Iz knjige Aradska tvrđava – Austrougarski logor za istrebljenje Srba 1914-11918., koju su napisali autori: Božidar Panić, Sima Žarkov, Miloš Krstea i Andrej Kačora i izdate 1994. g.

[Sunny]

memento kaže: [b] [i]Pre 94 godine, užarenog leta 1914. u Aradu počinje hod po mukama za hiljade nedužnih ljudskih bića. Po nalogu iz Beča Aradska tvrđava postaje logor za istrbljenje Srba iz Bosne i Hercegovine i ostalih srpskih zemalja pod vlašću Habsburgovaca.

Istrebljenj srba? Planirani genocid?

A posle pominješ internirane ratne zarobljenike.

Delo je veoma tendenciozno i politički motivisano, samim tim zameram mu na objektivnosti.

Genocid zahteva sistematsko uništavanje određene grupe stanovništva na nekoj teritoriji. Ja ne znam da je na nekoj teritoriji u Austrougarskoj potpuno uništeno srpsko stanovništvo. Ratnih zločina je bilo i to niko ne može da porekne. Isto tako, zanemarivanja i mučenja ratnih zarobljenika je bilo jako puno. Da je plana za genocid bilo, Austrougarska je mogla bez problema da ga sprovede sa velikom efikasnošću, ali nije.

[felix]

Sunny kaže: Istrebljenj srba? Planirani genocid? A posle pominješ internirane ratne zarobljenike. Delo je veoma tendenciozno i politički motivisano, samim tim zameram mu na objektivnosti. Genocid zahteva sistematsko uništavanje određene grupe stanovništva na nekoj teritoriji. Ja ne znam da je na nekoj teritoriji u Austrougarskoj potpuno uništeno srpsko stanovništvo. Ratnih zločina je bilo i to niko ne može da porekne. Isto tako, zanemarivanja i mučenja ratnih zarobljenika je bilo jako puno. Da je plana za genocid bilo, Austrougarska je mogla bez problema da ga sprovede sa velikom efikasnošću, ali nije.

Auuu,koji si ti srbomrzac...ne mogu da verujem....kako smes da ponistavas genocid i zlocine nad srpskim narodom?! Sram te bilo,(ne mogu da napisem "covece")!

[memento]

Sunny kaže: Istrebljenj srba? Planirani genocid? A posle pominješ internirane ratne zarobljenike. Delo je veoma tendenciozno i politički motivisano, samim tim zameram mu na objektivnosti. Genocid zahteva sistematsko uništavanje određene grupe stanovništva na nekoj teritoriji. Ja ne znam da je na nekoj teritoriji u Austrougarskoj potpuno uništeno srpsko stanovništvo. Ratnih zločina je bilo i to niko ne može da porekne. Isto tako, zanemarivanja i mučenja ratnih zarobljenika je bilo jako puno. Da je plana za genocid bilo, Austrougarska je mogla bez problema da ga sprovede sa velikom efikasnošću, ali nije.

Bilo bi dobro da prvo pažljivo pročitaš tekst pa tek onda da daješ svoje mišljenje. Genocid nad Srbima (i ne samo njima) u Prvom svetskom ratu od strane Austrougarske monarhije se dogodio i to nije nikakva tajna, osim izgleda ze tebe i tebi slične. O tom genocidu i do tada neviđenim zverstvima tvoje omiljene države nad civilnim stanovništvom, odnosno nad Srbima (i ne samo njima) u tadašnjoj Austrougarskoj, ali i Srbima u Srbiji postoje izuzetno brojna istorijska literatura. Rodno mesto mijih babe i dede je sravnjeno sa zemljom (1914. g.) i pobijeno sve živo u njemu, čak i stoka. Moja baka je tada kao sedmogodišnja devojčica išla sa zbegom peške (selo joj se nalazilo u Posavini) sve do Niša... O tom genocidu govore upravo i brojni logori za internirce. Da to nisu bili logori za ratne zarobljenike govori pre svega struktura logoraša (nemali procenat žena i dece), ali i datumi osnivanja pojedinih logora, kao što je to slučaj sa logorom u Aradu, jer je osnovan pre bilo kakvih ratnih dejstava. Ta činjenica govori još nešto, a to da je postojao plan austrougarske vlade o istrebljenju Srba posebno iz pograničnih delova prema Srbiji i pre objave rata Srbiji...

Imao sam priliku i čast da upoznam dvojicu od autura knjige iz koje sam citirao deo, ali i obišao srpsko stratište u Aradu. Aradska tvrđava je bila genocidno logor, to svi u Rumuniji znaju, kao uostalom svi dobronamerni ljudi koji misle svojom glavim, a istorografija pre svega, ma šta ljudi koji ne vole Srbe i ovu državu mislili...

[itebejac]

felix kaže: Auuu,koji si ti srbomrzac...ne mogu da verujem....kako smes da ponistavas genocid i zlocine nad srpskim narodom?! Sram te bilo,(ne mogu da napisem "covece")!

Smanji doživljaj! Smiri se... udahni duboko.. i ponovo pročitaj šta si napisao.. upitaj se - zašto si to pisao? Ne sviđa ti se šta je napisano, ne sviđa ti se onaj ko je to napisao, ili, kao treće, misliš da Sunny nema pravo. Ako je ovo treće, onda nema razloga da reaguješ takvim tonom...

I onda:
1. Zločin nad srpskim narodom, ili bilo kojim drugim ne može da se poništi. Međutim može da se negira. Ali ovde niko ne negira to što se desilo u Aradskoj tvrđavi. Jedino Sunny traži više objektivnosti.
2. Stvarno,.. genocid ima definiciju. Ali ti si prvo čoveka definisao srbomrscem, pa onda govorio o genocidu. Posle optuživanja Sunny-ja za srbomrsca više nisi osećao obavezu da razmisliš da li je to uopšte genocid.
3. Ne mogu ni ja da verujem da je iko ovde srbomrzac.
4. Za ono u zagradi: Čoveče ne ljuti se!

[felix]

itebejac kaže: Smanji doživljaj! Smiri se... udahni duboko.. i ponovo pročitaj šta si napisao.. upitaj se - zašto si to pisao? Ne sviđa ti se šta je napisano, ne sviđa ti se onaj ko je to napisao, ili, kao treće, misliš da Sunny nema pravo. Ako je ovo treće, onda nema razloga da reaguješ takvim tonom... I onda: 1. Zločin nad srpskim narodom, ili bilo kojim drugim ne može da se poništi. Međutim može da se negira. Ali ovde niko ne negira to što se desilo u Aradskoj tvrđavi. Jedino Sunny traži više objektivnosti. 2. Stvarno,.. genocid ima definiciju. Ali ti si prvo čoveka definisao srbomrscem, pa onda govorio o genocidu. Posle optuživanja Sunny-ja za srbomrsca više nisi osećao obavezu da razmisliš da li je to uopšte genocid. 3. Ne mogu ni ja da verujem da je iko ovde srbomrzac. 4. Za ono u zagradi: Čoveče ne ljuti se!

Uz ponistavanje i negiranje,moze da se i umanjuje,kao sto je to Sunny i uradio...seti se samo kakva larma i propaganda se dize na one koji ponekad pokusaju da umanje broj zrtava holokausta....i odmah postaju antisemiti...zasto bi Sunny onda bio izuzetak,isti arsini za sve,i to je onda pravda!
I vrlo sam smiren kada pisem,i blago i ostro,uvek! Moze objektivnost,ali za sve! Mozda zato i izbegavam da pisem o drugim stratistima i Srba i drugih...narocito Srebrenici.
Americki pravosudni sistem-nema tela,nema zlocina!

[banatian]

Prvo bih razmotrio neke pojmove.
1. Austro-Ugarska nije bila neki region u Africi, vec drzava u Evropi sa 1000-godisnjom tradicijom, ustavom i zakonima. Jos od vremena carice Marije Terezije fon Habsburg NIKO nije mogao biti osudjen bez sudskog procesa.
Srbija je u vreme Marije-Terezije bila udaljena otomanska provincija. Srbijanci su aktivno u vreme Karadjordja jos uvek spaljivali vestice, zapravo tek u vreme "izdajnicke" dinastije Obrenovic, tacnije Milosa, zabranjeno je spaljivanje vestica.
U tom XIX veku, Austrija i Ugarska su bile zemlje Franca Lista, Strausa, Frojda, Betovena, Hajdna, ...
Dok se u severnom otomanskom vilajetu jeo pasulj, peceno meso i hleb u 2-3 obroka dnevno, u Austriji, Madjarskoj i samoj Vojvodini se jelo bar 5 Puta! 3 obroka + 2 jauzna (uzine), uz escajg, bestek, postavljen astal, sa slikama na zidu. Imali smo ulice od makadama, usorene, pravougaone, cak i na selu.
Srbi su u Austro-Ugarskoj bili jednaki sa svim gradjanima Monarhije. Nikakvog sistematskog progona NIJE bilo. Naprotiv, Srbi su kao i svi gradjani Monarhije sluzili vojsku, glasali, setali slobodno...
2. Svaki "izvor", a to ....obično potice iz SPC-a, je sovinisticki, tendeciozan, ksenofobican, sve nasuprot jednoj HRISCANSKOJ crkvi. Sama SPC je i nastala kao nacin kontrole srbijansko- hriscanske raje od strane Otomana. Prvi patrijarh je bio brat otomanskog vezira. Ulogu SPC-a tokom ex-YU ratova smo videli, a pogotovo udvornistvo rezimu S. Milosevica.
3. Bosna je od 1978, te 1908 bila INKORPORIRANA u pravni poredak Austro-Ugarske. To znaci da su isti zakoni i ustav vazili Becu, Budimu Beckereku, Bihacu...
4. U aradskoj tvrdjavi su bili internirani samo zarobljeni srbijanski vojnici, posle okupacije Srbije 1915. To je i danas praksa sa RATNIM zarobljenicima. Sa njima se postupalo po svim konvencijama. To je, donekle, bio i slucaj sa zarobljenim austro-ugarskim vojnicima u Srbiji 1914-1915.
5. U Vojvodini, tj. juznoj Ugarskoj je zivelo na stotine hiljada Srba, sem dezertera i onih koji su radili protiv ustava Monarhije niko nije stradao. Tako da teza o genocidu-pada u vodu.
6. Tekstovi usmerni protiv Monarhije su stampani u srbijanskim novinama su pisani i pre 1914, kao sredstvo karadjordjevicke nacionalisticke propagande. Srbija je pocetkom XX veka imala cenzuru.
Sto se tice tekstova protiv Srb(ijanac)a, oni su bili deo ratne propagande i kao takvi nisu postaojali pre 1914.
7. Memento, ratovi si neizbezna cinjenica u ljudskoj istoriji, a svako ratno huskanje- stvaranje novih zrtava. To sto se desilo u aradskoj tvrdjavi, ubijanje albanaca na Kosovu 1912, Holokaust 1939- 1945, stradnje civila u bombardovanju 1999. JESTE za osudu, ali NE TREBA da sluzi kao poziv za nove zlocine!

[banatian]

Felixe, na tvom avataru je slika jednog ubice- Apisa, coveka koji je sebi dao za pravo da ubije najmiroljubljiviju i drzavotvornu dinastiju u interesu druge dinastije. Apis je bio umesan u sarajevski atentat, vodio dvorski kamarilu, oterao Srbiju i svet u I svetski rat, jedan arheotip zla. Apisova sudbina nije herojska vec zlocinacka, na posletku tako je i skoncao- pred streljackim vodom svog naroda!

[felix]