Banatska republika

[banatian]

memento kaže: Banatska republika nikada de fakto nije postojala. Ona je jedna nerealizovana ideja i posledica je nastojanja mađarske vlade u pokušaju da se ublaže posledice poraza jednog krvavog rata za koji je tadašnja politička mađarska elita bila debelo odgovorna. Licemerno je analizirati i to posebno na takav način odluke i način funkcionisanja Velike narodne skupštine, a ne prikazati ukupne uslove koji su tada vladali na ovim prostorima, kao i period rata koji je predhodio tome. Pozivanje na procente i brojke stanja stanovništva u tom trenutku smatram neozbiljnim, jer ko je tada i kako vršio popis stanovništva, a da ne pominjem na broj poginulih, nestalih i raseljenih u toku rata... Ova tvrdnja je toliko netačna da je groteskna. Govoriti o multietničnosti na delu teritorije koji je još formalno pripadao Austrougarskoj monarhiji na samom kraju jednog sramnog rata koji je inicirala i zločinački vodila upravo zemlja koja je i pokušala da instalira Banatsku Republiku... Naravno da do ova veća nisu kvazi, ali je zato srpsko posleratno veće kvazi i nelegitimno. Zaista nepristrasna metodologija. Rumunska odluka, kao uostalom i srpska su potpuno legitimne i zasnovane na međunarodnim ugovorima i interesima svojih naroda i matičnih država koje su pripadale državama pobednicima. Kada govorimo o katastrofalnim porazima Srba i njihovog obraza, ne znam da li je poznata "epizodica" koja se zove Solunski front i potpuni slom snaga Centralnih sila na tom delu vojišta, ali i neviđenim zverstvima kojima su bili izloženi Srbi tri godine od strane onih koji su se preko noći počeli da zalažu za multietničnost dobrosusedstvo u nekakvoj Banatskoj republici... To taman da je i tačno, a nije (posebno ono o nadnacionalnom itd), prenebrebegava se činjenica da, i po tom popisu, više od dve trećine stanovništva nije želelo ni da čuje za takvu državu Te mini državice su zaista postale u jednom vakuumu nepostojaonja države i nisu od nikakvog većeg značaja, niti su imale snažnije korene u narodu. Spočitavati Srbima etničko čišćenje je krajnje degutantnoi to, gle čuda, kao bez ikakvih razloga, odnosno posle nekakvih svetskih ratova koji se pominju kao da je u pitanju bio EXIT ili neki humanitarni koncert, a ne između ostalog i pokušaj stvaranja novog svetskog poretka zasnovag na dokazanom genocidu (Nirnberški proces) i brojnim i nezapamćenim zločinima u kojima se, opet, kao odgovorna našla i politička elita mađarske države je dokaz o potpunom odsustvu smisla za argumentovanom sagledavanju stvari i ja na ovoj temi neću više polemisati.

Baš me zanima kako je to madjarska vlada bila odgovorna za rat? Da možda terorista Gavrilo Princip nije Madjar? Ili su Madjarska i njena bili upleteni u atantat na SVOG prestolonaslednika jer je hteo da stvori treći, slovenski, entitet u Austro-Ugarskoj?!
Popis do tebe, u sadašnjoj istoriji, niko nije oprgavao, fluksoacije u stanovništvu nisu velike, u Austro-Ugarskoj su svi išli u vojsku, nije bilo privilegovanih nacija.
Da li ti imaš bar JEDAN materijalni dokaz u umešanosti madjarske tj. austrijske vlade u procesu stvaranja Banatske republike?! Ili je to nova teorija zavere?
Postoji jedan mit u srbijanskoj istoriji iz udžbenika osnovne i srednje škole. To je mit pobednika u ratu. Malo se priseti 1915. kada je celokupna srbijanska vojska sa vladom završila na Krfu. Od tog trenutka, preko Soluna, do Beograd, srbijanska vojska je bila pod KOMANDOM Antante tj. generala Franchet d'Espérey.
Karloyjeva vlada je potpisala primirje sa Antantom po kome su vojnici iste bili dužni da sačuvaju pravni poredak i bezbednost gradjana.
O moći i nezavisnosti srbijanske vojske govori činjenica da je za samo 25000 srbijanskih vojnika bio dozvoljen ulazak u Vojvodinu. Madjutim, pošto je K und K vojska još uvek bila ogromna sila, prilikom povlačenja preko 200000 austrougarskih vojnika preko teritorije Vojvodine Srbijanci su, po dogovoru, morali držati distancu od 10 km od ove povlačeće vojske. Svaki put kada bi se približili manje od dogovorene distance, carsko-kraljevska vojska bi ispalila hitac upozorenja iz topa u vazduh.
Za "zverstva" okupatora Beograda, idi do Košutnjaka i naći ćeš spomenik "palim srbijanskim junacima odbrane Beograda", u potpisu Makenzen. To zločinci ne rade, ne dižu spomenike neprijatelju.
Ne znam u kakva zverstva su bili umešani Banaćani, ovo su ozbilje optužbe.
Inače situacija u Banatu 1918. nije bila crno-bela. postojale su čak još i 3 struje u švapskom korpusu. Prva, pod uticajem Reinhold Heegn se zalagala za ulazak Banatu u kraljevinu SHS, druga sa Kaspar Muth i sveštenikom Franjom Blaškovićem (gle, čuda, Srbin, autohtoni) za samostalni Banat pod madjarskim ili francuskim protektoratom, treća sa Viktor Orendi-Hommenau, Andreas Dammang, Johann Tengler, Josef Gabriel, Johann Röser su hteli Banat da pripadne Rumuniji. Inače sava ova gore pomenuta imena su bili aktivni političari i činioci u banatskoj političkoj istoriji i davno pre 1918.
Za razliku od Srbije, u Rumuniji Švabe NISU bile proganjane posle svetskih ratova, što danas govori i popis stanovništva. Čak je predsednik Banatske republike dr Oto Roth umro 1956 u Temišvaru. Rumunija nije vršila revanšizam nad Banaćanima.

[banatian]

Sunny kaže: Hvala, potrudiću se da postignem. Spremam neke materijale da objavim (na webu) malo drugačiju istoriju grada od one na koju smo navikli. Ako još neko želi da se pridruži...

Naravno, ali ne zaboravi da koristiš knjigu Milana Tutorova "Banatska rapsodija", totalno je depolitizovana i denacionalna. Imaš puno sajtova banatskih Švaba u izgnanstvu sa dosta priča, izvora i fotografija o nekadašnjem Banatu. Napravi poseban topic na forumu o tom projektu.

[Nenad_DPb]

U nekim knjigama i pise da je bio nezavistan, al znam da pripadnici su nekih etnickih grupa nisu bili slobodni u svojim pravima, trpeli samovolju madjarskih staresina, o tome sam vec pisao na temi u kojoj se pominje Vojvodina država i necu vise o tome. A sta se cudis kako su Srbi imali obraza da potrazuju Banat, pa normalna je praksa da se drzave koje su cinile nepravdu prema nekim drugim drzavama budu kaznjavane oduzimanjem dela teritorije i nema ljutis, a dokaza srecom ima... A kvazi drzava koju je prva priznala Madjarska (citaj: i ucestvovala u njenom stvaranju) nije se nikad mogla odrzati, od prvog dana je osudjena na propast, ne moze racun da se pravi bez krcmara...

A da li ste Banacani znali za Republiku Starcevo?
Posle raspada te "republike" po teritoriji sadasnje Vojvodini su nicale takve republike. U mom komsiluku je tako nastala "Republika Starcevo, po uzoru na vec pominjani ruski model, tada su na vlasti u tom selu bili radikali, stigao poziv za mobilisanje 1919. god, a prica se da nisu pozivani bogatasi zbog "usluga" koje su cinili vlastima i to je izazvalo revolt omladine, a medju njima je bilo svedoka raspada Ruskog carstva koji su videli kako se seljaci obracunavaju sa vlastima, jer bilo je veza starcevaca sa ruskim boljsevicima... I tako su protestanti zauzeli prostorije Opštine Starcevo i proterale predsednika u Pančevo i clanovi Komunisticke partije su proglasili Republiku. Republika se nije dugo zadržala, žandari su vec istog dana došli u Starčevo i pohapsili pobunjenike, žrtvi nije bilo, mada su mnogi od njih muceni i javno prebijani... Danas se Starcevci cesto dice tim dogadjajima i kad nema drugih argimenta u raspravi kazu:": - “pa mi smo nekada bili republika!“

Pozdrav iz srca Banatskog trougla
... do pančevačkog mosta ...

[valter]

..kad ono izbi neka buna! (Orlovi rano lete)
ugnjetene mase su se dizale na noge i na kuke i na sablje i na buzdovane, pa su se organizovale, diplomatisale i trgovale po principima zajednickih imenilaca, a sad sto su to najcesce bile licne imenice i zajednicke prezimenice je usled konkretnih okolnosti ugrozenosti.
Sadasnje okolnosti a i ugrozenosti upucuju na ogranizovanje u grupe pojedinaca okrenutih sebi. Participacijom u vlasti okrecu je sebi, da nam svima bude lepo, i naravno do pancevackog mosta

[itebejac]

Za one koji znaju mađarski:

http://209.85.135.104/search?q=cache...d=9&lr=lang_hu

obratiti pažnju na tekst pri kraju stranice..

Ostalima, koji ne znaju mađarski se izvinjavam, trenutno nemam vremena da prevedem tekst, a ionako je već 1 posle ponoći..
A, da, ipak da napišem toliko: na linku se kaže da je stvaranje Republike Banatie prevashodno bio cilj autohtonih Nemaca, sa ciljem da pripajanjem sadašnje Bačke u jednoj državi sjedine pola miliona Nemaca - Donaušvaba. Međutim, njihovim nastojanjima se isprečio apetit Srbije i Rumunije. Srbija je htela ceo Tamiški Banat (ne samo ovaj današnji u Srbiji!), a Rumunija je htela za sebe isto to do Tise! Neko je napisao, da su ove dve države sa pravom tražile ceo Banat. No, interesantno je kako su MORALI da se sporazumeju po NEČIJEM diktatu. Čak je i Modoš menjan za Žombolju u ono vreme...

[marphi]

Nenad_DPb kaže: A da li ste Banacani znali za Republiku Starcevo? Posle raspada te "republike" po teritoriji sadasnje Vojvodini su nicale takve republike. U mom komsiluku je tako nastala "Republika Starcevo, po uzoru na vec pominjani ruski model, tada su na vlasti u tom selu bili radikali, stigao poziv za mobilisanje 1919. god, a prica se da nisu pozivani bogatasi zbog "usluga" koje su cinili vlastima i to je izazvalo revolt omladine, a medju njima je bilo svedoka raspada Ruskog carstva koji su videli kako se seljaci obracunavaju sa vlastima, jer bilo je veza starcevaca sa ruskim boljsevicima... I tako su protestanti zauzeli prostorije Opštine Starcevo i proterale predsednika u Pančevo i clanovi Komunisticke partije su proglasili Republiku. Republika se nije dugo zadržala, žandari su vec istog dana došli u Starčevo i pohapsili pobunjenike, žrtvi nije bilo, mada su mnogi od njih muceni i javno prebijani... Danas se Starcevci cesto dice tim dogadjajima i kad nema drugih argimenta u raspravi kazu:": - “pa mi smo nekada bili republika!“ Pozdrav iz srca Banatskog trougla ... do pančevačkog mosta ...

pozdrav za tebe ali ja bi da dodam verziju koju sam ja nashao u nekim knjigama o Starchevu i po internetu :
Starchevo republika
U selu je tada na vlasti bila Radikalna stranka, a predsednik Opštine Starčevo bio je Živa Pavlović. Tada 24-godišnji Franja Poljak je, kao učesnik Prvog sv. rata od 1917.-18. godine, stupio u kontakt sa ruskim boljševicima. Kao svedok pada velikog Ruskog carstva, video je kako su se seljaci tada obračunavali sa onima koji su do tada bili na vlasti. I to je širio selom.

Pošto je, po izjavama svedoka, tadašnja opštinska vlast bila sklona da za sitne usluge “zaboravi“ poziv za mobilizaciju nekim bogatijim meštanima, poziv na mobilisanje koji je stigao 1919. godine, prelio je čašu nezadovoljstva i izazvao je rupe mladića da započnu demonstracije ispred zgrade starčevačke Opštine. Predsednik se, naslutivši šta može da se dogodi, povukao u Pančevo, a pošto u opštinskoj zgradi nije bilo nikoga, vojni rezervisti su polupali prozore i ušli u napuštene prostorije.

Članovi i simpatizeri Komunističke partije preuzeli su organizaciju ove pobune i proglasili tu famoznu Republiku Starčevo. U to isto vreme, nakon raspada Banatske republike, takve “mini-republike“ nicale su širom Vojvodine, uglavnom jedara punjenih komunističkim idealima po uzoru na ruski model preuzimanja vlasti.

Međutim, istog dana iz Pančeva pristiže veliki broj žandara. Shvativši da nemaju nikakve šanse naspram brojnih i naoružanih žandara, pobunjenici su se bez borbe predali. Iako nije bilo žrtava, veliki broj učesnika pobune bio je zatvoren i mučen. Veći broj njih kažnjen je javnim batinjanjem, dok su nekolicina njih robijali više meseci. Pored Franje Poljaka, koji se vodi kako kolovođa pobune, višemesečnu zatvorsku torturu su preživeli: Blaž Blaženić, Paja Rajković, Marko Gerdić, Blaž Bogut i Iva Tonković.

Evo dela izjave jednog od učesnika: “Narod je lupao u Opštini i sekao bandere i telefonske žice. To je bilo oko devet časova, a žandari su stigli oko podneva. Tukli su nas žandari, i radikali (svedok navodi imena, ali ih mi nećemo objaviti, jer potomci navedenih još uvek žive u Starčevu). Tukli su nas do mraka. Posle su nas kolima odveli u Pančevo. Prvo su nas vodili na ispitivanje u Magistrat, pap osle u zatvor“.

Na molbu advokata Dude Boškovića, tadašnji ministar pravde, Edo Lukinić, oslobodio ih je svih optužbi i pomilovao, a tadašnji događaji se vode kao razložna pobuna rezervista. Nakon robijanja, seljaci su oslobođeni i protiv njih se više nisu podizale optužnice.

[yossarian]

Стално прекрајање историје кроз призму мађарског шовинизма. И стално приче како су Срби зликовци, чинили злочине, отимали туђе...
Мађарски шовинизам је јак и жилав. Да ли су Срби спремни да му се супротставе?

[nenad.bds]

yossarian kaže: Стално прекрајање историје кроз призму мађарског шовинизма. И стално приче како су Срби зликовци, чинили злочине, отимали туђе... Мађарски шовинизам је јак и жилав. Да ли су Срби спремни да му се супротставе?

Mislim da bi bilo bolje da je za prvi deo citata označeno na koju diskusiju ili njen deo - stav se odnosi.

Za drugi deo - mislim da bi pravo pitanje bilo 'Da li su Mađari spremni da se suprotstave mađarskom šovinizmu'. Svako drugo rešenje je sa bolnijim i težim posledicama.

[itebejac]

nenad.bds kaže: Mislim da bi bilo bolje da je za prvi deo citata označeno na koju diskusiju ili njen deo - stav se odnosi. Za drugi deo - mislim da bi pravo pitanje bilo 'Da li su Mađari spremni da se suprotstave mađarskom šovinizmu'. Svako drugo rešenje je sa bolnijim i težim posledicama.

Svi misle, pa i ja mislim.. Mislim da je citirani komentar od Yossariana čista glupost. Preterao je više sa tim paranoičnim strahom od mađarskih šovinista..

Mislim da razmišlja o njima i kad jede bambi-keks.