Novi Bečej

[Skorpija85]

Najlepsi kej u Vojvodini i najbolja slava za Veliku Gospoinu, ove godine je bilo strava, velika posecenos, koncert Vlade Georgijeva....
Odlicno novobecejci, samo napred....

[zmax]

Skorpija85 kaže: Najlepsi kej u Vojvodini i najbolja slava za Veliku Gospoinu...

Kao prvo i prijatano druženje.
Slobodno nam opiši taj najlepši kej u Vojvodini,
a još bolje bi bilo da postaviš koju fotografiju.

Pozdrav.

[kamikaza1]

hvala na dobrodoslici i lepim zeljama. ne brinite vi nisam ja tako strasljiv, pa da bi utek'o s "bojnog" polja. vrlo rado bi ja vam slaso svasta nesto pa cak i fotke i fotkice o novom beceju, ali oces, ovaj vas forum mi nakon onih koje trenutno koristim dodje ko spejs satl, pa stoga molim sve one koji bi teli da malo pripomognu.
kao prvo kako da nadjem neki adekvatni avatar za svoj, nik ili pak kako da ga postavim. potom kako se kod vas postavljaju fotke, jer na nasem (novibechej.com) forumu prvo kacis na neki od servera koji su specijalizovani za tu delatnost, a potom odatle skidas i postavljas na svoj...to meni uvek iskomplikuje zivot, pa se ja trudim da to ne radim, vec kod nas znam neke od tipova koji forumase kod nas, pa njima na pp saljem. ovdekana sam novi pa ce mi trebati malko vremena.
ono sto ce mi definitivno biti tesko je da vam prenesem celu atmosveru velikogospojinskih dana, kao i da vam docaram lepotu naseg keja. izvinite ako sam mozda malcicko nekulturan ili pak neskromana, ali nije to najlepsi kej u vojvodini, vec i jako jako sire, da ne preteram pa kazem i u svetu, ali tu je...bozanstveni su zalasci sunca, cvetanje tise, setnja leti ili sproleca kejom (jos ako imate uza se voljeno bice), amfiteatar, bozanstvenu terasu doma kulture sa koje se samo kulira i pune baterije gledajuci u mirnu reku, prolaznike ili onako zagleda u daljinu ....ali sve ovo vam je dzaba ako ne dodjete kod nas i to sve vidite uzivo....ja se prijavljujem da vam budem vodic. a i trenutno bas jako jako puno para ulazemo u uredjenje samog grada, ali otom potom....za sada toliko

PS nema leapa, ali 2005. izradjen gup. ako jos uvek nekog interesuje, mogu da nadjem u kojem sluzbenom glasniku je objavljen, a shodno tome moze se naci i kako izgleda, vazi?

[ecology]

Hi Skorpija85,
Sta ima u NB. jeste ga uredili i ukrasili za praznike.

[kamikaza1]

ecology kaže: Hi Skorpija85, Sta ima u NB. jeste ga uredili i ukrasili za praznike.

bogami jesmo i to nikada kao sada. sijamo k'o vitlajem....

[nenad.bds]

Evo da ja, ne baš kao najpozvaniji za ovu temu, prekopiram deo iz istorije N. Bečeja sa zvačnog sajta te opštine. Mislim da se ne duplira previše sa uvodnim tekstom.

NOVI BEČEJ

Prema arheološkim istraživanjima izvršenim na Matejskom brodu i Borđošu, koji se nalaze nekoliko kilometara od Novog Bečeja, utvrđeno je da prva ljudska naselja na ovim prostorima datiraju iz mlađeg kamenog i bronzanog doba.

Prvi pisani dokumenti pominju Novi Bečej kao grad tvrđavu (Castelum de Beche) 1091.godine, a ostaci ove, nekada impozantne građevine, na samoj obali Tise, svedoče o prohujalom vremenu i osvajačkim pohodima Kumana, tatarskih konjanika Batu-kana, vitezova Đurda Brankovića, Hunjadi Janoša i Mehmed paše Sokolovića. Utvrđenje je, do temelja uništeno odredbama Karlovačkog mira 1701.godine.

Nedaleko od Novog Bečeja nalaze se i ostaci benediktanskog manastira Arače, jednog od najstarijih spomenika srednjovekovne arhitekture ovog kraja iz trinaestog veka.

Današnji Novi Bečej nastao je spajanjem dva naselja Vranjeva i Novog Bečeja. Tokom svoje istorije zvao se Turski Bečej, Francisdorf, Vranjevo i Vološinovo, a od 1952.godine dobija ime koje nosi i danas.

U njegovoj bogatoj istoriji pronalazimo podatke o tome da je ovde 1830. godine osnovana redovna škola i prva diletantska družina, 1838. počela je sa radom narodna čitaonica-kasina, a 1860.godine osnovano je prvo profesionalno putujuće pozorište Jovana Kneževića.

U Vranjevu je rođen poznati srpski kompozitor Josif Marinković(1851-1931), kao i operska i dramska umetnica Teodora Boberić Arsenović (1885-1960), slavni evropski teatrolog i reditelj Joca Savić (1847-1915), pronalazač Ognjeslav Kostović (1851-191, dr Jene Sentklarai (1843-1925) teolog i filozof, dopisni član Mađarske akademije nauka i Srpskog učenog društva i počasni član Matice srpske, dr Janoš Farago ( 1889-1936) teolog, profesor Teološkog fakulteta u Temišvaru, a kasnije, dramski umetnik Slavko Simić, Dubravka Nešović i mnogi drugi.

Za istoriju potiskih mesta interesantni su i podaci o regulaciji Tise u drugoj polovini XIX v. kada je ova do tada izuzetno plavna reka 'ispravljena' čime joj je dužina skraćena za nekoliko stotina kilometara (da ne tražim sada tacinije podatke) pa su se tako neki atari našli na drugoj strani prirodne granice, tj. preko reke. Koliko se sećam, to je slučaj i sa Bisernim ostrvom koje je mnogo bliže bačkoj strani od koje ga deli Mrtva Tisa, tj. korito koje je regulacijom ostalo van glavnog toka reke.

Krajem februara 2008. smo se vozali po severnom i srednjem Banatu i napravili nekoliko fotografija u kasno popodne kojima potvrdjujem ono što su neki posetioci rekli - kej je vrlo lep i prijatan ambijent kao i mali park u centru kroz koji se na kej izlazi. Ovo mi nije prvi put da sam u ovom mestu, svakao ni poslednji. Verovatno ću otići ovih dana do ruševina Arače (prošli put sam pokušao sa pogrešne strane pa završilo sa mokrim nogama preko kolena u dosta szežem danu) a i do zaštiće zone za ptice-selice koja je u blizini. Ko voli prirodu a nije bio na banatskim utrinama i slatinama propustio je mnogo.




















Neke slike sam postavljao i u 'Galerije' ali nisam siguran koliko ima dupliranja sa ovima ovde.

[cvishna]

E kad se samo setim, leto, toplo, svitak zore, mi u hotelu "Tiski cvet" izlazimo svako jutro tih deset dana i odlazimo na prelep kej...e da se nije radilo o jutarnjem futingu i rukometnim pripremama sve bi bilo lepo. Gostovale smo moja ekipa i ja nekih 6-7 godina dvaput godisnje po deset dana u hotelu "Tiski cvet", igrale i trenirale u hali. Isle smo jedne prilike na izlet u dvorac Dundjerski, Lenkinu sobu smo razgledale, kuglanu...Samo lepa secanja, ma i taj futing je bio lep jer ga je kej ublazavao.

[nenad.bds]

cvishna kaže: ..... "Tiski cvet" ...

Koliko znam, Tisa cveta oko 26. juna.

Ko hoće to da vidi, neka predje u stanje pripravnosti!

[nenad.bds]

U temi Vesti - Novobečejski velikogospojinski dani Silvija je prenela najavu programa ovogodišnje manifestacije.

Pošto nas je tako lepo uputila, poslušno smo u nedelju otišli i proveli

Par sati na
NOVOBEČEJSKIM VELIKOGOSPOJINSKIM DANIMA

Najava, pomalo pompezna, uvek je rizik za organizatora jer kod posetilaca budi, možda, prevelika očekivanja. Ne znamo kako je bilo prethodnih dana, ali je kiša u nedelju pre podne sasvim pormetila ono što je bilo najavljeno za popodne. Pošto smo u kasno popodne završili našu posetu Novom Bečeju, ne znamo da li se predvidjeni program 'konsolidovao'.

Tiski kej - skoro ceo kilometar 'sabijen' teleobjektivom.

Dogadjanja su bila na Keju i u centru koji se naslanja na kej. Vidi se velika bina kod sportskih terena koja je bila centralno mesto dogadjanja.

Podne je podobro prošlo kad su posetioci počeli da masovnije stižu na Kej. Ugostitelji su bili znatno oprezniji i roštilji u mnogobrojnim objektima postavljenim za ovu priliku, paljeni su tek u kasno popodne kad smo mi već napuštali Novi Bečej.

silvia kaže: U nedelju, 24. avgusta, u 11:00, počeće Etno bazar. Na ovom neobičnom bazaru svoje umotvorine prikazaće svi koji imaju talenat i veštinu neophodnu za izradu odevnih predmeta i raznoraznih sitnica.

Etno bazar je postavljen u senovitom parku i prostoru kod hotela 'Tiski cvet'.

Ovde je nesretno postavljem štand sa alkoholom ispod poziva za decu u 'Avliju zabavliju'.

Ovo mi je najdraži snimak. Dok ostali posetioci zagledaju šta ima na štandovima etno-bazara, policajac je jedini koji se zanima za knjige.

Ako prošle godine niste prisustvovali konjičkoj paradi policajaca, ove godine je nemojte propustiti!

Ne znam da li je ova ta najavljena parada. Ova dva pripadnika konjičke policije najavila je pleh-muzika, tj. policijski duvački orkestar koji je ostao da svira u parku.

Davne 1872. car Franja Josif je u svom petopregu prošao glavnom ulicom Vranjeva, današnjeg dela Novog Bečeja koji je sve do 1946. bio poseban grad. Parada konja, sa posebnim naglaskom na petoprege, jeste podsećanje na ukaz kojim je Franja Josif dozvolio da se u petopregu voze i oni koji nisu kraljevske krvi, što je do tada bilo zabranjeno. U saradnji sa novobečejskim konjičkim klubom, obeležavanje ovog istorijskog trenutka biće ponovo održano. Kako je petopreg veoma značajan za istoriju Novog Bečeja a u želji da zainteresuje i pouči što veći broj ljudi koji nisu upućeni u novobečejsku istoriju, a doći će u naš grad zabave radi, parada petoprega je ove godine odvojena od smotre paradnih zaprega. Uz predivne konje, posetioci će moći da uživaju i u veštinama čikoša i folklornog ansambla.

Prostor gde je bilo predvidjeno da bude parada bio je raskvašen posle kiše pa su organizatori krenuli u projekat koji je izmako kontroli: počeli su buldožerom da uklanjaju raskvašenu zemlju i da dovoze šljunak, pa je, i skoro dva sata posle termina predvidjenog za paradu, kraj radovima bio neizvesan.

Konji upregnuti u petopreg bili su nervozni od čekanja, pa ih je vozač smirivao istrčavanjem u lakom kasu.

Jedan broj gledalaca je došao do poljane gde su konji čekali, a i ja sam tu napravio snimke.

Sem petoprega, jedino se za paradu pripremao par vatrenih čilaša.

Posetioci su šetali kejom iščekujući neko obaveštenje o tome kada i šta će se dešavati a ugostitelji su oprezno počinjali da raspaljuju žar i postavljaju.

Nismo ni planirali da ostanemo na Severininom koncertu, pa smo krenuli put Novog Sada. Pošto nismo ništa pojeli, svratili smo na ribnjak kod Bečeja na čorbu (na žalost!).

Bez obzira što program nije tekao kao što je najavljeno, Novi Bečej i njegov kej na Tisi su bili dovoljni da to ipak ne bude nimalo propao provod.

Doći ćemo i drugi put, i bez nekog posebnog povoda.