Zrenjanin

[itebejac]

Po čemu je Mala Amerika tačno dobila ime?

[yossarian]

Руски храм на темељима тамнице
Данас је у Зрењанину остало само сећање на некадашњу бројну колонију руских емиграната, а најважнији траг је православна црква изграђена пре Другог светског рата
Успомена на Русе: храм Светог архангела Михаила у Зрењанину (Фото Ђ. Ђукић)

Зрењанин – Зрењанински храм Светог архангела Михаила подигнут је на необичном месту, а осим што је светилиште, он је и својеврсно обележје једног времена. Настао је за потребе руске емиграције, чији су се потомци готово већ разишли, а храм је активан и данас и зову га руска црква. Предање казује да су у време подизања бечкеречке тврђаве у 16. веку, у доба када су на овим просторима владали Турци, испод велике грађевине ископани дубоки и дугачки канали, а у некима од њих налазила се и тамница Мункач, о којој је зао глас допро све до данашњих дана. Претпоставке да су се дубоко у земљи налазиле и тамне робијашке ћелије потврђене су када су на том месту 1963. и 1991. пронађени костури робијаша у гвозденим оковима.

Настанак руске цркве у тадашњем Великом Бечкереку, а касније Петровграду, повезан је са доласком Руса, избеглих после Октобарске револуције. Прва богослужења, како бележе хроничари, пошто није било другог простора, одржана су у Кригеровој кафани. Ту је суботом увече постављан иконостас за недељну свету литургију.

Пошто су се обреди обављали у неадекватним и тешким условима, руска колонија је 1922. затражила од градских власти просторију за богомољу и добила подрум бивше тамнице Мункач, који су сопственим радом својих чланова преуредили и створили себи богослужбени простор. Све је у овој цркви урађено рукама припадника руске заједнице: столари су земљани под прекрили даскама, направили врата, прозоре и конструкцију за иконостас.

Шест великих икона на иконостасу насликао је Афанасиј Иванович Шеломунов, полијелеј је израдио Сергеј Иванович Шереметински. Тајну вечеру насликао је генерал Сергеј Шестаков. Када се руска колонија коначно растурила 1950, богослужења су обављали прота Милош Поповић и Стеван Нинчић. Последње руско појање чуло се 1970. године. Због малог броја Руса, црква је 1973. припојена манастиру Преподобне Меланије Римљанке у Зрењанину. Последњих година храм живи свој други живот, са све више верника.

Руска црква је свој највећи значај имала у окупљању избеглих Руса, који су у граду на Бегеју оставили неизбрисив печат, а судбина им је, углавном, била трагична. У предвечерје Другог светског рата, због њиховог израженог антикомунизма, приписивана им је приврженост Немцима, али је то током рата демантовано у пракси. На пример, Петар Кононенко је из Бечкерека, односно Петровграда, у рату је премештен у Краљево и кад су га Немци позвали да изађе из строја у коме су се налазили Срби припремљени за стрељање – он је понуду одбио. Надежда Корњилова је у Меленцима позвала на заједничку борбу против Немаца и кад су је ови осудили на смрт – сама је себи ставила омчу око врата. Њен брат је исте 1944. године са јединицама Црвене армије ослобађао овај крај од фашиста и наишао је на свеж сестрин гроб...
Велики део руских емиграната отишао је на Запад пре него што су овде стигли земљаци у редовима Црвене армије. Нису желели да се сретну. После Другог светског рата развио се сукоб наше комунистичке номенклатуре с Информбироом. Кажу да су преостали руски емигранти крајем рата били на удару совјетске тајне службе НКВД, а од 1948. и Удбе. Од руске колоније остали су само обриси и успомене.

Ђуро Ђукић

[Kostawien]

dragi moji sugradjani, u petak sam posle 12 godina ponovo bio u zrenjaninu!!!!

ne samo da se puno promenio nego i lep ostao. sa prvi, korakom na ulicama zrenjanina moje srce je pocelo pevati....

kako je lepo ponovo biti u gradu moje mladosti....

pozdrav svim zrenjanincima

[miloradv]

Град песма, град у песмама, град песника

[zexy]

Svaka Cast, Ovo Je Stvarno Fantasticno, Cestitam .....

robi kaže: Evo malo i videa i pesmice!!!!!!! YouTube - Zrenjanin. www.fatak.net

ODAVNO NE VIDEH OVAKO NESTO LEPO

[k_kao_katja]

mislim da je u zrenjaninu kao i u drugim gradovima trenutno najaktuelniji letnji raspust...
hvala bogu da je gotova skola...
prvi ponedeljak kad mogu da spavam do 2h

[robi]

Зрењанин
Из Википедија
Скочи на: навигација, претрага
Град Зрењанин
Трг Слободе
Грб Зрењанина
Грб Зрењанина
Опште информације
Локација Средњoбанатски округ, Војводина, Србија
Географска дужина и ширина 45°22′40″N, 20°23′10″E
Надморска висина 82 m
Површина 1,326 km²
Становништво 79,773 (општина 132,051) (2002)
Густина насељености /km²
Поштански број 23000
Позивни број +381(0)23
Регистарске таблице ZR
Званична презентација града
Политика
Дан града 2. октобар (Дан ослобођења у Другом светском рату) и

17. новембар (Дан ослобођења у Првом светском рату и Дан општине)
Градоначелник Горан Кнежевић, (ДС)
Скупштина Александар Мартон, (ЛСВ)
Положај у Србији

Положај у Србији

Зрењанин је град у Средњобанатском округу. Стари назив је био Велики Бечкерек, затим између два светска рата Петровград (мађ. Nagybecskerek, нем. Großbetschkerek, румунски: Becicherecu Mare). Зрењанин је највећи град у српском делу Баната, и трећи по величини у Војводини после Новог Сада и Суботице. Према попису из 2002. било је 79773 становника (према попису из 1991. било је 81316 становника).
Садржај
[сакриј]

* 1 Историја
* 2 Градска насеља
* 3 Религија
* 4 Култура
* 5 Архитектонски споменици
* 6 Спорт
* 7 Привреда
* 8 Туризам
* 9 Градови побратими
* 10 Познате личности
* 11 Демографија
o 11.1 Подела насеља према етничком саставу становништва
* 12 Референце
* 13 Спољашње везе
* 14 Види још

Историја [уреди]

Зрењанин се спомиње 1326. године као село подигнуто на три острва реке Бегеј. Сматра се да је на месту градског центра некад био аварско-словенски ринг. Место је потом било у поседу мађарске властелинске породице Бече. Пред турску најезду, постаје власништво српског деспота. Касније је била подигнута и тврђава, а место су населили Срби, Немци, Румуни, Италијани, Французи, чак и Шпанци („Нова Барселона“). Велики Бечкерек, стари назив места, постао је трговиште 1769. године.

На Батки се налазе остаци неолитске старчевске културе, а код Арадца некропола из времена велике сеобе народа. Најстарије грађевине су православна црква — Успенска црква у Светосавској улици (1746); затим, католичка катедрала (186; зграда позоришта (1840), жупаније (1885) и Народни музеј (1894). Град се развио око утврђеног језгра као агломерација сеоских насеља и плански подигнутих насеља.

Град је 1807. доживео катастрофални пожар. У револуционарној прошлости, у народноослободилачком рату, из овога краја је седам народних хероја погинуло у борби, а око 10.000 родољуба било је у логорима и затворима; 2.500 их је стрељано. После Другог светског рата је град доживео привредни процват. После 1991. године, претежно извозна оријентација привреде је практично упропаштена санкцијама и распадом Југославије, јер је изгубила тржиште. Након промена октобра 2000. године, град се лагано опоравља. За време Аустро-Угарске био је главни град угарске жупаније Торонтал, чији је највећи део после Првог светског рата припао Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, а мањи део Краљевини Румунији.

Од 1935. године град се назива Петровград, а од 1946. године Зрењанин, по народном хероју Жарку Зрењанину Учи.

Новим законом о територијалној организацији Зрењанин добија статус града[1].

Градска насеља [уреди]
Зграда Општине са спомеником краљу Петру I Карађорђевићу
Зграда Општине са спомеником краљу Петру I Карађорђевићу

* Багљаш
* Буџак
* Граднулица
* Доља
* Дуваника
* Зелено Поље
* Леснина
* Мала Америка
* Мужља
* Центар
* 4 Јул
* Чонтика
* Шумица
* Нова Колонија
* Ружа Шулман
* Житни Трг, Зрењанин
* Бригадира Ристића
* Берберско
* Болница
* Буџин булевар

Религија [уреди]

Према попису становништва из 2002-ге године, већина становништа Зрењанина су Православне вере (77.28%). Остале религије заступљене у општини су Римокатоличанство(12.01%), Протестантизам (2.13%), и остали. Православни хришћани у Зрењанину припадају Банатској епархији Српске православне цркве са седиштем у Вршцу. Зрењанин је такође центар Зрењанинске бискупије Баната.

Култура [уреди]

У граду и околини има доста културно-историјских споменика и познатих институција: Народни музеј, Народно позориште "Тоша Јовановић", историјски архив, библиотека, ликовна колинија у Ечки са галеријом и многобројне школе.


Архитектонски споменици [уреди]
Протестантска црква, зграда Суда и Мали мост
Протестантска црква, зграда Суда и Мали мост

* Градска кућа, изграђена 1816, реконструисана 1887, необарок, Ђула Партош и Еден Лехнер.
* Финансијска палата, данас Народни музеј, изграђена 1894, неоренесанса, Иштван Киш.
* Позориште, изграђено 1839, класицизам, најстарија позоришна зграда у Србији.
* Суд, грађен од 1906. до 1908, романтизам, Шандор Ајгнер и Маркус Ремер.
* Катедрала, грађена од 1864. до 1868, романика, Стеван Ђорђевић.
* Буковчева палата,