Kisač - Kysač

[nenad.bds]

ciefp kaže: Konkretno za te kuce,retko se vec i moze naici na neku kucu koja je okrecena u plavo.

Posle pominanja tradicionolano plavo obojenih kuća karakteriskičnih za Slovake, počeo sam da pomno zagledam u prolasku kroz mesta gde živi dosta pripadnika tog naroda.

Priznajem da sam se iznenadio kako je malo tako obojenih kuća, a u svesti mi je da ih je, ne tako davno, bilo dosta. Jedna od tako tradicionalno obojenih je 'Slovenski dom' u Staroj Pazovi, ali 'običnih' plavih kuća nisam video. Možda da sam zašao u sporedne ulice.

Iako je tema Kisač, ipak ću staviti sliku iz Selenče, jer tako karakterističnu kuću skoro nisam video. Tu ubrajam i ime vlasnika i godinu gradnje, što je takođe bilo karakteristično.



Slikano je ovog 1. maja. Skoro sve ne-mlade žene bile su u tradicionalnim suknjama sa marama na glavi, ali samo ova kuća u glavnoj ulici je plava.

Ne mogu da odolim, bez obzira što ću biti van teme i zaslužiti kritiku, da stavim i sliku ove kuće iz Selenče. Kako se rapidno smanjuje broj kuća u tradicionalnim bojama, tako brzo raste broj sličnih ovoj.

[ciefp]

Evo jos neki podaci o mojem selu :
========================================
OSNOVNA ŠKOLA "LJUDOVIT ŠTUR" - KISAČ


Prva škola je bila sagrađena 1785. godine. Do 1936. godine, kada je bila sagrađena škola u Tankosićevu, Kisač je imao osam škola.Veliki uticaj na razvoj prosvetiteljstva je imala porodica Mičatek iz Kisača. Sadašnja zgrada je izgrađena 1968. godine. Prošle godine smo nadogradnjom dobili nove kabinete, novu zbornicu, svečanu salu i sanitarne čvorove. Škola raspolaže velikim dvorištem sa školskim terenima, dečjim igralištem i parkom



Jezička struktura:

Nastavni jezici: slovački i srpski jezik
Materinji jezik sa elementima nacionalne kulture: slovački
Strani jezici: Engleski i nemački jezik

Nastava u našoj školi se izvodi dvojezično (na srpskom i slovačkom jeziku).Nije primećena nacionalna netrpeljivostŠkola izuzetno lepo sarađuje sa lokalnom zajednicom. Veliko i uređeno školsko dvorište sa sportskim terenima, rekvizitima za igru i puno zelenila

[ciefp]

Dečji folklorni festival "ZLATNI MOST "


Kada su Kisačani 1993. godine proslavljali 220 godina od dolaska Slovaka u ovo naselje, položeni su temelji dečjeg folklornog festivala. Njegovi utemeljivači su istakli kao cilj druženje dece posredstvom pesme i igre, razmenu iskustva stručnjaka i pedagoga, podsticanje sakupljačke delatnosti, zajedničku analizu i ocenu festivala, kao i stručno usmeravajnje početnika putem seminara i predavanja.

Želja organizatora da se festival permanentno realizuje u Kisaču se ostvarila, za šta treba zahvaliti prvenstveno stanovnicima ovog naselja, koji se nesebično svake godine zalažu za to da oko hiljadu i po razdraganih mališana ima razloga da se kroz godinu dana ponovo vrati ovamo, ili da izlet u Kisač preporuči mlađima od sebe.

Valjda nećemo pogrešiti kada, doduše samo na osnovu slobodne procene, navedemo da je za vreme 12-godišnjeg trajanja Zlatnom branom prodefilovalo oko 15 hiljada bezbrižnih igrača, od kojih su mnogi, iskreno se nadamo, postali nosioci folklornog života u svojim sredinama.

Statistika nam govori, da su dosad na svim festivalima, osim domaćih, učestvovali folkloristi iz Petrovca, Gložana, Kulpina, Janošika, Padine, Belog Blata, Pivnice, Selenče i Stare Pazove. Folkloristi iz Vojlovice, Aradca, Novog Sada i Boljevaca izostali su jedne godine.

Na bajkovitom zamku su zaigrali i kovačička, šidska, erdevička, lalićka, lučka i ljupska deca. Doživljaj na festivalskim daskama doživela su i deca iz Bačke Palanke, Bingule, Hajdučice, Silbaša i Begeča. Kada je reč o gostujućim ansamblima, najviše ih je bilo iz Slovačke. Samo iz Bratislave su bili DFA: Studienka, Čečinka, Lučka i Matičiarik, a osim njih i Matičiarik iz Banske Bistrice, Matičiarik iz Novih Zamaka, Pramienok (dvaput) i Đumbier iz Liptovskog Mikulaša, Nabrežnik iz Kisuckog Novog Mesta, Zvonček iz Sladkovičova, Ratolest iz Trenčina, Lučik iz Dulovca, Kvietok iz Zlatnih Moravica, Šarišanček iz Prešova (dvaput), Kornjanček iz Kornje, Prvosienka iz Šamorina (triput), Červene jablčko iz Rovinke, Oščadnička iz Oščadnice i Vanok iz Velikih Kapušana.



Od inostranih ansambala na festivalu su nastupili DFA Datelinka iz rumunskog Nadlaka, Pramienok iz Budimpešte, DFA koji deluje pri Umetničkoj školi u ukrajinskom Činadejevu, igračka grupa Ramat Hashikma iz izraelskog Ramat-Gana. Rekordan broj ansambala: 35 iz 22 mesta nastupio je na 9. festivalu, tačnije 23. juna 2002. Iz arhivskih materijala saznajemo da od 5. festivala, dakle od 1997. godine, festivalski zamak postaje pozornica događanja preko celog vikenda. Od tada pa do danas petkom uveče na školskom arealu mogu naći zadovoljstvo ljubitelji Talije.

Nastupali su tu članovi pozorišnih družina: iz Kisača (1997. godine Devojčica sa šibicama, u režiji Jana Privizera, godinu dana kasnije isti režiser se potpisao pod igru Neviđena lepota a 2004. godine i pod igru Šćuplik i izabrane reči), Bačkog Petrovca (Vrabčiaci u režiji Jana Čanjija godine 2000.), Bačke Palanke (Ne ljuti se, miljeniče-režija Elena Hložanova), Karpati iz Vrbasa (Natalka na Budžačkom mostu-režija Nada Lenderova), Babscenus iz Martina (Psić i mačkica-režija Tibor Kubička) i Stare Pazove (Tri umetnika i zmaj Samuel, režija Aleksander Bako, godine 2005.). Od sedmog festivala Zlata brana je bogatija za nove prateće poduhvate – izložbe.


Do sada je organizovano nekoliko izložbi: akademskog slikara Milana Suđija, izložba ulja na platnu Šima Zloha, akademskog slikara Jana Agarskog, kisačkih slikara Ivana Slavka, Jana Suđija st. i Svetlane Mihalj, vezilje Marije Hlavač i razne etnografske izložbe.

Za ove manifestacije kao najprikladniji prostor se pokazala pretškolska ustanova Bubamara tako da postoji mogućnost za postepeno ali sigurno proširivanje sadržaja festivala.

Na kraju još jedan – ne manje važan fakt: festival sveke godine prate sva sredstva javnog informisanja na slovačkom jeziku, što je jasan dokaz da Zlata brana ostvaruje svoju ulogu i u potpunosti doprinosi sačuvanju lepih tradicija ovdašnjih Slovaka.
Jan Čeman


tekst preuzet sa :kic-kisac

[ciefp]

DEČJI FOLKLORNI FESTIVAL
„ZLATÁ BRÁNA“ - 2008
Datum održavanja: krajem juna
DEČJI FOLKLORNI FESTIVAL
„ZLATÁ BRÁNA“ - 2008

DEČIJI FOLKLORNI FESTIVAL “ZLATÁ BRÁNA” je festival slovačke nacionalne manjine, koja živi u Vojvodini. Ove godine će se festival održati četrnaesti put. Kao i uvek do sada okupiće oko 1300 učesnika-dece (od predškolske ustanove do 15 godina) iz cele Vojvodine i gostujući ansambl: iz Slovačke republike.
Osnovni ciljevi projekta - DFF “ZLATÁ BRÁNA” su razvijanje i podsticanje kulturne svesti dece kao i razvijanje ljubavi prema folkloru i tradicijama svih naroda, koji žive u Srbiji. Takođe svake godine okupiti decu, ne samo da bi se bolje upoznali, nego da bi gajili još jedno bogatstvo - prijateljstvo. Jedan od ciljeva je i okupiti stručnjake, pedagoge, prosvetne i kulturne radnike koji rade sa decom, radi izmene iskustva, zajedničke analize festivala, stručnog usmeravanja početnika u vidu seminara, međusobnih razgovora.
DFF “ZLATÁ BRÁNA” se održava krajem juna u dvorištu OŠ “Ljudovit Štur“ u Kisaču – postavlja se amfiteatar, zamak festivala.
Dečji folklorni festival “Zlatá brána“ traje tri dana:
Prvi dan – petak: pozorišna predstava za decu u amfiteatru festivala
Drugi dan – subota: koncert gostiju iz Slovačke republike
Treći dan – nedelja: centralna manifestacija - GALA koncert

Nastup dečjih folklornih ansambala, koreogfije (dečje igre ili stilizovane koreografije) prati stručni žiri (tri člana) i bira najbolji ansambl koji običaje ovdašnjih Slovaka predstavlja na dečijem folklornom festivalu u Slovačkoj republici - Dulovce.
DFF Zlatá brána se održava pod pokroviteljstvom Grada Novog Sada – Uprava za kulturu Grada Novog Sada i Mesne zajednice Kisač a realizaciju festivala pomaže i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu, kao i mnogobrojni sponzori, koji u skladu sa svojim mogućnostima pomažu okupljanje mladosti i budućnosti.
Direktor festivala je Ana Hrćan Leskovac

[Ma.Za.]

Kada prevodim naziv ovog naseg festivala, najcesce kazem da se zove GOLDEN GATE To mi je nekako interesantnije, nego ZLATNI MOST

Jos nesto, a vezano je za naziv festivala.

Prevod ZLATNI MOST zapravo nije dobar. 'Brana' na slovackom zapravo znaci kapija ili vrata, tako da bi adekvatniji prevod bio ZLATNA KAPIJA, ili kao sto rekoh GOLDEN GATE

Evo malo prirode iz Kisaca



Jos malo prirode

[Ma.Za.]

I malo zivotinjskog carstva

Jedna stvar je nesvakidasnja, a to je ova koka sa svojim pilicima, mislim da se takve prirodne stvari u danasnje vreme retko mogu videti

[ciefp]

Kad sam pretrazivao moje slike naisao sam na neke zanimljive slike :

Pogled na centar Kisaca slikano iz aviona


Pogled na teren FK Tatra iz aviona


Kanal DTD odlicno mesto za pecanje


Igraliste FK Tatra Kisac


Zalazak sunca


Lep dan slikano 09.05.2004

[3oka]

Samo sam jednom bio u Kisacu i sticajem okolnosti imam fotografije sa muzickog festivala Kisac 76.
Da iz 1976 godine !

[ciefp]

Evo nesto iz Kisaca

3 MOTOKISS by Kisach Crows Motorcycle Club

You Tube

Takmičenje slovačkih kobasica u Kisaču. Rocaffe Blue Rose 2008

You Tube

Street Fight 1 wheel Kisac Serbia

You Tube