Apatin

[simke]

Najgora kaže: ...a uz Apatin, značajna sela..... Selo Kupusina pored spečificne mađarske narodne nošnje i nadaleko čuvene "Kupusinske svadbe", gostima može da pruži obilje narodne umetnosti prikazane u lokalnom etno muzeju u kojoj se svakako izdvaja seoski nameštaj u poznatoj «Kupusinskoj plavoj» boji.Od specijaliteta tu je čuvena kupusinska štrudla sa makom, spravljena po specifičnom receptu svega nekoliko porodica u Kupusini.

Ovde bih se nadovezao ...

Negde na po puta, kako bi to narod rekao, jer ne verujem da je tu baš polovina puta izmedju Sombora i Apatina, nalazi se skretanje za Kupusinu ... pre ili posle aerodroma zavisno sa koje strane dolazite.

Zašto bi uopšte išli u selo Kupusinu ili bilo gde u okolini?

Pa recimo zbog vikend naselja i čardi koje se nalaze na dunavcu.
Ovaj put bih se više posvetio priči o čardi Štuka.

Nošen ribolovačkom strašću zavirio sam u mnoge kutke ove naše Vojvodinice a i nešto šire, tako da sam se jednom prilikom zaputio na pomenutu čardu i ribolovačke terene u okolini nje.

Prošavši selo Kupusinu i krećući se ka vikend naselju stigao sam sa par drugara do jedne kanalske prevodnice/brane gde smo ostavili kola i ponevši opremu zaputili smo se kroz šumu do pomenute čarde.
Iako je bilo sveže i prijatno jutro pešačenje mi se nije dopalo. Zahvaljujući količini opreme koju smo nosili prirodno je da nije ni moglo da prija. Put smo prešli za malo više od 35 minuta oštrog hoda. Srećom ni ne znajući tada da je sasvim moguće da vidite divlje svinje ili jelene negde na obližnjem proplanku.

Sama čarda kada sam je ugledao u hladovini hrastova mi je izgledala kao davno zaboravljena i pohabana lepotica usred nedodjije, što u stvari i jeste.
Zapuštena je, stara i već pomalo ružna. Sve je na njoj oronulo i tužno ali nisam ni došao zbog čarde, došao sam zbog ribolova i niz od tridesetak vezanih čamaca mi je počeo dizati adrenalin. Već me je bila počela hvatati groznica poput lovačkog psa koga gazda drži na uzici, ipak trebalo se raskomotiti. Soba je bila blagi užas, kreveti su bili metalni i najverovatnije rashod od JNA. Kada sam legao na jedan od njih imao sam utisak da ga je NATO bombardovao, ali nema veze dobro je to za masažu bilo je prvo što sam pomislio.
Metalni stolovi ispred čarde su priča za sebe, deluju kao da su ukradeni iz nekog francuskog bistroa tridesetih godina prošlog veka ... retkost ih je videti i u starim filmovima. naravno stolice su skoro sve različite i sumnjam da imaju četiri iste, morate koristiti specijalno pravljene sundjeraste jastuke koji se inače još koriste i za čamce da ne bi sedeli dugo na tvrdoj dasci i nažuljali svoje meko gradsko dupence.
Kafu i pićence je preporučljivo držati diskretno udaljene od sebe jer žirovi padaju pa da ne bi bilo buć.

Dunavac je bajka što je potvrdila i država pre par godina proglašavajući ga teritorijom od posebnog značaja i stavljajući ga pod poseban režim zaštite ali o tome će neko stručniji ...

Od prvih trenutaka boravka na čardi sam imao jak utisak da me je neko vratio kroz vreme, sve mi je bilo nestvarno ... i mnoštva ptica i lomljava granja kroz šumu dok se probija neki jelen ili divlja svinja i voda koja je neopisivo zelena ... prvi dan nisam odmah ni želeo da pecam, želeo sam prvo da uživam veslajući i posmatrajući taj deo raja.

Zadovoljstvo je bilo posmatrati pačju porodicu sa brojnim podmlatkom kako se zabavlja u potrazi za hranom i na kraju kada su im trbe bile pune kako su se poredjali kao za slikanje na jednom starom polupotopljenom deblu.
Starog oborenog drveća je puno uz obalu, često su na nekim od tih grana ukotvljene strpljive čaplje u iščekivanju kakve neoprezne ribice.

Na samom dunavcu se nalazi jedna stara ali održavana vila koju svi zovu Titova vila iako pomenuti maršal verovatno nije ni znao da postoji ...
kada god sam prolazio pored nje bila je prazna a nisam se ni nešto posebno raspitivao o njoj ... dovoljno mi je bilo to što se tu osećala neka politička veza da ne želim da kvarim onu lepotu.

Dunavac je prebogat ribom što je treći drugar i dokazao već prvog dana, pecajući u blizini čarde i uz našu stvarno vrlo malu pomoć ulovio je oko 27 kg. ribe, toliko su izmerili ribolovci koji su se tu zatekli sa domarom koji brine o čardi. Njihova začudjenost je bila prilična, naš pribor im nije ulivao poverenje jer su u pitanju kvalitetni takmičarski štapovi koji na prvi pogled ne deluju pouzdano za razliku od njhovih motki koje kao da su kupovali od Sergeja Bubke poznatog proizvodjača ribolovačkog pribora.

Kada sam se prvo veče vratio na čardu iz skitnje po dunavcu zatekao sam dve atraktivne dame koje su sedele za jednim od stolova. Prva misao mi je bila da su u pratnji nekog od gostiju koji tu dolaze iz cele Srbije ali se ispostavilo da su one jedne od najvećih zaljubljenika tog mesta sa izvanrednim ulovima kapitalnih šarana, smudjeva i štuka.

Pošto su videle da sam naslonio meč štapove na verandu upozorile su me da ih ne ostavim tu preko noći jer će ih izgaziti divlje svinje, na šta sam se osmehnuo i odreagovao na takav način da su ponovile kako su sasvim ozbiljne u svojoj tvrdnji.
Tek kada mi je domar to isto potvrdio i ispričao da svoje dva psa zaključava tokom noći da ih ne bi pojele svinje video sam u koju vukoje*inu sam došao. Upozoren sam bio i da ne pokušavam neke romantične noćne šetnje kroz šumu jer svinje imaju mlade i prilično su nervozne i neurotične pa može svašta da se desi.

Naravno da sam se vratio vodenim putem do sledeće čarde a odatle kolima kući.
Naravno, posle nezaboravnog vikenda koji ne mogu da opišem bez da ga uz gusle opevam

Kasnije sam išao više od nekoliko puta, uvek mi je bilo prelepo i rado ću opet odlaziti ali nikada više peške kroz šumu.




Znam da ova pričica nije ništa posebno, niti sam je ja vešto ispričao ali ako imate prilike pobegnite od betona, konfora i nervoze ... biće vam toliko lepo da ćete to dugo i često spominjati.

Dodao bih samo kako su ta čarda i ribolovački tereni oko nje prava ribolovačka meka. Tokom cele godine je potrebo najaviti se unapred ako želite onaj skrnavi krevet i čamac za ribolov, cene su minimalne kao sladoled u keks kornetu ali je jagma velika i možete sresti zbilja ljude koji su prevalili nekoliko stotina kilometara da bi došli i uživali na toj vodi.

[nenad.bds]

U Apatinu davno nisam bio. I kad sam dolazio, nije to bilo neobavezno i opušteno smucanje. U subotu smo krenuli na Somborski kotlić i u 'program' uneli i Apatin.

Kandidujem šetalište - pešački zonu - u centru (ul. M. Tita) za najlepšu, za najprijatnije šetalište u Vojvodini (a i šire!). Tom šetalištu posvećujem ovaj post.

Kad je svih tristotinak metara šetališta tako estetski čisto (i higijenski - o tome ne treba ni govoriti), vidi se dlaka u jajetu. Dva stuba za lepljenje plakata su po sredini šetališta i bodu u oko.

Znam da sam preterao sa brojem fotografija na istu temu - ali neka, zaslužuju to Apatinci!

[memento]

Pozvan sam da u sredu popodne posetim Apatim. Nisam siguran o cemu se bas radi (sutra pre podne cemo se dogovoriti), ali verujem da je poseta Visekruni ili Rebraci neminovna. Uh ljudi, treba to preziveti na ovoj vrucini.

Inace, Apatin mi se jako dopada. Crkva posebno. Njen arhitekta je moj dobar poznanik sa kojim sam i pored njegovih poodmaklih godina u vrlo cestim kontaktima. Steta sto i on nece biti u sredu sa nama...

Verujem da cu sutra, ako pronadjem fotke koje sam snimio u jednoj od prethodnih poseta ovom lepom gradu, o Apatinu napisati jos nesto...

Pozdrav svim forumasima koji su iz Apatina. Bas im zavidim.

[nenad.bds]

Najgora kaže: Zgrada Skupštine opštine Podignuta je u peridu 1907. -1909. godine i predstavlja vredno arhitektonsko ostvarenje i jedan od najreprezentativnijih objekata graditeljskog fonda grada. Zgradu je projektovao poznati subotički arhitekta Feren J.Barhauzer Rajhle ( 1869-1960), rođeni Apatinac, u eklektičnom stilu sa dekorativnim elementima koji nagoveštavaju secesiju. Objekat predstavlja snažnu, ugaonu, jednospratnu građevinu, sa tornjem (kvadratnog preseka), na uglu....

Najgora kaže: Rimokatolička crkva posvećena Uspenju Bogorodice Hram je jednobrodna građevina sa zvonikom koji se nastavlja iz pročelja glavne fasade, građen je u periodu 1795. - 1798. godina, od strane arhitekte Johana Gemahera i nosi karakteristike ��Copf�� stila... ....

Pravoslavna crkva na dunavskom keju posvećena Saboru Svetih Apostola

Taman smo namerili da zavirimo u crkvu kad su stigli svatovi, pa se skoro prazan kej letnjeg subotnjeg popodne pretvori u svadbarsku gužvu.

memento kaže: Pozvan sam da u sredu popodne posetim Apatim... Inace, Apatin mi se jako dopada. Crkva posebno. Njen arhitekta je moj dobar poznanik ... Verujem da cu sutra, ako pronadjem fotke koje sam snimio u jednoj od prethodnih poseta ovom lepom gradu, o Apatinu napisati jos nesto...

Ako se ne varam, o arhitekti sam nedavno video deo priloga na TV. Baš je išla slika apatinske crkve uz njegov komentar da je zadovolljan i da crkvu smatra svojim delom ako od njegovih rešenja ostane bar 70%. Kad se malo zagleda ukrašavanje fasade, nije nemoguće da i to spada u onih 30% tudjih kreacija.

Dobro bi bilo da o arhitekti (a projektovao je niz lepih hramova) Memento kaže nešto više (ili bar ime pa da pokušamo da pronadjemo o njemu i njegovim delima).

Sa slikama koje sam stavio (a ima ih i sa Dunavca i malo Pivare), možda sam preduhitrio u nečemu Mementa. Ali, njemu je svakako prilika da nam pokaže i kaže o nečemu što ja kao običan prolaznik na sat - dva u Apatinu nisam znao da treba tražiti. Pa neka ponese aparat.

[memento]

nenad.bds kaže: Ako se ne varam, o arhitekti sam nedavno video deo priloga na TV. Baš je išla slika apatinske crkve uz njegov komentar da je zadovolljan i da crkvu smatra svojim delom ako od njegovih rešenja ostane bar 70%. Kad se malo zagleda ukrašavanje fasade, nije nemoguće da i to spada u onih 30% tudjih kreacija. Dobro bi bilo da o arhitekti (a projektovao je niz lepih hramova) Memento kaže nešto više (ili bar ime pa da pokušamo da pronadjemo o njemu i njegovim delima). Sa slikama koje sam stavio (a ima ih i sa Dunavca i malo Pivare), možda sam preduhitrio u nečemu Mementa. Ali, njemu je svakako prilika da nam pokaže i kaže o nečemu što ja kao običan prolaznik na sat - dva u Apatinu nisam znao da treba tražiti. Pa neka ponese aparat.

Crkvu u Apatinu je projektovao, kao uostalom i još preko 80 sakralnih objekata, prof. dr. Predrag Peđa Ristić, poznatiji među svojim prijateljima i poštovaocima kao Peđa Isus. Peđa Isus je jedna od najmarkantnijih figura koje sam upoznao u svom Životu. Intelektualac par ekselans, doktorirao arhitekturu u Gracu (na nemačkom jeziku) sa disertacijom Arhitektura Lepenskog Vira. On je jedna gotovo renesansa ličnost, kako izgledom tako i čvrstinom karaktera i nesputanim večitim traganjem i usavršavanjem...
Otac mu je bio građevinski inžinjer, ujak mu je čuveni Milan Tabaković (Novi Sad je dobio, čini mi se, njegovu ulicu), takođe arhitekta, potomak poznate porodice Tabakovića iz Arada. Iako u poodmaklim godinama Peđa Isus još stvara i projektuje.

prošlogodišnja slika Dr. Ristića u svom kabinetu

Naravno, ovo je tek delić podataka o našem poznatom arhitekti. Ja sam imao tu sreću da sa njim sarađujem u vezi izgradnje jedne prelepe crkve. Pošto sam u tom projektu bio zadužen za brojne poslove u koje su spadali i marketing, organizacija donatorskih večera, ali i nabavka materijala itd, često smo se viđali. Emisiju, koju pominje Nenad, sam pratio pošto me je on nazvao pre njenog početka i ukazao na njeno emitovanje...

A sada nekoliko mojih fotki snimljenih u Apatinu:

[nenad.bds]

Najgora kaže: Apatinska pivara Formirana kao mala zanatska radionica 1756. godine, Apatinska pivara predstavlja najstariju proizvodnu organizaciju u gradu, a istovremeno i jedno od najstarijih preduzeća u okviru celokupne pivarske industrije SR Jugoslavije.

Pivara je smeštena u samom centru grada. Pročelje gleda na Trg Oslobodjenja (to je lep park sa starim stablima).

Iako upravne zgrade, verovatno izgradjene početkom XX veka, nemaju neku arhitektonsku vrednost i uobičajene su za objekte te namene u tom periodu, predstavljaju prepoznatljivi lik Apatina.

Ulice koje je okružuju i bujno zelenilo sakrivaju povelike proizvodne pogone pivare.

Pivnica nije radila (možda zbog radova u ulici) pa nismo mogli da proverimo da li je i u Apatinu moguć onaj poseban užitak - popiti pivo koje cevovodom stiže iz tankova.

Trg Slobode se nastavlja u pešačku zonu - šetalište (o kome sam već postavio fotografije) tako da to predstavlja lepo uređenu i održavanu celinu. Verujem da Apatinska pivara i sada, nakon privatizacije značajno doprinosi uredjivanju grada.

Na staroj upravnoj zgradi sačuvana je staklena tabla iz vremena neposredno posle II Svetskog rata. O vremenu nastanka table zaključujem po preduzeću koje je tablu izradilo - 'Biro' N. Sad. To firmopisačko preduzeće se početkom 50-tih utopilo u novosadski 'Jugoreklam' koji je kasnije postao DES - zaštitna radionica Saveza gluvih.

Telefonski broj ispisan na tabli govori o tome kakav i koliko je Apatin bio tada.

Šetajući bočnom ulicom pored Pivare uočio sam, proturio objektiv kroz ogradu i slikao stari bunar na vitlo.

Pretpostavljam da taj bunar ima istorijsku ili emotivnu simboliku pa da je zato i sačuvan.

[center]

Uz sve lepo i kritika: ne razumen onaj slogan na reklami 'Muškarci znaju zašto'.
Čemu sektaški stav prema prema dobrom delu ljubitelja piva!

[nenad.bds]

Najgora kaže: Dunav kod Apatina Grad Apatin, kao i celokupna teritorija opštine Apatin, leži na severnom delu reke Dunav... ...Najčešći nazivi za ove nekad aktivne tokove, a danas zatvorene površine su Stari Dunav (ili Dunavac), Tihi Dunav, Mrtvi Dunav i sl....

Nisam nikoga pitao kako Apatinci zovu ovaj deo vode uzvodno od Apatina, valjda imajući u glavi da je logično da je i to Dunavac kao u Novom Sadu.

U pozadini se naziru benzinska pumpa i bodogradilište.

Pumpa na vodi za mala plovila - koliko znam jedina od Madjarske do Beograda.

Gradska plaža. Do nje se stiže ili lepo uredjienim šetalištem - putem po dolmi (nasipu) ili putem koji se u Apatinu odvaja u ovom pravcu i koji Somborcima omogućuju da brže stignu do plaže.

Podjednak broj ljudi je uživao na plaži i na senovitoj strani Dunavca uz pokoji kotlić, talandaru koja se pre nego što je ugledate najavi mirisom prženja ribe, pecaljke ili jednostavnim izležavanjem u bivacima i 'kampovima' postavljenim za taj dan ili vikend.

Pomenutu braću nismo zatekli. Ostala je samo veća količina krunica sa flaša u inače vrlo čistoj prirodi.

Ovaj 'kotlić' (ispod dolme naspram centra) verovatno pripada apatinskim ribarskim danima.

Videli smo i dosta lepih starih kuća. Ova je nedaleko od Dunava.

Svakako da za mnogo stvari vrednih opažanja nismo znali, pa ni videli. Uostalo, nismo išli u istraživanje nego u opuštenu šetnju kroz Apatin u letnje popodne. Bila je lepa i prijatna šetnja - nadam se da vam to ova četiri posta dočaravaju. Što se nas tiče - vredelo je skrenuti s pravca i stići do Apatina.