Oldtimeri

[swba]

Nekima su strast a nekim su nacin da iskazu svoj prestiz. No kako bilo, oldtimeri sigurno zasluzuju posebno mjesto u ovom nasem auto kutku. Za mene je uvijek raj za oci vidjeti nekog 40-50o godisnjaka kako se kotrlja na cesti prkoseci mladim kolegama. Mozda nije hitar i flexibilan kao oni ali im zasigurno moze dati llekciju o izdrzljivosti, prilagodjavanju vozacima i mnogo cemu drugom.

Koliko ste vi zaludjeni starom kotrljajucom gospodom?

[swba]

Za pocetak krenimo sa najskupljim primjercima. Mada nikada mi nije bilo jasno po cemu njih boduju i procjenjuju. Dal' po predjenoj kilometrazi, godinama iskustva, imenu il' svemu ovome ukombinovano!?

1956 Ferrari 860 Monza

Za njega kazu da je najljepsi Ferari ikada napravljen. Cak je i sam Juan Manuel Fangio, koji je bio ferarijev tim lider u to vreme, cekao samo na njega, a mogao je imati auto koje je htio. Jak cetvorocilindricni motor, sa 58mm Weber karburatorom izvlacio je citavih 310ks. Naidjoh na podatak da ih je samo 3 proizvedena i originalna cijena ima je bila oko 10.000$, ali nijedan nije prodan nov jer su bili timski automobili.
Trenutna procijena 2.5 milona dolara

1933 Alfa Romeo 8C 2300 Monza Spider

Pokrece ga 2.3 litarski motor sa 8 cilindara i 165ks. Cilindri su mu predjani u dva bloka, svaki po 4 cilindra. Kazu da je namjenjen brzoj voznji i da nije nimalo zacudjujuci podatak da je mogao preci svega 10 milja po galonu.
Trenutna procijena 2.53 miliona dolara

[swba]

1937 Mercedes-Benz 540K Special Roadster

Sa svojim 8 cilindicnim motorom i zapreminom od 5401cca izvlacio je 180ks. Bio je najprestinziji automobil u svoje vreme. Mozda ne toliko motorom koliko samom svojom pojavom na cestama. Izmedju 1936. i 1939. proizvedeno ih je 149 sa 10 razlicitih tipova karoserije. Danas samo njih 10 je ocuvano. Trenutna procijena 3.63 miliona dolara

[swba]

1937 Alfa Romeo 8C 2900

8 cilindricna Alfa 2900 proizvedena je u dve verzije 2900A i 2900B. Raspon konjskih snaga je od 180 kod B serije do 220 kod serije A. Tokom godina proizvodnje proizvedeno je samo 41 vozilo. Trenutna procijena 4.07 miliona dolara.

[swba]

1964 Shelby Cobra Daytona Coupe

Ucestvujuci u trkama sirom Evrope i Sjeverne Amerike sredinom 50ih, Karol Selbi je imao samo jedan san. Njegov san je bio da napravi najbrzi sportski auto na svijetu. 1956 imao je vec ime za svoja kola, Kobra. Uskoro posle pobjede na trci 24 sata Lamansa, vozeci za tim AstonMartina, Shelbi je poceo da ima problema sa srcem. Zbog toga biva primoran da napusti auto trke i u potpunosti se posveti u ostvarivanju svoga sna.
Pocetkom 50ih Dzon Tojeiro je dizajnirao mali sportski automobil pod imenom AC Ace. No sled dogadjaja im nije isao na ruku i mali Ace ostaje bez motora. NAime trebao je da ga pokrece 2 litarski BMWov motor.
Kada je Shelbi cuo za sudbinu malog Acea odmah je kontaktirao kompaniju AC i svoje dugogodisnje partnere u Fordu da mu dostave motor iz njihovog Fairlanea za Acea.
Prozivedeno je svega 6 primjeraka. Pokretao ih je Fordov 4.7l V8 motor i razvijao snagu do 283KW dostizavsi brzinu i do 307km/h.
Danas Kobrina vrijednost se procjenjuje na 4.4 miliona $.

[valter]

-BMW 1952

[SQUAW]

Evo ga jedan oldtimer koji je obeležio moj susret sa ovim svetom U njemu su me vozili na prve vakcine:



Kupio deda ćaletu kad je završio srednju, pa je tako naša Simka već imala kilometražu kad sam se ja rodila, obzirom da ćale nije izlazio iz njih, a trebalo je prevoziti svo to more koleginica sa faksa, i kasnije sa šljake, dok jednog dana koleginica nije predložila da svrate po njenu drugaricu, koja je sasvim slučajno moja mama , drndati po primorju i Italiji. Naša je bila bela sećam se, sa crvenim kožnim sedištima ali na žalost, brzo su je zamenili za nov auto, moj bata je se već ne seća, a nije puno mlađi od mene.

Ja bih napisala nešto stručnije o Simca vozilima, kad bih znala, ta kubikaža i čuda, pa ostavljam Srbi da radi nešto kad mu odu gosti

[cvishna]

FORD
Ford ili preciznije Ford Motor Company duguje ime svom osnivaču, Hanry Fordu (1843-1947). Fabrika Ford je prve dve godine, od osnivanja 1901. godine do 1903. godine, nosila drugi naziv, da bi ime koje sada ima dobila 1903.godine.

DAIMLER
Gottlieb Daimler (1834-1900)-levi na sl.- bio je inženjer u firmi, pogodite, Daimler Motoren Gesellschaft.

BENZ
Karl Benz (1844-1929) je bio nemački inženjer, koji je 1866.godine izumeo vozilo na tri točka, prvo koje je bilo pokretano četverocilindričnim benzinskim motorom.

OPEL
1898. godine petorica braće Opel su počeli proizvodnju mašina za šivanje i bicikla u fabrici Adama Opela, kako joj je bilo ime po jednom od braće. Međutim, fabrika ubrzo počinje proizvodnju automobila, i u tome joj dobro ide. Opel je bio prije Drugog svjetskog rata najveći evropski proizvođač automobila.

RENAULT
Imena fabrika prema osnivačima nisu bila strana ni za Francusku. Louis Renault (1877-1944), Marcel Renault (1882-1903) i Fernand Renault (1865-1901) osnovali su 1899. godine, La Compagnie Renault Frères. Fabrika je 1945. godine nacionalizovana zbog saradnje braće Renault sa Nemcima i promenjeno joj je ime, ali je u imenu, ipak, ostalo ime Renault , u La Régie nationale des usines Renault.

PEUGEOT
Armand Peugeot (1849-1915) osnovao je 1895 La Société des automobiles Peugeot ili Automobilsku kompaniju Peugeot.

CITROEN
Prvo ime za fabriku Citroen bilo je Le Quay de Javel’s, ali je ubrzo ime promenila u Citroen prema svom osnivaču André Citroenu (1878-1935).

HONDA
Uprkos velikim razlikama u evropskoj i američkoj kulturi u odnosu na japansku, imena fabrika su davana po istom principu. Tako je Honda dobila ime po svom osnivaču Soichiro Hondi, koji je živeo od 1906. do 1991. godine. To ime je nosila od samog osnivanja 1948. godine. U početku Honda je proizvodila samo motore, a pose, tačnije 1964. godine. počinje proizvodnju automobila.

PORSCHE
San dr Ferdinanda Porschea je bio da napravi auto po prihvatljivoj cijeni uz podršku novog nemačkog kancelara Adolfa Hitlera. To mu je pošlo za rukom 1934. godine kada je Porsche uspeo da izgradi fabriku u Wolfsburgu i proizvede svoj prvi auto. Samo nismo sigurni da li je njegov san o autu po prihvatljivoj ceni zaista ikada ispunjen.

TOYOTA
Sakichi Toyoda (1894-1952) osnovao je fabriku The Toyoda Automatic Loom Works Ltd. 1926. godine. 1935. godine fabrika, koja se u početku nije bavila proizvodnjom automobila, proizvodi svoj prvi automobil. Kishiiro Toyoda, sin Sakichia, menja ime fabrike u The Toyota Motor Company.

MERCEDES
Austrougarskog konzula u Francuskoj Emil Jellineka koji je bio zvanični predstavnik fabrike automobila Deimler za Austriju, Mađarsku, Francusku i SAD, inspirisala je njegova kćerka Mercedes , da po njoj da ime svojoj kompaniji. 1902. godine registrovao je ime Mercedes koje je bilo namenjeno njegovim budućim autima.

ALFA ROMEO
1910. godine formirana je fabrika Anonima Lombarda Fabbrica Automobili (ALFA) kada je grupa italijanskih biznismena kupila je posrnulu francusku fabriku auta u blizini Milana. 1915. godine ALFA-u je preuzeo industrijalac Nicola Romeo. Novo i ime koje i danas nosi, fabrika je dobila nakon Prvog svetskog rata; tako što je starom imenu Alfa dodano ime novog vlasnika Romeo.

ROLLS-ROYCE
Henry Royce, rođen 1863. godine, izvrsan inženjer bio je vlasnik fabrike kranova i dinama pod imenom F.H.Royce & CO. U proleće 1904. godine upoznaje Charlesa S. Rollsa, aristokratu, sina zemljoposjednika i velikog avanturistu. Rolls u njemu vidi veliki talenat i perspektivnog inženjera i obećava mu da će mu pomoći u izradi motora za automobile. Taj njihov usmeni sporazum se i zvanično potvrđuje potipisivanjem ugovora između "C.S.Rolls and CO" i Royceove kompanije, prema kojem Rollsova kompanija dobija ekskluzivno pravo na prodaju Royceovih auta u Velikoj Britaniji pod novim imenom Rolls-Royce.

FIAT
Ali, ipak, nisu svi osnivači davali svojim fabrikama ime po sebi. Fiat, na primjer, je osnovan 1899. godine od strane Giovanni Agnellia (1865-1945). Fiat nije bilo ime njegovog dede, niti pretka, nego je skraćenica za Fabrica Italiana Automobilii Torino. Iako nije dao ime fabrici po sebi, Giovanni Agnelli se pobrinuo da kompanija FIAT ostane i do danas u rukama njegove porodice.

BMW
1916. godine Nemci Gustav Otto i Karl Rapp osnovali su Bayerische Fleugzeug Werke, fabriku koja je proizvodila motore za avione. Nakon Prvog svetskog rata oni su promenili svoj proizvodni program i počeli su proizvoditi automobile. Staro ime koje je značilo Bavarska fabrika aviona više nije odgovaralo, pa su ga 1922. godine promenili u Bayerische Motoren Werke (Bavarska fabrika motora), bolje znana pod skraćenicom BMW.

VOLKSWAGEN
Ime nemačke fabrike Volkswagen dolazi od duha ili namene koja je bila vodilja u osnivanju ove kompanije. Tj. fabrika je osnovana pod motom da proizvede auta, jeftina i dostupna širim narodnim masama i otuda ime Volkswagen ili prevedeno na srpski "narodni auto".

VOLVO
Šveđani Assar Gabrielson i Gustaf Larson osnivači Volva, hteli su da odstupe od stereotipa davanja imena fabrike po svom imenu (ili se nisu mogli dogovoriti čije bi ime stvarno nosila), i velikoj švedskoj kompaniji za proizvodnju auta dali su latinsko ime. Volvo, naime, na latinskom znači "vozim".

AUDI
Interesantno za ovu svetski poznatu kompaniju je to što je ona svoj naziv "Audi" vuče od male radionice koja se bavila proizvodnjom auta. Ta radionica zvala se "Audi". Međutim, to ime se gubi 1932. godine kada dolazi do udruživanja četiri nemačke radionice, na čelu sa Audijem, u jednu veliku. Ta velika kompanija dobija novo ime "Auto Union AG". Tada je nastao i poznati audijev znak četiri prstena, koji ustvari predstavlja četiri kompanije koje su ga stvorile. Ime audi se gubi sve do 1969. godine, kada dolazi do udruživanja sa kompanijom "NSU Motor Works AG", tada firma ponovo dobija staro ime, ali malo modifikovano "Audi NSU Auto Union AG". Današnje ime kompanija je dobila tek 1985. godine, skraćivanjem imena "Audi NSU Auto Union AG" na samo "Audi AG

[cvishna]

Opel Manta prve (A) generacije emotivno podseca na vremena kada su automobili imali jedinstven oblik, identiten, imidž i šarm. Po mnogima ovo je najlepši Opel i jedan od najlepših automobila u istorijii. Slažem se s tim.
Ime Manta dobija po kraljici dubina,




















jedan od najneobičnijih morskih stvorenja definitivno uliva strahopoštovanje već na prvi pogled. Isti je efket tražio i Opel. I uspeo je! «Opasno» agresivan prednji s blago smrknutim pogledom, dvostruki farovi, odlično pogođena coupe forma s linijom krova koja se spušta do decentnog spojle. Pitate se kako je nastala Manta auto ? Pa ovako, sedite udobno u svoje stolice i prica pocinje...Ford je sa svojim Caprijem ostvario zapažen uspeh na tržištu pristupacnijih coupea, pa je i vodstvo GM/Opela odlucilo uzeti de0o kolaca. 1970. godine, samo godinu dana nakon Caprijeve premijere, svetu se tako pokazao i novi cistokrvni Opelov coupe (Opel je vec imao coupe varijante postojecih limuzina – Kadett, Rekord, Kapitan) Isto kako su Caprija nazivali malim Mustangom, tako se i Manta nazivala malom Corvettom. Linije su asocirale na americke muscle automobile, samo u manjem europskom formatu. Svaki deo automobila tvorio je gotovo savršenu celinu koja je odmah privukla širi krug kupaca.
Isprva Manta je dolazila sa tri motora, od 68, 80 i 90 konja. Manta S od 90 konja bila je brža od Caprija 1700, ali u ubrzanju se nije baš iskazivala (14 sekundi do stotke). Voznim svojstvima Manta je sasvim zadovoljavala svoje vlasnike koji nisu previše zahtevali. Ipak je to Opel. 1974 godine zbog poznate naftne krize predstavljena je i najslabija varijanta Mante sa 1,2-litrenim motorom koji je razvijao 60 konja. Ta je Manta bila tek za lagano krstarenje po kvartu i cisto pokazivanje uz obaveznu molitvu da se nece pojaviti neki klipan koji ce izazivati na utrku od semafora do semafora.
Najjaca verzija je bila Manta 1,9 GT/E koja je imala elektronsko ubrizgavanje goriva i snagu od 105 konja. Dovoljno za maksimalnih 188 km/h i 10,5 sekundi do stotke. Diljem (razvijene) Europe tjuneri entuzijasti su obradivali Mante nezadovoljni njenom snagom, a najuspješniji je bio belgijski «Transeuropa Engineering» u cijim se Mantama nalazio Opelov 2,8-litarski. 6-cilindricni motor poznat iz Commodorea. 142 konja bila su dovoljna za 200 km/h i ubrzanje do stotke za manje od 9 sekundi. Manta TE lako se prepoznala na cesti po proširenim blatobranima, dvobojnoj karoseriji, kvrgi na haubi,...
Prva generacija Mante proizvodila se do 1975 godine i u svojih 5 godina proizvodnje naišla je odaziv gotovo pola miliona kupaca. To dovoljno govori o omiljenosti maloga amerikaniziranoga coupea.
Druga generacija isto tako je poseban automobil, ali to je vec druga prica.