Oldtimeri

[alokin74]

Legendarni auto, koji poseduju sada samo iskreni zaljubljenici u taj auto.
Jedan kolega još uvek vozi sličan ovome.
A inače su osnovali udruženje ljubitelja Diane i sastaju se nekoliko puta godišnje u Somboru, Beogradu, Kraljevu...

[cvishna]

OPEL MANTA "A" serija 1971. godiste, kupe limarija - moja manta

Prva boja je bila staro zlato takvu sam je kupila pre 4-tiri godine



Enterijer je od koze, boje starog zlata, nije radjen, iskreno nema ni potrebe, jer je odrzavan.



Svi znakovi na manti stoje, znaci one dve ribice sa strane, znak opela napred i nazad, natpis manta...sve je kao iz fabrike. Motor je 1600 cm³, 58,8 KW ili oko 80 konjskih snaga. Manta je do sada presla jako malo s obzirom na 37 godinu, svega 176678 km. Masa praznog vozila je 1124 kg.
Ja sam druga vlasnica mante. Manta je restaurirana u maju mesecu 2006. godine. Restauracijom
je uradjena limarija. Zasticena je 40 % voskom. Garazina je kako kuci, tako i na poslu, maltene da nije ni osetila kisu, a zimi se ne vozi nego stoji u garazi, tako da je maksimalno ocuvana i maksimalno pazena i mazena.







Sadasnja boja je metalik kameleon zuto - zelena, na svetlu je zuta, a u tami ide na zeleno, evo vodise na ovim slikama...



Pozdrav do javljanja

[nenad.bds]

cvishna kaže: FORD PORSCHE San dr Ferdinanda Porschea je bio da napravi auto po prihvatljivoj cijeni uz podršku novog nemačkog kancelara Adolfa Hitlera. To mu je pošlo za rukom 1934. godine kada je Porsche uspeo da izgradi fabriku u Wolfsburgu i proizvede svoj prvi auto. Samo nismo sigurni da li je njegov san o autu po prihvatljivoj ceni zaista ikada ispunjen. VOLKSWAGEN Ime nemačke fabrike Volkswagen dolazi od duha ili namene koja je bila vodilja u osnivanju ove kompanije. Tj. fabrika je osnovana pod motom da proizvede auta, jeftina i dostupna širim narodnim masama i otuda ime Volkswagen ili prevedeno na srpski "narodni auto".

Ferdinand Porše je konstruisao VW bubu.

-----




Na ovakvoj Opel - Olympia iz 1949-50. sam polagao vozacki ispit 1961. Prekidač startera se aktivira levom nogom - levo od kvačila - a ablend prekidač je malo ispod njega, i on se nogom stiska.

Na ovoj Olympiji su žmigvci maknadno stavljeni, originalno su bili 'vinkeli' tj. 'ručice' koje su se podizale sa stuba iza vrata.

Ovu Olympiju i danas redovno vozi jedan Koviljčan.

Kad sam polagao važilo je pravilo: namera za skretanje se pokazuje, ako nema žmigavca, rukom kroz prozor ili sirenom - jednom za pravo, dva puta desno, tri puta za levo skretanje.

Tada nije bilo auto-skola i sl.

Istog dana kad sam napunio 18. god. sam se prijavio a tata mi je rekao 'Dobro, al ja s tim nemam nista' i kad je dočao dan ispita, otišao sam bez kola i merkao koga ću da molim da na njegovim kolima polažem. Iz prvog
pokušaja sam uspeo jer sam naišao na nekog doktora koji je već 16 puta pao na vožnji, pa mi je dao kola 'možda mu to bude sreća da položi'. Nisam sačekao da vidim da li je položio.

Moja vozačka dozvola je Old timer - nosi br. 3339 !

[Neron]

Usput sve automobile čija je proizvodnja počela pre 1973 možete sasvim lako i normalno da uvezete,jer ne važi za iste Euro 3 standard kojim ograničiše narodu da za manje para dodju do boljeg auta...

BMW 2002ti i danas aktuelan i ako je sređen malo i skuplji,ali ima dobrih od 1500-3000e preko,pa ionako je gušt srediti ga i imati ko voli već... Imao sam sreću da je jedan od prvih koje sam u životu probao posle položenog vozačkog bio baš ovakav...

[nenad.bds]

Opel Rekord - Olympia 1953.

To je bio naš prvi automobil koji smo kupili 1960. U to vreme lični, pivatni automobili su bili retkost, a doba automobilizacije započinje tek sredinom 60-tih sa proizvodnjom Fiće kod nas.

Ovaj model je zadržao većinu rešenja Opel Olympie koju sam već (amaterski) opisao, izmedju ostalog, još uvek je imao šasiju (čelični ram koji je nosio karoseriju). Imao je tri brzine sa ručicom menjača na volanu. Motor je bio sa 2-2.500 obrtaja/min. a maksimalna putna brzina je bila 100 -110 km/h.

Ključem se samo uspostavljao električni kontakt na tabli, a motor se palio starterom čiji je prekidač bio na podu pored kvačila. Imao je i kurblu za slučaj nestanka struje u akumulatoru. Gume su bile dijagonalne, a u to vreme su se na njih često stavljale bele gumene ukrasne manžetne (vidljive su i na našim kolima).

Registarski brojevi bili su po republikama (to se vidi i na Opelu). Oznake sa skrećenicama za gradove počele su da se primenjuju od 1964-65.

Volan se još nije zaključavao. Ugradnja brava na volanu počela je sa masovnim 'pozajmljivanjem' vozila krajem 60-tih.

Malo o vremenu kada ovaj automobil nije bio oldtimer. Same slike ne dočaravaju kako su se ti automobili koristili.

Za putničke automobile u N. Sadu je bila benzinska pumpa na Trifkovićevom trgu. Pumpa je bila onakva kakva se sada vidja samo u filmovima: na crvenom stubu je bio veliki okrugli 'sat' brojčanik koji je skazaljkom pokazivao količinu usutog goriva, a u slučaju nestanka struje ručno se pumpalo. Pored (tamo su sada prostorije AMSJ i još neki poslovni prostori), je bila Jugopetrolova prodavnica u kojoj su bila motorna ulja u buradima postavljenim na držače i druga maziva. Izgradnja savremene Jugopetrolove 'prečurke' u ul. Maksima Gorkog je počela negde 1959-60. a i ja sam sa školom išao na raščišćavanje terena.

U to vreme postojala je bezinska pumpa na Tekijama (na kraju Petrovaradina) i onda u Zemunu. Nekako u to vreme otvorila je zemljoradnička zadruga pumpu izmedju Inđije i Stare Pazove jer je počeo da raste broj vozila. Na Autoputu Bratstvo-Jedinstvo izmedju Beograda i Zagreba je bilo tri pumpe, tzv. servisne stanice: Adaševci (kod Šida) kod Slavonskog Broda i kod Novske tj. na razmaku od po 100 km. Tu su bili auto-servis i veliki restoran. Kako je to bilo veliko dostignuće za ono vreme ilustruje i da je naša prva humoristička TV serija 'Servisna stanica', sa Mijom Aleksićem, Čkaljom i niz drugih glumaca koji su obeležili kasnijih 20-30 godina, snimana u toj stanici kod Šida. Na servisnim stanicama se obaavezno zastajalo i odmaralo i pregledao automobil. A i kad smo vozili od NS do BG uglavnom smo na pola puta stajali da 'odmorimo mašinu'.

Kako je posedovanje automobila izazivalo i želju da se putuje i tamo gde automobilski saobraćaj nije bio čest, praktično je bilo nužno nositi rezerve goriva. Sećam se našeg prvog velikog putovanja kroz Makedoniju, preko Kosova i Metohije pa Crne Gore do mora. Nekoliko puta smo morali da u zemljoradničkim zadrugama kupujemo benzin iz buradi, a zadesilo nam se na Pešteru da je bilo popodne, tj. neradno vreme, pa smo tražili po raštrkanom selu magacinera da dodje i otvori magacin da se snabdemo gorivom.

Gumi-defekti su tada bili znatno češći. Vozač je morao da zna da sam promeni gumu i da je zalepi. Guma se skidala sa točka pomoću dve 'montirajzne' - čelične poluge, a lepila se vulkaniziranjem pomoću male stege u koju se stavljalo i palilo nešto nalik Hepo-kockama kojima se sada potpaljuju roštilji. Inače, mašinu za skidanje gume sa felge sam prvi put video tek negde 1963-4. a dotle su i vulkanizeri to radili ručno.

Ovaj Opel, a i drugi automobli tog doba, su se često na svakih 500-1500 km - morali podmazivati. Podmazivali su se ležajevi na točkovima i zglobovi na ogibjlenju i prenosu od volana do točkova. Za to su postojale 'mazalice' - ventili kroz koje se ručnom pumpom ubrizgavala mast za podmazivanje. To se radilo i u auto-perionicama (i sada se ponegde mogu videti stari napisi 'pranje i podmazivanje').

I kvarovi su bili češći. Automehaničara je bilo samo po većim mestima, pa su vozači sitnije kvarove samo otklanjali. U to vreme na automobilima u slučaju kvara se nisu menjali celi sklopovi kao sada, već pojedinačni delovi. Delovi su se i popravljali kad god je to bilo moguće. Pošto rezervnih delova nije bilo 'na dohvat ruke' često smo kod bravara ili kovača čekali da se neki pokvareni deo popravi ili napravi novi.

Sada ljubitelji odtajmera popravljaju sami svoje ljubimce, bave njima iz ljubavi, hobija. U ono vreme, mnogi vozači su isto to radili iz nužde.

[swba]

ciko sa kojim radim ima nekog Mustanga iz 64-65... sad je u fazi renoviranja... motor i enterijer mu je vec sredio, jos samo da ga ofarba.... ce izgleda vako nekako, sam crven



sad ga svakodnevno ubjedjujem da mi ga proda

[cvishna]

1960 Mercedes-Benz 300 SL

[slavkos]

Samo da ja naucim da saljem slike!

[slavkos]

Male sam savladao,sad cu i velike.
A ovo je Ford Taunus GXL