Auto-moto biseri

[swba]

... da ne kazem blamovi

Svi smo vjerovatno imali poneki zesci ispad kad su u pitanju nasi cetvorotockasi, bilo kao iskusni vozaci bilo dok su nas jos uvek pripremali da to budemo.

Moj biser sa polaganja: vozimo mi taaaaaako i dolazimo na neki stop, ulica sa cetri trake a u krajnjoj desnoj u koju sam ja trebao da stanem parkiran neki autobus. I naravno ja stanem pored njega. Komisija nadrkana zesce i pita on mene sto nisam stao gdje sam trebao. Ja zbunjen jel on corav ili sta lupim: "Pa nisam mogao do onog aviona " Oni svi u smijeh naravno i ja kad sam shvatio sta sam rekao. Znaci ma koliko vam neko cudo izgledalo na ulici veliko prilikom polaganja vozackog ispita nikako nemoze biti avion.

Drugi biser. Noc tacnije totalni mrak. Izlazim ja iz lokala i krecem kuci. Nesto mi se zaglavio kljuc u bravi i ni da mrdne. Ja Prilazi lik i disktretno pita: "Oces da ti dam pravi kljuc, nebi da mi zalomis svoj u bravi?" Ja ladno sam pokusao da otkljucam tudja kola, i tek sam tad vidio da ja lik ima dvoja vrata vise nego ja
Naravno moj auto je bio parkiran tik pored njegovog

[SQUAW]

Imala sam opičenog instruktora. Ali žestoko opičenog. Kad nas vidiš kao da si nas namerno upario po sistemu " sa ovom neće niko - sa ovim neće niko - pa budite onda zajedno ". Daklem, very visok, građen kao praziluk, sa ogromnim zunzarama za vid, vijetnamkom, dužom kosicom i neizbežnim rokovnikom u koji mi je beležio uredno sva moja kašnjenja, pa kad nakupim 5 moram da ga izvedem na piće. Bio je prizor. Ne mož' a da se ne nasmeješ. Iako sam se trudila da skrećem gde hoću, on kaže levo - ja odo' desno (prilično loše stojim sa tim levo-desno, a i ne slušam baš pažljivo ), uvek smo imali neki zadatak. Tako da sam ja večito vozila i završavala mu poslove. Vozila sam tamo gde puni butan boce, onda večito njegovu decu u školu (u srednju, ne verujem da bi mi poverio osnovce ), pa kod tašte po prase, na pijac u nabavku, i šta sve ne, ali vrhunac je bio kad mi je natovario onaj mini šporet iza leđa a u sredinu ufurao neki antikvitetni čiviluk, znači od retrovizora pa do gepeka, a ja ne mogu glavu da okrenem od onih šiljaka, dok se on i bez njega sa onim nogama jedva upakuje u jugo. Komplit dizaster!

Elem, vozimo se mi tako po nekom abnormalnom pljusku, hteo je da savladam sve uslove i vremenske prilike, i ja jezdim (a on mi koči sa onim pomoćnim pedalama), pada kiša, gume šušte, bildujem sa onim volanom kad mi dođe neka đevrek krivina ili radim polukružno, i naletim na ogroooomnu baru. Kako sam je prešla onako brzinski, ona voda se podigne i sve preko šoferke. Ja lepo pustim volan refleksno i obe ruke stavim na oči da se zaštitim čovek nije mogao da veruje.

Obzirom da mi stalno nešto upada u oči, nameštam retrovizor tako da vidim sebe,a ne ono što treba da vidim, zamislim se na semaforu (i u toku vožnje) pa mi svi trube, i žestoko sam rasejana, može se zaključiti da sam opasnost na putu. Zato i ne vozim. Bilo mi je zanimljivo dok nisam imala dozvolu, ali više nije. Volim da pešačim i da se vozim busom, tu se svašta usput dešava! Ne volim vozače koji su sve nervozniji i nervozniji, koji trube kao nenormalni, ubacuju se jedni drugima kako stignu, večito žure... ma nije to moj trip. Ja više volim da zevam kroz prozor nego da me drži pažnja, tako da se uzdam u svoje noge, a ako me baš mrzi da negde odem ili mi je teško, tu je poglavica.

[yige_gui]

secam se da me prvi dan voznje Cheda instruktor poslao da odma vozim -- pravac cesta, usred najvece gradske guzve.. kakvi poligoni, kakvo bilo sta.. tip je bio bas opusten i pita on nas (bila jos neka devojka samnom) dal znamo gde je motor od auta.. mi u smeh, rek'o da.. pita on nas dalje dal znamo gde su gume/vrata/kako auto uopste funkcionise itd.. mi ono rek'o da.. onda sam ga pitala zasto nam postavlja tako glupava pitanja.. kaze tip da je imao bisere koji nisu znali ni kako se vrata otvaraju pa ono cisto da proveri...

no moj biser sa ispitne voznje je sto sam ni manje ni vishe prosla kroz crveno svetlo ono upssss bila je neka dugachkaaa ravna cesta koja je na kraju imala oshtar zavoj u desno i na cijem kraju je bio, naraFski, semafor.. i ja vozim i kontam oceM prodjem ~ necem prodjem, nisam bila sigurna oce se upali crveno dok ja stignem do njega... i kontam ma proci cu na zeleno.. i ja malo na gas.. i kad sam skontala da ipak necu uspeti te da se upalilo zuto, pomislim sad mi je gore onako naglo zakociti da se svi izcimaju, nego da prodjem kroz crveno pa kud puklo da puklo i ja prodjem i uletim u taj zavoj.. krajem oka vidim da se instruktor uhvatio za glavu i kazem sama sebi 'Kori roknula si samo tako' na kraju se ispostavilo da sam imala vise srece nego pameti, te da ispitivach taj 'detalj' uopste nije video, nego mi je prigovarao za neke druge gluposti

drugi biser se desio odma nekoliko dana nakon sto dobih vozachku.. kad smo izasli do grada i auto mi stao na sred uzbrdice (poprilichne uzbrdice) i ja nisam mogla da krenem pod ruchnom, pa sam zakrchila promet drugarice su bile u nekim shtiklama pa nisu mogle da poguraju, a drug nije mog'o sam.. pa su se smilovali neki decki iz auta koji je bio iza nas.. pa drugarski pogurali Malog Diva

[swba]

Ona tema o pauku i parkiranju me podsjetila na biser jednog poznanika.
Krenuo lik u grad, parkirao kola regularno i otisao u provod. Kad doslo vreme da se ide kuci on skonta da njegovog ljubimca nema U to vreme vozio je nekog pezoa iz 81-2. Zesca faza raspada. Kljuc se odavno zaglavio u kontakt bravi i auto je uvijek bilo otkljucano. Prva pomisao da ga je odnio pauk je lako eliminisana jer bio regularno parkiran i tako skontaju da je auto ukradeno. Odseta se do stanice milicijie i prijavi kradju. Kad je opisao auto svi u supu su bili zesce zaprepasceni ko ce to da ukrade i pitaju ga jel on siguran da zna gdje je parkirao. Nakon par dana bezuspjesne potrage on odluci da se sam da u akciju. Sjedne na bajs i krene da obilazi naselje u kom se te veceri gubi trag njegovog ljubimca. I gle cuda nadje ga. Znaci u masi slicnih parkinga on je ladno zaboravio na koji je on parkirao i satro otisao na neki sasvim deseti i desilo se sta se desilo
Kad je dosao ponovo u sup u sve svojoj limuzini da prijavi da je nasao kola ovi mu samo konstatuju da su mu fino rekli da ima svakakvih ludaka u nasem gradu
"A fino smo te pitali jel ti znas gdje si parkirao!"

[SQUAW]

Setih se i ja još jednog mog.

Beše to ono vreme kad se benzin pakovao u plastične flaše coca - cole od 2L. U to isto vreme bili su popularni i srkači benzina, pa je svaki kraj imao noćne srkače koji su išli sa svojim crevcima i priređivali komšijama raznorazna iznenađenja kad ujutru krenu na posao. Zato se nije mnogo coca - cole ni sipalo u rezervoare. Tek toliko da može da upali, a ti ujutru uz tašnu, ključeve i kišobran poneseš i 2 flaše sa terase (ili više, zavisi gde ideš) (Terase? Da, daaaa. Sve su bile minirane. Kao i podrumi i predsoblja.) Mnogo se psovalo tih dana. Mnogo.

E i u to neko vreme stane mom društvancetu autić u, naravno, najvećem mraku, dok smo prolazili kroz šumu. Vozač se značajno okrene prema svima nama zbunjenima, nabaci kez i kaže da ima flašu u gepeku Obradujemo se svi. Izađe i Indijanac da pripomogne. Drug na drumu. Vozač pristupa sipanju coca - cole u rezervoar, Indijanac prileće sa upaljačem.

- Šta ćeš to? - pita uplašeno vozač.
- Pa da ti osvetlim, mrak je. - reče razdragano Indijanac.
- A da ti osvetlim malo ja glavu, oćeš da odletimo u vazduh? - ljutito reče vozač.