Istorijske fotografije sa Marsa

[Leonard Peltier]

Svemirska letelica "Feniks" Američke svemirske agencije NASA, uspešno se noćas spustila na Mars, posle putovanja dugog 680 miliona kilometara. Tronogi lender je dotakao površinu "crvene planete", kao što je i bilo predviđeno, u blizini njenog severnog pola, javile su agencije.
Zbog udaljenosti Marsa od Zemlje, radio-signal sa potvrdom o uspešnom spuštanju putovao je do komande misije, u Laboratoriji za mlazni pogon u Pasadeni - petnaest minuta. Cilj misije "Feniks" je traganje za mogućim uslovima za život na Marsu, na kome su tokom ranijih istraživanja otkriveni tragovi leda, prenela je agencija DPA. Teren na Marsu je težak i do sada je uspelo samo pet od ukupno 15 pokušaja spuštanja letelica na njegovu površinu.
"Feniks" je juče ušao u Marsovu atmosferu brzinom od oko 20.000 kilometara na sat. Posle serije komplikovanih manevara, brzina letelice je bila smanjena na oko 215 kilometara na sat, a potom na manje od 10 kilometara na sat, kako bi se omogućilo sigurno spuštanje "Feniksa" uz pomoć padobrana.
"Feniks će se spustiti severnije nego bilo koja prethodna letelica na Marsu", najavio je ranije šef projekta Beri Goldstajn i dodao da čitav projekat košta oko 420 miliona dolara.

Izvor Blic

[Leonard Peltier]

Uzorci tla pokazuju da na Marsu ima uslova za život

Uzorak tla analiziran u automatskoj laboratoriji Feniks pokazuje da postoje uslovi za život na Marsu, saopštili su naučnici američke svemirske agencije NASA.

Po svemu sudeći, naučnici su najzad pronašli ono što su očekivali kada su istraživačku sondu Feniks poslali na crvenu planetu, javio je danas „Glas Amerike”. Kada je uzorak tla, prikupljen pre dve nedelje robotizovanom „kašikom,” zagrejan na više od 530 stepeni celzijusa u minijaturnoj laboratoriji Feniksa, oslobođena je vodena para.



„Ovo je prva vlažna hemijska analiza uzorka tla sa Marsa i bilo koje druge planete pored zemlje. Zapanjeni smo dobijenim rezultatima. Ovo je kao da smo dobili na lutriji. Ranije smo saopštili da smo pronašli značajan broj hranljivih materija i hemikalija koje su neophodne za život kakav poznajemo. Tokom vremena, došao sam do zaključka da začuđujuća stvar o Marsu nije to što je to vanzemaljski svet, već što je u mnogim aspektima veoma sličan Zemlji”, rekao je istraživač sa Tafts univerziteta i glavni hemičar u projektu Feniks Sem Konaves.

Prve analize, na iznenađenje naučnika, pokazale su da kiselost tla na „crvenoj planeti” nije tako visoka da u njemu ne bi mogao da opstane život. Uzorak tla sa regije nazvane "Zemlja čuda" sličan je zemlji u određenim delovima Antartika, a i pronađene soli ukazuju na prisustvo vode.
Po Konavesu, izgleda da tlo Marsa čak sadrži dovoljno minerala za rast biljaka sa zemlje.

Izvor Blic