Planete

[vlado]

Sta je to planeta?

1.To je telo koje direktno oblece zvezdu, dakle ne kao sto to cine sateliti koji oko zvezde idu kruzeci istovremeno oko drugog tela,
2.To je telo dovoljno malo da se u njemu ne moze razviti unutrasnja nuklearna fuzija, inace bi to bila zvezda,
3.To je telo dovoljno veliko da ga njegova sopstvena gravitacije formira u sferni oblik.

Masa svih planeta zajedno cini 0.135% mase Suncevog sistema.

Mase u Sunveom sistemu
Sunce: 99.85%
Planete: 0.135%
Komete: 0.01% ?
Sateliti: 0.00005%
Asteroidi: 0.0000002% ?
Meteoroidi: 0.0000001% ?
Gas i prasina: 0.0000001% ?

Sunce posmatrano sa:
(date su srednje ugaone vrednosti)
1. Merkura: 1°22'40"
2. Venere: 44'15"
3. Zemlje: 32'01"
4. Marsa: 21'
5. Jupitera: 6'09"
6. Saturna: 3'22"
7. Urana: 1'41"
8. Neptuna: 1'04"
9. Plutona: 49"



Podele planeta

• Po svom polozaju planete se dele na unutrasnje i spoljne, a kao granica uzima se glavni asteroidni pojas koji se nalazi izmedju Marsa i Jupitera. Prema tome unutrasnje (engl. inner) planete su: Merkur, Venera, Zemlja i Mars, a spoljne (engl. outer): Jupiter, Saturn, Uran, Neptun i Pluton.

Ponekad se unutrasnjim planetama (engl. inferior) zovu one koje su blize Suncu od Zemlje (Merkur i Venera), tj. tada je granicnik za ovu podelu putanja Zemlje. Ostale planete od Marsa do Plutona su spoljne (engl. superior).

• Prema strukturi planete se dele na terestricke i jovijanske. Teresrticke (terra = lat. zemlja) planete imaju cvrstu, stenovitu povrsinu, relativno su velike gustine, sporo se rotiraju, nemaju prsten i imaju malo satelita ili ih uopste nemaju (Merkur, Venera). U njih spadaju sve unutrasnje planete: Merkur, Venera, Zemlja i Mars. Od ovih Venera, Zemlja i Mars imaju atmosferu, dok je Merkur prakticno nema - tj. ona je veoma razredjena tako da o njoj i ne mozemo govoriti u ovom nasem, zemaljskom smislu.

Jovijanske planete su slicne Jupiteru. To su gasni giganti sastavljeni uglavnom od vodonika i helijuma, male su gustine, imaju brzu rotaciju, prstenove i puno satelita i verovatno malo cvrsto jezgro. To su Jupiter, Saturn, Uran i Neptun.

Pluton se ne uklapa dobro ni u jednu grupu planeta i mogao bi da predstavlj i zasebnu kategoriju. To je ledena planeta sa izduzenom putanjom.
Velicine

• Po velicini dele se na male (ne treba ih brkati sa malim planetama, tj. sa planetoidima): Merkur, Venera, Zemlja, Mars i Pluton i njihovi precnici ne prelaze 13000 km. Gigantske planete su Jupiter, Saturn, Uran i Neptun. Njihovi precnici prelaze 48000 km.

• Postoji i istorijska podela po kojoj u klasicne planete spadaju sve one koje su poznate od preistorijskih vremena i koje se vide i golim okom. To su Merkur, Venera, Mars, Jupiter i Saturn. Moglo bi smo reci i da su to prave planete posto su im to ime, planete, dali Heleni. U anticnko doba nije bila poznata priroda ovih tela i uocavalo se jedino njihovo brzo kretanje u odnosu na zvezde, pa otuda i potice naziv planete sto je znacilo lutajuca zvezda. Moderne planete su one koje su otkrivene u novije doba i koje se vide jedino pomocu teleskopa. To su Uran, Neptun i Pluton. Uran je otkrio W. Hersel 1781, Neptun J. G. Gale 1846, a Pluton K. Tomba 1930.

[vlado]

Orbite

Orbite planeta su elipticne sa Suncem u jednom fokusu. Medjutim ekscentricitet planetarnih putanja je veoma mali te su putanje gotovo kruzne. Izuzetak predstavaljaju Merkur i Pluton cije su putanje u odnosu na putanje drugih planeta naglaseno elipticne. Nagib putanja prema ekliptici su takodje vrlo slicni, sa izuzetkom Plutona.

Sve orbite gotovo da leze u ravni ekliptike - njihovi nagibi su do 7°. Izuzetak je opet Pluton cija putanja prema ekliptici ima nagib od 17,15°.


1

2 Orbite

Orbite od Merkura do Jupitera ( 1). U tabeli su brojevima oznacene orbite planeta i vreme u minutima koje je potrebno svetlosnom zraku sa Sunca da stigne do odnosne planete.

Planeta minuta
1. Merkur 3,21
2. Venera 6,01
3. Zemlja 8,31
4. Mars 12,67
5. Jupiter 43,27

Bela strelica pokazuje smer kretanja planeta posmatrano iznad severnog Suncevog pola (to je smer suprotno od kretanja kazaljke na satu).


Orbite od Jupitera do Plutona ( 2 ), u tebeli oznacene rednim brojevima. Vreme svetlosnom zraku koje je potrebno da od Sunca stigne do date planete dato je u satima.

Planeta sati

5. Jupiter 0,72
6. Saturn 1,32
7. Uran 2,66
8. Neptun 4,17
9. Pluton 5,48



Na crtezu su prikazani nagibi ravni ekvatora (crvene strelice) planeta prema ravni njihovih orbita. Prema konvenciji Medjunarodne astronomske unije severni pol planete (oznacen je crvenom tackom) se nalazi iznad ravni ekliptike (narandzasta linija). Iz toga sledi da se Venera, Uran i Pluton rotiraju retrogradno, tj. suprotno od smera rotiranja ostalih planeta. (Crvene strelice pokazuju smer rotacije planete. Unutar svake planete na crtezu dat je i njen graficki simbol).

[vlado]

Merkur( opste)


Merkur je Suncu najbliza planeta i druga najmanja planeta Suncevog sistema - odmah posle Plutona. Jedno vreme se verovalo da postoji Suncu bliza planeta, pa joj je cak dodeljeno ime Vulkan. Zbog blizine Suncu Merkur je tezak za posmatranje, jer se nikad ne pojavljuje na tamnom nocnom nebu, vec se moze videti jedino u sumrak ili zoru i to blizu horizonta, a ta svetlost prolazi kroz debele slojeve atmosfere koja ometa osmatranje (u drugim prilikama je ili ispod horizota ili ga zasenjuje Sunce). Zbog ovoga Nikola Kopernik, tvorac Heliocentricnog sistema, nikad nije uspeo da vidi Merkur i na to se pozalio pred kraj zivota.

Za Merkur se znalo jos u praistorijsko doba; poznat od vremena Sumeraca (3 000 godina pre nase ere). Najstariji zapis o posmatranju ove planete pominje poslednji veliki astronom antickog doba Ptolomej (120-180). Radi se o osmatranju od 15. novembra 265. godine pre nove ere. Detaljnije podatke o Merkuru dobijamo tek ovog veka posredstvom americke svemirske sonde Mariner 10. Letilica je lansirana 3.11.1973. da bi 29.3.1974. prosla blizu Merkura i poslala 647 fotografija njegove povrsine.

U rimskoj mitologiji Merkur je poznat kao bog-zastitnik trgovaca i putnika, dok je u grckoj mitologiji bio poznat pod imenom Apolon kad se video kao jutarnja zvezda, a Hermes, kad se video na nebu kao vecernja zvezda. On je sin boga Zevsa i Maje, bog pastira i stada, puteva i trgovine, zastitnik lopova i glasnik bogova; vodio je duse umrlih u podzemlje.

Simbol Merkura:

[vlado]

Merkur ) Orbita )

Merkur obilazi oko Sunca, na prosecnoj udaljenosti od oko 58 miliona km, po veoma ekscentricnoj putanji (e = 0,206) za gotovo tacno 88 dana. Dokaz za veliku ekscentricnost njegove putanje je taj da je u perihelu udaljen od Sunca samo 46 miliona km, dok je u afelu udaljen od Sunca cak 76 miliona km.

Maksimalna elongacija od Sunca gledano sa Zemlje, iznosi samo 280 zbog cega se najvise moze posmatrati tokom dana (specijalnim metodama) i malim delom pre izlaska ili zalaska Sunca (najvise se moze posmatrati 1,5 cas).

Sve do 1962. godine se verovalo da je jedan Merkurov dan iste duzine kao i njegova godina, tj. da je vreme da se okrene oko svoje ose i oko Sunca, jednako. Ali to verovanje je prekinuto 1965. godine od strane Doplerovih Radarskih Opservatorija. Dokazano je da se Merkur obrne oko svoje ose tri puta za svoje dve godine i to pokazuje da jedan dan na Merkuru traje kao 176 Zemljinih dana.

Rotacija i revolucija Merkura


Dok nacini jedan obilazak
oko Sunca Merkur se dva
puta obrne oko svoje ose.


- Nagib putanje Merkura prema ekliptici je 7°

[vlado]

Na Merkuru

Merkur je pust svet, sparusen vrelim Suncevim zracima. Njegov reljef neodoljivo podseca na reljef Meseca iako mu nedostaju prostrana lunarna mora karakteristicna za nas satelit. Tokom svoje evolucije, bez atmosferskog omotaca koji bi ga stitio, Merkukr je izbombardovan meteoritima koji su izrovali njegovu povrsinu i stvorili bezbroj kratera svih velicina, od mikro do onih gigantskih razmera. Krateri se cesto preplicu i manji i mladji ruiniraju vece i starije. Ponekad su poredjani u citav venac, nekad poravnati u liniju. Neki krateri imaju centralni vrh, a ima i zrakastih kratera. (Slucaj kada iz kratera izviru duge zrakaste pruge prasine nastale laganim talozenjem nakon eksplozije od udara meteorita). Jedan od najvecih kratera na Merkuru predstavlja Caloris Basin koji ima precnik od oko 1300 km.

Krateri na Merkuru su udarnog tipa, ali nije iskljucena mogucnost da su neki nastali ikao posledica vulkanskih aktivnosti.
Pogled sa Merkura

Planine se izdizu i do nekoliko kilometara u visinu, a protezu se stotinama kilometara u duzinu.

Posetilac sa Zemlje bi ugledao na nebu Merkura, koje je uvek mracno zbog nedostatka atmosfere, Sunce koje je dva i po puta vece nego na Zemlji i dve veoma sjajne zvezde: krem boje Veneru i Zemlju plave boje.

Merkur ima veoma veliku gustinu, vecu nego Mesec, i ona iznosi 5,43gr/cm3 i to Merkur cini drugu po redu najguscu veliku planetu Suncevog sistema, posle Zemlje.

Nebo nad Merkurom. Zbog odsustva atmosfere zvezde se vide kristalno jasno cak i po danu. Gore vidimo nebo sa Merkura kako izgleda u noci 23. marta 2001. u trenutku dok mnogi Zemljani osmatraju M objekte u okviru Mesijeovog maratona. Neki od takmicara u istom trenutku posmatraju Merkur.
Dva nebeska tele dominiraju na gornjoj slici. To su Zemlja (plavicast krug) i Venera (krem). Vidimo ih dok se lagano priblizavaju horizontu. Gore levo su planeta Mars i zvezda Spika.

U Merkurovoj unutrasnjosti je dominantno veliko gvozdjevito jezgro precnika od 1800 km do 1900 km.

Sem povrsinskog dela koji je izbusen kraterima, na Merkuru postoje i ravnice za koje se veruje da su nastale jakim radom vulkana koji su izbacivali velike kolicine lave na povrsinu.


Struktura Merkura

Atmosfera na Merkuru je veoma razredjena - toliko da se o njoj i ne moze govoriti u ovom nasem, zemaljskom smislu. Povrsinski pritisak iznosi ~10-15 bara. A srednja temperatura je oko 440 k.

Sastav atmosfere
Kiseonik (O2) = 42%
Natrijum (Na) = 29%
Vodonik (H2) = 22%
Helijum (He) = 6%
Kalij (K) = 0.5%
Moguci tragovi argona (Ar), ugljen dioksida (CO2),
vode (H2O), azota (N2), ksenona (Xe), kriptona (Kr), neona (Ne)

[vlado]

Neki detalji....

Merkur je osma planeta po velicini u Suncevom Sistemu. U precniku je manji od Titana (Saturnovog satelita) i Ganimeda (Jupiterovog satelita), ali je zato masivniji od njih.

Precnik Merkura je za 40% manji od Zemljinog, ali je za 40% veci od Mesecevog precnika.

Za Merkur se zna jos u praistorijsko doba; poznat od vremena Sumeraca (3 000 godina pre nase ere). Najstariji zapis o posmatranju ove planete pominje poslednji veliki astronom antickog doba Ptolomej (120-180). Radi se o osmatranju od 15. novembra 265. godine pre nove ere.

Faze Merkura prvi je opazio Hevelius u prvoj polovini 17. veka.

Prve proracune o prelazu Merkura preko Sunca dao je Kepler za 7. novembar 1631. Taj proracun je zatim omogucio Gasendiju da prelaz i posmatra.

Prelazi preko Sunca se desavaju samo u maju i novembru. U maju do prelaza dolazi kada je Merkur u blizini afela, a u novembru kada je blizu perihela. Novembarski prelazi su cesci (u odnosu 7:3). Najduzi prelaz traje skoro devet sati (i to je majski prelaz).

Prvi pokusaj mapiranja Merkura nacinio je G. V. Skjapareli na osnovu njegovih posmatranja planete od 1881. do 1889. Skjapareli je zabelezio postojanje vise tamnih oblasti na Merkuru. Skjapareli veruje da je Merkurova rotacija jednaka njegovoj revoluciji.

Prve kanale na Merkuru je opazio P. Lovel 1896. Kao i sa Marsom Lovel je i u pogledu na Merkur podlegao iluziji.

Neobicno krtanje Merkura moguce je objasniti jedino Ajnstajnovom Opstom teorijom relativnosti. Naime, jos su astronomi 19. veka uocili sitne razlike izmedju osmatranih i proracunatih vrednosti u kretanju Merkura i tragali su za objasnjenjem. (Jedno vreme se razmisljalo o postojanju jos jedne planete u blizini Sunca - neki su je zvali Vulkan - koja navodno deformise Merkurovu putanju) Radi se zapravo o keretanje citave Merkurove orbite kako je to prikazano na crtezu desno. Ovakvo kretanje moguce je objasniti jedino snaznim dejstvom gravitacije Sunca a u skladu sa Ajnstajnovom teorijom.


Rotacija putanje Merkura na crtezu je znatno preterana.

Prve sugestije da Merkur nema sinhronu rotaciju dao je 1962. W. E. Howard na osnovu merenja dugotalasnog zracenja sa Merkura. Pokazalo se da je tamna strana Merkura (dakle, suprotna od one okrenute ka Suncu) mnogo toplija nego sto bi trebalo da bude da je Sunce nikada ne osvetljava. Ovaj nalaz je potvrdjen 1965.

Kada je u najboljoj poziciji za osmatranje sa Zemlje Merkur nam uvek pokazuje svoje isto lice (tj. okrenut nam je istom stranom).

[vlado]

Venera

Venera - druga po redu velika planeta (recnik) Suncevog sistema polazeci od Sunca.To je terestricka (recnik) i najsvetlija planeta (posle Sunca i Meseca najsvetliji objekat na nebu). Od svih planeta Venera se najvise primice Zemlji (na 40 miliona kilometara sto je jednoko oko 1000 razdaljina Meseca od Zemlje). Konacno, Venera je unutrasnja (recnik) planeta.
Predanja i verovanja
U nasem narodu Venera se zove Vecernjaca i Zornjaca posto se vidi uvece odnosno u zoru. Zovu je i Danica jer se ponekad vidi i po danu. Narod istice njen lepotu pa kaze za lepu zenu da je lepa kao zvezda Danica.
Veneru pominje i Varon kada kaze da je Eneja, trojanski junak, ploveci ka Italiji, gledao pred sobom danju ovu 'zvezdu'.
A 1797. nakon sto je Napoleon pokorio Italiju, Venera se videla po danu i to u podne. Napoleonove pristalice su ovo protumacile kao nebeski znak za dela koja je pocinio njihov vodja i ovu planetu su nazvali zvezdom osvajaca Italije.
Orbita
Posto Venerina putanja lezi unutar Zemljine orbite oko Sunca za nas je Venera uvek blizu Sunca. Od Sunca se udaljava najvise 47°. Zato Veneru vidimo uvece na zpadu ili ujutro naistoku (ona naime prati Sunce ili mu pak predhodi). Zatim, ovaj polozaj unutrasnje planete omogucaca da vidimo promene mena Venera (sto je prvi opazio Galilej 1610.) kao i kod Meseca. Za posmatranje te pojave dovoljan je i mali teleskop. Vrlo retko se moze pratiti i prolaz Venere ispred Sunca. Zadnji put je to bilo moguse 6. oktobra 1882. a nov prelaz ce biti tek 8. juna 2004. i zatim 6. juna 2012.
Atmsfera
Venera ima gustu atmosferu, ispunjenu bljestavim slojem oblaka. Atmosferu je otkrio cuveni ruski nucnik Lomonosov 1761. prilikom prolaza Venera ispred Sunca. Atmosfera se sastoji uglavnom od ugljendioksida (90%), kiseonika i vodene pare (1,5%), te azota (7%). Atmosferski pritisak je za nas pojam izuzetno visok - preko 90 atmosfera. Toliki pritisak vlada u nasim okeanima na dubini od oko 1000 metara. Temperaturne razlike su minimalne na Veneri sto je rezultat staklene baste koja je opet posledica visokog procenta ugljendioksida u atmosferi. Atmosfera se prostire do visine od 400 km.

Reljef
Gusti oblaci nad Venerom sprecavaju da se teleskopima sa Zemlje uoce detalji Venerinog reljefa. Ipak reljef ovo planete je danas dosta poznat zahvaljujuci svemirskim sondama koje su upucene ka Veneri. Neke od njih su poslale nesto fotografija sa same povrsine planete. Medjutim, mape Venere su stvorene na osnovu radarskih osmatranja ovih sondi.
Povrsina Venere je prilicno mlada - najstariji krateri su nastali pre svega 800 miliona godina (racunajuci na starost Suncevog sistema i vreme nastanka planeta to je tek nedavna proslost). Postojanje atmosfere i visok atmosfersk pritisak uzrok su specificnog isgleda udarnih kratera u poredjenju sa kraterima recimo Meseca. Pre svega mali meteoriti nisu u stanju da dospeju do tla Venere jer potpuno sagore u atmosferi. Zbog toga malih udarnih kratera na Veneri i nema. Veliki meteoriti, koji prezive put kroz atmosferu udaraju o tle, ali istisnut materijal se ne rasprostire daleko od mesta udara (kao npr. kod Meseca), vec se talozi oko nastalog kratera. Postoje forme reljefa koje su ocigledno vulkanskog porekla: tokovi lave, male kupole do 3 km u precniku, te velike vulkanski kupe precnika i po vise stotina kilometara.
Zatim postoje i korone (formacije slicne kraterima) i formacije koje po izgledu podsecaju na paucinu.
Inace 20% Venerine povrsine cine nizije. To su oblasti koje leze ispod prosecnog nivoa planete (s obzirom da na Veneri nema vode od cije povrsine bi se merila visina, odn. dubina, za tu svrhu se koristi prosecan precnik Venere). Oko 70% je na nivou prosecnog precnika, a 10% cine visoravni, dakle delovi tla iznad prosece visine.
Osmatranje
Venera je jedan od rado posmatranih objekata jer se lako pronalazi na nebu, a i malim teleskopom mogu se uociti njene faze.
Sta cemo i koliko videti zavisi od polozaja Venere u odnosu na Sunce i Zemlju.
Kada je Venera u gornjoj konjunkciji (recnik) (polozaj 1 na crtezu) njen ceo disk je osvetljen (puna Venera), ali je s druge strane tada on mali, jer je Venera na najvecoj razdaljini od Zemlje. Uglovna velicina Venere u tom polozaju iznosi jedva 10''.



U polozaju 2 Venera nam je bliza i njena uglovna velicina je veca (15''). Venera se tada nalazi istocno od Sunca, ali je mi mozemo videti uvece na zapadu. Ujutro Sunce izlazi pre nje pa je svojimom svetloscu zasenjuje.
Kada prodje 221 dan od gornje konjunkcije Venera dolazi u polozaj najvece istocne elongacije (recnik)i tada se za posmatraca sa Zemlje nalazi najdalje od Sunca, a ugao Sunce-Zemlja-Venera je 47°. Venera je tada u svojoj prvoj cetvrti.
71 dan kasnije Venera stize u donju konjunkciju (polozaj 5). Uglovna velicina je 64'', ali to je faza mlade Venere kada nam je okrenuta njenanocna strana, te u najboljem slucaju od Venere mozemo videti samo njen tanak srp. Venera je inace najsvetlija u polozajima 4 i 6 tj. 30 dana pre i posle donje konjunkcije.
Ako se nasa planeta nalazi u ravni Venereine putanje u trenutku kada je Venera u donjoj konjunkciji postoji sansa da pratimo prelas Venere ispred Sunca (samo posebnom opremom za osmatranje jer gledanje direktno prema Suncu moze biti fatalno za oci) Medjutim ovaj spektakl se retko dogdadja (vidite podatke gore)
71 dan posle donje konjunkcije Venera ulasi u fazu druge cetvrti. Tu je Venrea vec zapadno od Sunca i na nasem nebu se moze videti u jutarnjim satima, na istoku pre izlaska Sunca.
A nakon sledecih 221 danastize Venera ponovo u gornju konjunkciju. Vreme izmedje dva prolaza kroz gornju konjunkciju (ili bilo koju svoju istu fazu) iznosi 583,92 dana i to je sinodicka revolucija Venere

[vlado]

Zemlja

Razdaljina od Sunca srednja 149,5979 miliona km = 1 a.j.
maksimalna 152 miliona km =1,0167 a.j.
minimalna 147 miliona km = 0,9833 a.j.
Sidericki period 365,256 dana
Period rotacije 23 h 56 m 04 s
Srednja orbitalna brzina 29,79 km`s
Ekscentricitet putanje 0,016719
Precnik 12 756 km
Masa (Sunce = 1/M Zemlje) 328 900
Gustina (voda = 1) 5,517
Masa 5,976 X 1024 kg
1. kosmicka brzina 11,18 km`s
Srednja povrsinska tempetratura 22? C
Spljostenost 0,003
Albedo 0,36