Crne rupe

[eboye]

Nakanio sam se da procitam ceo tekst. Zanimljivo objasnjeno. Mada ako nekog interesuje vise o ovoj temi, preporucujem Hokingovu knjigu "Crne Rupe"

[eboye]

evo nasao sam zanimljivu prezentaciju o crnim rupama. U pitanju je flash animacija
http://www.thinktechnologies.com/por...Blackhole.html

[Galahad]

Da bi smo doshli do srzhi kako nastaje crna rupa, hajde prvo da vidimo kako funkcionishe zvezda:

U "srcu" zvede, nalazi se gusto jezgro sachinjeno od vodonika i helijuma. Izuzetno visoke temperature su ove atome lishile elektrona, tako da je jezgro zvezde u sushtini sachinjeno od mora protona i neutrona...

Sjaj zvezde se dogadja fuzijom. Fuzija se dogadja kada se protoni, ili izotopi vodonika sudare medjusobno. Primera radi:
1. 2 protona se sudaraju. Jedan od njih postaje neutron, oslobadjajutji pritom pozitivni naboj u vidu pozitrona, i neutrino. Posle ovog procesa, ostaje nam izotop vodoinka, deuterijum,
2. Drugi proton se sudara sa deuterijumom, ali ne postaje neutron. Nastaje jezgro Helijuma 3, a energija se oslobadja u vidu protona,
3. Dva Helijum 3 jezgra se sudaraju, stvarajutji stabilno Helijum 4 jezgro, poznato i kao afa chestica (alpha particle). Ovaj proces oslobadja 2 protona.

Proces se naravno ponavlja dok ima "goriva"...

E sad, plavi dzhin, potroshi svoje "gorivo" u roku odd nekoliko miliona godina. To znachi, da jezgro plavog dzhina ostaje bez protona koji bi omogutjavali normalan proces fuzije. U ovom trenutku, akumulirana jezgra Helijuma 4, pod uticajem pritiska i temperature, pochinju da se sjedinjavaju u tezhe elemente. Za zhicota zvezde, najtezhi element koji se mozhe dobiti u jezgru je gvozhdje. Ovaj proces se odvija mnogo brzhe od prethodnog, i ne dodaje znachajnije vreme zhivotu zvezde. Kako se oko usijanog helijumskog jezgra zvezde stvaraju tezhi elementi, spoljashnji slojevi zvezde "natichu", stvarajutji tako superdzhina...

U ovoj fazi, pritisak u jezgru je toliko veliki, da se protoni i elektroni sjedinjavaju, i postaju neutroni. Zvezda tada dozhivljava supernovu, prvo se skupljajutji, a potom eksplodirajutji, pritom oslobadjajutji ogromnu enegriju. Ova eksplozija je ujedno i jedini momenat kada nastaju tezhi elementi od gvozhdja, kao shto je zlato ili uranijum, i koji bivaju "oduvani' od zvezde, i kasnije bivaju upotrebljeni kao elementi za nastajanje novih zveda, planeta, itd...

Rezultat eksplozije medjutim, varira. Ukoliko je eksplozija bila "uspeshna" u odbacivanju materije od zvezde, i velika kolichina materije odleti, sve shto ostaje je neutronska zvezda, odnosno, rotirajutja lopta neutrona, koja je ostala od fuzije protona i elektrona. Ukoliko pak zvezda ostane gusta, kolaps (skupljanje) se nastavlja, i od plavog dzhina nastaje ili pulsar, ili crna rupa...

Crna rupa je materija toliko snazhno zbijena, da njena gravitacija postaje neodoljiva, chak i za radijaciju. Svetlost takodje ne mozhe da "pobegne" gravitaciji crne rupe, i upravo odatle i naziv - crna rupa. Crna rupa ne mozhe biti osmotrena direktno, shto i ne iznenadjuje, ali se njeni efekti po okolnu materiju mogu uochiti...

Neka teorija je da je crna rupa samo poslednji stadijum zaista motjne i masivne supernove. Jezgro postaje toliko gusto, da se kolaps nastavlja, a jezgro time postaje sve gushtje i gushtje. Kao rezultat, gravitacija jezgra privlachi okolnu materiju, i ciklus kolapsa se nastavlja...

Crne rupe se povezuju i sa postjanjem kvazara (Quasar), ili kvazi zvedanih radio izvora. Ovo su verovatno najintenzivniji izvori energije, blistavi poput chitavih galaksija, a ipak, ne vetji od zvezdanih sistema. Iako udaljeni milijardama svetlosnih godina, kvazari emituju radio signale koji se jako lako detektuju. Nauchnici shpekulishu da je kvazar u stvari umirutja svetlost zvezde, koja je imala tu nesretju da naidje na crnu rupu. Kako materija biva uvuchena u taj vrtlog, kovitlajutji gas i prashina se zagrevaju, i postaju sve svetliji i svetliji. I bash pre nego shto bivaju usisani iza Schwarzchild-ovog radijusa, ili tachke bez povratka, materija odaje ogromne kolichine X-zraka, gama i UV radijacije. Veruje se da je kvazar upravo ovaj poslednji momenat...

Naravno, ne mogu sve zvezde postati crne rupe. Samo one masivnije imaju potencijal da postanu ovo svemirsko telo...

Sve zvezde inache pochinju kao smedje protozvezde, pa bi put razvitka zvezde bio otprilike ovakav:

1. Smedja protozvezda -> Crveni patuljak -> Beli patuljak -> Crni patuljak, odn. hladna lopta
2. Smedja protozvezda -> Zhuti patuljak -> Crveni dzhin -> Beli patuljak -> Crni patuljak
3. Smedja protozvezda -> Plavi dzhin -> Crveni superdzhin -> Neutronska zvezda, pulsar ili crna rupa

Nashe sunce je zhuti patuljak, tako da mi ne moramo da se sekiramo da tjemo imati crnu rupu u komshiluku Ali ipak treba da se brinemo, jer tje supernova da se desi, i da nas pojede... Za nekoliko miliona godina...

A znate da ima i nekoliko vrsta crnih rupa?

Izvor: svuda po netu, najvishe Wikipedia

[HLEBmaster]

Ja bih preporuchio i knjigu Karla Segana "Kosmos" Genijalna knjiga, a priblizzena nama koji se tek pomalo razumemo u astronomiju. Pored detaljnih i slikovitih opisa crnih rupa, knjiga obradjuje istorijat nauke uopshte naravno najvishe vezano za astronomiju i sve shto ide uz to.

Osobito mi se svidja paralelan osvrt na istoriju ljudske gluposti, zapravo pojava koje su nas oduvek kochile.