Potraga za vanzemaljskim zivotom (Search for Extra Terrestrial Inteligence)

[vlado]

SETI

Vekovima se ljudi bave pitanjima o mogućnosti postojanja vanzemaljskih oblika života.

Mnogi naučnici su pokušavali svim sredstvima da dođu do odgovora na pitanje “Da li smo sami?”, ali godinama je odgovor na to pitanje ostao daleko od nas. Postoji veliki broj teorija, hipoteza i pretpostavki na pitanja o vanzemaljskom životu (intelignetnom vanzemaljskom životu), ali nijedna od njih se nije obistinila i učinila njenog stvaraoca slavnim. Kao prvo, treba razlikovati inteligentni život od života koje vodi neko biće nespobno da razmišlja i logički zaključuje. Čoveku će biti drago da pronađe život na nivou bakterija ili neke mikroorganizme, ali će pravi trenutak sreće biti onaj kada budemo saznali da nismo sami.
Srednji vek je velika tranzicija nauke i verovanja. To je period pojavljivanja “odmetnika-naučnika” koji uprkos Inkviziciji i njenim verovanjima, daju naučna objašnjenja na realan svet. Iako su takvi ljudi prozivani jereticima i spaljivani na lomačama, njihova dela su ostala upamćena i temelj su moderne nauke.
Početkom 20. veka na astronomskoj sceni se pojavljuju mnogobrojni velikani koji znatno pomeraju nauku unapred. Poznata je jedna radio-emisija iz 1938. godine koja je izazvala pravi incident i haos u Americi. U pitanju je bila radio drama Orsona Velsa koji je autor vodio “ direktan prenos napada vanzemaljaca” na Nju Džersi. Od tada se pojavljuje svakodnevno veliki broj izveštaja o viđenjima NLO-a (Neindetifikovani Leteći Objekti), a najviše takvih izveštaja dolazi baš iz Amerike. Naravno, letećih tanjira nema, niti je dokazano da ima, a uostalom što bi se vanzemaljci krili od čoveka pošto su prešli ko zna koliko svetlosnih godina. Sigurno nisu došli da se kriju od nas…
Bitno je to da čovečanstvo nikada neće napustiti nada u realni fizički kontakt s drugim civilizacijama, s kojima će izvršiti korisnu razmenu misli i informacija i time ubrzati i unaprediti sopstveni razvoj. Kako su ljudi po svojoj prirodi različiti, i mišljenja su različita na pitanja o postojanju inteligentnog vanzemaljskog života. Neki veruju da takav život, neosporno postoji, dok neki kažu da smo sami u svemiru i da smo zato posebni, a treći kažu da života ima ali u obliku nižih organizama koji nemaju predstavu o postojanju, time ni svest. Sve to daje jednu veliku zabunu i težinu pitanja o svemiru kao jednom ogromnom prostoru koji nema ni kraja ni početka. Zašto bi svemir, sada ovoliki koliki je, imao u sebi samo nas Zemljane, a ne još veliki broj civilizacija koje bi ga činile jednim izvorom života. Čak, iako recimo da postoje takve civilizacije, gde bi one mogle biti i kako bi izgledala ta bića sa udaljenih planeta, čime bi se ona bavila u slobodno vreme, kakva je njihova prirodna sredina u kojoj žive, da li su istog karaktera kao i ljudska vrsta koja polako propada sve više se razvijajući…? Ili su to samo neki besni vanzemaljci sa glavama kao u đavola i telom kao najveća hobotnica koji samo čekaju da pojedu neko drugo biće? Misterija može biti otkrivena svakog trenutka, a može biti zakopana u dalekom svemiru zauvek, za sva vremena koja nam predstoje i pošto se vreme ugasi.
Pošto je čovek, uglavnom, koncentrisan na zbivanja na Zemlji, kakav bi svet postao kada bi saznali da nismo sami? To bi nesumnjivo bilo najveće otkriće čoveka u njegovoj istoriji. To ne bi bilo značajano samo za čoveka, već bi bilo značajno i za sva ostala živa bića, i za sam svemir kao objekat života. Svemir je živ zar ne? Uostalom, sve što je živo na Zemlji se nalazi u svemiru, i time je neosporno da je svemir živ. To je ipak tema za neku dužu filozofsku polemiku tako da to ostavljamo za neki drugi put.
Tvrditi da smo sami u svemiru bi bila tvrdnja protiv zdravog razuma jer time osporavamo tačnost logičkog zaključivanja da u ovolikom prostoru ne postoji nijedan drugi oblik inteligentnog života sem nas ljudi. Veliki broj naučnika tvrdi da nismo sami u svemiru. Poznati sovjetski astronom Ambaracumjan tvrdi da među milijardama zvezda koje se nalaze u Galaksiji, ima mnogo planeta pa i takvih na kojima su pogodni uslovi za razvoj inteligentnog života. Američki naučnici Karl Sagan i Troicki tvrde da u svemiru postoji između pedeset hiljada i jednog miliona civilizacija bliskih našoj ili su neke pak razvijenije i moćnije od naše.
Ove pretpostavke brani zdrav razum jer mi u svemiru zauzimamo jedno neznatno mesto, pa zašto bi onda bili sami u tolikom prostoru?
Odgovor na sva ova pitanja još nije pronađen ali da bi ga pronašli, stvorena je jedna institucija zvana SETI.



SETI (Search for Extraterrestrial Intelligence) ili “Potraga za vanzemaljskim inteligencijama”, je osnovan 8. aprila 1960. godine od strane Frenka Drejka pod imenom “Projekat Ozma”. Frenk Drejk je pionir i astronom koji je prvi uključio dugme za rad “Projekta Ozme”. Njegova motivacija je bila ta da napravi nekoliko radio-teleskopa koji su dovoljno ostetljivi da uspostave kontakt sa nekim drugim civilizacijama. Prvobitna ideja potiče iz 1959. godine kada je Drejk zamislio da je moguće uspostaviti kontakt.



Frenk Drejk
Drejk je imao sreće jer je Međunarodna radio-astronomska unija bila voljna da da novac za njegov projekat.Taj prvi projekat je u potpunosti propao jer nisu pronađeni tragovi vanzemaljskih signala. Iako je bio neuspešan, projekat je pokrenuo niz drugih projekata koji se i dan danas bore za svoj opstanak u polju radio-astronomije.
Po svetski poznatom italijasnkom naučniku Enriku Fermiju (1901-1954), naša Galaksija bi trebala da vrvi od vanzemaljskih civilizacija, ali opet, od njih nema ni traga. Da li je moguće da smo sami u svemiru i da li je stvarno zdrav razum o postojanju vanzemaljskih inteligencija pobeđen od strane nezdravog razuma? Fermi je napominjao da ako stvarno imamo “komšije” u Galaksiji, vrlo je moguće da su se oni nastanili po drugim zvezdanim sistemima. On iznosi da svaka civilizacija koja ima malo napredniju tehnologiju nego što je naša, može da je upotrebi za kolonizaciju celokupne Galaksije. U roku od oko deset miliona godina, svaka zvezda u Galaksiji koja ima povoljne uslove za život bi trebala da bude nastanjena vanzemaljcima. To je stvarno dug proces i veoma zahtevan rad, ali uporediti deset miliona sa deset milijardi (starost Galaksije se procenjuje na oko deset milijardi godina) godina su ništa. Zato bi kolonizacija Mlečnog puta bila jedna razonoda. Fermi nije pokušavao ništa da dokaže jer je i sam uvideo da od vanzemaljaca nema ni traga. Celokupno pitanje o kolonizaciji Galaksije vanzemaljskim vrstama je poznato kao “Fermijev paradoks”. Iako još nije pronađen odgovor, pitanje je izgrađeno na realističnim osnovama i ima jake argumente. Nije važno da li će se rakete kretati brznom između 1% i 10, 20 30..% brzine svetlosti, jer kako god da okrenemo, put do neke zvezde u Galaksiji će biti kraći od starosti Galaksije. Cela priča ima negativan uticaj na ljude unutar i izvan SETI-ja jer da su vanzemaljci svugde, zašto nemamo nikakav dokaz za njihovo postojanje. Zato neki kažu da ih ne možemo videti jer ih uopšte i nema.
Tako tvrdi i jedan filozof sa Harvardskog Univerziteta, profesor Edvar Rexis Jr. Rexis je u poptunosti protiv SETI projekta jer misli da je to uzaludno bacanje novca i vremena na nešto što nikome nije bitno sem nekolicini naučnika.
On navodi da mnoga otkrića nisu značajno uticala na dalji razvoj ljudske vrste kao npr. da nikoga nije bilo briga što na Marsu nije pronađena voda ili što neki meteorit sadrži bakterije sa Marsa. Rexis kaže da ako naletimo na ikakav signal od vanzemaljaca, to mogu biti osnovni brojevi ili periodni sistem elemenata. ”Velika stvar!”, kaže on. Uspeo je da za kratko vreme iznese veliki broj jakih argumenata protiv SETI-ja i 1993. godine, SETI je prestala da finansira američka vlada. Sve to je uslovilo jedan vremenski period u kome je SETI veoma oslabio jer nije imao prihoda za svoje radove i istraživanja.

[vlado]

SETI institut je nastao zvanično 20. novembra 1984.godine. Cilj istraživanja koja ova institucija vodi je poboljšanje rada u naučnim istraživanjima, širenje obrazovanja i naravno, potraga za vanzemaljskim inteligencijama. Za dvadeset godina rada, SETI institut je potrošio oko 137$ miliona. Na čelu SETI-ja je dr. Frenk Drejk, a njegovi pomoćnici su visoko kvalifikovani ljudi iz NASA-e i ostalih velikih istraživačkih organizacija. Istorija SETI-ja je počela sa Frenk Drejkom u proleće 1960. godine kada je prvi put obavljeno mikrotalasno istraživanje svemira na talasnoj dužini od 21 santimetra (talasna dužina koju zrači vodonikov atom ili frekvencija od 1490MHz). Početkom sedamdesetih, NASA je uvela novi program u SETI, poznat pod imenom “Kiklop” koji je vodio Bernard Oliver. Pošto je prvobitno SETI preuzet od strane Rusa već 1960. godine, Amerikance ponovo počinje da interesuje SETI sedamdesetih godina. Kasnih 70-ih godina, SETI nalazi bazu u NASA-i i JPL-u (Jet Propulsion Laboratory). Plan je bio da se vrše proučavanja na hiljdu zvezda koje su istog tipa kao i Sunce. Sve je išlo kao podmazano dok NASA 1993. godine nije prekinula sa finansiranjem SETI projekta. Ubrzo, SETI postaje samofinasirajuća oranizacija kojoj pomažu donacijama veliki broj ljudi iz celog sveta. ( SETI@Home, o kome je postovani 'lebac pisao )

Projekat “Feniks” je započeo sa radom u februaru 1995. godine koristeći veliki Parkesov radio-teleskop od 210 stopa, u Australiji. To je najveći radio-teleskop na južnoj hemisferi. Pošto se projekat Feniks zasitio sa južnim nebom, počelo je da se širi interesovanje za severno nebo. To je zahtevalo korišćenje radio-teleskopa od 140 stopa u Grin Benku koje je započelo u novembru 1996. godine. “Feniks” ne pretražuje celo nebo. Ovaj projekat radije traži signale koji potiču sa obližnjih zvezda sličnih Suncu. Takvih zvezda ima stotinak na udaljenosti do 200 svetlosnih godina. Istraživanja se obavljaju na frekvencijama između 1000 do 3000MHz.

Do sredine 1999. godine, projekat Feniks je istražio više od polovine zvezda sa njihove liste i do dan danas rezultata o postojanju vanzemaljaca nije bilo.
Da bi se poboljšao rad SETI projekta, napravljen je najveći radio-teleskop na svetu prečnika 305 metara, koji se nalazi u Portoriku, u mestu Aresibo. Ovaj radio-teleskop je posebne vrste jer je konstruisan u grotlu ugašenog vulkana što mu onemogućava normalnu okretnost kao kod klasičnih radio-teleskopa. Pomeranjem žiže može se promeniti položaj gledanja antene za nekoliko stepeni, što je njen glavni nedostatak. Sa ovog radio-teleskopa je pre nekog vremena poslata inteligentna poruka u pravcu M45 .

Arecibo, najveci radio telskop na svetu

[vlado]

Koliko je verovatno da ima i drugih civilizacija ?

Mnogi naucnici veruju da u povoljnim uslovima sa dovoljno dugo vremena, razvoj života je moguć, ako ne i neizbežan. Znamo da organske molekule, sastojci bazirani na ugljeniku, koji sačinjavaju sastavni materijal života kakvim ga znamo, su obilno raspoređeni duž cele galaksije. U međuzvezdanom gasu, te nedavno palim meteorima, astronomi su pronašli kompleksne organske molekule, uključujući etilni alkohol (onaj za piće) i formaldehid. No, rasprostranjenost ovih organskih molekula naravno ne znači garanciju da je život svakidašnja stvar.

Poznato je da je život evoluirao na Zemlji kao proizvod vulkanskih gasova, organskih hemikalija koje su došle se meteorima i kometama i naravno hemijskim reakcijama koje su se odvijale. Iz naših robotskih letelica znamo da ostale planete i sateliti u Sunčevom Sistemu nisu pogodna staništa za kompleksne životne oblike. Očito je da moraju postojati određeni uslovi, kao što je količina topline od matične zvezde da bi život mogao započeti. Poznato je (otkriveno) postojanje planeta i oko drugih zvezda. Tako da postoji mogućnost da na nekima od njih postoje uvjeti za život. No ako ne krenemo u potragu, to nećemo nikada saznati

[vlado]

Koji je najbolji način da se stupi u kontakt sa drugom civilizacijom ?

Zapravo postoje samo dva načina da se uspostavi komunikacija - ili da ih posetimo ili da razmjenjujemo poruke. Posetiti ih, trenutno nije baš realna opcija. Udaljenosti među zvezdama su tako velike da je vreme potrebno za putovanje do zvezda sa realnom tehnologijom nepodnošljivo veliko i tražilo bi čitave generacije posade. A energetske potrebe za takav put su zastrašujuće velike. Bernard Oliver, šef NASA-inog SETI programa je proračunao troškove energije za put u jednom smjeru do zvezde udaljene 10 svjetlosnih godina (blisko susedstvo) uz pretpostavku da put traje 20 godina i da imamo savršen brod koji ne troši energiju. Njegov rezultat je da bi brod zahtevao količinu energije koja je ekvivalentna količini ukupne proizvedene energije na Zemlji u 500.000 godina.


Bernard Oliver
Međutim, sa druge strane, potpuno je moguće ostvariti komunikaciju sa drugim civilizacijama koristeći talase koji prirodno putuju kroz svemir brzinom svetlosti. Od mnogih različitih načina da pokušamo komunicirati, radio - talasi pogotovo oni po imenu mikrotalasii - su najefikasniji u prenošenju poruka. Oni mogu putovati kroz atmosferu naše planete i mnogo je manja mogućnost da će biti apsorbirani od prašine koja je raspoređena među zvezdama; iz toga sledi da mogu putovati dalje od ostalih talasnih duzina. Takođe postoji jako malo pozadinskog uplitanja za radio talase, što od ljudskih, što od galaktičkih izvora.

Jedan deo elektromagnetskog spektra je neobično privukao mnogo paznje: opseg od relativno čistih (od šumova) frekvencija (tj. kanala) gde vodonik (H) i molekula vodonikovog monoksida (OH) daju ili apsorbuju specifično zračenje. Kako su to sastojci vode, ovo područje radio spektra je poznato i kao "vodena pukotina (rupa)". Naucnici spekulisu da bi inteligentne vrste kojima je voda važna - kao što je to nama - mogli to pokazati kao svojevrsni "simbol" i koristiti upravo to tiho područje radio spektra kako bi poslali svoju poruku i "susreli" druge životne vrste. Valja imati na umu da komunikacija sa drugom civilizacijom ne mora započeti sa dvosmernom komunikacijom. Zavisno od toga koliko je daleko druga civilizacija, trebalo bi desetine, stotine ili čak hiljade godina da radio talasi naprave put od pitanja do odgovora. No ako ima komunikativnih civilizacija, možda oni već šalju poruke za saopstvene potrebe ili da informisu druge o svom postojanju. Upravo to su poruke kakve SETI program mora pronaći.

[vlado]

Zašto je traženje takvih poruka tako teško ?

Astronomi porede potragu za inteligentnim radio signalima iz svemira kao traženje igle u plastu sena. Problem je u tome što moramo znati mnogo toga o poruci pre nego što je možemo pronaći. Među ostalim, to su:

1.Sa koje od 200 milijardi zvezda u našoj galaksiji dolazi taj signal. Doduše, nemaju sve te zvezde istu verovatnost za postojanje planete poput Zemlje.

2.Koji kanal ili kanale (frekvencije) oni koriste za odašiljanje signala? Na Zemlji, kada želite primiti neku poruku sa vaše omiljene radio stanice, vi namestite vaš radio prijemnik na tačno određen kanal (frekvenciju). Za vanzemaljske poruke mi nemamo pojma na kojem su kanalu i koliko su "široke" njihove poruke (koliko frekvencija pokrivaju). Drugim riječima, dali imaju "uzak" ili "širok" raspon ?

3.Koliko je slab njihov signal ? Svi znamo da je za prijam radio poruka na Zemlji, najvažnija snaga. Kada putujete autom, slabe radio stanice se brže utišaju od onih jačih. Na takav način mi možemo potpuno propustiti vanzemaljske poruke, čak i ako nam je antena tačno uperena u sam izvor, ali naša oprema za slušanje nije dovoljno osetljiva da to primi.

4.Kojom metodom su kodirali radio talase. Bilo bi jako dobro kada bi svemirci isto tako znali Morzeovu azbuku, međutim to je ipak samo šala. Zato moramo znati da poruka može biti kodirana na čitav niz načina, pa se treba pripremiti i u tom smislu.

5.U prošlim potragama, astronomi su morali pogađati takve stvari vezane uz karakteristike poruka, a to se može uporediti da zavlačenjem ruke u plast sena u nadi da ćemo pronaći iglu. Važnost potrage koju radi NASA je da se traže mnogo veće mogućnosti po tom pitanju nego što su bile u dosadašnjim potragama.

[vlado]

Dali mi šaljemo poruke ili samo slušamo ?

Od ranih dana 20-tog veka, mi odašiljemo signale u svemir - radio, radar i televizija - te tako stvaramo mehur radio energije koja se širi od Zemlje brzinom svetlosti. Pocetkom 21-vog veka taj mehur je velik gotovo sto svetlosnih godina , tako da bilo koja tehnološki razvijena civilizacija unutar te "radio kugle" može biti svesna naše prisutnosti.

Jedna od šala vezana uz SETI program je i ta da nas svemirci nisu posetili jer su slušali naše radio i televizijske poruke te iz toga zakljucili da nema inteligentnog života na Zemlji. Medutim, iako je kao posledica naše tehnologije odašiljanja naše susedstvo svetlije u radio talasima nego što bi trebalo biti prirodno, jako je teško da se bilo koji sadržaj programa može dekodirati na udaljenosti od puno svetlosnih godina.

Nekoliko (uglavnom simbolicnih) poruka je poslano u svemir. Godine 1974-te, Frank Drake i njegove kolege iskoristili su divovski radio teleskop u Arecibou (Puerto Rico) kako bi odaslali kodiranu poruku u smeru loptastog skupa zvezda (skup od miliona zvezda) po imenu M13. No, zbog velike udaljenosti tog skupa, treba pricekati još 25.000 godina da poruka stigne do tamo. Poruka je kodirana u binarnom obliku jedinica i nula. Sadrži 1679 bitova informacije (dakle 1679 jedinica i nula). 1679 je produkt od dva broja 23 i 73, što bi trebalo dati sugestiju svemircima da razbiju poruku na neke kombinacije tih brojeva. Ako se poruka posloži u 73 kolone po 23 bita za svaku, a jedinice i nule se zamene sa belim i crnim cetverokutima, pojavljuje se interesantan oblik.


Kodirana poruka poslata sa Areciboa 1974. god.
U taj oblik, kodirani su: binarne oznake brojeva 1-10, atomski brojevi od pet elemenata osnovnih za život na Zemlji, hemijska formula DNA molekule, brojevi prosecne visine coveka i broj Zemaljske populacije, slika ljudske forme (oblik), Suncev Sistem (sa oznacenom Zemljom da se pokaže planeta sa koje je signal došao), i radio teleskop sa kojega je to emitovano te njegov promer. Iako ce proci desetine hiljada godina da poruka stigne naciljani skup zvezda, njeno odašiljanje nam je pokazalo kakvu bi informaciju meduzvezdana poruka mogla sadržavati.


skup miliona zvezda, M13

[vlado]

Pioneer 10 ploča

Ova ploča je konstruisana kako bi pokazala naucno obrazovanim stanovnicima nekog drugog zvezdanog sistema - koji bi je mogli presresti nakon par miliona godina - kada je Pioneer 10 lansiran, od kuda i od koje vrste bića. Konstrukcija je urezana u zlatom pokrivenu aluminijsku ploču veličine 152x229 milimetara, pričvršćenu na potporanj antene. Radijacijske linije na levoj strani pokazuju pozicije 14 pulsara, čvrstih i jako gustih brzo-rotirajućih zvezda. Kako se pulsar okrene oko svoje ose nekoliko puta u sekundi, snažan puls energije projuri pored Zemlje, poput svemirskog svetionika. Period pulsova (vreme između dva pulsa) se smanjuje tokom vremena, kako pulsar stari. Pulsari na ploči su organizovani tako da pokazuju poziciju Sunca, matične zvezde sa koje je lansirana ta letelica, u odnosu na poziciju tih pulsara. Simboli "1-" na krajevima linija su binarni brojevi koje predstavljaju dolazna vremena pulsova od svakog pulsara u vreme kada je lansiran Pioneer, u odnosu na frekvenciju vodonikovog atoma koji se nalazi gore levo.
Vodonikov atom je korišten kao "univerzalni sat". Promena između perioda pulsova koji se spominju na ploči u uporedbi sa periodima tih pulsara kada ta ploča bude pronađena, ona će svemircima omogućiti da ustanove koliko je vremena prošlo od kada je Pioneer letelica lansirana. Vodonikov atom je takođe i osnovna mera veličine za uporedbe veličine ljudi i ruba letelice, prikazano desno. Vodonikova talasna duzina - oko 20 cm - pomnožena sa binarnim brojem koji predstavlja "8" pokazanom odmah do ženske figure, daje visinu od 160 cm. Figura predstavlja vrstu stvorenja koje je stvorilo letelicu Pioneer. Ruka muškarca je podignuta kao znak dobre volje. Na dnu se nalaze planete, prostirući se prema van od Sunca, sa putanjom letelice koja odlazi sa Zemlje, prolazi Mars i okreće pored Jupitera pre nego što napušta Sunčev Sistem i ulazi u međuzvezdani svemir.



Plocica sa Pionira 10 ( konstruisali: Carl Sagan i njegova supruga Rachel Sagan )

[vlado]

Radio telescopi

Ni SETI projecat, kao ni ova tema, ne bi postojali bez radio telescopa. Radio telescopi su usko usmereni prijemnici koji mugu da registruju slaba elektromagnetna zracenja sa ogromnih udaljenosti.Rade na najvisim frekvencijama, jer kratki talasi, velikih ucestanosti nose najvise energije. Antene mogu da se postavljaju pojedinacno ili u bateriji, kada se nekoliko parabolicnih antena sinhronizuje u jedan adio-telescop.

SETI, tj. SETI@Home, za svoja istrazivanja koristi najveci radio teleskop na svetu, Arecibo u Portoriku.


Arecibo

Vredan pomena je i skup radio teleskopa u Novom Meksiku