Odobravate li eutanaziju?

[PropelerZviz]

piafraus kaže: Hitler je pokušavajući da stvori "savršeno društvo" ubijao psihički obolele ljude i naravno veliki broj njegovih političkih protivnika je naprasno dobilo dijagnozu nekog psihičkog poremećeja - toliko o tome...

To je istina, "Healing By Killing", ali nebih rekao da ne treba dopustiti ljubav, jer ima izopacenih lubavi.

Ne znam kako definisete zivot, ali ako ga pojednostavite na disanje i treptanje, zasto trazite vise? A ako je nekom ostalo samo disanje i um, onda taj valjda ima prava da definise zivot prema sebi. I ako to nije za njega zivot, da trazi da ga okonca. A ako nema ni um, onda zaista nemam reci. To nije zivot.

[Mish]

Našla sam prigodan članak, pa rek'o da ga podelim sa vama:
EUTANAZIJA JOŠ UVEK DALEKO OD NAŠEG ZAKONODAVSTVA
Ovih dana u sredstvima javnog informisanja objavljena je vest da se sve više bolesnika u terminalnoj fazi bolesti odlučuje da svoje “lečenje” završe u Švajcarskoj, jer je u toj državi eutanazija dozvoljena. Nije poznato da li se na ovaj korak odlučio i neki naš bolesnik, ali se pitanje eutanazije s vremena na vreme postavlja i u našem društvu.
Eutanazija, ili ubistvo iz milosrđa, jedan je od problema o kojima se u medicinskim krugovima govori s najviše suprotstavljenih mišljenja i stavova. S jedne strane, za lekare bi život čoveka trebalo da bude svetinja i prema bolesniku bi trebalo da gaji isključivo nadu i saosećanje, što isključuje eutanaziju. S druge, Povelja o ljudskim pravima sadrži i pravo čoveka na dostojanstvenu smrt, čime se otvara mogućnost da o tome odlučuje sam.
– U našem Krivičnom zakoniku ne postoji poseban član koji se odnosi na eutanaziju, ali naši pravnici tumače zakon tako da lekar ne može u tome da učestvuje, odnosno da je uloga lekara jedino da pomaže pacijentu u produžavanju života – kaže profesor medicinskog prava u penziji Jakov Radišić. – Kada bi ljudi uopšte imali pravo na samoubistvo, tek onda bi postojala osnova da za tako nešto traže tuđu pomoć. Ali, na to ljudi, u suštini, nemaju pravo.
Iako naši zakoni ne odobravaju postupak eutanazije, zvanično nije poznato da li se u nekoj od naših medicinskih ustanova u pojedinačnim slučajevima radilo o “ubistvu iz milosrđa”. U medijima se s vremena na vreme navode slučajevi eutanazije, pominju se i “uspavljujući kokteli” kojima se rešavaju muka oni bolesnici kojima današnja medicinska nauka ne može pomoći, ali zvaničnih podataka niti tužbi članova porodice za ovakav postupak nema.
– Pod eutanzijom se podrazumeva laka i dobra smrt, i ona se nalazi negde između prirodne smrti i samoubistva i ubistva, ali je taj prostor dosta širok – kaže dr Jadranka Lalić, koja se, inače, bavi medicinskom etikom. – Eutanazija se tumači kao postupak lekara kojim se pacijentu ublažava umiranje, ali nikako ne sme da ga ubrza. Često se u javnosti nagađa o tome da li je pacijent zaista preminuo ili ne.
Danas se tačno zna kada nastupa moždana smrt, a trenutak kada se određuje da je ona nastupila važan je iz dva praktična razloga. Pacijenta od tog trenutka nema smisla više održavati na aparatima i moguće je, ukoliko postoji njegov pristanak ili saglasnost rodbine, da se planira uzimanje organa za transplantacije.
Šta o eutanaziji misle bolesnici koji se leče od teških bolesti? Anketa koja je među njima sprovedena pre tri godine govori o tome da se većina pacijenata koji se leče – do poslednjeg trenutka nada da će se ipak naći neki lek za njihovu bolest. Samo oko 20 odsto bolesnika, koji svakodnevno trpe veliki bol, izjasnilo se da bi bili spremni da potpišu pristanak na eutanaziju.
Na 44. skupštini Svetskog medicinskog udruženja, održanoj 1992. godine u Španiji, usvojena je odluka da je “samoubistvo” uz pomoć lekara, kao i eutanazija, neetičko i da ga medicinska profesija mora osuditi. Ali, takođe je usvojen i stav da je pravo na odbijanje medicinske pomoći osnovno pravo svakog pacijenta i da tada lekar ne postupa neetički, čak i u slučaju kada poštovanje takve želje dovodi do smrti pacijenta.
Pa ipak, eutanazija je u nekim zemljama drugačije rešena. Holandija je prva zemlja u svetu u kojoj je legalizovano ubistvo iz milosrđa. U prve dve godine od donošenja ove odluke broj eutanazija je bio oko 2.300, a u sledećih pet bilo ih je 3.600, što je opovrglo neka mišljenje da će ova odluka dovesti do sve većeg broja eutanaziranih bolesnika. Lista argumenata koji govore u prilog eutanaziji u ovoj zemlji sve je veća.
U Švedskoj pomoć u samoubistvu nije kažnjiv prestup. U Danskoj, pacijentima koji boluju od neizlečivih bolesti dozvoljeno je da odluče kada će prekinuti terapiju koja im produžava život. Želja neizlečivih bolesnika da im se dozvoli “terapeutska apstinencija” poštuje se i u Nemačkoj, Britaniji, Kini, Južnoj Americi...
(Dnevnik)

Čini mi se da je naša zemlja još jako, jako daleko od dozvoljene eutanazije.
Iz ovoga sam shvatila da je 20% anketiranih neizlečivih bolesnika osuđeno od strane društva da čekaju smrt uz konstantno trpljenje bolova, iako bi bili radi da potpišu zahtev za eutanaziju. Ne čini mi se to humano.
I ma koliko pokušavala da shvatim poentu, ova rečenica mi nikako ne ide u glavu:Kada bi ljudi uopšte imali pravo na samoubistvo, tek onda bi postojala osnova da za tako nešto traže tuđu pomoć. Ali, na to ljudi, u suštini, nemaju pravo.

[makilli]

Definitivno,ZA.Diskutabilno je koliko je to humano,a opet...

[morrib]

Ne, kao kod vecine koji su protiv, i ja nisam za odobrenje eutanazije, jer verujem u Boga, i ne postoji instrument stopostotnog obezbedjenja sigurne procene opravdanosti tog cina, jer je zivot i smrt bozja volja.

[Sirijus]

Da, mada sam se dvoumio. Naravno, svako ima pravo na svoj život, da ga živi na način za koji smatra da je najbolji za njega. Što se tiče eutanazije, neke verske grupe uopšte zabranjuju takav čin. Jednostavno, bez obzira na patnje koje neko lice trpi i kada je svakom jasno da nema pomoći i da je "najbolje rešenje" eutanazija, pojave se vođe te neimenovane verske grupe, kojoj bolesnik pripada i prosto ne dozvoli da se jadnom i napaćenom čoveku olakšaju patnje. Mislim da je to jako sebično. Ako je bolesnik pri zdravom razumu i ako on da saglasnost za taj čin, treba to ispuniti itd. Ne treba polemisati da li je to u skladu sa etikom. Ljudski život jeste nešto najdragocenije ali ako on postane nepodnošljiv i ako nema baš nikakve nade u ozdravljenje, ostaje samo jedna mogućnost.

[Lillith]

Naravno da sam za eutanaziju kad je smrt sasvim izvesna,samo pitanje dana a bolesnik na morfijumu cije djelovanje vise i ne oseca,raspada se isl...
Ljudi ubiju konja da se na muci ili neku drugu zivotinju a coveka jel treba prepustiti paklenoj patnji Bolesno u najmanju ruku...
Ja to vidim kao cin milosrdja...

[Cezar]

Одобравам...

[la femme]

Da, ali... Bas sam se dvoumila. Pomislila sam da li bih ja bila u stanju da nekom budem sudija kad bi to zatrazio od mene. Iskreno, mislim da ne bih imala snage! Ne verujem da bih mogla da se nosim sa tim ostatak zivota... A, onda sam se stavila na mesto jako bolesnog coveka... Stvarno je ovo tesko pitanje.

[JasnaBGD]

Glasala sam u anketi za.
Sva obrazloženja koja bih iznela, već su izrečena.
Iako postoji opasnost od zloupotrebe, zaista je nehumano gledati nečije muke na sopstvenom zalasku. Zato smatram da eutanazija ima opravdanja - uz veliki oprez.

[Aca1983]

Da, ali samo u slucaju da je covek neizlecivo bolestan, a pri tome ima nesnosne bolove koje ne moze suzbiti nicim, a u drugim uslovima ne odobravam.