|
Odgovor: Otrgnuto od zaborava! -
04.04.2007, 12:15
Mila moja, vratio sam se danas, umorn malo. Ne volim bas ove voznje autobusom, ali pogled na obalu, skrivene uvale, plavetnilo, borove, masline otezalih grana, to volim, pa tako kao i u zivotu uz volim ide nekako prirodno i ne volim.. Mozda to i nije prirodno, mozda je samo vec navika, ko bi znao. Ne procenjujem vise, ne mislim o tome. Jos jedan radni vikend je iza mene, predavanja u subotu, vezbe u nedjelju. Volim ove mlade ljude koji stalno zele saznati vise, upijaju sa zahvalnoscu svaku rec, savete...
I tvoje poruke sam voleo juce. Prolazim kroz losu fazu poslednjih meseci, stalno se preispitujem, razmisljam kako je sve moglo i trebalo drugacije da bude, mozda je i moglo, na kraju cu nadam se saznati zasto nije bilo tako.
Docekalo me tvoje pismo, toplina neka zaboravljena preplavila me. Tvoj nacin, tvoj dan. Trenuci prozivljeni, zapisani, podelila si ih tako prirodno sa mnom!
Volim se vratiti kuci, navikama, a ovaj put i novom. Neznost u tvojim pismima, osecaj da smo se uistinu ponovo pronasli. Mala cuda bliskosti slazes za me, tako meko draga moja.
M.
|