[A6quattro]

Buntovnici ne predstavljaju nikoga. Samo sebe same. Samo svoje zivote, samo svoja gola tela. Pretenzija da budu vise vodi ih u hipokriziju, jer covek i nema nista osim svog tela i svog zivota. Kada su bili deca, mnogi buntovnici su slusali svoje roditelje kako se zale na sefove, posao i dnevnu rutinu zivota posvećenih Masini. Kada su odrasli, isti buntovnici su nastavili da mastaju o tome da ce svet koji su oni licno zamislili biti pravedniji i bolji, da je dovoljno da se nasa pokornost Masini, nase dnevne obaveze prema njoj drugacije raspodele. Koga oni predstavljaju? Kome treba prica po kojoj ce sve biti dobro ako neko drugi bude cistio kanalizaciju. Dok postoji kanalizacija, bice i cistaca kanalizacije. Dok postoji masovna proizvodnja postojace i robovi na pokretnim trakama.

Mali covek, u cije ime buntovnici govore ne voli ih. Mali covek Latinske Amerike voli “slobodne ekonomske zone”, mesta uz ganicu izmedju USA i Mexica u kojima “ekonomija cveta” a pojmovi kao sto su “godisnji odmor”, “bolovanje” ili “zdravstveno osiguranje” ostaju trajno nepoznati. Ko je doveo malog coveka u slamove velikih gradova? Niko. Dosao je sam. Mali covek je mogao biti nezavisan i odvojen od blagodeti civilizacije, ali nije zeleo. I on je gledao TV, ion zna da oni koji "uspeju" voze skupa kola i imaju bazene.Sta reci o malom coveku Kine koji zivi u kapitalizmu pod upravom komunisticke partije, o stotinama miliona koji mastaju o Sreci posedovanja stvari. Zar da im zamerimo? Gladan ne veruje sitom, i obrnuto.
Pobunjenici mastaju o svesti i oslobodjenju. Mali covek, radnik sofisticiranih fabrika masta o penziji, o mogucnosti da kupi prikolicu ili karavan kojim ce kada ostari da bezbrizno putuje. Celavi, istetovirani, izbuseni, kriminalcima slicni radnici jedne svetski poznate fabrike kamiona kojima je kosa otpala zbog rada sa agresivnim lakovima i bojama su na svoje stanje sasvim ponosni. "Mi smo klub zilavih", kaze jedan od njih. Omiljena filozofska tema radnickih kantina (koje vecina nasih buntovnika zapravo i ne poznaje vec su o tome samo citali u teoriji) jeste: sta bi radio kada bi dobio pedeset hiljada dollara. Odgovori su mastoviti i neoriginalni.

Mali covek zaista uziva u svom polozaju. Svejedno da li se drustveno ekonomski sistem u kome zivi naziva socijalizam, kapitalizam, feudalizam ili robovlasnicki sistem, mali covek uziva i zadovoljan je. Da nije zadovoljan, buntovnici ne bi bili u manjini, nesto bi se promenilo. Mali covek radi na pokretnim trakama, dopusta da mu tejloristicka ekonomija unisti telo, dopusta da mu ekonomski zakoni uniste porodicu, prijateljstva ili seksualni zivot. Mali covek vredno radi na poljima robovlasnika, mali covek cereci i na tocku muci druge male ljude koji su se pobunili. Malii covek cuti dok mu u ranu zoru Staljinovi policajci odvode komsije. Mali covek upravlja gasnim komorama. Mali covek projektuje gasne komore, a kada se vrati sa posla njegova supruga je presrecna, jer zaboga, on je postao Glavni inzenjer (za projektovanje gasnih komora). Mali covek srecno otima stanove, zemlju zivot pripadnicima druge nacije sa kojima su do skora ziveli zajedno. Mali covek je srecan. Malom coveku bunt nije potreban. Mali covek hoce da prezivi. U nekim juznoameričkim plemenima status muskarca odgovarao je broju jaguarovih zuba na ogrlici. Postojali su i odredjeni tabui, i ako bi ga neko video da pomaze svojoj zeni u pripremi rucka, nas mali covek plemena gubio bi status Velikog lovca. Danas ne treba loviti jaguara. Moguce je posedovati automobile marke "Jaguar". Zelja malog coveka za statusom je demokratizovana. Medjutim u doba naseg lovca, covek je mogao da ode negde drugo, da negde u sumi nadje kutak za sebe i svoje istomisljenike. Mogao je da se pobuni. Sada ume vise nema, sva sredstva za proizvodnju su u rukama svetske Masine.

Zato buntovnik koji se bori "u ime malog coveka" nema nikakvih izgleda. Mali covek je prozreo takve pobuenjike. Mali covek mrzi mastare koji bi da mu oduzmu sigurnost i miran zivot do penzije. Zna mali covek o cemu se zapravo radi: Lenjin je preuzeo masinu od Cara. U Barseloni 1936. su se anarhisticke fabrike takmicile u proizvodnji nastavivsi da konkurisu jedne drugima. Anarhisticki kapital (državni kapital ) privatni kapital. Svejedno je, neko uvek cisti govna. Vesanje, streljanje, elektrcna stolica. Izaberite sami.

I tako dolazimo do teskog pitanja: Sta je to autentican bunt? Moj skromni odgovor je: To je ona bunt koja dolazi iznutra, iz tela. To je slepa pobuna tela, pobuna vezanog konja, pobuna zivotinje u nama, pobuna neplemenitog divljaka, nemoralna pobuna, pobuna sluzi i izlucevina, Pobuna kojoj nista nije sveto, pobuna koja i ne zna da je pobuna. Pobuna koja je nezna i pobuna koja je divlja. Pobuna je i majka koja mazi svoju bebu, otac koji je srecan samo zato sto mu je sin napravio prvi korak. Prihvatanje postojanja bez drustvene ambicije sklole, usavrsavanja i ostalih agentura Masine. Obicno postojanje po sebi je dovoljno retko da je postalo pobuna.

Do sada se ni jedna pobunjenicka ideologija nije osvrtala na ovako opisan oblik pobune. Na ono sto se stvarno stvara bunt u nama. Jer, malom coveku koji se plasi, koji umire besan i bolestan od rutine, koji bunca u krevetu od frustracije, koji muci i biva mucen od strane drugih malih ljudi treba objasnjenje za njegovo stanje. Australske domacice na prozaku, frustrirane devojcice na dijetama, mucenici plasticnih operacija u ime Estetike. Oni cekaju odgovor u Masini koju sami grade. Izlazna strategija jednostavno ne postoji. Ljubavi nema, ako hocete samo uzmete i otmete. Resenja nema u logici trzista, u jeziku kojim se obracamo i koji je u nama porodila kartezijanska nauka i dve hiljade godina ovakve civilizacije. Dakle, slepi smo robovi ukinutih svakodnevnica.