[A6quattro]

Mila moja , plasim se brojiti godine koje su prosle, pisma neposlata, reci neizgovorene, sve izgubljeno. Plasim se pricati koliko puta sam, u predvecerje, koracao onom istom stazom uz more i prevrtao u mislima svaku rec koju si tada izgovorila. I danas u njima pokusavam naci neko skriveno znacenje, nesto sto bi bilo upuceno samo meni.
Pricala si mi o svojim ceznjama za neuhvatljivim, za nedostiznim, a ja sam bio tu, tako obican, na dohvat ruke, sasvim neprimetan. Kako su ti samo blistale oci kada je more postalo zlatno u zalasku sunca. Ja sam ti odgovarao bojazljivo odmeravajuci svaku rec koju bih izgovorio, a toliko su se razlikovale od onoga sto sam ti tada hteo reci.

Da si sanjala o princu, postao bih princ, ne bi to bilo tako tesko, da si sanjala o vecnoj ljubavi, potrosio bih zivot dokazujuci ti da ona postoji, da si sanjala o seni postao bih tvoja sena i nikada ti nicim ne bih zasmetao. Ali, ti si sanjala samo nekoga ko nikada nece stati uz tebe i ja sam mogao postati samo to! Ostao sam to svih ovih godina, ali ni to nikada nisi primetila. Vidim te jos na "nasem ostrvu"gde si me prvi put dodirnula. Zagledala si se u more ili u svoje ceznje, a vetar se poigravao tvojom kosom, nisi ni osetila kako je pramen te kose milovao moje lice. Taj dodir nosio sam u sebi sve do veceras, a sad i njega napustam.

Veceras sam ljubio drugu zenu. Ona nema tvoje oci, ni kosa joj ne mirise kao tvoja, ali drhti dok je milujem, otvara mi se. Potpuno, i ima samo jednu ceznju - mene.
Oprosti mi sto ti bas sad govorim “mila” i “moja”, sto bih ti mozda hteo izgovoriti sve one raci koje sam ti precutao i sto su godine otupile moju ceznju za tobom. Oprosti mi sto mi taj dodir tvoje kose nije bio dovoljan za ceo zivot, oprosti sto necu pronaci reci koje bi te nasle, stigle.
Oprosti mi jer sve sto si dodirnula tada, moju dusu, moju ceznju, moju ljubav, sve si zadrzala - zauvek. Oprosti mi sto i ono malo mene koje odlazi toliko toga i u odlasku presucuje, oprosti mi snu moj jedini.

M.