Reci mi što jedeš i ja ću ti reći kako spavaš – ovaj preduslov "dijagnoze" ne zvuči nimalo besmisleno, jer prehrambene navike utiču na sve aspekte našega života, kako na fizičko, tako i na mentalno, pa je logično da ishrana itekako biva povezana sa snom. I ne samo na onaj način na koji svi znamo, a koji nam kaže da ćemo ako teško i kasno jedemo ujedno i teško spavati...
San je, znamo već, prirodna čovekova metoda opuštanja, način na koji se naše telo puni nakon celodnevnog pražnjenja, a zajedno s umom prikuplja energiju za novi dan.
U savršenom svetu svi bi spavali dobro, čvrsto, bezbrižno i opušteno, što bi nas ne samo odmorilo, već i pretvorilo u daleko učinkovitije osobe na poslu i kod kuće. Bili bi smireniji u svim društvenim kontaktima, a naše bi se kognitivne funkcije daleko poboljšale, kao i mentalne sposobnosti svih vrsta. Bili bi jednostavno učinkovitiji, opušteniji i ukratko, sretniji.
Ali u modernom svetu, to isto znamo, stvari ne funkcionšu baš tako. Stres je sveprisutan, a ujedno i glavni neprijatelj dobrog sna. U modernom društvu, pokušavamo raditi sve više i sve više zaraditi, ali u tome leži izvor i stresa i teskobe. U društvu s previše briga, malo ko može mirno i bezbrižno da spava.
U posednje se vreme sve više raspravlja o idealnom vremenu za san. Nemački naučnici tvrde da je dovoljno osam sati, a Francuzi broj spuštaju na čak šest. Za američke stručnjake, sedam sati je sasvim dovoljno za normalno funkcionisanje.
No nije važna samo dužina sna, već i način na koji spavamo, koliko duboko spavamo, jesmo li nemirni, budimo li se...
U svemu tome, veliku ulogu ima i način ishrane. Hrana, dakle, ne definiše samo težinu i zdravlje, već i san, a postoji nekoliko nepisanih pravila o vezi jela i dobrog sna.
Ono što je važno jest imati redovne obroke!
Studije pokazuju da osobe koje svaki dan jedu umerene obroke u isto vreme imaju manje stresa. Regularni obroci kontrolišu aktivnost neurona i omogućuju uravnoteženost i stabilnost psihe.
Izbegavajte večerati posle sedam, osam sati uveče. Poslednji obrok u danu trebao bi biti pre ovog vremena, kako bi probavni sistem mogao obaviti svoj posao na miru i ne ometati naš san. Naime, ako jedemo prekasno, naše telesne funkcije se ne mogu normalno usporiti za vreme sna, što nam može dati osjećaj nelagode pa čak i grčeve u želucu.
Usto, pre spavanja definitivno ne bi trebalo konzumirati kakao, kafu, energetske napitke, te zeleni ili crni čaj. Slatko se preporučuje, ali ne i čokolada. Slatke stvari mogu doprinijeti povećanju melatonina, tzv. hormona sna u našem organizmu.
Osobe koje su na drastičnim dijetama (a to se posebno odnosi na žene) takođe mogu imati velikih problema sa spavanjem, čak i više nego oni koji previše jedu uveče. Drastične dijete, koje se vode s ciljem brzog mršavljenja, mogu uzrokovati nesanicu, jer telo ne dobija dovoljno hrane za jednu od osnovnih funkcija – probavu. One osobe koje se izgladnjuju neće izgubiti samo težinu, nego i san. Na kraju krajeva, takve dijete ne samo da nisu korisne, nego mogu biti veoma negativne za zdravlje –
prazan želudac uzrokuje frustracije i zakazivanje normalnih telesnih funkcija.
Uz sve to, ne treba zaboraviti i da postoji hrana koja pogoduje snu. Ista ta hrana korisna je u borbi protiv stresa, teskobe i ostalih emocionalnih nepogodnosti, kao i protiv nesanice pa ako imate problema sa spavanjem, jedite više zelene salate, meda, luka, celera, kuvanih krompira, banana i bundevinih semenki.
Čaj od valerijane, matičnjaka ili lavande također može pomoći.
